Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

а

5:

источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да нг њи не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши. Тако га Гвозденовић оста. ви, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био. |

У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.

Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Бенедикт. До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.

Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе. Сви гости отпеваше Многаја љета! Сви се ижљубише с домаћином п честиташе му. Е

Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвапно епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре. Гвозденовић се онда на ново диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.

— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља. Хвала ти, п репасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом. С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов. Наш народ штује учитеља као и родитеља. Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина. Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека ниспуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери н народу.