JUS standardizacija

na i investiciona politika, treba da podstiču donošenje i striktnu primenu standarđa u cilju unapredjenja kvaliteta privredjivanja. Posebnu brigu treba posvetiti podizanju kvaliteta proizvodnje s obzirom na potrebe poboljšavanja uslova za transfer tehnologije i medjunarodnu robnu razmenu.

Ovi uslovi se mogu ostvariti uglavnom na dva načina: bilo prihvatanjem medjunarodnog standarda kvaliteta (ISO), bilo postavljanjem viših zahteva kvaliteta u domaćim nacionalnim standardima, čime bi se povećala verovatnoća da će zadovoljavanjem ovih zahteva biti zađovoljeni zahte-

vi većine stranih nacionalnih standarda. Što se tiče prve mogućnosti, ograničeni broj i uopštenost danas postojećih medjunarodnih stanđardđa ne opravdavaju nadu da bi se njihovim prihvatanjem (odnOsno USskladjivanjem nacionalnih standarda sa njima) moglo steći bilo šta više od potrebnog, ali ne i dovoljnog uslova za uključivanje u medjunarodnu robnu razmenu, jer nacionalni standardi večine razvijenih zemalja sadrže đaleko strože i detaljrnije zahteve. Izgleda da je samo drugi pristup pravo rešenje, mada se on moZs CSTvariti kako na izradi standarda, tako

pre svega na podizanju tehnološkog nivoa i kvaliteta proizvodnje domaće industrije. Pri ovome treba naročito imati na umu dugoročni karakter i širi društveni značaj ovakvog poduhvata.

Teškoće koje se javljaju prilikom SsSprovodjenja ove druge alternative, na OSnOvu medjunarodnog iskustva ne potiču od razlika u standardima i propisima niti samo od tehničke prirode veći od teškoća koje su vezane za dostizanje potrebnog tehnološkog nivoa\ Teškoće, čak možda u najvećoj meri, potiču i od unutrašnjeg otpora konzervativnih i uskogrudih subjekata koji će uvodjenje standarda kvaliteta ovakvog nivoa olako oglašavati izlišnim i neisplativim poduhvatom. Zbog toga prilikom rešavanja ovih problema treba tražiti oslonac u saradnji sa tehnološki jakim radnim organizacijama u kojima su subjektivni problemi prevazidjeni, sa naučno-istraživačkim i razvojnim ustanovama, sa istaknutim pojedincima, a pre svega mladim kadrovima neopterećenim konzervativnim tradicijama.

Na kraju se navode neka zapažanja o našoj tehničkoj regulativi za oblast energetske opreme, u cilju ilustracije uopštenih ocena o domaćoj standardizaciji. Ovaj primer je izabran iz dva razloga: prvo, jer autori ovu oblast najbolje poznaju, i drugo, jer ova oblast ima poseban značaj u svetlosti domaćih planskih opređeljenja i mera stabilizacije privrede.

Iz bilansa naših investicionih ulaganja

u proteklih tridesetak godina lako se može uočiti da ulaganja u energetiku zauzi-– maju značajno mesto, naročito u poslednjoj deceniji. Dalje povećavanje ulaganja u oblast energetike je sastavni deo planova razvoja.

Na žalost ova kapitalna ulaganja praćena su veoma skromnim razvojem tehnoloških mogućnosti za samostalnu realizaciju ovih ulaganja. Isto tako skroman je bio i razvoj naše tehničke regulative čiju osnovu još uvek predstavljaju skoro četvrt veka stari propisil) koji su i u doba svog donošenja bili već u po nečemu zastareli. Ovi propisi danas gotovo da uopšte više ne odgovaraju potrebama savremene opreme za termoenergetska postrojenja, iz čega obično najveću korist izvlače strani isporučioci opreme. Šteta je što ova opštepoznata činjenica sve do danas nije bila dovoljna da, sem časnih izuzetaka, pokre-

ne šire akcije za prevazilaženje nepovoljnog stanja u oblastima energetske mašinogradnje i standardizacije.

Poznato je da ima dosta inicijativa za popravljanje ove situacije, mada nije bilo mogućno ovde dati pregled tih napora. Ostaje medjutim nejasno zbog čega su neke korisne inicijative dale vrlo skromne rezultate. Tako je na primer, radna grupa SZS za sudove pod pritiskom ocbrađila u toku nekoliko godina tek samo nekoliko standarđa, i to samo za danca ovih sudova!

Naročito pada u oči da se nije naišlo na Jasno i jeđinstveno mišljenje kod odgovornih za donošenje domaćih standarda: da li je brzina kojom se ovaj posao kod nas obavlja mala ili normalna; da li postoji dovoljno naučnih podloga za rad na domaćoj standardizaciji, pre svega sa gledišta objektivnih potreba razvoja i sl.

Stiče se utisak da se, umesto stručno efžfkasnog i brzog rađa u ovoj oblasti, iscrpljujemo u studijama "organizacionih pristupa", što sve na kraju završava u arhivskim ormarima.

6. ZAKLJUČNE NAPOMENE

Suočavajući se sa kompleksnom problematikom koja Je obuhvaćena ovim radom, autori su naišli na mnoge teškoće, i bili prinudjeni da za većinu stvari daju slobodne ocene, pre svega zato što im nije poznato dđa li su vršena konkretna istraživanja ove vrste na osnovu kojih bi se mogle proveriti date ocene. Izvesni pođaci su ipak nadjeni (rezultati nekih istraživanja u SAD, SSSR i kod nas), ali su se ova istraživanja odnosila uglavnom na ekonomičnost serija. Autori smatraju da je veoma poželjno dublje istraživanje problema i pitanja navedenih u ovom radu. Tek bi rezultati ovakvih istraživanja mogli da posluže kao ČčVvrsta osnova za detaljniju analizu uticaja standardizacije na kvalitet privredjivanja. 1) pravilnik o tehničkim propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregrejača pare i zagrejača vode, Sl. list SFRJ, br. 7 do 13/57.

a a iii O e aaa a alt aa a e a a a a a a aaa a aaa aaČaaa a e a a e a a aa m ==439