JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA 2"

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU STRANA 109 — 140

POVODOM OBJAVLJIVANJA PREDLOGA STANDARDA ZA TEKSTILNU KONFEKCIJU

a 7 OV TOO aa ty. . MOO

Amalizirajući teškoće koje ometaju pravilan razvoj naše lake i teške komfekcije, Proizvodma grupa konfekcije Udruženja tekstilne industrije došla je do zaključa, da bi izradom jugoslovenskih standarda. za tekstilnu konfekciju u mnogome bilo pomoženo ovoj važnoj imdustriskoj grani i sređivamju odnosa između proizvođača, trgovine i potrošača.

Proizvođač, odnosno imdustriska, zadružna i zamatska preduzeća oslobodila bi se konikurencije, mesolidnih proizvođača, trgovima bi dobila ustaljen Wvalitet izrade komfekcije, a pro:zvođač ibi bio zaštićen jer bi mu bili zagarantovani mimimalnmi zahtevi koje odgovarajući komfekciski proizvod mora da ima.

I pored naglog porasta konfekciske proizvodnje, što se vidi iz podataka ida je konfekcija kod nas obuhvatala preradu tekst. proizvoda

1939 god. 1956 god. — Za proizvodnju rublja 5,498.000 m” 19,527.000 m? — za proizvodmju odeće 1,360.000 ,, 9,671.000 ,,

činjenica je, da samo. 20 do 30% našeg stanovništva koristi proizvode tekstilme konfekcije, dok se u inmdustriski razvijenim zemljama ovaj procenat kreće od 80 do 95"/o. S obzirom na prednosti konfekcije nad zanatskom: proizvodnjom sa ekonomske tačke gledišta, u odnosu na privredu i zajednicu uopšte, ovako neznatno konišćenje konfekcije svakako pretstavlja negativnu pojavu.

Uviđajući potrebu osvajanja poverenja potrošača, pružajući im bolji i ustaljeniji " kvalitet proizvoda, industriska konfekciska preduzeća kao glavmi proizvođači pristupila su | izradi prve serije predloga standarda za laku i tešku konfekciju.

Proizvodna grupa konfekcije organizovala je sastanak pretstavnika svih komnfekciskih preduzeća Jugoslavije. Sastanak je održam 12 januara 1956 u Beogradu, pa su tom prilikom obrazovane dve specij alne komisije: jedma za laku, a druga za tešku konfekciju, sa zadatkom da izrade predloge standarda za najglavnije komfekciske proizvode. Komisije su sačinjavali najbolji stručnjaci lake i težke konfekciske imdustnije. Pri sastavljanju ovih komisija vodilo se računa da u mjima budu zastupljene sve republike koje imaju razvijenu industriju konfekcije.

cega a),

a ri: OC O: 7

Zastupljena su bila sledeća preduzeća ı njihovi pretstavnici:

S a e aaa.

Za laku konfekciju |

1. „D.T.R.«, domaća tvomica rublja, Zagreb, Rapska 90, — teh. dir. Shodlar Ivan; 2. »Anđa Ranković, tvornica rublja, Beograd, Dušanova 12, — teh. Nikolić Božidar i drug Isalović Životije;

3. »Kamensko«, tvofnica odeće i rublja, Za greb, Reljkovićeva 8, — teh. dir. Žagar Ivan; 4. »Mura«, tovarna perila, Murska Sobota, Slomškova 7, — dir. Hakl.Viljem; 9. »Progres«, konfekciska fabrika, Skopje, Železnička 3, dir. Popovski Temeljko.

a O a