JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

189

DK 621.315. 611.001.4

MERENJE SPECIFIČNOG UNUTRAŠNJEG OTPORA

Predlog Jugoslovenskog standarda I OTPORA IZOLACIJE ČVRSTIH IZOLACIONIH

3.1

3.2

3.3

br. 10333

MATERIJALA NA POVIŠENIM TEMPERATURAMA

Method of test for electrical resistance anđ resistivity of insulating: materials at elevated' temperatures

Rok za primedbe: 31. oktobar 1972. godine

Standard je potpuno u skladu sa IEC publikacijom br. 345, prvo izdanje, 1971. god.

Predmet standarda

Ovaj standard propisuje postupke za merenje otpora izolacije i specifičnog unutrašnjeg otpora čvrstih izolacionih materijala na temperaturama do najviše 800 *C.

Otpore treba meriti u skladu sa standardima JUS N.A5.011 i JUS N.A5.013, uz dopune propisane ovim standardom.

Priprema epruveta i elektroda

Za merenje izolacije epruvete mogu biti bilo koje podesne veličine i oblika, pod uslovom da se na njih mogu postaviti elektrode, (vidi JUS N.A5.013). Za merenje unutrašnjeg specifičnog otpora epruveta mora prvenstveno da ima oblik ravne ploče; sistem elektroda treba da se sastoji od tri elektrode od kcjih je jedna zaštitna elektroda. Razlika u debljini, izmerena na dva proizvoljna mesta, ne sme biti veća od 5 % prosečne debljine epruvete, izmerene na način

propisan u standardu za odnosni materijal. Elektrode treba da su prvenstveno kružnog oblika, a mogu biti od termostabilnog provodnog premaza ili provodnog sloja nanetog isparavanjem ili prskanjem. Zlato i platina su

metali pogodni za ovu svrhu. Srebro ne treba upotrebljavati jer se ono na višim temperaturama rasipa. Tanak sloj zlata može da izgubi sposobnost provođenja jer na višim temperaturama može doći do njegovog zgrudvavanja. Nanošenje elektroda isparavanjem ili prskanjem na porozne materijale je zametno, a sa njima dobijeni rezultati su sumnjive vrednosti. Radi umanjenja uticaja ivičnog efekta, (koji može biti posledica obrade iyica u toku pripreme epruvete), preporučuje se u slučajevima kada se koristi zaštitna elektroda, da rastojanje između zaštitne elektrode i ivice epruvete bude najmanje 0,5 cm.

Uređaji za ispitivanje

Izbor mernih uređaja

Šema mernog uređaja prikazana je na slici. Otpor treba meriti uređajima koji imaju propisanu osetljivost i tačnost merenja (JUS N.A5.011).

Uređaj za zagrevanje

Za zagrevanje uzorka treba upotrebiti podesnu električnu peć. Konstrukcija peći treba da je takva da obezbedi ujednačeno zagrevanje cele zapremine epruvete, pri čemu razlike temperature u epruveti treba da su što manje. Epruvetu treba zaštititi od direktnog uticaja grejnih elemenata štitom od keramike na bazi aluminijum oksida ili nečeg sličnog. U peć treba postaviti uzemljen metalan štit od srebra, nerđajućeg čelika ili stičnih metala za zaštitu od lutajućih struja između mernog i grejnog kola. Pri merenju vrlo velikih otpora može se javiti potreba za isključenjem grejnog kola da bi se odstranile smetnje za vreme merenja. e . ;

Noseće elektrode

Epruveta se postavlja između dveju ploča nosećih elektroda postavljenih u peć za zagrevanje. "Noseće elektrode i njihovi odgovarajući dovodi izrađuju se od metala otpornih prema dejstvu 'korozije. U ovu svrhu, mogu se upotrebiti legure otporne na visoku temperaturu, kao što je nekorodirajući čelik. Ako ovo nije slučaj merenje se može izvršiti u inertnoj atmosferi. Ploče nosećih elektrođa treba da su takve debljine da ne dođe do njihovog izobličenja, a da istovremeno dopuštaju izjednačenje temperature između epruveta i ploča nosećih elektroda. Dodđirne površine ploča moraju imati istu veličinu kao elektrode na epruveti pri čemu jedna od nosećih elektroda mora biti pokretna kako bi se epruveta mogla postavljati i uklanjati.