Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

Ево како је кнез Милош очистио Србију од турских спахија и како није допустио, да буду спахије обогаћени гејаци:

Кад је кнез Милош наумио био, да избави Србију од турских спахија, и опрости је од давања десетог дохотка годишњега, онда је најпре наумио био, да удари митом на Стамбољ, али је видио, да би то врло много оцекло новаца, кад би та ствар по самоме миту ишла. Премишљајући о тој важној ствари по своју Србију, падне му на ум као вешту човеку и старешини од онога народа, који тамо живи и чије потребе он потпуно по: знаје, да ваља и митити, али и новцем и речима, новцем великаше и доглавнике царске у Цариграду, а речима и простом политиком спахије турске по Србији. Срећом је кнез Милош у оно време имао по вољи везира у Београду, који га је слушао, као да му је био подложник; а велика је срећа била, што је тај везир српски знао, те му није требало тумача, да му по томе и тређи тајну знаде. Он је томе везиру казао у Топчидеру, шта, је наумио и питао га је, бит он могао штогод зато са спахијама уговарати, и кад му је казао, да ће неколико бисага пуних послати у Цариград на порту међ диванлије, везир му је то одобрио, још му је рекао, да како год он углави са спахијама за откуп, онако ће му се и на порти поферманити. Још