Književne novine

»Njujork Tajms«, u svom neđeljom pregledu knjiga, doneo je proog meseca preko cele stranice sle| deću reklamu: ić S Taa Čotaki šarm, atičko sunce i 100%a

estilovanog duha. čine knjigu »To mi je nerazumljivo« (»Its Greek to me«) od gospođe Vili Snou Mtridž. Neukrotivi autor knjige »Prasence je stalo kod kuće opisuje svoje smelo

· Reklama je prosuta iz čašice za koktej, a na dnu stranice, u jednom uglu, nacrtana je i hrabra gospođa Vili S. itridž sa prćastim nosom. ~” ; -- Slava Grčke, o kojoj se govori u POMO to su Calđaris i njegova že___ na, kraljevska porođica i monarhofa' Šistička vojska. Gerila, to su jedinice Narodno-oslobodilačke vojske Grčke, a pisac knjige, gospođa Mtridž, jest i manje ni više — žena Mark Etri_ Mdža, američkog prefstavnika u Bal'kanskoj komisiji Ujedinjenih nacija, o: prošle godine boravila u Grčlab Gospođa Etridž došla je u Grčku u 'razničkom raspoloženju, da bi se naišla sa svojim gospodinom mužem i odmorila se od dosade i nerađa. Prve stranice knjige počinju detaljnim opi-

io »Best-seler« je novi pojam kojim ___je američki način života »obogatio« ___zapadnu kulturu, knjižarstvo i Kknji| Žževnu kritiku. Književna MWritika | ___ne ulazeći u ocenu njenih merila | _ znala je doskora samo za dobru i slai bu knjigu, a knjižarstvo za knjige s većim i manjim tiražom. „Međutim, američki smisao za poslovno i praktično ukinuo je ove »nepotrebne« razlike. Za američke biznismene pisanje

knjiga, štampanje i izdavanje knjiga ”

kritička ocena i kupovanje knjiga samo su različiti vidovi jednog istog poslovnog procesa: proizvodnje knjiga za tržište i gomilanje profita. U Americi se kaže da čovek vredi koliko ima dolara, a roba koliko se traži. Pre= vedeno na »književni jezik« to znači da svaka knjiga vredi onoliko koliko se prodaje ili da književna vrednost

m analyy based on rebpori: from |

'utovanje kroz šlavu i gerilu Grčke.«

rei

1100% DESTILOVANOG

som odličnih i ukusnih grčkih jela u kojim je uživala prilikom zvaničnih ručkova i večera, koje su grčki monarhofašisti priređivali u čast njemu i njenog: muža. Glad, od koje strada grčki narod, gospođa BHiridž naravho nije pomenula ni jednom reči. Da-

·lje, gospođa Etridž »iskreno i srdačno · razgovarala je sa kraljicom o roman-

tičnoj ljubavi kraljičinoj i kralja Pavla« i vredno zabeležila »mnoge planove kralievske porodice za humanitar– ne i ekonomske reforme u Grčkoje. Gospođa Caldaris joj je govorila o

ogromnoj popularnosti koju u Grč-'

koi i u svetu uživa njen muž, go-

' 8podin .Calđaris, a od nekog berbe-

rina, koji je nekad rađio u Njujorku, saznala je za komuniste i za grčke seljake, Elena Angelopuloš, nameštenica američkog Crvenog krsta, bila joj je vodič po Grčkoj i govorila joj kako mrzi gerilce, »jer ih plaćaju komunisti«, a ijedan mlađi čovek tvr= dio je da u Grčkoj vlada potpuna sloboda i da komunisti mogu nesmetano da se kreću ulicama.

U kratkim potezima opisala je zatim gospođa Etridž svoj boravak u Bugarskoj i Jugoslaviji i »dramatični doživljaj«• u Buljkesu, gde su grčke

dela zaviši od njegove prodaje. Kan svaka roba, i knjiga u Americi kotira se na tržištu, a pisci čije se knjige najbolje prodaju, to su — »best-=seleri«. Sve fo nije šala ni preterivanje, ma da za naše »nesavremene i zaostale istočnoevropske pojmove« ovakva književna merila izgleđaju i varvar– ska i smešna. O pitanju »best-selera« u Americi se pišu knjige. Poslednjih meseci izašle su dve: »Pedeset, godina best-selera« Alise Pein Haket 1 »Zlatne množine« Frank Luter Mota. Najreprezentativniji američki KknjIževni časopisi donose recenzije i članke o »best-seleyima«, a nedeljne revije knjiga »Njujork Tajmsa«, »Njujork Herald 'Tribjuna« i drugih listova, donose redovno sledeće nedeljne berzanske izveštaje:

ing

sellers im 22 cihes, sbotuung Ibe xales rating i of 16 leading icttom amd peneral litlesi, amd bi Iber relative standing over be bas! 3 weebsk |D

