Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

53

Теости опет искрено запеваше Многаја љета!

— Бог те саслушао! Да Бог да све тако било! амин да Бог дао! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и «куцаше се својом купом с њим и с архимандритом. |

— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.

Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, свога старешину, за допуштење и уста да се захвали. Сви се "ућуташе. :

— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит. Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим. Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега! А вама нека је препоручена црква и вера православна. Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала. Све нас чекају тешка искушења. Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас. Нека Бог буде свакоме милостив!

Громовито Амин да Бог да! још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту. Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу. Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте. На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, п још један. Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима. Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.

Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за "парадну велику софру на горњем боју куле. Ту су били само најодличнији. Служене су још две три софре у авлији, на којима се гостио млађи свет, који је ручак "у брзо свршавао, па се журио потецишту, или како