Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

ТЕ

ж тамо по светима местима што су га нагнали на то Москови, те је јешинлук ч важуте предао, да се то подмирује, пак сад вели султан, да немора оњ то сам давати, него свњ Турци.“ На то га Јајићи упиташе: „господару, па како ти мислиш, да је по нас боље, научи нас, јер ми знамо, да т» знаш, шта се мисли на порти, а то знамо, да се твоја реч прима п слуша одма по султановој.“ Кнез Милош на то њима одговори: „е видили ја овако есатим, да кад царски човек овамо дође, те пође вам писати спагилуке и пође да утвати рачун од годишњег дохотка, онда ваљ ваља, да се не преварате, па да му не речете, имате доходак бог зна колико сиљада гроша, па да му речете по педесет дуката на годину, еда би како мало порезе на вас, пет “чл десет дуката на годину дошло, те да тако омање _прођете, јер штогод више кажете, помишљаће царев човек, да још више иматв, пак може збиља заћи по народу да разби“ рај; а ви знате, ко су геаци, онш ће вам да граде од марјаша дукат, па куд ћете оно да% Још ти може наметнути јештна (надзорника, добара круне), те ће те ив његових руку гледати, кад ће да вам баци какав мршав залогај, а масне ће он са. стамболијама делитиљ“

Не те речи дигну се бегови управ везиру у град. Изишавши пред њега кажу му, како су били у гостима код кнеза Милоша,

|