The Bishops Manile. Turmbad/ |

(Izveštaj je zasnovan na podacima dobivenim od vodećih Kknjižarskih preduzeća iz 22 najveća grada Ame~

0 # HO |)

Keyes sj

rike. Prve četiri kolone pokazuju kako se kretala prodaja knjiga u toku jednog meseca).

Ko su »best—K oselerić

U toku nekoliko poslednjih dečenija američka literatura dala je niz knjiga od vrednosti. Dobar deo tih Knjiga preveden je i na naš jezik ı poznat je našim čitaocima. Međutim, sve te knjige, koje ustvari sačinjava=ju američku književnost dvadesetog veka, nepoznate su sastavljačima listu »best-selera« i ne kotiraju se. Zainteresovan čitalac uzalud bi na tim lista=

___ma tražio knjige Drajizera (Američka ___fragedija«, »Sestra Keri«, »Titan« i druge) ili Sinklera Imuisa (»Bebit«, ____»Dr Arousmit«, »Čovek koji je poznavao Kulidža«). Ni Epton Sinkler, ni Houard Fast ne nalaze se na tim li___Stama, iako je za Pasta poznato da su pojedine njegove knjige, kao, na primer. »Građanin Tom Pein«, bile vrlo | popularne u Americi. Umesto takvih Knjiga na čelu liste »best-selera« nalaze se sasvim nepoznati autori kao Džen Struter (»Gospođa Miniver«), Elizabeta Goudž (»Zelena Dolfin uli_ Ccp«), čije su knjige premašile tiraž od 1,300,.000 primeraka. Ili se na tim li_stama nalaze i kod nas po zlu poznate ___knjige Zene Greja, pisca petparačkih, zaubojskih romana sa Divljeg zapada, rgarete Mičel i Dafne di Morie, pisaca monđenskih romana »Prohujalo s vihorom+« i »Rebeka». Bilo bi pogrešno suditi na osnovu ih lista o ukusu američke čitalačpublike. Već je rečeno đa Pastove o nisu bile na listama »best-seJera« iako je poznato da su neke od jih dostigle po đesetinu izđanja. Isto tako ni prošle godine, a ni ove, nije se pojavila na listi »best-selera« ni Knjiga Sinklera Luisa »Kingsblad roajal« ma đa je ona i svojom temaikom i umetničkom vrednošću široko zainteresovala američku čitalačku publiku, Sve ovo nije slučajno. Ni cei S robi ne formira se u Americi na | fržištu, pa se ni prođaja izvesnih knjiga ne odlučuje na slobođnoj knji__Žarskoj pijaci. Velika izdavačka pre| duzeća, rukovođeći se iskustvima dugodišnje prakse, sama odlučuju ko i e biti »best-seler«.

Kako se prave »best-seleri«

Pod tim naslovom izišao je u reviji knjiga »Njujork Tajmsa« članak nekog Harvej Brejta, koji na osnovu podataka dobivenih od američkih iz- davačkih pređuzeća, 'otkriva tajnu »best-selera«. Po njegovom mišljenju ne postoji nikakvo određeno i stalno · merilo, nego se ono povremeno menja ima planu samih izdavača. Pre ne~

koliko gođina, na primer, dobro su se prodavale sve knjige koje su govorile — kako piše Harvej Brejt — o Linkolnu, o lekarimn i o psima, tako da je izdavačka formula za »best-selera« u to vreme glasila »pas Linkolnovog doktora«.Sad se formula unekoliko izmenila i glasi: »psihoanaliza psa Linkolnovog doktora«,

U okviru ove formule pisac, ako želi da postane »best-seler«, može da piše šta bilo i bilo na koji način: suvo, pretenciozno ili pseudo-poetski, Po Harvej Brejtu, glavno je da on to čini ozbiljno, da »poznaje« stvar o ko-

MTIČKO SIJNĆE DUHA

izbeglice \kali: »Napolje sa Amerikancima!«. U Beču je našla nekoliko pukovnika američke okupacione vojske koji su vodili »ugođan, veseo život« i »bili debeli kao krave u Teksasu«, a zatim je sa komisijom —e uvek u izletničkom raspoloženju pošla u Ženevu, gde je zakliučeno »da su Albanija, Bugarska i Jugoslavija pomagale grčke partizane«.

