Književne novine

| početkom naredne o di obnvezn klasni sistem u školi i uvo-

ČEHOSLOVAČKA

Februarski događaji u Čehoslovač. koj likvidirali su uticaj reakcionarnih elemenata kako na političkom i ekonomskom tako i na kulturnom polju i stvorili uslove za puni razvoj stvara= lačkih snaga u svim granama kulturne delatnosti, Od februara do danas sproveden je već čitav niz značajnih mera koje čehoslovačkim „kulturnim radnicima pružaju široke mogučnosti za rad na stvaranju prave narodne kulture, na podizanju kulturnog nivoa širokih narodnih masa,

REBŠENOST UMETNIKA DA SVE SVOJE SNAGE STAVE U SLUŽBU NARODA

Čišćčenjem umetničkih, prosvetnih i naučnih udruženja, ustanova i institucija od protivnarodnih elemenata otstranjene su prepreke koje su oni sami stvarali trudeći se da kulturu izoluju od naroda. Književnici koji su bili podeljeni u nekoliko grupa, ujedinjuju se sada ideina na platformi narodno-demokratskih načela proklamovanih „programom „preporođenog Narodnog fronta i viade Klementa Gotvalda, Njihova rešenost da svoje snage stave u službu narodu došla je do izražaja prvo na Kongresu mladih pisaca, a zatim na velikom Kongresu narodne kulture, Organizaciono njihovo se ujedinjenje ispoliava u likvidaciji pojedinih grupa i udruženia i stupanja svih istinski naprednih pisaca u Sindikat čeških WKknjievnika. Iskrena težnja kulturnih radnika da što prisnije i nepogsrednjje serađuin s radnim narodom na izgradnji sociializma. ogleda se takođe u fome što se pojedina udruženja. kao Udruženie filmskih radnika. Udruženje reproduktivnih umetnika i druga uključuju u čehoslovačke sindikate.

MATERIJALNO OBEZBEPENJE | KULTURNIH RADNIKA

'\činjeni su takođe prvi koraci za materijalno „obezbeđenje kulturnih radnika. Autorska poslovnica dodeliće milion i po dinara kompozitorima kao pomoć za nabavku nofne hartije, za prepisivanje nota itd. Likovni umetnici osnovali su svoiu zadrugu »Tvar«. koja će imati isključivo pravo prodaje nijhovih dela. U tome ciliu, zadruga će u Pragu i drugim većim mestima Čehoslovačke otvoriti stalne izložbe i prodavnice,

Vlađa i Narodni front pružaju kulturnim radnicima u niihovom strem~

ljenju svestranu podršku i sa svoje

strane doprinose demokratizaciji kul» ture. Pri Centralnom akcionom odboTu Narodnog fronta obrazovana je Kulturna komisija u hojoj su zastupljeni istaknuti umetnici i naučnici, Za pretsednika izabran je književnik Jan Drđa, a za potpretsednika prnrektor Praškog univerziteta dr Jan Mukaržovski. Vlada je u svom martovskom zaseđaniu donela Zakon o jedinstvenoi školskoj nastavi i Zakon o pozorištu. čija su usvajanja protivnarodni elementi &prečavali čitave dve FPO-a Zakon o jeđinstvenoi školskoj nastavi, koji će se sprovesti u Život školske

obavezno besplafno školovanie de-

od 6 do 11 godina u narodnoj. a

7 _ od 11 do 15 godina u jedinsfvenoi ni-

: . srednjoj školi, Viša srednja škola deli se na gimnazije i stručne škole. Pohađanje Više stručne škole obavez-

o je za učenike u privredi i za zemljoradničku omlađinu. Svršenim uženicima ovih škola pruža se, kao i apsolventima gimnagzila, mogućnost za prelazak na univerzitet i druge visoke škole. Zakon postavlja pred škole zadatak da vaspitavaju nacionalno i politički svesne građane narnwdno-demn=

atske države. hrabre branioce otadždie {| odane zaštitnike radnog naroda

i socijalizma. | POZORIŠTE. RADIO, PILM

Zakon o pozorištu otstranjuje špelante iz pozorišnog života i stavija pozorište pod kontrolu države, Na ruovodećim mestima u pozorištima mo-

