Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

418 ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

После смрти цара Стефана Душана и севастократора Дејана судбина ове области била је везана за ону државе Дејановића с тога су њоме завладали Турци тек укинућем ове државе смрћу Константина Дејановића на Ровинама 1394 године. Као и о осталим деловима Дејановића државе ни о овој се области незна какве су у њој прилике настале по порабоћењу Турцима. Свакако је, међутим, она и даље остала у границама Ћустендилекога Пашалука како је назвата држава Дејановића и којим је, пашалуком, управљао Јусуф-војвода, доцније названи Јусуф-паша.

А домаћи летописци п историографи! дуго су још по том ову област звали ћеглиговом. Изгледа да је име Жеглигово остало дуго и у народној успомени и побркано писменим људима п страним писцима који нису знали како треба читати домаће летописце и споменике и прешло је, као што смо видели, на развалине цркава и манастира (2) у атару села Младога Нагоричина као на некадањи град Жеглигово !

Ништа нам није позитивно познато ни о заузећу ове области Турцима. Писани извори ништа о томе не говоре и ако народна предања све то описују у живим бојама. Нека смо од тих предања навели још 7 Ги УГ одељку ове књиге, говорећи о старинама у овој области. Споменули GMO пи предање о заузећу, као, и самог Куманова, ма даоно у то време као град није ни постојало.

У свима овим предањима пстичу се елементи који владају пи у предањима у другим крајевима Српских демаља. — По њима ни у овој области ни једно „место, ни једна тврђава, ни један брег и долина није заузета са народне влабости и надмоћности непријатеља већ или издајством какве бабе или каквих гусака (и патака); са какве преваре и тако даље.

У тим предањима има елемената и из туђе, из римске и других народа историје. Тако, карактеристично је предање о заузећу карадачких села Тур-

10 Владислав Граматик, Константин Михашловић и др.

Пра