Južna Srbija — Vardarska Banovina, str. 97

95

Заталаса се маса народа радости пуног

И поче срдачна песма. Утом се цар појави

Са жезлом и порфиром, венцем и круном на глави, Са царицом и царевићем и сјајном царском свитом, А раздрагани народ узе рупцима да маше,

Уз громогласни узвик: „Живео цару мили! Живело царство наше!“

А све је било тако свечано онога дана,

И сама зрака Божја, небо и земља цела,

Песма, народ и војска свечано нагиздана,

У нове оклопе, и стајаћа руха, и одела.

На цару порфира царска, порфира златоткана,

И мач исто од злата, чизме од сахтијана,

И лака душанка од тамне црвене свиле са куном, И на њој златна пуцад са царским грбом и круном, Царица са сином милим у свили венедичкој, Велможе и властела у тешкој кадифи, и чоси,

И калпацима лаким, и лепи пажеви млади

У белој кудравој коси.

И седам дана беше царска трпеза пуна,

И купе, и кондири, и све од злата чаше,

А весеље је текло бурно и непрекидно,

Уз поклик народа верног: „Живео цару мили! Живела царска круна! Живело царство наше!“

ЦАРСКОМ СКОПЉУ — Живадин М. Стевановић —

Кроз столећа време срушило те није Ни ропство мрачно ни тиранске хорде, О бедеме твоје хучни Вардар бије

И химну ту пева твоје славе горде.

Векове ће многе црн заборав скрити Али прошлост твоја велика и часна