JUS standardizacija

- S : 1 STANDARDIZACIJA.

pitanju primenljivosti predloženih tolerancija kvaliteta 5, pod uslovom proveravanja koji je napred naveden, saopšte SKS do isteka roka za primedbe na ove predloge standarda.

Na osnovu svih izloženih zaključaka i elaborata prof. Hercigonje autor ovih obaveštenja redigovao je grupu predloga standarda koji će zbog širokog kruga interesenata za tolerancije navoja u celini biti objavljeni u ovom biltenu. Za sada je obrađena samo materija tolerancija navoja, dok će tolerancije merila za navoj, kao i tolerancije reznog alata za navoj, biti obrađene kasnije.

Uz grupu predloga standarda koji se sada stavljaju na javnu diskusiju biće možda korisno da se da nekoliko obaveštenja.

U ovim predlozima standarda učinjen je pokušaj da se tolerancije navoja slože u jedan sistem tolerancija koji bi bio analogan ISO-sistemu tolerancija dužinskih mera. Pri tome su kao uzor poslužili čehoslovački standardi ČSN 01 4301 do Ol 4334. Principi na kojima je izrađen taj sistem izloženi su u samim predlozima standarda, a ovde je potrebno upozoriti samo na one momente toga sistema, koji čine njegovu osobenost u odnosu na neke poznate sisteme drugih zemalja (nemački, ČSN, italijanski).

_ 1. Tolerancije srednjeg prečnika

U predloženom sistemu oštro se razlikuju tolerancije 6-og do 12-og kvaliteta i tolerancije 07-og do 5-og kvaliteta. Tolerancije prve grupe kvaliteta poklapaju se sa tolerancijama istih kvaliteta po DIN 13, B1. 14 a zabirane su na obrascu koji je korišćen u italijanskom standardu UNI 2758 i čehoslovačkom standardu ČSN 0O1 4310 (u ovom poslednjem sa jednom neznatnom razlikom). Tolerancije za kvalitete 07 do 5 postavljene su nezavisno, a bazirane su na obrascu, navedenom u tač. 5. 14 JUS M.B0. 221, koji je dao prof. Hercigonja u svom nacrtu predloga. One su manje od odgovarajućih tolerancija u standardima drugih zemalja. Razlog za to smanjenje je što je kvalitet 5 namenjen uglavnom čvrstim spojevima u kojima veličina preklopa mora da leži u uskim granacama da bi se sprečilo kidanje vijka odn. zaribavanje navoja. Prema podacima prof. Hercigonje, preklop, za nazivni prečnik navoja od 10 mm treba da leži u sledećim granicama:

— za čelične vijke uvrmnute u sivi liv, akoje relativna dužina nošenja /, = i O — >= — —_— — — — — 20 do 90u: — za čelične vijke, uvrnute u čelik čvrstoće 38 do 50 kp/mm?, ako je 7. · 1.... 15 "807; — Za čelične vijke, uvrnute u aluminijumske legure čvrstoće <35 kp/mmP, ako je

|_-_ Ur doj M5. | === o = „Re — o TL JI SD —I O JO DS" Sa povećanjem prečnika, veličina preklopa treba da raste vrlo polako. Prema tome, tolerancija preklopa za dđd = 10 mm treba da iznosi oko 70 odn. 65, odn.

120 u, a pošto se tolerancija preklopa deli podjednako na navoj vijka i navrtke, tolerancija srednjeg prečnika navoja za čvrste spojeve bi trebalo da iznosi oko 32 do 60 u.

Prema predlogu prof. Hercigonje, u JUS M.B0. 230 uneta je tolerancija za d = 10 mm 40 nu, a za veće odn. manje prečnike odgovarajuća veća odn. manja tolerancija. Ovo smanjenje tolerancija vezano je za naročiti postupak pri proveravanju navoja za čvrste spojeve, kao što je napređ već izloženo.

2. Tolerancije malog prečnika

Tolerancije malog prečnika određene su pod pretpostavkom da će sadašnji profil navoja koji je utvrđen u JUS M.B0.010 (sl. 1) u doglednom vremenu biti zamenjen novim profilom u skladu sa novim profilom navoja (sl. 2) prihvaćenim od strane međunarodnog tehničkog komiteta za navoje (ISO/TC 1). Zbog toga je donje otstupanje malog prečnika navoja navrtke u H polju utvrđeno sa znakom plus, a u veličini ravnoj otstojanju konture navoja sa ISO profilom od konture navoja sa JUS profilom, tako da, kada bude usvojen novi ISO-profil donje otstupanje biće ravno nuli. Iz istog razloga gornje otstupanje malog prečnika navoja vijka u h polju nije ravno nuli, nego je utvrđeno sa znakom plus, ali u cilju obezbeđenja zazora u vrhovima navoja, to otstupanje nije jednako donjem otstupanju navrtke, nego je ravno jednoj trećini toga otstupanja.