JUS standardizacija

pravcu stvaranja međjunarodnih sistema koji bi bili otvoreni za sve zemlje.

Sistem atestiranja u Jugoslaviji bazira se na principima sistema atestiranja industrijski razvijenih zemalja, što omogućuje saradnju izmedju našeg i ostalih sistema. Mi možemo kroz naš sistem atestiranja da proverimo kvalitet proizvoda prema zahtevima inostranih standarda i propisa, kao

i sistema atestiranja, mi možemo da se uključimo u inostrane sisteme atestiranja ili da saradjujemo sa njima i time da ostvarimo reciprocitet u priznavanju atesta i rezultata ispitivanja. Na ovaj način možemo da povećamo efikasnost dobijanja atesta i skratimo rokove za dobijanje istih, a da pri tome ne trošimo devizna sredstva. Uključivanjem u medjunarodne i saradnjom sa regionalnim i nazžionalnim sistemima atestiranja možemo atestiranje da vršimo i za ostale zemlje koje to traže i da pribavimo đopunska devizna sredstva, kada strane zemlje nemaju sopstvene organizacije za atestiranje i kađa nisu uključene u odredjene sisteme.

Ne smatram da će atestiranje biti glavni faktor u stimulisanju i obezbedjivanju izvoza, ali atestiranje, bez svake sumnje, doprinosi i olakšava uklanjanje tehničkih barijera prilikom izvoza, te ga ne možemo potceniti niti spustiti suviše nisko na skali uticaja prilikom pospešivanja izVOza. Troškovi atestiranja

Zađdržimo se malo na troškovima koji su povezani sa atestiranjem. Jasno je da prilikom izvoza proizvoda vrednost atestiranja mora da udje u prodajnu cenu, ukoliko ku=-

pac traži atest. Postojanje mogućnosti da se atest pribavi u našoj zemlji utiče na uštedu u devizama i skraćivanje roka do= bijanja atesta. Prilikom uvoza za strategijske i važne materijale , poluproizvođe i proizvode mi bismo morali od isporučilaca da tražimo atest koji bi bio izdat od ovlašćene institucije, ukoliko smo mi članovi odgovarajućeg sistema atestiranja, ali da atestiranje ovih proizvoda i materijala obavimo u našoj zemlji, po pravilima našeg sistema, U oba slučaja atestiranje, kao važan faktor provere stvarnog kvaliteta, mora da udje u cenu proizvoda. Svakako da je povoljnije da atestiranje obavimo u našoj zemlji, za dinarska sredstva. U našem zakonodavstvu se i predvidjaju troškovi uvoznika za proveru kvaliteta proizvoda koje uvoze /obično do 1% od cene proizvoda/. Prema tome ova kategorija troškova je legalizovana i deluje, a kroz organizovan sistem atestiranja ova se kontrola neće obavljati formalno, već obavezno na bazi propisa čime se ekonomski efekti zaštite našeg tražišta i potrošača umnožavaju. Što se tiče atestiranja proizvoda naših proizvodjača, koji se plasiraju na našem tržištu, i troškova ovog atestiranja, postoje prigovori da ove troškove snosi potrošač i da isti utiču na povećavanje cene pro-

izvođa. Mislim da ovđe treba paraleno da posmatramo efekte, koji se ostvaruju atestiranjem i troškove atestiranja. Rečeno je ranije da se atestiranje propisuje u slučajevima bezbednosti, zaštite živih bića, društvene i privatne imovine itd. u slučajevima kađa nije dovoljna samo garancija proizvodjača da proizvod odgovara standardima i propisima. To se radi u celom svetu i nalazi puno opravdanje, niko ne pita za troškove atestiranja. Ako pogine ili se unesreći čovek zbog neispravnog proizvođa, ako se sruši važan objekt ili most zbog slabog kvaliteta cementa ili nekog drugog nekvalitetnog materijala, ako se privredi nanesu ogromne štete iz razloga što se u cement ugradjuJu dodaci koji povećavaju utrošak cemen= ta, a cene istog su iste kao i za kvalitetni cement, ako se prilikom eksploata= cije proizvoda stvaraju radiofrekvencij= ske smetnje koje u kriznim situacijama mogu da ometu bezbednost zemlje zbog ometanja sistema veza itd. onda sigurno da ne možemo da govorimo O beznačajnim stvarima za našu privredu, ekonomiku ili potroščače. Atestiranje se obično odnosi na tipove proizvođa koji se izradjuju u Velikim količinama, uz povremene kontrole ovih proizvođa u odredjenim vremenskim razmacima, Što u celini ne utiče znatno na cenu pojedinačnih proizvoda. Ako se radi o pojedinačnim objektima onda je bezbednost upotrebe istih daleko važnija nego troškovi provere. U masovnoj proizvodnji nekoliko dinara više, za proizvode koji koštaju na hiljade i desetine hiljađa dinara, predstavlja zaista minimum koji u zamenu daje potrošaču garanciju bezbednosti, potrebnog kvaliteta, funkcionalnosti, predvidjenog veka trajanja pro= izvoda i sl.

Svako poboljšavanje kvaliteta košta, a najviši troškovi poboljšavanja kvaliteta su u proizvodnji, u naporima da se ostvari potreban kvalitet za domaće tržište i izvoz prema standđarđima i propisima, a u odnosu na njih troškovi samog atestiranja

su minimalni. Medjutim obaveza ostvarivanja potrebnog kvaliteta kroz proizvodnju

i napori službi razvoja i ostalih u vezi sa tim u perspektivi smanjuju troškove škarta, dorade i izrađe, novi kvalitet Ostvaruje mogućnost izvoza i plasmana na inostranim tržištima, što je od velike važnosti za privredu zemlje.

Kratko rečeno vrednost atestiranja je sastavni manji deo neophodne cene koju organizacija udruženog rada mora da plati ako želi da ostvari potreban kvalitet i da izvozi proizvođe. Atestiranje samo obavezuje na ovaj napor, ali i daje podstreka organizacijama da se bore za potreban i viši kvalitet.

Zaključak

Ako bi, iz svega što smo rekli, hteli da izvučemo neki zaključak isti bi se mogao svesti na to dđa sprovodjenjem sistema

atestiranja u našoj zemlji možemo da damo coprinos borbi za unapredjivanje kvalite-

504 ___________________ ________ Ii— r rr Wg grč: ——