JUS standardizacija

može i neposredno uticati preko standarda i druge tehničke regulative kojom se utvrdjuju kriterijumi za projektovanje i za sigurnost.

U ovoj oblasti je posebno značajan efekat stanđarđizacije i kvaliteta izrade na zamenljivost delova, čime se radikalno uprošćuje proces održavanja i opravki i služba minimalnog stoka rezervnih delova. Veličina značaja ovih efekata se najbolje može oceniti na primeru nekih masovnih proizvoda (automobili, tranzistori i sl.) koji su tek stanđarđizacijom osnovnih elemenata uspeli da dostignu dovoljnu raspoloživost ili pouzdanost za opstanak na tržištu. Bez stanđardđdizacije, svaki od ovih proizvoda bi bio najmanje za red veličine skuplji, a pouzdanost za dva ređa veličine manja.

Uporedo sa povećanjem pouzdanosti (ili raspoloživosti) proizvoda njegova eksploatacija postaje ekonomičnija. Smanjenje troškova eksploatacije se postiže kako kod masovnih proizvoda tako i kod predmeta ili sistema pojedinačne izrade (npr. termoelektrane i nuklearne elektrane) ako ovi sistemi počivaju na stanđardizovanim kOmponentama koje se lako nabavljaju i lako zamenjuju. Uzimajući za primer američke ASME standarde za kotlovske, procesne i nuklearne sudove i cevi pod pritiskom, može se videti da oni sadrže uslove i propise za sve značajnije faze proizvodnje počev od izbora materijala, pa preko projektovanja i fabrikacije, sve do ispitivanja.

Pozitivni ekonomski efekti koji se ostvaruju podizanjem kvaliteta su nesumljivi, što znači da prevazilaze troškove obezbedjenja kvaliteta. Ovo potvrdjuje rezultat akcije "Gođina kvaliteta i pouzdanosti 1966" kada je u Velikoj Britaniji pokazano da se poboljšanjem preventive i kontrole u industriji može ostvariti ušteda blagođareći smanjenju troškova naknadnog utvrdjivanja i otklanjanja defekata. U cilju poboljšanja preventive velika uloga je bila dodeljena merama standarđizacije. Ukupni rezultat akcije prikazan je na sl. “2. Može se viđeti da je neto pozitivni efekat iznosio oko 16O miliona funti (preko 6,5 milijardi dinara u 1966.).

4.3. Smanjivanje troškova u vezi sa dobiJanjem dozvola

Pre puštanja u proizvodnju odn. pre započinjanja korišćenja pojedinih industrijskih objekata, tehnoloških sistema ili opreme (npr. sudovi pod pritiskom, nuklearne elektrane i sl.), objekt mora biti podvrgnut tehničkom ispitivanju i proveri da li je sve izvedeno u skladu sa zakonskim propisima i standardima. Posle toga nađležni organ izdaje dozvolu za rad i propisuje uslove pod kojima se dozvola izdaje.

Zavisno od vrste objekta ili opreme, tehnička i administrativna procedura dobijanja dozvole može da potraje veoma dugo i

đa iziskuje velike troškove.

Uvodjenje stanđardizacije u ovim poslovima može. dđa bude ođ izuzetno velike koristi. Naime, standđarđizovane procedure projektovanja, izrađe i ispitivanja komponenti i sistema po sebi đovođe do uprošćenja postupka verifikacije od strane nadležnih organa što znači da se skraćuje vreme i smanjuje obim pa tako i troškovi poslova u vezi sa pribavljanjem dozvole. Trajanje procedure izdavanja dozvole za rad u najvećoj meri pogadja vlasnika objekta, jer svaki dan kasnijeg puštanja objekta odn. opreme u rađ znači velike materijalne gubitke (za velike nuklearne elektrane, Dpr., svaki dan zakašnjenja izaziva trošak i do 50O OOO US #).

4.4. Poveđanje stepena veproduktivnos ti privrede

Mađa nije lako uslove privredjivanja dovesti u kvantitativnu korelaciju sa stepenom standardizacije, ipak se ova veza najpogodnije kvalitativno uočava preko nekih efekata do kojih dolazi na širem društveno-ekonomskom planu. Ograničićemo se samo na nekoliko najvažnijih, kao što su: stepen reprođuktivnosti privrede, us-– lov za transfer tehnologije i stabilnost privredjivanja. e

U kontekstu navedenih efekata treba razmotriti i mesto i ulogu nacionalnih standarđa. To će biti učinjeno u tački 5.

Stepen reproduktivnosti, izražen odnosom izmedju vrednosti društvene reprodukcije i bruto društvenog proizvoda, predstavlja značajni indikator razvojnih mogućnosti privređe. Poznato je da je stepen reproduktivnosti, izmedju ostalog, utoliko veći ukoliko je izvozna sposobnost privrede veća i srednji stepen prerade robne proizvodnje veći (6). Odavde se može izvesti opšti zaključak da privredna snaga društva raste sa povećavanjem opšteg tehnološkog nivoa privredjivanja.

Mađa ovaj zaključak može izgledati trivijalan, ipak na pitanje o potrebi podizanja opšteg tehnološkog nivoa treba dati konkretan i obrazložen odgovor, jer još uvek postoje shvatanja da i tehnologija nižeg nivoa može da pruži dovoljno dobre uslove za brzi društveni razvoj.

U cilju uprošćenja, opšti tehnološki nivo će biti predstavljen samo jednim brojnim parametrom: srednjim stepenom preradđe. Pod srednjim stepenom prerade odredjene robe se podrazumeva nivo upotrebljivosti koju dostigne predmet podvrgnut preradi i obrađi u tehnološkom lancu proizvodnje. Ilustrujući to na primeru Jjednog odredjenog tehnološkog lanca (sl. 3.) vidi se da stepen prerade možemo predstaviti kao koordinatu na apscisnoj osi, tj. kao neku meru "tehnološke udaljenosti" finalnog proizvođa od izvorne sirovine.

U izveštajima o rezultatima istraživanja ove vrste mnogih medjunarodnih institu-

493