JUS standardizacija

Kvalitet i ekonomska stabilizacija

Ako sa aspekta kvaliteta proizvoda i usluga želimo da utičemo na ekonomsku stabilizaciju ondđa možemo da konstatujemo sledeće:

a/ Naš izvoz, u najvećem broju slučajeva, nije moguć zato što ne ostvarujemo kvalitet proizvoda i usluga koji je potreban za odredjena tržišta, posebno za tržišta industrijski razvijenih zemalja. Da bi ovaj problem prevazišle neke OUR izradjuju dva kvaliteta istog proizvoda, za izvoz i za domaće tržište, ili jednostavno odustaju od izvoza/ čemu pogoduje činjenica da su cene na našem tržištu vrlo često više od cena na inostranom/;

b/ Kvalitet proizvođa na našem tržištu nije zadovoljavajući. Zbog prevelike konjukture na našem tržištu praktično se prođa sve Što se proizvede, postoji stalna "glad" za mnogim proizvodima/ prehrambeni, aparati za domaćinstvo, automobili, pogonska goriva itd./ pa kvalitet prilikom plasmana ovih proizvoda najčešće ne igra skoro nikakvu ulogu -– ne postoje tržišni uslovi privredjivanja već monopolizam odredjenih proizvodjača;

c/ Jugoslovenskim standardima i propisima se, u najvećem broju slučajeva, propisuje kvalitet koji je zadovoljavajući, ali najčešće nema mogućnosti da se proveri, od strane društva, da li proizvodi zaista odgovaraju njima. Inspekcijske službe su cesto nemoćne zbor malog broja kadrova i neopremlJenosti za obavljanje kontrole;

a/ Nekvalitetni proizvodi naših proizVOoO= Jjaca na nasem tržištu utiču negativno na ekonomsku stabilizaciju i nanose veliku štetu našem društvu. Razlozi su što se u proizvode ugradjuju uglavnom kvalicotni materijali, ulaže se ljudski rad, ali i skupa proizvodna oprema, troši se

energija prilikom obrade, a dobijaju se proizvodđi koji imaju kraći vek trajanja od uobičajenog na svetskom tržištu, vež troškove održavanja, veći utrošak eneruyjije prilikom rada itd. Time se umanjuj<= materijalna baza našeg društva i nanose neprocenjive štete, pri čemu se varaju i društvo i potrošači. Medjutim OUR-i za ovakve proizvode ostvaruju cene koje su više od cena istih i kvalitetnijih proizVOda na inostranom tržištu;

e/ Trećina nacionalnog bogatstva u SPEPJ predstavljaju stanovi”, LOŠ i ta nje stanova i instalacija u njima, uz Visoke cene istih, znatno snižavaju upotrebljivost i vek trajanja istih, iz čega proizilaze neprocenjivi gubici za društVO iz razloga čestih i skupih popravki. Slična je situacija sa gradnjom saobraćajnica, koje neposredno posle izgradnje zahtevaju skupe popravke. Kod putničkih automobila, koje pominjemo radi masOvncsti istih na našem tržištu /preko 2.OOO.O0O komada/ i visoke cene, kvalitet u svakom slučaju nije zadovoljavajući, nisu obezbedjeni potrebni i dovoljni servisi i re-

500

zervni delovi, kvarovi se vrlo često dešavaju, a cene naših vozila/ u odnosu na odgovarajuću kategoriju/ znatno su više od cena na inostranom tržištu. Uz to se za domaće tržište ne sprovodi homologacija delova i opreme za vozila, čime se domaći kupci u odnosu na važne sigurnosne karakteristike/ kočione sisteme, otpornosti na bočni i čeoni uđar itd./ stavljaju u podredjen položaj u odnosu na inostrane kupce, za koje svi delovi i Oprema moraju da budu atestirani u skladu sa medjunarodnim pravilnicima. AkO uzmemo prosečnu vrednost Jednog vozila 1OO.OCO.dinara, onda smo samo u putnička vozila uložili 2OO.OOO miliona novih dinara, Što takodje predstavlja veliki deo našeg nacionalnog bogatstva.

Uslovi u kojima treba ostvariti akci-

iu poboljšavanja kvaliteta

Bez svake je sumnje da su uslovi u kojima treba, kroz poboljšavanje kvaliteta, da delujemo na ekonomsku stabilizaciju zemlje, vrlo teški. Pomenimo neke od njih: konjuktura domaćeg tržišta-sve ŠtO se proizvede proda se; više cene proizvoda na domaćem tržištu uz niži kvalitet; niže ce-– ne prođaje proizvoda na inostranom tržištu uz potrebu znatno višeg kvaliteta; teškoće sa kvalitetom i količinama sirovina i delova; znatan uvoz sirovina; nedostatak i visoke cene energetskih sirovina; nepoštovanje jugoslovenskih standarda i propisa; slabosti i nedovoljnost inspekcija na saveznom, republičkom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou; meprilagodjenost organizacija u proizvodnji, prometu i eksploataci3i za obezbedjenje kvaliteta; nezaštićenost potrošača od lošeg kvaliteta proizvoda i usluga itd.

Da nije izričitih zaključaka predsedništva i rezolucija skupština u vezi sa ekconomsxkom stabilizacijcm i izvozom i više nego jasnih reči druga Tita da moramo da se orijentišemo na viši kvalitet proizvo3a u Jugoslaviji ne predstavlja utopiju, zbog odsustva tržišne privrede, zdrave konkurencije i uslova privredjivanja Organizacija udruženog rada.

kako kroz poboljšani kvalitet pomoći ekonom stabilizaciju zemlj

Potreban kvalitet se ostvaruje samo kompleksnim akcijama počevši od organizacija udruženog rada do organa federacije.

Svakako da bi najzainkeresovanije za kvalitet krebalo da budu organizacije udruženog rada -— proizvodjači. Iste bi trebalo kroz svoje sisteme obezpedjivanja i kontrole kvaliteta da projektuju zadovoljavaJući i propisani kvalitet, uz ostvarivanje ekonomičnosti poslovanja. Kroz samoupravno dogovaranje zainteresovanih organizacija udruženog rada, osnovnih organizacija udruženog rada i radnika u njima, kroz prikladne organizacione oblike, može se Ostvariti potreban i ekonomičan kvalitet, uz manje škarta, manje gubitke u kapacitetima proizvodjača, manje utroška energije,