S tim zaključkom završio se izlet gošpodina Mark Etridža, a iscrpio se i 100% destilipzovani duh njegove gospođe — »neukrolivog« autora knjige »Prasence je ostalo kod kuće«, Kako joj je i do kraja putovanja sve ostalo nerazumljivo, gospođa Miridž ie i sVO> joj najnovijoj knjizi dala odgovarajući naslov: »To mi je nerazumljivo«. Svojom ispovešću ona je uspela da popuni galeriju žalosno komičnih figura koje su pretstavljale »grčku stranu« Balkanske komisije — galeriju koju je kod nas duhovito opisao Oskar Davičo u svojoj knjizi o grčkim partizanima. A što se tiče pra> senceta, bolje bi bilo da je ono i ovoga puta ostalo kod kuće.

E. K.

. OPA SU „BEST'SELERI

joj piše i da ima na umu đa je osnovni zadatak pisca: da pomogne čitaocima da /se oslobode straha od smrt!, straha od siromaštva i briga svako= dnevnog života.

Kad je takva knjiga napisana — sve ostalo je stvar tehnike i posao izdavača, Izdavačko preduzeće »Kuondam hol« na primer, lansirajući knjigu 'Pomasa Talismana »Mračni vetar, uradilo je sledeće:

Urednik preduzeća uverio se još jednom da knjiga odgovara formuli propisanoj za »best-selore«. Zatim je propagandno odeljenje pređuzeća poslalo 1,500 pisama knjižarama u celoj zemlji, razaslalo 1.000 besplatnih primeraka knjige i u velikom broju knjižara zakupilo prostor u izlozima. Kad su pripreme bile završene, pre= duzeće je štampalo prvih pedeset hiljada primeraka i utrošilo 20.000 dolara na reklamu. Reklame su izišle na celim stranicama najvažnijih listova u šest glavnih gradova Amerike (Njujork, Boston, Filadelfija, Čikago, Los Angeles, San Francisko) i u nizu ma= njih listova po manjim gradovima (Vašington, Atlanta, Klivlend, Detroit). Deset dana posle toga svi listovi bili su puni najpohvalnijih kritika u stilu: »Jedna uzbudljiva i dramatična knjiga« ili »Potresna i islinila ljubavna istorija«.

Ted Telen, veliki stručnjak za reklamu preduzeća »Kuondani, uzeo je zatim posao u svoje ruke. Razaslao je još 500 oglednih primeraka i organiZovao prijem za novinare, književne kritičare časopisa i radio-komentato=re. Autora Talismana počeo je potom

da voda po američkim gradovima i

da ga pokazuje. U Klivlendu dao je Talisman izjavu za štampu, ceo dan je sedeo u jednoj knjižari i delio au= tograme, ručao s pretstavnicima poslovnog sveta i gradske uprave, čitao delove svoje knjige na radiju i na crkvenim zborovima, a u sinagogama govorio je o toleranciji. Sledećeg dana, ponovio je isti program u Detroitu samo što je ovde umesto o toleran= ciji govorio o »crvenoj opasnosti«, Dve nedelje docnije bilo je prodato već nekoliko stotina hiljada knjiga. Knjiga g. Talismana izbila je na listu »best-selera«, američka literatura dobila je novo »veliko« delo, g. Talisman postao je prekonoć »zvezda«, pređuzeće »Iuondam« zgrnulo je velike pare, a i stručnjak za rekla; Ted "elem video je verovatno neku vajdu. Samo, čitaoci knjige već posle deset dana nisu mogli više da se sete šta su pre nekoliko dana pročitali.

E. K.

Grčkim borcima za slobodu

Pamtim dane muka četrdeset prve i oganj što vaše, naše spali kuće; pohod osvajača i naoi-parade, gorčinu poraza i dah mržnje vruće, drugovi i braćo, sinovi Jelade!

