Književne novine
JO
08]
STRANA 4
PITANJA NEGOVANJA NAŠEG . | PLESNOG FOLKLORA
U toku naše narodne revolucije,
_ješ pod najsurovijim uslovima rata,
polet i
a umetnost dobila je naročit nov značaj, U toku samoga rata, kako u vojnim jedin'- OČI) i u pozadini, često nepo:. „uno iza I:nije fronta, — stvarani su i razvijali su rad horovi, diletantske i pozorišne grupe. Narodna kola i pesme neraz-
· deljivi su sastavni deo ž'vota vojske
pesama vezanih
i naroda. Rodile su se stoline novih za oslobodilačku borbu naših naroda, a pojedine narodne igre, kao na primer Kozaračko kolo, postale su opšta intimna svojina svih naših nafoda i krajeva, U kulturnoj revoluciji koja se razvijala zajedno s narodnom revolucijom pod rukovodstvom „Komunističke partije, narodna umetnost igrala je i igra veliku ulogu, Prema njoj je izmenjen odnos, ona je dobila novo mesto, Masovno interesovanje za narodne igre i pesme, njihovo negovanje i razvijanje uz brigu i pomoć narodne vlasti, rezultat jie promenjenog odnosa prema folkloru, prema narodnom stvaralaštvu kao sastavnom delu naše nove kulture, U bivšoj Jugoslaviji narodno stvavo nije moglo dolaziti do praVog izražaja. Folklor je demagoški Korišćen u reprezentativne svrhe, falsifikovan ili primitiviziran i ·kafani„ a nacionalno „ugnjetavanje izražavalo se i u odnosu prema igrama i pesmama “7Uugnjetenih naroda. Igre i pesme tih narođa ne samo što su bile unakaža-
vane i falsifikovane (na primer ma-– „
keđonske pesme dekretom su progla-
Šene za »južnosrbijanske«), nego su
bile i direktno ugušivane. Poznato je, na primer, da je makedonsko kolo »Pajduška« policiskim putem bilo zabranjeno i svako njegovo izvođenje na narodnim skupovima, seoskim „svečanostima i saborima, strogo je kažnjavano. S druge strane, mnogo bolje nije stajala stvar ni sa srpskim folklorom, Velikosrpska buržoazija nije više imala interesa, kao ranije srpsko građanstvo u svom razvitku, đa se skuplja, beleži i sistematizuje to bogatstvo melodija, ritmova i pokreta koje leži u srpskom narodu i koje je rezultat vekovnog narodnog umetničkog stvaranja, (To je započeo Mokranjac). Ovaj posao ležao je uglavnom na nekoliko dobronamernih, izolovanih pojedinaca, i sasvim je razumljivo da su mnoge lepe igre i pesme, koje su ostale nezabeležene, danas zaboravljene i izgubljene. Jedna ođ posledica takvog odnosa prema folkloru je i ta, da su se u narodne igre i pesme — koje je marod u pojedinim krajevima dalje negovao više nego u drugim, postupno uvlačili njima tuđi elementi — u igre primeše gradskih, pa i džez igara, a u pesme, na primer, elementi begovsko-feudalne ili malograđanski kafmnizirane sevdalinke.
Razume se da u novoj državi narodu nije ostalo samo ono što se naziva narodnom umeinošću. Narodne mase postale su vlasnik najvećih do-
' stičnuća umetnosti i kulture uopšte.
No narodna umetnost ima sve Uuslove da se pravilno razvija i da se iz nje sačuva ono što je najbolje,
Pravilno ocenjujući narodne igre i pesme kao sastavni deo narodne kulture i kao dragoceno vrelo motiva za stvaranje novih umetničkih dela, duni smo da štalno negujemo i razvijamo naš folklor, Ali, pri tome treba imati u viđu da je Kkvantitativni porast negovanja folklora doveo do rađanja, uglavnom, dveju nepravilnih tendencija u shvatanju značaja TolKklora i njegovog mesta u izgradnji naše socijalističke kulture,
'U prvome 'redu javlja se tendencija precenjivanja narodne umetnosti, preuveličavanja njenog značaja. To je neka vrsta narodnjačkog shvatanja da amo negujući folklor već oatvarili socijalističku kulturu. Takvo shvatanje ju duboko nepravilno i u suštini reakcionarno, jer razvitak umetnosti ne samo da sužava nego ga direktno vuče unazad, u prošlost, u primitivizam.
