JUS standardizacija
117
informacije ISO
važeći ISO i IEC principi u sistemima za potvrdu kvaliteta u odgovarajućim
standardima
Aktivnosti članica ISO i IEC u domenu pripreme standarda i uvođenja sistema za potvrđivanje kvaliteta proizvoda (siste– mi za certifikaciju), proističu iz saznanja da su standardi bitan faktor ekonomskog života, da poboljšavaju proizvodnju i omogućuju proširenje trgovačke razmene, jer su izrađeni na naučnom iskustvu i tehnološkom ispitivanju.
Uticaji standarda na spoljnu trgovinu mogu se ocenjivati i
razmatrati preko njihovih opštih efekata, ali standardi
ne bi trebalo da imaju svrhu da osiguravaju zaštitu nacionalne proizvodnje.
Sporazumi koji se odnose na standarde i sistem za potvr-
du kvaliteta, izrađeni od strane ISO i IEC i njihovih članica,
su, osim toga, usmereni na poboljšanje međunarodne trgovine i olakšavanje tehnološke razmene. Oni isključuju mo-
gućnost realizovanja rđavih ideja i postupaka. Članice ISO i
TEC poznaju ulogu koju ima osiguranje u vezi sa snabde-
vanjem proizvođača u okviru normalnih odnosa između
potrošača i proizvođača.
U svetlu ovakvih ocena, saveti ISO i IEC izradili su sledeće
principe koji predstavljaju izvestan stepen uzajamnosti u
međusobnim odnosima.
1. — Sistemi za potvrđivanje kvaliteta (certifikacioni sistem) koje su ustanovile ISO ili IEC ili u kojima one učestvuju, bilo da treba da postanu nacionalni, regionalni ili svetski, treba da se zasnivaju prema mogućnosti, direktno ili indirektno, na međunarodnim ISO i TEC standardima uvek, ako ovi postoje, sa dovoljnom preciznošću, ili da se uvode u odgovarajućem roku.
2. — Kada jedan međunarodni ISO i IEC standard treba to da postane, ili da se primeni u preduzeću, u okviru sistema za potvrđivanje kvaliteta, članice ISO i IEC osiguraće funkcionisanje takvog sistema lično, staraće se naročito za prilagođavanje standarda potrebama sistema i usaglašavati ga posebno u sledećem: a) da tačno definiše postavljene zahteve;
b) da propiše takve metode merenja i ispitivanja koje se mogu lako primeniti;
c) da definicija kao i tehnička specifikacija, kao zahtevi treba da zadovolje sistem;
d) da predviđaju razvoj i tehničko unapređenje.
3. — Svaki sistem za potvrdu kvaliteta, zasnovan na standardima treba da omogući potvrđivanje kvaliteta proizvoda, a da ne pravi razliku prema njihovom poreklu. Detalji o njegovom funkcionisanju moraju biti potpuno opisani u dokumentima koji su namenjeni korisnicima.
4. — Svaki sistem za potvrdu kvaliteta proizvoda zasnovan na standardima ako je dat u pogodnoj formi i precizno, treba da nađe najširu primenu u internoj kontroli kvaliteta, naročito pri proizvodnji onih proizvoda čiji se kvalitet treba da potvrđuje nekim dokumentom (certifikatom).
5. — Svaki sistem za potvrdu kvaliteta zasnovan na standardima, mora biti tako postavljen da se može dopuniti i menjati, ako je to potrebno, s obzirom na njegovu primenu.
6. — Svaki sistem za potvrdu kvaliteta, zasnovan na standardima, mora biti tako organizovan od strane jednog autoritativnog tela da zastupa interese svih zainteresovanih strana za njegovo funkcionisanje i da omogući da se nepristrasno sprovode u delo svi principi datog kodeksa.
7. — Kada dve ili više članica ili grupa članica ISO ili IEC treba da uvedu, ili su uvele, dva ili više sistema za potvrđivanje kvaliteta za jedan isti proizvod ili skup proizvoda, između sebe treba da zaključe sporazume, zasnovane na pravnoj jednakosti, uz nastojanje da se uklone razlike koje postoje u standardima. Ako postoji pogodan ISO standard njega treba uzeti za tehničku osnovu takvih sporazuma. U nedostatku takvog standarda svaki standard koji proizilazi iz zaključenih sporazuma, treba da se podnese na uvid ISO i IEC kako bi se na osnovu njega mogao izraditi odgovarajući ISO ili TEC međunarodni standard.
8. — Članice ISO i TEC treba da pružaju međusobno svaku pomoć kako bi njihovi narodi potpuno mogli da koriste odredbe datog kodeksa.
9. — Svaka članica ISO i IEC koja bi imala razloga da se žali na neprimenjivanje postojećeg: kodeksa u vezi sa sistemom za potvrdu kvaliteta, ako za ovaj odgovara i druga članica, ili u njemu učestvuje i druga članica, može, u takvom slučaju, da se obrati odgovarajućim službama Saveta ISO ili IEC da bi se našlo zadovoljavajuće rešenje.
10. — ISO i IEC nastaviće sa pružanjem svoje pomoći državnim nacionalnim i međunarodnim organizacijama da usvoje politiku »upućivanja na standarde« i na prihvatanje sistema i sporazuma na međunarodnom planu. Poželjno je, prema tome, da na principe datog kodeksa obrate pažnju svi odgovorni i druge članice ISO i IEC koje su zainteresovane za pitanja potvrđivanja kvaliteta (certifikacije) uopšte.
Pažnja! Na kraju date zbirke termini »Potvrđivanje kvaliteta«. »Sistem za potvrdu kvaliteta« i »Sporazumi o potvrđivanju kvaliteta« imaju sledeće značenje:
— »Potvrđivanje kvalitetać (certifikacija) termin objašnjava pojam — sigurnosti koja se pruža uz, ili pod nadzorom jednop kompetentnog i nezavisnog organa, da je roba uredno usaglašena sa standardom ili tehničkim uslovima.
— ySistem za potvrđivanje kvalitetak — svaki sistem uspostavljen od strane nezavisnog organa poziva se na svoja pravila i svoje standarde, ili na grupu organa koji se pozivaju na zajednička pravila i zajedničke standarde.
— »Sporazum o potvrđivanju kvalitetakć — odredba usvojena zajedničkim ugovorom između dva ili više odgovarajućih sistema da bi se međusobno poštovali principi postojećeg kodeksa.
ISO-Bulletin No 2 Jebruar 1973.