JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA s:

STRANA 1—54 BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU

Ing. B. Stanković

STANDARDIZACIJA TOLERANCIJA NAVOJA

Pitanje standardizacije tolerancija navoja postavljeno je odmah posle standardizacije samih navoja. Međutim, iz više razloga duže vremena nije bilo moguće da se pristupi rešavanju toga pitanja. Jedan od važnih razloga je što nije postojao jedinstveni međunarodni sistem tolerancija navoja, po ugledu na ISA-sistem tolerancija dužinskih mera. Postojala je izvesna nada da će to pitanje biti rešeno od strane nadležnog ISO-komiteta. Međutim, sve do danas nema u tom pogledu još ni kontura nekog rešenja. I samo pitanje navoja rešeno je definitivno samo za nazivne prečnike od 0,25 do 5 mm, a samo je kao profil navoja za sve prečnike utvrđen profil ravnostranog trougla od 60", srezan na vrhu za 1/8 t, a na dnu za 1/4 t (t je visina trougla ). -

U takvoj situaciji bilo je neizbežno da se pristupi izradi predloga jugoslovenskih standarda za toleracije navoja koje će služiti privremeno, dok ne bude usvojen međunarodni sistem tolerancija navoja. Zbog toga je, po pozivu SKS, održano 13 i 14 XI. 1956 u Zagrebu prvo savetovanje pretstavnika izvesnog broja zainteresovanih preduzeća radi utvrđivanja osnovnih smernica za izradu tih predloga standarda. Na tom sastanku zaključeno je da se d-r inž. Ivi Hercigoniji, tada savetniku tvornice »Rade Končar«, poveri izrada nacrta predloga standarda po smiernicama usvojenim na savetovanju.

Izrada nacrta predloga završena je krajem septembra 1957 a zatim je obrazovana Stručna potkomisija za standardizaciju navoja u sledećem sastavu:

d-r inž. Hercigonja Ivo, profesor tehn. fakulteta, Zagreb,

inž. Dolgan Danilo, pretstavnik preduzeća »Iskra«, Kranj,

inž. Križaj Štefan, pretsednik Tovarne avtomobilov, Maribor,

inž. Milošević Zvonimir, pretstavnik Industrija alata, Trebinje,

inž. Milovanović Ljubomir, pretstavnik Vazduhoplovnog tehničkog instituta,

inž. Relja Željko, pretstavnik Tvornice vijaka, Knin,

tehn. Linder Robert, pretstavnik Fabrike »Petar Drapšin«, Novi Sad, i

tehn. Kovačević Ljubiša, pretstavnik Fabrike motora, Sarajevo.

Većina članova potkomisije učestvovala je i na prvom savetovanju privremene komisije, u novembru 1956.

Potkomisija je, uz učešće još inž. Vršec Ernesta kao drugog pretstavnika preduzeća »Iskra«, zasedala od 6 do 8. V. 1958 u Beogradu, pod pretstavništvom autora OvOg napisa.

Na tom zasedanju iscrpno je prodiskutovan elaborat prof. Hercigonje i utvrđene su smernice za oformljenje grupe predloga standarda za tolerancije navoja. Pored toga, zaključeno je, da se u Industriji alata u Trebinju proveri mogućnost izrade ureznika prema toleracijama predloženim od strane prof. Hercigonje.

Ova ispitivanja završena su početkom novembra 1958 i, prema obaveštenju Industrije alata, dobiveni rezultati bili su zadovoljavajući u odnosu na ureznike za navoje u toleranciskim poljima SH 8 i SH 10, a nisu zadovoljavajući u odnosu na navoj u tol. polju SH 5 utoliko, što su odgovarajući brušeni ureznici doduše mogli da budu izrađeni u predviđenim tolerancijama, ali navoj izrađen pomoću tih ureznika nije zadovoljavao, jer je u sve navrtke s tim navojem (prečnika M6 M10 i M16) strana »ne ide« navojnog merila lako ulazila.

Radi razrade izvesnih detalja zaključaka Potkomisije, kao i u vezi izveštaja Industrije alata, održana su još dva sastanka uže Stanković) i 23 IV 1959 u Beogradu (uče(učesnici prof. Hercigonja, inž. Dolgan i inž. radne grupe i to: 11 i 12 XII 1958. u Zagrebu snici prof. Hercigonja, inž. Milošević, inž. Milovanović i inž. Stanković). Na tim sastancima je razjašnjeno da su prilikom proveravanja navoja u toler. polju SH5 bila upotrebljena normalna merila sa skraćenim navojem na strani »ne ide«. Međutim, tolerancije za kvalitet 5 po predlogu prof. Hercigonje određene su pod pretpostavkom da se navoji toga kvaliteta proveravaju merilima sa punim ili sasvim malo skraćenim profilom na »ne ide« strani i u dužini kao na »ide« strani. Zbog toga je odlučeno da se sada ne menjaju predviđene vrednosti tolerancija kvaliteta 5 da bi se dala mogućnost da se one još jednom provere pod uslovima koji su služili kao podloga za njihovo određivanje. Na ovu okolnost se ovim putem naročito skreće pažnja i pozivaju se zainteresovana preduzeća da svoja iskustva po