S druge strane jasno je ispoljena i tendencija nekritičkog odnosa prema marodnim igrama, pesmama nošnji, običajima itd, Često se mnoge igre i pesme, ili njihovi pojedini elementi, samim tim «što postoje u narodu, smatraju i proglašavaju za narodne i prema tome za neprikosnovene, Pri tome se gubi iz vida čimjenica da su naše igre često natrunjene „raznoraznim „uticajima i elementima koji su strani duhu i karaktemu našeg narodnog plastičnog
| izraza i koji ga iskrivljuju, unakažu-
“·
ju, sužavaju i izvitoperuju, Tu ima meanogo uticaja iz prošlosti (na primer primese orijentalnih feudalno-begovskih čoček-igara ili sa evropskih feudalnih dvorova — menueta, kadrila itd.) fe međusobnog uticaja kao i stranog uticaja susednih zemalja i „uvoza iz prekomorskih zemalja u naše, naročito primorske krajeve. Isto se tako jasno odražava uticaj moderne salonske džez igre. — U vezi sa tim treba podvući značaj prethodnog sistematskog rada na skupljanju, beleženju i proučavanju narodnih igara, na uočavanju njihovih bitnih tipičnih crta u pogledu melodije, ritma i koreografskog izraza na njihovom čišćenju od svih njim tuđih primesa i uticaja i na sprečavanju zaborava odnosno izumiranja nekih narodnih igara. ,
Pored toga što Je potrebno još više pojačati rad na širokoj organizaciji i propagandi upoznavanja naše izvorme narodne koreografije među najširim slojevima našeg naroda, naši stručnjaci moraće još organizovanije i metođičnije nastaviti sa prikupljanjem i proučavanjem narodnih igara, njihovog porekla, korena, umetmičkog i društvenog sadržaja. Na nji-
| ma leži zadatak da, — koristeći uslove i široke mogunćosti koje su im date femeljan naučno-istraživački
i, kao i za praktičnu primenu toga rada u folklornim grupama i profesionalnim ansamblima, — pristupe, # druge strane, solidnom „sistematMikom i na naučnoj bazi zasnovanom
Mira SANJINA
radu na obradi naših narodnih igara.
Podizanje naših narodnih igara na viši umetnički stupanj mora biti bazirano na njihovoj čistoti, izvornosti i autentičnosti, pri čemu ne manje važnu ulogu igra visok kvalitet igrača, njihova odlična uvežbanost i verna interpretacija. Preduslov za to, kao i uopšte za svako uspešno umetničko obrađivanje, treba da bude temeljito poznavanje izvornih narodnih igara, narodne svirke i pesme, narodnih instrumenata i njihovih osobina, narodne nošnje i običaja — što se stiče prvenstveno u dodiru sa samim narodom. Na taj će način koreografsko stvaranje poticati iz neposrednog doživljavanja svih tih manifestacija narodnog života. Razume se, pored toga treba koristiti materijal i obaveštenja naših muzeja kao i domaću i stranu naprednu literaturu o folkloru. Dakle, putem proučavanja na samom terenu, otkrivanjem, rekonstruisanjem i oživljavanjem zaboravljenih ili poluzaboravljenih igara i običaja, kao i naučno etnografskom #analizom, možemo doprineti utvrđivanju autentičnosti, u– očavajući i otkrivajući uzroke i razloge međusobnih i stranih uticaja, zatim slučajeve izopačavanja ili pak potpunog zaborava pojedinih igara. Taj put je težak i veoma složen, ali se samo njime može ostvariti veliki zadatak umetnika-koreografa: da se ogromno” postojeće blago igračke građe koje leži u našem narodu i koje bi trebalo u znatnoj meri da utiče na naše &censko igračko oblikovanje u izgradnji nacionalnog lika našeg baleta, — transponuje u višu umetničku formu i da se odavde kao takvo dade tj. vrati narođu. Najviša forma tog oblikovanja biće narodni baleti koji će obrađivati teme iz narodnog folklora, narodnih bajki i epova, a isto tako i teme iz istorije naših narođa, njihove poezije i književnosti.
