Južna Srbija — Vardarska Banovina, str. 98

96

С' нама и у нама вечито ће бити Светла као звезда никад неугасна.

Наше драго Скопље, крај хучна Вардара, Нова надо, славо из минулих дана, Ти ћеш опет свога дочекати Цара Као што си негда силнога Душана.

ПРИЗРЕН — Др. Александар Белић —

Ово необично место по положају, испод Шаре, а на великом путу ка Јадранском Мору изабрао је цар Душан за своју мирну и тиху престоницу. Велика државничка дела он је, у сјају и у шуму, прокламовао у Скопљу, а у Призрену је дизао свој двор и манастир. У томе манастиру св. Архангела Михаила — он је и сам сахрањен. Успомена на то сачувала нам се у старим хроникама и летописима, јер је царева задужбина, некад славна и богата, претворена у рпу камења, а царев прах разнео је ветар на све четири стране.

Па ипак никад можда није нам умни цар био ближи, вије нам био сроднији него у овим временима.

Цара Душана запамтио је наш народ по слави и сјају, по његову царству и снази српске државе у то време; он је увек био понос нашег народа и живи потстицај за нову снагу и велика дела. Али народна машта, тако богата и тако силна, није искитила овог нашег великана оним сјајним украсима којим је на хиљаду начина китила своје љубимце.

Цео рад цара Душана могао је изгледати тадашњем друштву нејасан, а народу чак и загонетан. Зашто српски цар да жели да постане цар Срба и: Грка, зашто да ломи и своју и народну снагу о грчке тврђаве.

И будућност је показала да је план Душанов био заиста велики и достојан великих: жртава.