_ gu biti samo umelnici, Na osnovu odredaba ovog zakona obrazovani su već

_ pri Ministarstvu prosvete Pozorišni

savet i Dramaturžki savet, a pri Ministarstvu informacija komisija za pro-

godine, ,

| u NI e. O , O al i . . 7

OG BARAKA

OPRAVKA BRODOVA NA ČUKARICI

pagandu pozorišla. Obrazovanje ovih institucija u kojima se nalaze istaknuti pozorišni radnici, pretstavlja jemstvo da će pozorište stvarno biti kulturna ustanova i da se neće rukovoditi profiterskim interesima, kao što je to dosad često bio slučaj,

Pri Ministarstvu informacija obrazovano je Odeljenje za propagandu umetnosli sa zadatkom da širi i propagira umetnička dela, pozorišna, muzička i likovna, kao i da se stara o kultumom nivou raznih ustanova za razonodu. Odeljenje ima pet olseka: pozorišni, muzički, za likovnu umetnost, za mašovne kulturne akcije i za razonodu naroda.

Radio i film, koji su još ranije bili nacionalizovani, potpali su sada direktno pođ operativno rukovodstvo Ministarstva informacija. U toku su pripreme za obrazovanje Državno ansambla narodnih igara. Vlada rađi takođe na Zakonu o mnwnacionalizaciji štamparija i grafičkih preduzeća. a sprovešće se reforme i u izdavačkoj delatnosti, kojom će ubuduće moći da se bave samo država, naučne, umetničke i prosvetne instilucije, kao i masovne organizacije.

RAD NA KULTURNOM UZDIZANJU NARODNIH MASA

Rađ na uzdizanju kulturnog nivoa širokih narodnih masa postavilo je sebi i Ministarstvo poljoprivrede, koie je prihvatilo inicijativu Sindikata književnika za osnivanig kulturnih društava po selima. UO mnogim selima društva su već organizovana, koja vrše pripreme za izgradnju domova kulture. Prema planu ministarstva do 28 oktobra Treba da se obrazuje 3000 kulturnih društava sa pola miliona članova. Ministarstvo takođe priprema pokretne bioskope i izložbe knjiga i likovne umetnosti,

Ministarstvo prosvete prihvatilo je predlog Kongresa narodne kulture i već vrši pripreme za podizanje reprezentativne zgrade Narodne galerije, koja će primiti u svoje prostorije oko

. | i

5 Rad 1, Tabakovića

Kulturni razvoj u preporođenoj Cehoslovačko|

8,000 slika, 2000 skulptura i preko 120.000 grafičkih radova dosada rasturenih po raznim prostorijama i skladištima. Vlada Klemenia Gotvalda potpoma=že razvoj i širenje kulture znatnim materijalnim sredstvima, Sađa se radi na osnivanju Kulturnog fonda, iz čijih će se sredstava izdavati umetnička i naučna dela, Već je odobren iznos od 4 miliona kruna za štampanje prve serije čeških klasika, čija će se dela razdeliti mesnim i sindikalnim bibliotekama. Deset miliona kruna određeno je za nabavku kinoaparatura, radioaparata i bibliofeka za preduzeća, a milion kruna za izdavanje reprodukcija slika čeških likovnih umetnika za potrebe škola,

Staranje narodno-demokratske Čehoslovačke za razvoj kulture, umet= nosti i nauke izraženo je u novom Ustavu, koji će svečano biti proglašen B maja. Sloboda stvarania i zaštita kulturnih vrednosti obezbeđena je članom Ustava u kome se kaže da je sloboda stvaralačkog duhovnog rada zajemčena.

Kulturne vređnosti stavljene su pod zaštitu države. Država, koja će se brinuti da one postanu pristupačne svima, pružaće podršku nauci i umetnosti u jnteresu razvoja narodne kulture, napretka i blagostanja. Država će se naročito starati o tome da se kultur=nim radnicima obezbede odgovarajući uslovi za njihov rad.

O. Č. *

Sindikat čeških književnika priređiće u oktobru u Pragu Kongres slovenskih pisaca, Ga kome će se razmotriti pozitivne tekovine sloven= ske literature u prošlosti, njen odnos prema savremenim događajima, društvena funkcija književnosti, zadaci književne kritike, kao i saradnja slovenskih književnika, U inicijativnom odboru za saziv Kongresa zastupljeni su najistaknutiji češki i slovački knj!= ževnici.

RUMUNIJA

Protest Saveza sindikata ume{fnika, pisaca i novinara Rumunije

Savez sindikata umetnika, pisaca i novinara Rumunije uputio je pretsedniku monarhofašističke vlade Grčke Sofulisu protestno pismo povodom smrtne presude koju je preki sud izrekao nad Beatom Kikicis, ženom naučnika Kikicisa, pretsednika Društva Grčka-SSSR. Šesnaest hiljada rumunskih umetnika, pisaca i novinara zahteva u svom pismu da se u ime visokih vrednosti ljudske civilizacije, u ime mira i napretka poništi ova čudovišna presuda, izrečena nađ jednom ženom samo zato što ona zastupa ideale slobođe i progresa.

