Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

Osma ~

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 41

и у баштини ју је држао севастократор царства M зет цара Стефана Душана, Дејан. Овај је велмуж ту баштину добио негде око 1354 године; из те године. имамо повељу цара Стефана Душана из које се види да је Дејан и дотле имао Жеглигово у баштини. По народном предању у овој је области живела и царица Јелена а из писаних споменика видимо да јеу њој сам цар Урош своју задужбину подигао. У овој су области, даље, живели и владали сестра цара Стефана Душана царица Евдокија са синовима Драгашем и Константином и из ове је области постала и развила се потоња држава Дејановића којој је доцније центар постао Ћустендил.

Ми смо се на другом месту ' опширно бавили испитивањем историје ове области и овде ћемо саопштити само ресултате тих својих истраживања, у колико се они односе на ову област:

1. Жеглигово је у Оредњим Вековима и доцније (у колико се спомиње) било само жупа, област (Гап 5слаб); доцније су га бележили и земља жсеглиговска;

2. Границе ове области померале су се идо краја XIV в. све су се више распростирале; по том су границе сужаване и свођене готово само на дан. Кумановску Област. При крају ХШ века жупу „Кеглигово налазимо (и ако не насигурно) у низу жупа: Мораве, Олавишта и др;

8. У другој половини ХТУ века ова је област захватала много већи простор но данашња Кумановска Каза;

4. Града, вароши, центра под именом Жеглигова, за време српскога државнога живота ни доцније није било, и све што се о ЖКеглигову као о граду пише ништа није тачно. у

Ове друго о овој области види у наведеном делу: Драгаш и Константин Дејановићи и њихова држава.“

7 Драгаш и Константин Дејановићи и њихова држава, Бееград 1902.

5 Mon. Serbica, 505.

9 Бугарски писац Иорданљ Ивановљ у своме делу Стверна Маљкедонит исторически издирванил, Софил 1906 (страна 128..... ) присвојио је наше ресултате о Жеглигову и изнео их као своје!"