Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

416 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

границама српске државе, као што смо споменули, до коначнога укинућа српске државне управе у тим странама године 1394.

— Ако не из времена краља Уроша (догађаји из 1257 године) а оно из првих година владе краља Стефана Милутина постоји у народу историјеки тачно предање о грчкој граници на домаку ове области на југу. — У природној овчепољској области, близу села Ваљевца, указује се на једно место где лежи један веома велика камен, и то се место зове Грчка граница. Предање о овој граници најживље је од свију историјских предања у овим странама. Оваки на Овчем Пољу зна где је место Грчка граница п да прича како је ту некада била граница између Србије и Грчке. да кумановске Овчепољце недалеко од Грчке границе налази се Бакарно Гумно — а за оне јужније оно је „постојало“ даље на југу, и тако даље.

Да се вратимо Кумановској Области. Историја ове области, као целине, управо почиње потпадањем њеним под српску државну власт. У то време, у време српскога државнога живота, у границама данашње Кумановске Rage налазимо Овче Поље п ћеглигово. И један и други крај јављају се као област, страна M земља, обе без својих центара. У главноме, данашња. Кумановека Каза сачињавала је, према писаним податцима, „ћеелиговску Област п она је по свом географеком положају била једна од најважнијих области на југу државе; њезин је значај највише и отекочио у том периоду времена. У њој налазимо краља Сте: (bana Милутина и његове личне краљевске задужбине; у њој је пребивао и логоровао с војском краљ Стефан Дечанеки; ту је концентрисавана војска српска 1880 године и слављена победа српска над Бугарском на Велбуждеком пољу; ту је сарањен (у старо-нагоричкој цркви) бугарски цар Михаило Шишман који је погинуо у боју на Велбужду. У овој је области живео

50 „Побратиметво“ 1892 ПЦ, 12

По казивању г. Антонија Делимировића места Српски Камен п Српска граница налаве се п близу села Попова, на два сата северо псточно од Дојрана.

вала