Kako stoji stvar sa pitanjem same stilizacije, ti. umetničke obrade narodnih igara, i kako se to pitanje postavlja u praktičnom radu, u pozorištima, a kako opet u folklormim društvima? Već iz ranije izloženog jasno je da se narodne jgre nužno moraju umetnički obraditi. Ne može se igra sa narodne igranke prosto preneti na poz nicu, a još manje simulirati na pozžornici. Ono što na brdskim pašnjacima ili na seoskom trgu izgleda ljupko i prirodno, mora se preobraziti i pre-\ rađiti, dđa se ne učini nezgrapno i nestvarno u ograničenom prostoru Dpozornice. Činjenica je međutim da je reč stilizacija, njen smisao i zadatak u većini slučajeva i ranije pa i danas iskrivljavana i zloupotrebljavana. Pod tvrdnjom da »narodne igre ne treba da se izvode fotografskom tačnošću nego treba unositi stvaralaštvo i fantaziju baletmajstora« redovno se krije površno i nepravilno prilaženje našem folkloru uopšte, tendencija vulgarizovanja „istinskog sadržaja i suštine narodnog umetničkog stvaranja. Tome treba dodati čestu pojavu mešanja stilova, šablonskog »baletiziranja« kako u postavci tako i u izvođenju, zatim nevođenja računa o muzičkoj strani. ili štaviše uzimanje i plasiranje ponekih koraka tek tako radi spolinjeg efekta — što je rezultat duboko nepravilnog shvatanja folklora kao neke dekorativne egzotike. Svako napuštanje i iskrivljavanje prave 8gsuštine narodnog stvaralaštva, njegove osobenosti i stila, mora naići na razumljiv otpor kod naših gleđalaca koji u većini jasno uočavaju razliku između takve »stilizacije« i istinskog prikazivanja naših narodnih igara, Treba podvući, da naše narodne igre znače realističan izraz narodnoga života, borbe, odnosa, težnji itd. Takva »stilizacija« ubija realističku suštinu našeg narodnog stvaralaštva, otupljuje njegovu umetničku istinitost i ubedljivost. Često se događa da takva »stilizacija« prelazi i u Warikaturu ili u tendenćiozno i lažno prikazivanje narodnog života, ih unutrašnjih
osobina i uopšte lika nnšcg čoveka. Iz takovog prilažonja obradi narodnih igara ıapija istovremeno i omalovažavajući slav prema našem folkloru. Kao primer za to šluži česta pojava upotrebe na našim pozornicama loše i vulgarno shvaćene groteske, hoja se, umesto da izražava vedra, humoristična i satirična raspoloženja, svo-
di na unakaženo i meljudsko prikazi- .
vanje karaktera i odnosa. Zbog toga, osnovni je zadatak voditi upornu borbu za to da umetnička obrada narodnih igara bude postavljena na zdravim i realističkim temeljima. Napuštanje realističkog „prikazivanja naročito le vidno kod pojave koja je česta kod folklornih grupa u provinciji, pojave primitivne simbolike, kao na primer, formiranje od narodnih kola i igara petokrake zvezde, zastave, srpa i čekića i sl. Ovde treba dodati da ta pojava najčešće poliče iz naivne dobronamernosti i iskrenog oduševljenja naših ljudi za socijalizam.
