Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

ба

му је везир рекао, да ћему ићи на руку у свачему, и у Цариграду и код спахија у Србији, само да га увек обавести, шта рада, да не би он сам нехотице поклизнуо.

Кад је то кнез Милош са везиром утврдио и везира на своју руку сасвим предобио, онда му рече, да ће он поредом све спахије к себи позивати, а што год јефтиније откуп с њима уговори, то ће више добити он (везир) и доглавници султанови, само нека се он (везир) влада по његовим речима.

Потоме је кнез Милош сазивао спахије поредом. Најглавнији спахија био је Јајић, Адем бег пи Сулејман бег. Готово је сва ва. љевска и Ваљево било његово, велики су доходак ти људи ималии живили су врло господеки. Кнез је Милош мислио, кад ту поглавицу од спахија придобије, да ће остале спахзје одма на свашто пристати. 'Гако јеи било. Кад ти Јајићи њему на позив у 'Топчидер у гости дођоше, он им рече: „О бегови, јесте ли ви што рђаво сањали ово коју ноћ ил добро јер ја сам ево добио поруку од везира ч послао сам татарина у Стамбол да још боље дознам. Шо везишровој речи за. вас се статије зло пише на порти, сад ће вам сето уцени спатилука бацити порез, како ће да вам отешта, та Ће тв сви бити јешинлук ти вакут (крунина и црквена добра) јер султану ваља многе дугове исплаћивати то Јерусалиму