JUS standardizacija

troškova prerade koji rastu, većeg škarta, manjeg iskorišćavanja materijala zbog čega se moraju trošiti veće količine. Za moge materijale i sirovine postoje klase, a plaćanje se obavlja na bazi i vršenog klasiranja. Neka iskustva u dosađašnjem atestiranju pokazuju da se niže klase deklarišu kao više i time se plaća veća cena za lošiji kvalitet. Troškovi prerađe nekih sirovina često zavise od sađržaja pojedinih elemenata u njima, pa nije svejedno šta će se i po kojoj ceni kupiti/ na primer kod nafte u sađašnioj ekspanziji cena/.

Proizvođi široke potrošnje koji se uvoze za naše tržište takodje su bez ozbiljnije kontrole. Najširi slojevi potrošača su prepušteni svesti uvoznika u odnosu na kvalitet proizvođa. Mislim da se nismo proslavili uvozom proizvoda potrebnog kvaliteta, davali smo devize a varali domaće kupce uzimajući im novac za proizvode kratkog veka trajanja, bez uspešno obezbedjenih servisa i bez rezervnih delova.

Sistem atestiranja u Jugoslaviji nesumnjivo pruža mogućnost zaštite domaćeg tržišta od uvoza neodgovarajućeg kvaliteta sirovina i proizvoda. Provera sistema atestiranja u odnosu na sirovine koncentrisana je u ovom momentu na pamuk i vunu i ovde su već ostvareni odredjeni rezultati. Opuhvatanje svih važnih sirovina atestiranjem sigurno treba nastaviti i to posebno u slučajevima kađa se zbog razlike

u kategoriji ili klasi, ili zbog sadržaja elemenata i drugih karakteristika kvaliteta nanose velike štete našoj privredi.

Sigurno da u odnosu na proizvode koje uvoOzimo, a ne proizvodimo u našoj zemlji, treba da propišemo atestiranje i da postavi-

mo barijeru uvozu nekvalitetnih proizvoda, bez obzira da li se radi o robi široke potrošnje ili onoj koja je namenjena indus-

orjt ji.

Za proizvode koje uvozimo i koje proizvodimo u našoj zemlji, a postoji propis o obaveznom atestiranju, isti se odnosi na sve proizvode, čime se obezbedjuje lojaina konkurencija naših i inostranih proizvoda, a potrošačima garantuje propisani kvalitet.

Obezbedjivanjem kvalitetnih sirovina, poluproizvoda i proizvoda prilikom uvoza doprinosimo smanjivanju troškova u našoj industriji pri prerađi i upotrebi istih, smanjujemo škart, doradđu i troškove proizvodnje, smanjujemo troškove održavanja i upotrebe rezervnih delova, obezbedjujemo rad proizvoda u predvidjenom veku trajanja itd. što nesumnjivo mora da ima direktnog uticaja na ekonomsku stabilizacia)/uife i

Naglasili smo da je pitanje povećavanja izvoza bitan faktor ekonomske stabilizacije. Da bi smo mogli da izvozimo potrebno je da najpre ostvarimo kvalitet koji

je potreban za tržišta odredjenih zemalja, ali isto tako i sistem proveravanja Ovog kvaliteta - atestiranje. Danas se za velikil broj proizvođa prilikom izvoza iz naše

zemlje traži atest izdat od strane ovlašćenih organizacija za atestiranje. Moramo konstatovati činjenicu da mi do sada gotovo da nismo imali ovakvih organizacija, a da bi izvozili morali smo da tražimo od inostranih ovlašćenih organizacija da nam izdaju atest, što je bilo skopčano sa odlivanjem deviznih sredstava, a posebno sa jako dugim rokovima za pribavljanje atesta, što je, nekad namerno a nekad nenamerno, prouzrokovalo česta otkazivanja ugoOVOra, pošto kupci nisu mogli da čekaju na druge rokove isporuke.

Danas su u medjunarodnom prometu sve prisutnije tehničke barijere koje postavljaju pojedine zemlje ili regioni pri uvozu proizvoda iz ostalih zemalja. Za OVU SVIhu se stvaraju posebni sistemi atestiranja /CEN, CENELEC, SEV/ koji deluju u okviru posebno stvorenih stanđardizacija. Sistemi atestiranja zemalja Evropske ekonomske zajednice su zatvoreni za zemlje izvan ovog regiona čime se postavlja snažna tehnička barijera uvozu iz ostalih zemalja, Pojedine zemlje, ili čak velike kompanije na zapadu, takodje imaju svoje sisteme atestiranja /proveravanja/ koji se zasnivaju na isključivom pravu sprovodjenja kcntrolisanja od strane odredjenih ili ovlašćenih organizacija.

S druge strane u medjunarodnim okvirima

raste težnja da se promet proizvoda i pribavljanje atesta obavi preko medjunarodnih organizacija za atestiranje, preko siste-

ma koji bi bili otvoreni za sve zemlje ko= je ispunjavaju uslove koji su propisani odgovarajućim sistemima, koje imaju organiza-

ciju i opremu, kao i kadrove za ispitivanje. Ovakvi sistemi su nastali najpre u okviru atestiranja električnih aparata za domaćinstvo /u okviru CEE Arnhem/, atestiranja elektronskih sastavnih delova /u okviru IEC/, postoji nekoliko sistema medjusobnog priznavanja rezultata ispitivanja

u okviru zemalja EFTA, kojima mogu slobodno da se priključe sve zemlje itd. U okviru Evropske ekonomske komisije Organizacije ujedinjenih nacija završava se rad na Preporukama o stvaranju i unapredjivanju aranžmana o atestiranju, a u okviru GATI-a je usvojen skraćeno nazvan "Kođeks o standardđdizaciji" sa namenom uklanjanja tehničkih barijera u prometu robe izmedju zemalja i praktično je otvoren za sve zemlje. Treba napomenuti i sistem homologaci je nDtornih vozila u okviru Evropske ekonomske komisije, koji takodje predstavlja potpuno otvoreni sistem atestiranja, ukoliko su zemlje pristupile ovom sistemu i ako ispunjavaju uslove.

Tendencije su, kao što vidimo, usmerene s jedne strane na zatvorenost sistema atestiranja u okvire zemalja i regiona, a s druge strane na otvorenost ovih sistema i olakšavanje prometa. Sigurno je da u OVOm momentu mi možemo da delujemo u pravcu povezivanja sa sistemima atestiranja industrijski rezvijenih zemalja, saradjujući sa njima ili uključujući se u njih kolikogod je moguće i koliko to ovi sistemi dozvoljavaju, ali velike napore treba da ulažemo u

__________ _O O O O O O U — DOK)