Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

== 4 у =

и како им је казивао, шта им може бити од спахилука, но да су дошли к њему, да чују из његових уста, од њега царева већила (наместника), како би се могло олакше опростити какове беде, бар да о мањој глоби прођу. Везир им се као старешина мало набаучи и на њи се осече рекавши им: „мој је град, и ви сте моји % под мојом руком као Турци ч ерлије (трађани), а шта ви по Србији пмате, ваше тимаре м забитлиуке, у то св непачам, тоје Коџа-Милошев посао, па ви с њиме како разгрнете; а моје је, као што реко, град % топови ч ваше главе“. Јајићи слегнувши раменима отиду по обичају своме алајбегу на разговор и договор. Ту су се обично купили богати и главни Турци, те су проводили по два сата с вечера, па су се онда разилазили, сваки својој кући на конак. Ту су се главне спахије договориле, да иду по везировој речи Лоџа-Милошу, па да се њему моле, да он то узме на се, еда би како по њи најбоље напутио и исправио.

Већ је међутим и кнез Милош и везир радио о томе у Цариграду и већ се знало, који ће царев човек доћи у Београд, да ерлије преслуша, и потоме да се прави рачун Србима за откуп од спахија, и већ је дотле однео татарин томе ефендији добру попутнију кад пође у Србију. да зна, куд иде, па да весео путује;