Pamtim vesti prve, suze radosnice

koje same dođu, naviru u tami;

vesti koje stignu ko prolećne laste: ' da ste i vi s nama i đa nismo sami,

i rađost što bukne i ko plima raste.

Pamtim dane boja, slavom ovenčane,

mukotrpni život i put ka slobodi.

Na razvršjiu ovom besnele su horde,

al brod im je drhto na nemirnoj vodi, mesto roblja, ftuđin nađe borce gorde.

I Decembar pamtim, Skobijeve trupe, y izdaju i podlost, snažni grč Atine; tužni vrisak majke u svitanju dana e i bol koji nikađ neće da umine: šest hiljada mrtvih bezbroj teških ran4!... \

I slušam: još tutnjem odjekuju strane,

i još i još borci odlaze u brda;

val za valom teče u planine sive.

I još žare, pale najamnička krda: — d O, gruni bujico grčk e ofanzive!

Ne, vi niste sami, drugovi i braćo! I uzalud ujed hijena s Volstrita! Ko bilike, ko cveće iz fla zemlje mlade

'slobodđa se rađa, poput vlafi žita, iz krvi i patnji slobodne Jelade!

Tanasije MLADENOVIĆ

= KNJIŽEVNENNOVINE

600 godina Korlovog univerzižetc

! niz reprodukcija

Sedmog aprila, Karlov univerzitet

u Pragu proslavlja 600. gadišnjicu

5vog osnivanja. Praški univerzitet bio je prva visoka škola u Srednjoj Evropi i od samog početka postao je žari-

šte naprednih težnji pokreta reforma–

cije u ovom delu Evrope i kolevka češke nacionalne kulture, Pod uticajem žive delatnosti MN CCP NE koji su ujedno bili i istaknuti pretstavni~

ci književnog stvaralaštva tog vreme-

na, češki jezik u 14 veku sve više prodire u književnost i potiskuje latinski i nemački, koji su dotle gotovo isključivo važili kao književni jezici. Najistakmutiji profesor tog vremena na Karlovom univerzitetu bio je Jan Hus, veliki češki reformator i osnivač če-

škog književnog jezika. Hus, koji je . 14092 zbog svojih zasluga izabran za .

rektora, oštro je istupao protiv obesti katoličkog sveštenstva i feudalnog visokog plemstva, protiv bezobzirnog ugnjetavanja i iskorišćavanja kmeto» va. On je govorio i pisao jezikom kojim je govorio narod. U svojim knjigama stvorio je pravopis koji se, sa malim izmenama, zadržao do danas.

Tako je, delatnošću Jana Husa i njegovih učenika i sledbenika, Karlov univerzitet postao žarište pokreta rceformacije koji je zahvatio češki narod i poveo ga u borbu za oslobođenje ispod feudalnog jarma. Istovremeno, Karlov univerzitet postao je i rasadnik češke nacionalne kulture i vaspitao je čitav niz značajnih pisaca i naučnih radnika. ~

Posle sloma samostalne češke dyžave, u doba protivreformacije i žestoke jezuitske inkvizicije, kađa je, posle husitskih ratova, Češka potpala pod vlast Habsburške dinastijc, Karlov univerzitet pretvoren je u nemački institut i postao je oruđe u rukama katoličke crkve za ugušivanje češke kulture i za širenje nemačkog uticaja. Ali, sva inkviziciona sredstva i ugnjetavanje nisu bila u stanju da uguše i bace u zaborav svetle tradicije Karlovog univerziteta — lučonoše naprednih ideja. Baš u to vreme, na njemu su delovali znameniti naučnici, matematičari i astronomi, kao što su bili Tiho de Brahe i Johan Kepler. A nije se mogla uništiti ni češka nacionalna kultura, čije su temelje udarili Jan Hus i njegovi učenici, Nju je negovao i dalje razvijao krug mislilaca, poznat pod imenom »Jednota bratrska«, a u vreme najžešće protivreformacije, Hu-

sove ideje nastavljali su češki emigranti, čiji je najizrazitiji pretstavnik Jan Amos Komenski. +

