JUS standardizacija

uvodno izlaganje

Direktora Saveznog zavoda za stanđarđdizaciju, druga

Milana Krajnovića, ha IV Jugoslovenskom savetovanju „STANDARDIZACIJA 9890" koje je održano u Sarajevu

JO. 31. oktobra 19860. godine

DRUGARICE I DRUGOVI

Imam prijatnu dužnost da vas sve pozdravim u ime vaših kolega i mojih saradnika iz Saveznog zavođa za standardizaciju. Istovremeno upućujem svima najlepše želje kako za uspeh ovog savetovanja tako i za primenu u praksi svega ovoga O čemu se OVde dogovorimo. Kao što znamo tema našeg razmatranja je uticaj i doprinos standar- -· dizacije povećanju produktivnosti rada. Verujem da zahvalniju temu nismo mogli izabrati u ovome času kada sve društvene snage ulažu napore u stabilizaciju ekoOnomskog sistema i prevazilaženje teškoća sa koJima se savremeni svet suočio. Ako iz tog ugla posmatramo moto ovoga savetovanja "Standardizacija — stabilizacija" mislim da nije pretenciozno postaviti pred sebe zadatak da standardizacija daje ozbiljan doprinos razrešavanju problema sa kojima smo se u ovome času uhvatili u koštac. Biću slobodan da i ovom prilikom ukažem na činjenicu da naše socijalističko društvo Još uvek nije uočilo vrlc ozbiljne m gućnosti standardizacije za otklanjanje uzroka mnogih boljki koje nas muče .Sicgurno da standardizacija nije čarobni štapić kojim se rešavaju problemi ovog sveta.

Ali sigurno je jedno da u sklopu mera ekonomske politike standarđizacija može biti

najefikasniji instrument za povećanje produktivnosti rada, Kada to kažem imam u vi-

du pojedinačnu produktivnost zaposlenih, produktivnost pogona ili složenih organizacija udruženog rada i društvenu produktivnost kao rezultat medjusobne povezanosti, uskladjenosti kapaciteta, tipizacije opreme, njenog korišćenja i održavanja do uvoza novih medjusobno kompatibilnih tehnologija. To su upravo. područja gde standardizacija može dati neprocenjiv doprinos otklanjanju uzroka mnogih teškoća na ovom nivou razvoja.

Biću slobodan da se poslužim nekim primerima koji su mnogima od prisutnih inače

poznati a koji su često u upotrebi kada

se razmatra ova materija. Ipak verujem da izvesno podsećanje neće biti suvišno. Naprotiv. Prvi primer kojim ću se poslužiti odnosi se čak na daleku 192O. godinu, odnosno na prve korake stanđarđizacije u svetu. Predsednik SAD Hoover, dao je zadatak Nacionalnoj američkoj organizaciji za standardizaciju da podnese izveštaj o efektima američke standardizacije koJa je usput rečeno u to vreme bila veoma cenjena instituciJa. Izvod iz izveštaja ove institucije glasi: "Eliminisano je 25% proizvodnih troškova bez uticaja na zarade ili rad". Kratko i Jasno, složićemo se da komentar nije potreban.

Drugi primer je bliži našem vremenu i odnosi se na period od 1954. do 1964. godine a vezan je za studiju Indijskog instituta za standardizaciju koji je analizi-

.rao ekonomske efekte standardizacije u

proizvodnji čelika. Izveštaj je mnOGgO SVestraniji a Ja ću ukazati samo na neke podatke iz Studije koji glase:

- procenjene uštede čelika na bazi direktnih zamena starih profila novim, standardizacijom, iznose približno 19,1% i dalje nabraja,

- ukupne čiste uštede mogle bi da iznose 23,6% čelika ako bi se primenili svi izradjeni indijski standardi.

-– Naknadnim praćenjem ušteda u ovoj istoj proizvodnji za period od 1966. do 1976. godine, ušteđe iznose 82O miliona dolara. Treći primer je novijeg datuma i odnosi se

na Francusku. Prema zvaničnim podacima rezultati su sledeći: uz angažovanje 1lOO mi-

e << i O a e a O O a O U m — 40