* Najveća knjižara u Bukureštu, »Librarija noastra« (»Naša Mnjlžara«), Otvorena je i nedeljom pre podne kako bi se radnim liudima omogućilo da toga dana razgledaju nova izdanja Mhniiga i časopisa. U prostranim, udobnim salonima, osoblje knjižare, pisci i kulturni radnici pružaju posetiocima iscrpna obaveštenja o publi-

kacijjama i o kulturno-umetničkim pita-

njima.

* Preko sedamdeset domova kulture Otvoreno je u Bukureštu, Umetničke ekipe Društva za narodnu kulturu redovno daju priređbe po domoyima. Samo u toku jedne nedelje ove priredbe posetilo je preko 30 hiljađa lica.

PRANCUSKA

Godišnjica smrti Sare Bernar

Povođom «dvadesetpetogodišnjice smrti Sare Bernar {francuska štampa objavila ie niz napisa o životu i umetničkom rađu ove velike trajretkinje, U članku koji je objavio list »L»s lettres francaises« napoO'minje se da su nemački fašisti, po ulasku u Pariz, izbrisali Ime Sare Bernar sa pozorišne zgrađe koja je već đecenijama nosila ime ove slavne dramske umetnice.

skom pozorištu.

· , POLJSKA

Zbliženje između pisaca i čitalaca

Najveća poljska izdavačka zadruga »Czytelnik« organizovala je u toku Dposlednjih nekoliko meseci u celoi zemlji 117 priredbi uz učešće najistaknutijih poljskih pisaca. Sastanci su imali cili — zbliženje između pisaca i čitalaca. Kniiževnici su u referatima izložili svoja iskustva iz književnog stvaralačkog rada, a Dosle referata razvijale su se opširne diskuslje, Na sastancima učestvovalo je 18 autora „i 41.219 čitalaca. U martu ove godine, nekoliko desetina istaknutih poljskih pisaca otišao je u razna sela i u njima provelo više dana. Ova putovanja imala su cilj da se i u najiudaljenijim krajevima zemlje organizuju književne večeri sa diskusijama, a sem toga, đa se upoznaju Žželje i potrebe seoske čitalačke publike. Pri> kupljeni materijal poslužiće kao osnov za zakon o bibliotekama koji je u pripremi. % Nedavno je u Poljskoj izišla Kkniiga Stanislave Sowinske »Godine borbe«, Autor je radnica u jednoj predionici u Lođu, a kao aktivan član Narodne garde (podzemne vojne organizacije za „vreme okupacije), istakla se u borbi protiv okupatora. U knjizi su opisane borbe Narodne garde.

BUGARSKA

»Literaturen front« o Jugoslovenskom dramskom pozorištu

O Jugoslovenskom dramskom pozorištu doneo je »Literaturen front« članak Ane Kamenove. U članku s" govori O VisOkom kvalitetu glume naših glumaca, a naročito se ističe zalaganje direktora pozorišta Eli Fincija i glavnog reditelja Bojana Stupice. Članak se zadržava i na velikom interesovanju i pažnji koju naši istaknuti književnici i kulturni i naučni radnici poklanjaju Jugoslovenskom dram-

Sedam nagrada po #&Č 30.00 leva predvideo je Savez bugarskih pisaca za lMnjiževna dela iz 1947 godine i odredio žiri koji sačinjavaju za prozu: St, Zagorčinov, Ivan Ruž i P. Dančev; za poeziju i dramu: D. Panteleiev, L. Tenev i St. Karolev; za dečju književnost: Ran MBosilek, A. Karalijččev i D. Gundov; za prcvode i kritiku: D. B. Mitov, B. Delčev i E, Petvov. .

AMERIKA

Američki pisac stvaranja u

Hauarđ Fast (Howard Fast), jedan od najpoznalijih savremenih američkih književnika, objavio je dosad dcsetak, većinom istoriskih, romana sa temama iz oslobodilačkog i građan= skog rata, kao i iz savremenog života Amerike. Prevođen je na više jezika, „ U svojim romanima Wast evocira slobodarske tradicije Amurike, slika velike karaktere demokrata i narodnih boraca, kao i ideale kojima treba težiti, Njegove knjige dostižu milionski tiraž.

