JUS standardizacija

— M OSZB — | | BIJE OJ Caj roj AJ [9 DARDIZACIJA „..,...

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU STRANA 141 — 174

OC ee:

BORAVAK GENERALNOG SEKRETARA ISO G. HENRY ST. LEGER-A U NAŠOJ ZEMLJI

Koristeći svoj boravak na I zasedanju ISO/TC 34 u Budimpešti krajem aprila t.g. i obilazak nacionalnih organizacija za standardizaciju u Rumuniji i Bugarskoj, g. Henry st. Leger, Generalni sekretar Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), u pratnji svoje supruge, učinio je na povratku za Zenevu zvaničnu posetu Saveznoj komisiji za standardizaciju SKS.

Za vreme boravka u Beogradu od 9—12 maja, sde je g. St. Leger bio gost ove Komisije, vođeni su u SKS korisni razgovori o radu jugoslovenske standardizacije i njenim dosadašnjim rezultatima, o njenom učešću u radu ISO, kao i o aktivnosti i daljem razvoju ISO.

Tom prilikom zajednički je konstatovano na osnovu činjenica, da je već svuda u svetu standardizacija priznata kao važam faktor unapređenja industriske proizvodnje, a time i blagostanja naroda, utičući na poboljšanje kvaliteta proizvoda, uštedu materijala, pravilniji asortiman i izbor tipova proizvoda. Stoga se standardizaciji poklanja sve veća pažnja.

U odnosu na jugoslovensku standardizaciju zaključeno je, da su na bazi dosadašnjih rezultata stvoreni objektivni uslovi da se pristupi proširenju saradnje sa Međunarodnom organizacijom za standardizaciju, kao i sa ostalim nacionalnim institucijama za standardizaciju — članicama ISO.

Koristi od ove posete manifestovaće se kroz bolje uzajamno razumevanje ı očekivanu pojačanu saradnju jugoslovenske standardizacije na međunarodnom planu. Veće učešće Jugoslavije i drugih zemalja-članica ISO doprineće donošenju većeg broja međunarodnih preporuka na polju standardizacije i time će biti znatno olakšana međunarodna razmena dobara.

Srdačno ispraćen od strane pretstavnika SKS g. St. Leger je izrazio nadu, da će se rezultati ovog kontakta ubrzo pokazati na obostranu korist.

OBRAZLOŽENJE POVODOM PREDLOGA STANDARDA ZA OSNOVNU GEOLOŠKU KARTU

Naša zemlja nalazi se među poslednjim u Evropi u pogledu pokrivenosti geološkom kartom većih razmera. Uz ostale razloge, među kojima se ističe i nedostatak dugoročnog Dplaniranja izrade geološke karte, jedan od osnovnih pretstavlja nepostojanje standarda za sadržaj geološke karte krupne razmere, koja bi odgovarala osnovnim zahtevima privrede i nauke u našoj zemlji. Na potrebu donošenja ovakvih standarda ukazivano je na svim savetovanjima i geološkim kongresima, u prvom redu na I savetovanju geologa FNRJ u Zagrebu 1952 (referat V. Mikinčića). Ideja o kompleksnoj geološkoj karti razrađena je dalje na I Kongresu geologa PNRJ na Bledu 1954, u referatu prof. Dr B. Milovanovića, kada je doneta i odluka da se započne sa izradom standarda. Ovaj period pripremnih diskusija trajao je sve do kraja 1956 godine, kada je zajedničkom inicijativom Slovenačkog geološkog društva, Saveza geoloških društava PNRJ, Savezne komisije za standardizaciju i Saveznog geološkog zavoda otpočet stvarni rad na razradi standarda za geološku kartu u razmeri 1 :50.000. .

| Za osnovnu geološku kartu PNRJ predviđena je razmera 1:50 000, umesto starijih i manjih razmera 1:75 000 i 1:100 000, koje su upotrebljavane za kartiranje današnje teritorije naše zemlje od strane bivšeg Austrougarskog geološkog zavoda pre I Svetskog rata i Geološkog instituta bivše Jugoslavije pre II Svetskog rata. Pošto se danas smatra da se samo geološke karte razmere veće od 1:50 000 mogu nazvati detaljnim, dok sve karte manjih razmera spadaju u pregledne, za kartu razmere 1:50000 usvojen je naziv »osnovna geološka karta«, koji ujedno karakteriše njenu ulogu u kartiranju naše zemlje i njen centralni položaj između detaljnih i preglednih geoloških karata. Nacrt standarda za osnovnu geološku kartu rađen je sa težnjom da njen sadržaj i tretman budu odraz današnjeg — već srazmerno veoma visokog — stepena razvoja naše geologije i da zadovolje krupna traženja koja pred geološku kartu postavljaju praktične tehničke discipline, za čiju delatnost ona pretstavlja podlogu. Odatle je i usledila mnogo veća kompleksnost geološke karte u odnosu na našu klasičnu, predratnu, sa

;