Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

5> (07 ==

му беху сви војнички частници, међу којима је био и ђенерал Дамјанић. Кад се сви гости накитише вином, па им винце уљезе у лице, онда, један Мађар, сучући бркове и холо бацајући очи по дружини, гласно рече: „сад би ударио на педесет Раца“. На те холе речи устане Дамјанић, засуче рукаве и осече се на тога холога Мађара, рекавши му: „оди овамо, ево ја сам Рац.“ Мађар с места онеми, очи обори и у црну земљу погледи.

=.

Цигани србијански добију – заповест, да пређу преко, па да војују с нама на Мађаре; и тако су овде војевали, а вођа им беше циганин Таса, вративши се после рата у Србију преповедали су о јунаштву свога вође Тасе овако: „Једном из мађарске војске лети ђулв, лети, лети, ц удари Тасу усред чела; он само матну главом, ђуле одскочи и уби пет нашит друга. Јунак Таса! сече, бежи сече, бежи!“

2=.

Кад су се србијански цигани из рата српског са Маџарима повратили натраг у Србију онда су их тамо запитали, где су били и куд су бродили., а цигани им одговорише: „били смо чак до бела мора (Мориша), па тамо нема Мађара, тамо су сама наша браћа, све чисти Срби као ми.“

х