Fast živo učestvuje u društvenom i kulturnom životu svoje zemlje. U časopisu »Nju mases« on je nedavno pokrenuo diskusiju o zadacima književnika i ukazao na zadatke narodnih književnika. Fast je poveo odlučnu borbu protiv razornih uticaja raznih formalističkih i dekađentnih pravaca, čiji su glavni zaštitnici — impe= rijalistički krugovi u Sjeđinjenim Američkim Državama.

Krajem 1943, Fast je napisao brošuru o maršalu Titu koja je doživela ogroman tiraž i bila preveđena na niz jezika, U javnom životu, kao književnik i publicista, Past je učestvovao i učestvuje u svim demokratskim ma-> nifestacijama.

Kao član Inicijativnog komiteta za

pomoć španskim rodoljubima Past je.

bio pozvan pred senatski Komitet za ispitivanje antiameričke delatnosti, Ali on je odbio da pred tim komitetom da iskaz. Zbog »uvređe nanesene Senatu« osuđen je na zatvor. Njegova knjiga »Citizen Tom Paine«, o Tom Penu, ideologu američke revolucije, uklonjena je, naročitom naredbom, iz svih školskih biblioteka u Njujorku i Detroitu,

Pre izvesnog vremena čehoslovačko izdavačko preduzeće »Svoboda« obra= tilo se jednoj poznatoj američkoj li-

KRJIŽEVREIROVNE a | __————_

\ *

Državama

terarnoj agenturi 8 molbom da mu uputi ugovore za dalje štampanje Fastovih dela, Verovatno u nameTi! da onemogući izdavanje Fastovih knjiga u Čehoslovačkoj, agentura Je postavila neprihvatljive platežne uslove. Na primedbe preduzeća »Svoboda«, ame= rička agentura odgovorila je sa cinizm&m da se ionako ne može očekivati veći uspeh u izdavanju Fastovih knjiga u Čehoslovačkoj. Izdavačko preduzeće poslalo je odmah Fastu kopiju tog pisma, odbijajući provokatorski manevar, kojim se američka agentura poslužila u svojoj trgovačkoj korespondenciji. U svome propratnom dopisu čehoslovačko izdavačko preduzeće uverava Pasta da se baš u Čehoslovačkoj njegove knjige mno= go čitaju i da će i dalje biti izdavane, iako se u Sjedinjenim Američkim Državama zabranjuju. Fast je odgovorio pismom, koje je napredni čehoslovački časopis »Tvorba« objavio u svom broju od 14 aprila ove godine.

Pismo glasi: Dana 1 aprila 1948.

Poštovana gospođo!

Ne mogu Vam iskazati koliko sam se stideo i ljutio kada sam pročitao pismo konje Vam je uputila moja agen= iura, Tieba da shvatite da to pismo potiče od zastupnika, a ne od mog iz davačkog preduzeća, Pismo Je poslala literarna agentura, velika firma literarnih· posrednika: to je forma, koju je gotovo prinuđen da upotrebljava svaki onaj ko je u Americi pisac po profesiji.

Verujte mi, molim Vas, đa me ne morate ubeđivati o kvalitetima čehoslovačke demokratije, Znam, čak suviše dobro znam, šta znači narodna demokratija, kao i to šta ste preživeli dok ste je dobili, To što pišete u sVO~

Fast o slobodi književnog Sjedinjenim Rmeričkim

me dđopisu, istina je; ovđe u Americi vodi se kampanja protiv mojih kmji= ga, spaljuju ih i otatranjuju iz javnih biblioteka. Nedavno je bio otpu= šten jedan istaknut činovnik 8 doka za izgradnju ratnih brodova (Naval Constuction Yard) u Broklinu, zato što je rekao da je čitao knjige Hauarda Pasta, a to se ovde u Americi smatra skoro za zločin! U sve više i više gradova moje se knjige stavljaju na indeks i ljudi iz vladinih uređa mo= raju javno da _se opravdavaju što su nekada pročitali neku od mojih knjiga, ili što su je imali u svojoj biblio> teci. Toliko za upoređenje _ slobode štampe u našoj i Mašoj zemlji.

