Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

НЕ

саме жене са његовим именом плашиле су своју децу кад би се узцрвкала или несташна била. Наравно да су му и сви честити грађани ишли на руку да добије у руке зликовце и с њима поступа онако како су за служили. Још више година после његовог службовања спомињало се његово име у Срему, од честитих грађана са благословом, а од неваљалаца са страхотом.

Кад је 1849. год. бан „Јелачић са. војском пао у Срему са седиштем у Руми, онда је једнога дана дошао у манастир Врдник. где је био дочекан са грувањем звона и пуцањем из топова. У то време, кад је кроз село Врдник пролазио, јер је туда морао проћи путем у манастир, и мој је покојни отац Васа Стојадиновић, бивши онда свештеник у селу врднику, стајао пред својим станом и гледао тај пролазак. Кад је већ бан био прошао село Врдник, приступи моме оцу једна, стара жена, па га запита: „немојте ми, попо, замерити, што Ћу вас ватитати: је ли то дошао Орељ у манастир, кад св толико звони и пуца.“ Али у то време Орељ већ ни је био у Срему сигурности повереник.

==.

Кад се 1849. год. бунтовна мађарска влада преселила у Дебрецин, онда је једнога _ дана Кошут правио велико весеље; званице |