JUS standardizacija

mo onaj proizvodjač koji je u stanju da ispuni propisane zahteve, dobija pravo

da svoje proizvode označi žigovima "U", "UM", "N" i "NPT", čime se označava da

Je proizvod izradjen od strane kvalifikovanog proizvodjača u odredjenoj a kvaliteta.

Nivo stručnosti kadrova je uslovijen nivoom primenjene tehnologije. Čak i kađa je reč samo o prihvatanju tehnologije, (a ne o samostalnom razvoju) potrebno je obezbediti odgovarajuće kadrove kako po broju, tako i po stručnom profilu. Računa se da je za prihvatanje neke složeniJe tehnologije potrebno obezbediti oko 30% od kadrova potrebnih za samostalni razvoj, pri čemu struktura stručnosti treba da bude povećana u smislu mogućnosti boljeg poznavanja i usavršavanja prenete tehnologije.

3.4. Podizanje kvaliteta privredjivanja

Jedna nova i sve češće korišćena karakteristika savremenog privredjivanja je kvalitet privredjivanja. Pod ovim se podrazumeva skup obeležja medju kojima su najvažnija sledeća: opšti tehnološki nivo (materijalna i kadrovska baza proiz-

vodnje) i ekonomičnost proizvodnje uopšte, a posebno reproduktivnost privrede i stabilnost privredjivanja.

Stanđardizacija može značajno da utiže na kvalitet privredjivanja na više načina. Neki od ovih uticaja su ođavno predstavljali predmet ekonomskih i drugih istraživanja (npr. ekonomičnost serijske pro= izvodnje), dok su drugi tek delimično ispitani. U praksi se bez izuzetka potvrdjuje veza izmedju kvaliteta privredjivanja i nivoa razvijenosti stanđardizacije: što god je razvijenija proizvodna tehnologija razvijeniji su i stanđarđi. Tamo gde je tehnologija na niskom nivou, standardi su manjkavi i malobrojni. Kao primer može se navesti situacija sa nivoom proizvodne tehnologije i stanđardizacije u oblasti energetske opreme u našoj zemlji. Već i povrŠna analiza pokazuje da su u ovoj oblasti i tehnologija i stanđardi često zastareli ili nedovoljno razvijeni. Takodje, broj i profil kadrova angažovanih u nas u pomenutim oblastima Još ni izdaleka ne odgovara svim zahtevima savremene tehnologije proizvodnje i standardizacije energetske opreme.

U sledećoj tački će biti opisani ekonomski efekti standardizacije.

4. EKONOMSKI EFEKTI STANDARDIZACIJE

Primena standardizacije je opravdana samo u slučaju ako dovodi do uštede rada i materijala. Ukupni obim ušteda zavisi od širine sprovodjenja standardizacije, tj. od toga da li se standardizacija sprovodi na nivou jedne radne organizacije ili cele privredne grane, na nivou ukupne privređe jedne zemlje ili na medjunarodnom nivou. U vezi s tim i raspodela ostvare-

nih koristi biće u svakom od ovih slučajeva drukčija.

4.1. Smanjitvanje proizvodnih troškova

Primena standardizovanih i tipiziranih proizvoda dovodi do smanjenja asortimana proizvodnje i povećanja brojnosti serija, čime se osetno smanjuju troškovi proizvodnje. Ovo smanjenje troškova je veoma lako uočiti na primerima na bilo kojoj vrsti proizvodnje. Nešto teže je medjutim izvršiti opštu kvantitativnu procenu Ovog smanjenja.

Do danas je dosta radjeno na ovakvim procenama. Primera radi, po nalazima Državnog komiteta za standardizaciju SSSR-a ("Metode za izračunavanje ekonomskih efekata standardizacije") troškovi proizvod= nje (y) u zavisnosti od asortimana (x) imaju oblik funkcije y = x ~“, gđe "a" zavisi od više činilaca a pre svega od Vrste i načina proizvodnje. Za proizvodnju u velikim serijama (npr. rezni alati i sLı) vrednost parametra "a" iznosi oko O,25 (sl. 1).

Standardizacija izaziva smanjenje troškova proizvodnje blagođareći pojednostavljenju i usavršavanju tehnološkog procesa, skraćenju· vremena izrade, povećanju efikasnosti organizacije i kontrole i sl. Sve

Ovo dovodi do smanjenja jeđinične cene, što uz ostale posledice standardizacije, bitno utiče na kurentnost proizvoda na tržištu. Osim toga obim poslova u pratećim službama neposredne proizvodnie (nabavka, prodaja, manipulacija, skladištenje i sl.) je utoliko manji ukoliko su proizvodi više standardizovani. Parametar "a" kođ svih službi (takodje po nalazima Državnog komiteta za standarđizaciju SSSR-a) ima vrednost izmedju O,25 i O,5O. Pri smanjenju asortimana kod ovih službi se zapaža i smanjenje indirektnih troškova i gubitaka, ROJi su inače utoliko veći ukoliko je veća potreba nabavke specijalnih (nestanđardizovanih) delova i polufabrikata. Ovi gubici se obično lako uočavaju u pojedinim slučajevima, ali se njihov ukupni obim teško može proceniti. Da bi se sprečilo ponavljanje uočenih šteta, obično se nažalost, preduzimaju samo kampanjske mere, a ne suštinski koraci koji bi izmedju ostalog trebalo da sadrže i uvodjenje standarđizacije. 4.2. Poveđanje, pouzdanosti opreme 1 S1Stema Pokazano ie gore da se primenom standđardizacije može upravljati kvalitetom proizvcda. Kvalitet proizvoda stoji medjutim u neposrednoj vezi sa pouzdanošću opreme ili sistema u pogonu. Naime, pouzdanost je pojam hijerarhijski višeg reda u odnosu na kvalitet komponenti (od kojih se sastoji oprema odn. sistem), pri čemu kvalitet komponenti predstavlja bitan odredjujući faktor pouzdanosti. Na taj način se primenom standardizacije, preko kvaliteta komponenti može uticati na pouzda nost opreme ili sistema. Medjutim, pored OVOg posrednog efekta, na pouzdanost se

LE —__________________ O O O OCD