JUS standardizacija

cija i organizacija (OECD, IAEA i dr.) može se naći implicitno definisana veza izmedju stepena prerade i osnovnih tržištnih karakteristika nekih strateških roba (nafte, opreme visokog tehnološkog nivoa, bakra, olova i dr.). Nalazeći ovu vezu dolazimo do potvrdnog odgovora na pitanje da li je povećanje opšteg tehnološkog nivoa jedan od bitnih uslova ekonomskog napretka, jer sva dosadašnja iskustva pokazuju da se povećanje cene robe odredjenog stepena prerade sadrži u povećanju cena svih roba višeg stepena prerade. To drugim rečima znači da je zemlja koja prodaje robu nižeg, a kupuje robu višeg stepena prerade uvek u gubitku,

· ma koliko povećavala cenu SVOg iZVOZnOg artikla. Ovu tvrdnju najbolje ilustruje

i Jedan od poslednjih izveštaja OPEC-a prema kome je kupovna moć jednog barela nafte opala za poslednjih nekoliko godina uprkos svim poskupljenjima nafte do kojih je došlo u medjuvremenu.

Sa druge strane, od stepena prerađe zavise JOŠ neke važne karakteristike robe: specifična potrošnja energije i sirovina

i specifični udeo znanja koje se "ugradjuje" u proizvod. Zavisnost ovih karakteristika od stepena prerade prikazana je kvalitativno na slici 4.

Preostaje još samo da se konstatuje jedna očigledna činjenica: veza izmedju stepena reproduktivnosti i nivoa i stepena stan-

dardizacije. Naime, povećanje stepena reproduktivnosti se ostvaruje povećanjem srednjeg stepena prerade robne proizvodnje, Što znači povećavanjem kvaliteta proizvodnje,

a to stoji u direktnoj zavisnosti od ni-

voa i stepena stanđarđizacije i od brojnosti i stručnog profila kadrova u privredi,

odnosno: od opšteg tehnološkog nivoa.

4.5. Poboljšanje uslova sa tvanafem

mologije

Transfer tehnologije je priznat danas kao jeđan od najvažnijih faktora brzog tehnološkog i ekonomskog razvoja uopšte, a posebno neđovoljno razvijenog sveta.

Standarđizacija u procesu transfera igra veliku ulogu odstranjujući jedinstvenu i preciznu komunikaciju izmedju davaoca i

primaoca tehnologije.

Mada sami standđardđi ne mogu da reše sva pitanja transfera oni su od velike koristi Jer rešavaju dobar deo tehničkih pitanja blagođareći tome što obezbedjuju osnovne (referentne) kriterijume. Sa svoje strane nacionalne organizacije za standardizaciju u tom procesu treba da se angažuju kako na izradi novih standđarđa, tako i na uskladjivanju postojećih standarda sa medjunarodnim standardima i sa standardima davaoca transfera, u cilju efikasnog rešavanja problem kontrole obezbedjenja kvaliteta, sertifikacije, metodologije, primenjenih istraživanja i sl.

Na ovaj način stanđardi u procesu trans-

494

fera tehnologije postaju faktor kojim se izbegava najveći deo lutanja i nesporazuma. Drugim rečima, standardi unose red i povećavaju izglede za uspeh složenog poduhvata kao što je prenošenje, prilagodjavanje i primena nove tehnologije.

4.6. Poveđavanje stabilnosti privredjivanja Već je rečeno da je stepen reproduktivnosti privrede utoliko veći ukoliko je obim izvoza veći. S druge strane, stabilnost privredjivanja, merena saldom platnog bilansa sa inostranstvom, takodje u najvećoj meri zavisi od izvozne sposobnosti privrede, naročito u slučaju ako su domaći resursi nekih ključnih

sirovina skromni (npr. nafte, gasa i kva-

litetnog uglja). Zbog toga, povoljno uk-

lapanje u medjunarodnu robnu razmenu predstavlja najvažniji preduslov stabilnog i

brzog društvenog razvoja.

Bitni uslov za OVO uklapanje u medjunarođdnu robnu razmenu je obezbedjenje robe takvog kvaliteta koji zadovoljava oštru konkurenciju na medjunarodnom tržištu. Iz OVOga postaje očigledna neposredna veza izmedju visokog stepena standardizacije i obezbedjenja uslova za stabilno privredjivanJje. 5. MESTO I ULOGA NACIONALNIH STANDARDA

U sklopu privrednog razvoja svake tehnički razvijene zemlje jasno je definisana uloga nacionalne organizacije za stanđardizaciju. I u nas bi valjalo ispitati da li su, u tom pogledu stvari postavljene kako treba. Mesto i uloga standarđizaciJe se odnosi kako na izradu standarda, tako i na pitanje njihove primene. Izgleđa da uloga Saveznog i republičkih zavoda za standardizaciju nije do kraja definisana baš u oblasti primene. Takodje, izgleda da nije dorečen ni način zakonske podrške ustanova za standardizaciju. Ova podrška bi morala biti efikasnija

jer se samo tako mogu ostvariti pozitivni rezultati ne samo u oblasti donošenja standarda, nego i u oblasti njihove primene, što se ostvaruje preko sistema obezbedjenja kvaliteta, sertifikacije i atestiranja i drugih srodnih mehanizama. U proces donošenja i primene standarda, pored ustanova za stanđarđizaciju treba da se uključe i svi ostali zainteresovani, dakle proizvodjači.potrošači i upravni organi. Ovakav način rada se već, na izvestan način uvođi u praksu i u našoj zemlji, a preporučuje ga i ISO.

Prilikom odredjivanja načina primene standarda, (tj. da li je pojedini standard obaveza ili preporuka), treba voditi računa

o mogućnostima proizvodjača. Najbolje je ako obaveznost primene zahteva od proizvodjača da stalno povećava sopstvene tehnološke mogućnosti. U ovome je značajna i uloga najvećih društveno-političkih organa zemlje koji odgovarajućim zakonskim merama i drugim propisima kojima se regu= liše i usmerava medjunarodna robna razme-