Na prevodu biblije, gramatici i drugim lmjiževnim i naučnim delima pretstavnika »Jednote« i emigranata vaspitavali su se i učili krajem 18 i početkom 19 veka prvi borci za oslo= bođenje češke kulture od germanizatorskog uticaja. Pod pritiskom sve snažnijeg nacionalnog pokrefa, krajem 19 veka, austriska vlada

posle više od 200 godina, ponovo otvo-

re i češki fakulteti. Oko univerziteta

okupili su se kulturni i naučni radnici, i on je ponovo, kao u doba svog osnivanja, postao centar češke nacionalne kulture, Među prvim profesorima na novootvorenom češkom univerzitetu bili su i T.G. Masarik, doeniji prvi preisednik Čehoslovačke Republike i istaknuti naučni i politički radnik, sadašnji ministar prosvete, dr. Zdenjek Nejedli,

Za vreme hitlerovske okupacije, nemački fašizam brutalno se ustremio na slobodarski Karlov univerzitet. 17 novembra 1939 pod nacističkim meci> ma pali su njegovi studenti koji su

odobrila je da se na Karlovom univerzitetu, ·

javno manifestovali za slobodu i neza: visnost Čehoslovačke Republike, Nacistički okupatori zatvorili su. "arlov univerzitet i sve ostale visoke škole, a profesori i stuđenti upućeni si na prinudni rad u Nemačku, delo: Rkoncentracione logore, odakle se ) gi nisu vratili. | 7.

Posle oslobođenja ĆČehoslovač} Karlov univerzitet, definitivno očišćen od nemačkog uticaja, nastavio je ono delo, radi koga je pre 600 godina osnovan — rad na širenju kulture i nauke, na izgrađivanju nacionalnog kulturnog života. A naročito sada, posle pobeđe demokratskih snaga i učvr-

šćenja narodne demokratije u Ceho-

slovačkoj, Karlov univerzitet stavio je sebi u zadatak da kroz naučni Tr.

prinese jačanju i ROBU ja zare ij

ske saradnje slovenskih i svih slobodoljubivih narođa. A jedan od njegovih najistaknutijih profešora, dr, Zdenjek Nejedli, poznati antifašišta, pogtao je ministar prošvete u novoj vla=

di Klementa Gotvaldđa, njegov sarad- —

nik u borbi za učvršćenje narodno-

demokratskih načela i na polju pro- fed:

svete, u školama i na M WWWOMOJ O... } · • o

| Kongres mladih književnika

Čehoslovačke e.

Mladi „književnici Čehoslovačke održali su od 13 do 18 marta kongres na kome šu raspravljali o aktuelnim pitanjima savremene književnosti i njenom odnosu prema društvu. Na Kongrešu, kome je prisustvovalo četrdeset pisaca najmlađe generacije, usvojena je rezolucija u kojoj se mladi književnici obavezuju da će svojim stvaralačkim radom doprineti izgradnji socijalizma i da će sve svoje snage staviti u službu ostvarenja OVOg zadatka. »U odlučnoj borbi za budđućnost čovečanstva — izjavljuju mladi književnici Čehoslovačke — mi ćemo stojati tamo gde su najžešća bitka i najteži zađatak. To je naša odluka, naš zavoeft«. Istovremeno, odlučeno je da se pri Sindikatu čeških KWmjiževnika obrazuje sekcija mladih književnika, »Tvorba«, časopis za kulturu i politiku, pozdravlja rezultate kongresa ı ističe da su mladi književnici koji su

"ra?

dosad bili pocepani na pojedine gru».

pe, zauzeli zajednički stav u pogledu zadataka savremene literature.

* * Savez oslobođenih političkih in-

terniraea, u Pragu izdao je knjigu pod .

naslovom »Kroz jedinstvo Slovena za mir«, Knjiga je podeljena u tri dela. Prvi sadrži govore istaknutih pretstavnika političkog, ekonomskog i kulturnog života slovenskih naroda i savremenim zađacima slovenskih zemalja. U drugom delu objavljene su pesme i odlomci iz savremenog stvaralaštva slovenskih književnika, dok treći đeo pretstavlja zbirku fotografskih snimaka koji prikazuju radove na obnovi pojedinih slovenskih zemalja. SOVJETSKI SAVEZ

Dodeljivanje Staljinovih nagrada za književna

TASS prenosi članak objavljen u »Pravdi« o dodeljivanju Staljinovih nagrada za istaknuta književna i umetnička dela stvorena u toku 1947 godine. |

Od proznih radova Staljinovom nagradom prvog stepena nagrađeni su romani »Bela breza« od Mihaila Bubenova, »Sreća« od Petra Pavlenka i »Bura« od Ilje Erenburga. :

Staljinovom nagradom odlikovana je poema »Zastava ma seoskom Ssovjetu«, čiji je autor mladi pesnik Aleksei Nedosonov umro prošlog mese“a. Isto tako Staljinova nagrada dodeliena je poemi Nikolaja Gribačova »Kolhoz RBoljševik«.

Od dramskih dela nagrađeno je delo Avgusta Jakobsona »Borba bez linije fronta« a od filmova — »Legenda o zemlji sibirškoj«.

Stzljinova nagrađa dodeljena je i grupi reditelja, glumaca i autora scenarija,

Ove godine prvi put su dodeliene Staliinove nagrade za dela iz oblasti kritike i teorije umetnosti.

* RUGARSK/

Nagrade za dela iz oblasti dečje književnosti i kritike

Komitet za kulturu i umetnost dodelio je nagrade za dela iz oblasti dečje književnosti i kritike.

Za najbolje delo iz oblasti dečje književnosti prvu nagradu od 50.000 leva dobio je Asen Bosev za poemu »Cvetna, selo — zasvetlelo«, a drugu nagradu od 30.000 leva Marko Marčevski za knjigu » Tamna godina«.

Na konkursu za najbolje delo iz oblasti kritike prva nagrađa od 50,000 leva dodeljena je Georgiu Canevu za knjigu »Put javorova«, a druga od 30.000 leva Penču Dančevu za studije:

»Socijalno – ekonomski koreni bugarskog književnog ijndividualizma« i »Ideologija Penča Slavejkova«.

* RUMUNIJA

»Contemporantil« donosi karikaturu Piera Križanića

U jednom od svojih poslednjih brojeva rumunski list »Contempora= nul« preneo je iz »Književnih novina« karikaturu Pjera Križanića »Boa Volstritktor«. U istome broju objavliena je u prevodu pesma koju je francuski pesnik Pol Eliar (Paul Kiluard) posvetio Goranu Kovačiću »Grob Gora-

na Kovačića«.

Ž%LO U Rumuniji je počela da izlazi revija »Rumunija — Jugoslavija«, koju izdaje Društvo za kulturnu saradnju Rumunije sa Jugoslavijom, Pored uvodnog članka pretsednika Društva, u kojem se podvlači značai ove revije za produbljivanje odnosa naša dva narođa, revija donosi članak o poseti maršala Tita Rumuniji, kao i fragment iz »Pjesme o biografiji đruga Tita« od Zogovića. U ostalim člancima prikazani su obnova i izgradnja Jugoslavije, kao i rad na kulturno= prosvetnom uzdizanju masa. Uz članak posvećen rumunskoj omladini koja je bila na Pruzi, objavljen je rumunskih slikara koji su posetili našu zemlju. Na 'kra=

le iekay4eroqe Ode dai di aaa.

i umetnička dela

ju je dat prikaz aktivnosti Društva za kulturnu saradnju Rumunije sa Jugoslavijom.

M% U Rumunskim časopisima pojavio se niz članaka u kojima se osuđuje dosadašnji nenaučni i protivnarodni rad Rumunske akademije. U članku »Rumunska akademija, srednjovehkovna kasta, potpomagala je fašistički režim«, književnik Mihail Neamcu piše da je ova ustanova u prošlosti bila nosilac buržoasko-veleposedničke ideologije, a za vreme rata otvoreni popularjizator fašizma i agitator za rat protiv Sovjetskog Saveza. Neki članovi Akademije organizovali su kra=đu knjiga i drugih naučnih predmeta iz sovjetskih pokrajina, Posle rata

Akađemija je postala sklonište antidemokratski orijentisanih „mnaučnilka, koji se nisu ustručavali da falsifikuju nauku velikih učitelja radničke klase. Jedino će olstranjivanje jedmog dela članova iz Akađemije kao i korenite izmene u njenoj strukturi omo=gućiti da ova ustanova postane pravi kulturni centar u službi

„istinite nauke.

NEMAČKA

ŠILER ZABBANJNM U »BIZONIJI« · Kako javlja »Esterajhišes tagebuh«, u »bizoniji«• su povučene i zabraniene čitanke u kojima je štampan bilo koji odlomak iz Šilerove tragedije »Vilhelm Tel«.

