Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

506 JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ.

хија је поткупила неколихо пропалих Орба у Куманову и неколико Турака од утицаја и наговорила их да Иконома Димитрија туже валији у Призрену како он под оружјем долази у заседања судска, како буни народ и живи неморално. Иконом је био због тога позват у Призрен, ондашњи вилајетсеки центар и тамо интерниран. Тада су сви кумановски прваци, и из села, писали призренском валији лљазар (народну молбу) и одбијали од свога Иконома клевете и тражили да се одмах пусти, јер ће се иначе, писали су они, народ побуниши. На тој народној молби налазе се потписи и печати многих доцнијих најватренијиг поборника Ексархије у Куманову као: Ђора Јовановића-Борозана, поп-Димка, поп-Косте Сопотекога, поп-Ристе Нагоричкога, Краља Бојковића, Тасе Новосељца и многих других. Та је народна молба овако гласила:

„Његово Величество Шризренски Вали Пала,

„Ми долеподписани становници кумановскога окружија, који се налазимо верни поданици Његовога Величества нашега султана Абдула Азиса Хана заједно и са цели исламски народ који је у реченом кумановском окружију чусмо да су се неколицина христијана од град радп некакво своје злочество подигли и верху нашега иконома поп Димитрија и понеже свако њихно противу њега стремленије може да проузрокује некакво зло, ради тога ми сви молимо нашега премудрога Владетеља кога Бог да поживи на многаја лета да извиди то врху њега стремленије јер тај наш речени иконом који је близу 26 година на царску работу од пас по царску заповест поставен, верно је п поштено служио своме цару и нас све штитио од сваке неправде; шта више он је и као епитроп митрополитски 38 година био и сада је због његовог обште корисног рада и добра која је учинио за нас, — ми сви чувши ту клевету противу њега а због његових врлина скупили смо се у намери да ту распру спречимо „стшрашеки се“ да се не би изродила „по голема несрека“ у народу. О тога како из једна уста најпокорније молимо свако „Управшпељесшво ч сваки суд царски“ да добродетелне и верне поданике награди својом великом ми: лошћу а рђаве и овдашње бунтовнике својим правосуђем казни. За једнога човека који је ло своме звању и положају свакоме добро учинио и своме цару вазда веран био — као што је и сада — дужност је наша да сви скупа потражимо

густ