Bio bih Vam veoma zahvalan, alo biste mi u sledečem pismu uputili ne= ke vesti o tome kako su moje knji= . ge primljene u Čehoslovačkoj, i

Mi ovde nemamo skoro nikakvih literarnih vesti iz Čehoslovačke, već samo laži i klevete, Za sve vesti koje mi uputite, biću Vam Veoma za hvalan,

Vaš poziv, da đođem na jesen u Če-' hoslovačku, ako budem mogao, iskreno me obradovao, Nađam Se, da ću tada već biti na slobodi, Krajem maja ili početkom juna, moram na!me da idem u zatvor, radi izdržavanja kame,

rema presudi federalnog suda, zato to sam qantifašista, A fa presuda praktično znači da više ne bih smeo pisati. To će im — mislim — teško poći za rukom, ukoliko im ne pođe za rukom. da me na neki drugi način potpuno ućčulkaju,

Ponovo ponavljam, da za mene pretstavlja veliko ohrabrenje što ljudi u Vašoj zemlji stalno pozdravljaju i čitaju moje knjige. n

Srdačan pozdraV, ko ” o Hauard FAST

___ _____________ < <K{ŽIKR———

VRHUNAC SAMARIĆANSTVA

— Ako nećeš milom , Pe

„Sloboda” umelničkog sivaranja u Holivudu

Holivuđ leži na zapadu severne 'Amerike. Jedan deo sirovina, koje su mu potrebne za proizvodnju, leži mnogo hiljada kilometara istočno, na drugoj strani kopna, u Njujorku.

U pitanju su literarne sirovine, knjige, koje izlaze u velikim njujorškim jzdavačkim kućama, pozorišni komadi, koji se igraju na Brodveju.

Holivudske firme imaju zbog toga svoje filijale za nabavku literarnog materijala u poslovnom centru Njujorka, ..,U stručnim krugovima Zzovu te filijale Biastern story deparlements, Istočna literarna odeljenja. Nedavno je izišla statistika o poslovanju tih odeljenja za gođinu 1947: na njujorškoj književnoj pijaci ona su kupila ukupno 14 pozorišnih komada i 60 romana i proznih dela.

To je malo. Malo, ako se pomisli da će samo jedan deo tog književnog materijala biti prenesen na filmsku pant= ljiku ı da godišnja proizvodnja holivudskih firmi dostiže do 500 filmova, Izgleda da je literarni materijal prikladan u celini za film tako redak kao platina ili uranijum. Potrebno je obraditi velike količine rude da bi se dobilo samo nekoliko grama »pleme= nitog metala«. Trebalo je kroz ruke stručnjaka tih literarnih Istočnih odeljenja da prođe 29.000 knjiga da bi se pronašlo 78 komada podesnih za filmsku obradu — što u procentima iznosi 0,3.

Ne iđe lako s nabavkom filmskih sižea. Ima i Holivud svojih briga. O njima govori njujorški dopisnik jed= nog velikog holivudskog filmskog časopisa u članku pod naslovom: »Tržište romana za film veoma je Sslabo«. On piše: »Pilmski studiji žele danas više nego išta romane koji beže od stvarnosti — escape novels — laki materijal, čiji je jedini cilj da zabavlja i koji ne nosi u sebi nikakvu socijalnu ili političku poslanicu«,

Zar veći deo tih 929.000 literarnih radova ne odgovara, po svome karakteru, želji holivudskih studija? Naravno, on odgovara. Samo što je on tako slabog kvaliteta, toliko rđav plagijat rđavih plagijata, da za holivudske kupce nije pogodna roba.

Ima u Njujorku i bolje književne robe. Ali ona opet nije za Holiyud iz drugih razloga: »Današnji mladi književnici, pod utiskom uznemirenosti u svetu, unose. svesno ili nesvesno, političke i socijalne motive u svoja dela, kojima, kako se smatra u Holivudu, nema mesta na platnu zabave«. Međutim, njujorška literarna odeljenja otkupila su za svoju holivudsku centralu ipak nekoliko knjiga s »političkim i socijalnim motivima«. Između ostalih, otkupila su knjigu »Bio sam u Staljinovom gvozdenom obruču špijuna«. po kojoj se već pravj film »Iza gvozdene zavese« U ovakvim slučajevima, dakle, ne smetaju »politički i socijalni motivi«, pa će ih Holivud i projicirati na »platnu zaba-

ve«, Takve »političke i socijalne motive« Holivud čak najbučnije reklamira. *

Pune kase — box office — vrhovni su arbitar holiyudske umetnosti. Za one koji su izabrali sebi za geslo izreku »ars gratia artise »umetnost je sama sebi nagrada« — nema priznatijeg filmskog kritičara od dolara koje film donosi, Prema tom dolarskom merilu filmske kompanije &klapaju ugovore s piscima, glumcima i režiserima i određuju visinu honorara. Jedan od najvećih uspeha »box office-a« u prošlogodišnjoj sezoni bio je film »Crossfire« (»Unakrsna vatra«) kom-

