Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

209

милостив, обдаривши је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим. Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487. године. -

= - 3 –

Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо. Он једва спасе своју главу. Остало му све пропаде у пламену. Беше се скупио силан свет да гасе, али угасити није могао, Сутра дан је на ономе месту: освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле. |

Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина. Говорило се много да је паљевину извршио хајдук

_ Драгош Плетикосић. Од њега се, нарочито, потурче-

њак ретко где могао скрасити,

Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако "нису могли ни убити ни ухватити.

Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и не јака. Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су

чајвише криви били. Чим би неко превршио нева-

љапством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе. И Драгош је обично доходио. Говорило се да га нл стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може. А оч је, заиста, Ходио као осветник, као заточник правде Божје. Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило.