Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

па

25.

Кад се цигани србијански повратише натраг у Србију из рата српско мађарскога, онда их запиташе шта су нарадили са Мађарима 7 Цигани им на то одговорише : „Све изсекосмој“ А кад су их опет упитали, да колико је од вас погинулог Онда дигоше кажипрет у вис, па рекоше: „Само један.“

22.

Из Чалме, села у Срему, у коме станују и Срби и Немци доведе 1848. год. српски свештеник у Карловце доста наоружаних Срба, и Немаца. У двору патријарховом скупе се око тога свештеника Немци казавши му: „ти си наш господин попа, гледај за нас, па не ће нас ова господа одбор бацити тамо без трага преко Дунава и онда тај несрећа Мађара може нас потући ко једне вашке, јербо иде као ћорав на човека; и гледај, молимо вас, господин попа, да ви наредите, да би нас метли близу овде, знате, на стражу, да неби били далеко од куће наше,“

Тај свештеник преда главном одбору доведене и Србе и Немце и оде кући својој. Страже се свуд око Карловаца понамештају, и на те исте Немце из Чалме дође ред да иду код варадинске чесме на мртву стражу, добивши за наредника свога, једног Србина,

После прописаног времена добију ти и-