JUS standardizacija

liona franaka godišnje za standarđizaciju,

procenjene ušteđe iznose 2.OOO miliona franaka godišnje. Ekonomski efekat ulaganja =

1 Is 20%

Sličnih primera ima mnogo iz svih zemalja istoka ili zapada iz brojnih oblasti proizvodnje. Mnogima su takvi primeri poznati iz literature. Ja ću se poslužiti jednim našim primerom koji nije nacionalnih razmera a dokumentuje napredđ iznetu tezu da standardizacija može biti jedan od najefikasnijih instrumenata za povećanje prođuktivnosti rada. Ing. Franc Špiler je jednom prilikom u svom referatu - Standardizacija, faktor povećanja produktivnosti, ukazao na slučaj Iskrinog velikog projektora. Biću slobodan da koristim iznete podatke. Kinoprojektor je u svoje vreme imao 324 standardna dela. Špiler je kao profesionalni standarđizer izvršio analizu pripadnosti svakog dela, izvršio manje izmene i broj delova sveo sa 324 na 92 standardna dela. Time je broj alata za proizvodnju kinoprojektora smanjen za 72% a kakvo povećanje produktivnosti to predstavlja ne treba naglašavati. Ekonomski efekti samo zbog smanjenja alata za projektor su izuzetno veliki da ih ovde ne nabrajamo. Broj stavki u dokumentaciji je u istom odnosu smanjen, magacinski prostor, zalihe, rad osoblja, angažovana sredstva za standardne zalihe rezervnih delova u skladištu fabrike i u servisima itd. Svaki novi deo u bilo kome mehanizmu multiplicira utrošak rada, troškove materijala, sredstava i sve redom.

I obrnuto, svako smanjenje broja standardnih delova znači povećanje produktivnosti i dvojako smanjenje. troškova.

Ima kod nas i drugih primera koji ukazuju na mogućnosti standardizacije da dopDrinese ubrzanom razvoju zemlje. Nadam se da

će autori referata ukazati na izobilje mogućnosti da se, na oko sitnim izmenama, uz uprošćavanje postupaka, redukciju broja delova, zamenu ili višenamensko korišćen je materijala poveća produktivnost, snize troškovi proizvodnje i rastereti radna orga-–nizacija preteranih zaliha reprodukcionih materijala i rezervnih delova. To je onaj pravi doprinos stabilizaciji koji otklanja uzroke brojnih teškoća sa kojima se svakodnevno susreće svaka proizvodnja. To je konstruktivniji doprinos stabilizaciji nego sve moguće gimnastike cenama ili gašenje posledica zanemarujući uzroke, čega je puna naša štampa, u kojoj se teško nalazi prostor za ovu vrstu problema o kojima Ovde raspravljamo.

Već sam rekao da želim reći nešto o društvenoj produktivnosti. Mi smo posle rata izgrađili novu u osnovi mođernu industriju, opremili je savremenim postrojenjima, kupili brojne licence medju kojima ima i onih vrhunskih. U iskom periođu izrastao je ogroman broj stručnjaka svih profila i nivoa. Imamo veoma kvalitetnih naučno-istraživačkih organizacija i vrednih kadrova u njima. No i pored svega toga mi se stalno žalimo na nisku produktivnost rada. Poznato je i to da naši radnici zaposleni u razvijenim zemljama ne rađe lošije od radnika koji potiču iz tih zemalja. Pa gde je

uzrok? Pokušajmo da mi standđarđizeri definišemo naš ugao posmatranja ovog problema.

Nesporno je da razvijeno industrijsko društvo predstavlja veoma složen niz međjusobno povezanih sistema, podđsistema i pojedinih zajednica koje ih sačinjavaju. Pored sve te raznolikosti svi ti delovi moraju da čine jeđan uslovno rečeno jedinstven tehnološki sistem čiji su delovi medjusobno kompatibilni. Ukoliko taj elemenat medjusobne povezanosti i kompatibilnosti nije osiguran neminovno dolazi do neskladđa koji reprodukuje prekidanje reprođukcionog lanca tako da i sporedne tačke postaju osetljive, dupliranje kapaciteta postaje normalna pojava tako da se društvena sredstva ne mogu racionalmo koristiti i do vezivanja za krupne medjunarodne kompanije što narušava unutrašnje jedinstvo nacionalne privrede. To su neka osnovna obeležja privrede, kod koje objektivni faktori uslovljavaju nisku društvenu prođuktivnost rada, čak i pod uslovim da pojeđinačna produktivnost bude na zavidnoj visini. Kod nas su upravo ti elementi prisutni u meri koja postaje alarmantna.

Postavlja se pitanje gde je tu mesto i kakva je uloga standarđizacije? Odgovor je sledeći: Tipizacija je funkcija stanđardizacije i pomoću tipizacije opreme, mogu se mnogi problemi dovesti u društveno prihvat=ljive granice. Ovde treba imati u vidu dva aspekta tipizacije. Prvi je društveni adrugi tehnički aspekt. Društveni aspekt tipizacije podrazumeva dogovaranje udruženog rada oko izbora tehnologije i znanja, podđelu posla i kompletiranje i popunjavanje praznina u reprodukcionom lancu. Jednom rečju to predstavlja phansko usmeravanje razvoja koji bezuslovno mora biti praćen tehničkim aspektima tipizacije. Društve-

ni i tehnički aspekt tipizacije predstavljaju lice i naličje jedne te iste medalje. Upravo na tome polju stanđardđizaci-

ja ima svoju šansu strategijskog značaja.

Pokušaću da budem konkretan. Mi znamo da stanovi predstavljaju oko 1/3 nacionalnog bogatstva društva. To je pojeđinačno posmatrano DO oblastima najkrupniji sektor investicione izgradnje. Godi::ama pričamo o industrijalizaciji stambene izgradnje, podižemo brojne fabrike stanova i nikako taj tako značajan sektor investiranja da industrijalizujemo. Naprotiv, mimo svih očekivanja gradnja je iz godine u godinu apsolutno i relativno skuplja. Znači da je produktivnost rada u celom lancu počev ođ proizvodnje gradjevinskih materijala do gotovog stana vrlo niska. Stalno smo robovi shvatanja da veliki objekti osiguravaju ViSsOku produktivnost sami po sebi. A to je zabluda. I mali objekti mogu biti visoko produktivni ako čine deo lanca čiji su delovi medjusobno uskladjeni. Upravo to nedostaje u oblasti stambene izgradnje. Bez dobro razradjenog sistema standarda iz oblasti mođularne i dimenzionalne koorđinacije, nema i ne može biti industrijalizacije stambene izgradnje, nema i ne može biti jeftinijih stanova. Konačno smo uspeli i to da shvatimo i prihvatimo se po-

dO O U | Su O __-- —-N ywwwWWWiWWW. URIN GGujuwuiuuz ija UA