FRANCUSKA

Januara 1945, Crvena armija zadavala je poslednje udarce hitlerovskim hordđama, progoneći ih put Berlina. G. PFransom Miotijisk pisme 'm iada u časopisu »Francuska — SSSR«:

»Jedan novi čovek možda će iskrsnutji, iz užarenih dubma nn čoane Evrope. On će se dati na posao da obnavlja gradove, da podiže iz ruševina tvornice i rudnike; on će se založiti za postizanje boljih uslova rada, za jednaku raspodelu dužnosti među svim građanima — a, međutim, neće se

. odreći onog dela sebe koji postavlja

pitanja i sanja o savršenstVU.... . «

T pored svih ovih »ipak« i »možda«. pitanje je lojalno.

dJanunra 1948 g. Moriiak ie zaboravio Staljingrad, bez koga bi on nastavio da piše u tami, Protiv ljudi Staljingrada on prihvata otrcane priče koje se vuku već vekna vm Yazgsnim zapećcima antisovjetskih huškača. Jer lanac se nastavlja: — od »Popilera«, koji je 1928 odricao svaku mogućnost ostvarivanja Prvog petogodišnjeg planaiu kome je nekoliko godina docniie Leon Blum verovao da može đa likuje, uprkos svojim lažnim proročan=

četv~f

Covjek s iopatom Crtež-sepia Frana Šimunovića

·Snika i »svetaca«

Oščaianie qospodina Morijaka

stvima i činjenicama: — »Pomoću robova mogu se uvek podizati piramide«; — od »Popilera« do Hitlera, koji Je nasrnuo na Sovjetski Savez, nare= đujući svojim molorizovanim robotima da pođu da »oslobađaju robove«, da »učine kraj opasnosti od sovjetske hegemonije«, da »izgrade novu Fivro= pu«; — od Hitlera do de Gola koji je u Vensenu, prošle godine prihvatio u potpunosti tu istu »argumentlaciju«: ad tog pretendenta na ličnu vlaški pa do g. Morijaka, koji piše u »Pigarou« od

- 28 imnuara:

»Bez stahanovske vere, koja napaja elitu ruske radničke klase, Petogodi~,. šnji plan ne bi imao nikakvog izgleda. da bude ostvaren za četiri godine. Cinjenica ostaje: da bi se nasilno savl]adala materija, da bi se ona ulkrotila u rekordnom vremenu, bilo je uvek potrebno, u Heopsovom stoleću kao i u veku Staljina, đa jedan mali broj ljudi prisili bezbrojne robove da proliju poslednju kap svog znoja.«

Milioni robova »okreću čudovišni žrvanj«, dodaje, pisac. i on suprotstnvlja sovjetskim graditeljima reči jednog francuskog pesnika:

»Odvratni su mi svi poslovi..... Kakav vek gde svako nešto posluje! . Nikada neću pristati da radim!... « On navodi te reči da bi zaključio podižući »protest pesnika i svetaca koji odbijaju da okreću žrvanj za račun stranog gospodara, koji zahtevaju da ostanu gospodari svoje đuše, da bi je Po Volji izgubili ili sačuvali«.

Razuman čovek mogao bi postaviti pitanje g. Morijaku šta bi bilo od pebez snažnih ljudi koji obrađuju zemlju, mese +esto, istržu ugalj iz zemljine utrobe, tkaju vunu ili upravljaju železnicom, i koji na sreću pesnika i »svetaca«, nemaju »odvrafnošti prema švim poslovima!« Ali uđimo dublje u stvar. U očajanju, g. Morijak želi da sa svojim sugrađanima podeli svoi skepticizam, Ton njje nov: to je onaj isti ton »kukavičkog olakšanja« iz vremena Minhena. Ti hvaloespevi lenjosti takođe nisu slučajni u trenutku kada u Mrancuskoj ljudi bez vere u svoj narod i svoju zemlju odlaze da propoveđaju potčinjavanje dolaru. i

Ali za g. Morijaka je potrebno da kamu?flira tu filozofiju ništavila. io odricanje napora, to dezerterstvo pred borbom iza »idealističkih« fraza: »rad

ne donosi sreću« »robovi« su izgubili-

svoju dušu u službi »tiranskog gospo dara« itd. | n BIRGŠRO

1945: »Međutim« i »možda«, · 1948:

jednostavne i obične klevete, ~

naroda „i