panije RCO. To je film protiv antigsemitizma. Junak filma — novinar i nejevrejin — izdaje se za Jevrejina, da bi ispitao kako stoji s antisemitizmom u Sjedinjenim Američkim Dr= žavama, Na njegovo sve veće iznena= đenje on doživljuje kako odnosi raznih ljudi prema njemu postaju sve hladniji, Film je doneo rekordne pare. Pa. ipak RCO kompanija otpustila je režisera filma Dmitrika. Pune kase u jednom slučaju ipak nisu najviši sudija za vrednost jednog filmskog stvaraoca: u slučaju kada ovaj ima odvažnosti da kaže istinu. Dmitrik je imao hrabrosti đa je kaže. Zbog toga je morao biti otpušten, iako je njegov film punio kasu, | T.B.

_-__—______________—__-—_--—__ --- —- _—-- —- ---–—-·-—- –-–—-–—:- nnnR———

Nekoliko podataka o kulturno-prosvetnom radu u Bosni ı Hercegovini

»Pregled», sarajevski mesečni časopis za politička, ekonomska i kultur= na pitanja, objavljuje u svome 'trećem broju, pored ostalih priloga, i članak Đ. Pejanovića »Stanovništvo Bosne i Hercegovine za poslednjih 100 godina«. U članku se, na osnovu zvaničnih i privatnih popisa iz vremena turske i austriske vladavine, kao i bivše Jugoslavije, daje statistički pre= gled o brojnom stanju stanovništva Bosne i Hercegovine (prema nacio= nalnoj i verskoj pripadnosti) za poslednjih sto godina (od 1840 do 1940). U istom broju časopisa »Pregled« objavljen je članak Aleksandra .Solovljeva o verskom učenju »Bosanske crkve«, u kome se'· zaključuje, na osnovu analize spomenika srednjevekovne bosanske književnosti, đa je takozvana »Bosanska crkva« od XIII do XV veka bila zaista jeretička, odnosno bogumilska, odlučno orijentisana kritički prema zvaničnim 'učenjima pravoslavne i katoličke crkve, Tim svojim zaključcima pisac isfovremeno pobija ranija shvatanja i hipoteze o »zagonetnosti Bosanske crkve« i o

Skica M. Zlamalika

Bosanskoj crkvi kao »pravovernoj« (pravoslavnoj ili starokatoličkoj), koje su često bile zastupane u toku posled» njih 25 godina.

U svome kulturnom pregledu časopis donosi izveštaj sa Savetovanja kulturno=prosvetnih rukovodilaca sin= dikalnih organizacija Bosne j Herce= govine koje je nedavno održano u Sarajevu. U tome osvrtu ističe se da su sindikalne organizacije Bosne i Her-= cegovine postigle prošle godine znatne uspehe na kulturno-prosvetnom polju — na poboljšanju rada kulturnoprosvetnih aktivista, u idejno-političkom radu i na kulturno-umetničkom polju. Ovi uspesi uticali. su i na sve jaču mobilizaciju radničke klase Re= publike za izvrsenje zadataka Petogodišnjeg plana, U Bosni i Hercego= vini postoji danas 30 radničkih kul turno-umetničkih društava i više samostalnih grupa sa oko 10.000 članova, od kojih su 2,202 aktivna, iz čega se vidi da je umetnički rad popularan među radnicima. Dosad je u Bosni i Hercegovini osposobljeno 25 radničkih klubova i 246 crvenih kutića, otvoreno 7 stalnih radničkih bioskopa i na= bavljena 4 pokretna. Na kraju članka ističe se potreba za konkretnom razradom planova u rađu sindikalnih organizacija, jer će se samo planiranjem moći jasno odrediti osnovni zadaci, predvideti sredstva i rokovi za njihovu realizaciju, uvesti bolja evidencija i sistem, i podići odgovornost u radu. i

. Albanski književnik Aleks Ćaći u Beogradu

Na poziv Saveza književnika Jugoslavije doputovao je ovih dana u PEeIRU Leaa ski književnik Aleks Ćaći da prisustvuje prvomajskim svečanostima. Književnik ĆaČi posetio je gradilište NOVOE Beograda li A OOIPa otkrivanju spomen ploča

ugoslovenskim piscima PI tiv fašizma. ii MMO ENI

•

Rađ J. Kušanića a “a ii