Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

== 00

сти немци измену и врате се натраг у своје село.

Један од тих Немаца дође том истом српском свештенику, да му приповеди, како је било на мртвој стражи, и стане га молити, да га више не шаље на мртву стражу говорећи му: „Господин попа! ви сте наш попа! ви сте нас одвели тамо у Карловце на стражу, и кад сте ви отишли кући, мете нас господа, одбор на мртву стражу. Господин попо! То је било страшно. Ја сам дошао вама да кажем, како је то било. Иде једна војска од горе на нас и носи две пушке на леђима. Ми разговарамо са нашим људима: то није добро, шта сад да радиморг Нема тога капрала који био с нама да командира, очо у међу тамо, спавао, шта ли тамо радио, враг зна. Ми га вичемо: господин капрал! Господин капрал ! Гај враг не дође. Ми се људи разговарамо: оћемо пуцати на ту војскуг Кадје та војска дошла близу нас ми промислимо у нашој глави: то неће бити добро да пуцамо на ту војску, та је војска велика, па ће нас потући као једне вашке; него ми њему кажемо: ми неће на вас пуцати, брате, немојте ви на нас пуцати да нас уби: јете! Ми смо и то мислили у нашој глави, да бежимо са мртве страже, но бојимо се оног господина, што јаше белог коња, па дође више пута, те гледа, стојимо ли ми на

1“