Postavlja se pitanje: na kojim će se .·
principima i kojim će se koreografskim sredstvima ostvarivati umetničžka obrada tj. stilizacija našeg folklora. Primenjujući tehničku podlogu klasičnog baleta, koja je opšteigrački temelj, stvaraćemo specifičnu tehniki, koja odgovara našem folkloru, jer crpe svoju građu i svoje potsticaje iz naših narodnih igara. To ćemo postići temelinom analizom i kritičkim usvajahjem tehnike i stila našeg folklora, odnosno svakog našeg folklora napose. Ruski balet, čiji je razvitak obeležen dvestogodišnjim „primenjiivanjem klasičnih tradicija na ruskome tlu, u tolikoj je meri protkan elementima ruske narodne igre, da je mogao da posluži kao tehnička baza pri umetničkoj obradi ruskih narodnih igara. Osobenosti tehnike i stila naših narodnih igara pokazuju unekoliko oprečnost sa tehnikom. klasičnog baleta. Otuda proističe zadatak stvaranja elemenata tehnike koja odgovara OsoDbenostima naših foiklora (iskrenute noge i stopala i prezategnuta kolena u tehnici klasičnog baleta, neminovna u ruskoj narodnoj igri, kose se, na primer, sa načinom i stilom većine naših narodnih igara, koje sa malo izuzetaka zahtevaju paralelni stav nogu, (a mnogi od njih potpuno olabavliene nožne zglobove). Ovde treba dodati da će nam u stvaranju naših ansambla i njihovom radu ogromno mnogo DoOslužiti organizaciona i umetnička iskustva sovjetskih ansambla.
U postavljanju pravilnih osnova izgradnje naše folklorne umetnosti, pored profesionalnih ustanova tj. državnih ansambla, pozorišta, muzeja itd., značajnu ulogu treba da odigraju folkloma društva. Na njima leži zadatak da stalno podižu nivo i kvalitet izvornih narodnih igara visoko kvalitetnim i organizovanim načinom igranja. Taj rad ne može se zamisliti bez čvrste i Btalne međusobne saradnje između amaterskih kulturno-umetničkih društava i profesionalnih ustanova, čiji je zađatak između ostaloga ukazivanje stalne stručne pomoći i prenošenje iskustava upravo na ta amaterska kulturno-umetnička društva, koja u svojim redovima okupljaju „desetine hiljada naših trudbenika. Jer, kulturnoumetnička društva pored toga šfo znače aktivizaciju u oblasti umetnosti toliko hiljada naših truđbenika, vaspitavajući ih i podižući njihov umetničici nivo, istovremeno služe i kao izvor odakle će državni profesionalni ansambli široko gorpsti najdarovitije kadrove.
Kulturna politika naše narodne vlasti, naše Partije poklonila je punu paŽnju pravilnom „razvitku ove grane umetnosti kod naš. Iako se mi iz razumljivih razloga nalazimo još u fazi prikupljanja. beleženja, sistematizovanja i proučavanja naših narodnih igara, već se pristupilo i stvaranju profesionalnih ansambla. „Njihovim osnivanjem učinjen je značajan dalji korak napred na putu pravilnog umetničkog razvoja naših narodnih igara.
KNJIŽEVNE NOVINE
: i *
U VILI BIVŠE BARONICE
„»Gospođa baronica je izašla u pet
gati«.... Jedan francuski književnik, dekadent, rekao je jednom prilikom da nikad ne bi mogao da napiše takvu banalnu i beznačajnu rečenicu. Međutim, o izlasku gospođe baronice, čiji smo od neko doba nezvani gosti, vredi pisati, Ona je izašla iz
svoje vile u Lovrani tačno u pet sati
onog istog dana kad su naše vlasti preuzele upravu nad zonom »B« u Istri i — Više se nije ni vratila. Takvi izlasci nisu samo beznačajne sitnice u životu čoveka. Oni su obično od presudnog, prelomnog značenja i najčešće su simptom širih i značajnijih društvenih promena. To je izgleda shvatila i gospođa baronica Luiza Klajn, i pored svojih poodmaklih godina, i pre no što se definitivno. rešila na svoj eksodus, poslala je dalje na zapad: svoju kćer, groficu jednog talijanskog grofa, srebrne kašike. viljuške i noževe sa baronskim grbom i nekoliko ćilima bez baronskog grba ali sa pismenom garantijom da su prava, rukom fkana, persiska roba. Iza sebe je osthvila što nije mogla ili nije stigla da ponese: vilu u· Lovrani, dve mandoline sa šarenim vrpcama, bezbroj fotelja i pepeljara, nekoliko debelih, prostih i ružnih čaša iz kojih je posluga pila vodu (na njima je ipak izrezan grb da ih posluga ne bi mogla da ukrade), i predstavnika te iste, uvek sumnjive pesluge — Mariju, koja je u službi gospođe baronice prove-
la više od dvadeset godina i stanujući,
u posebnom zdanju za služinčad, tamnom i vlažnom, obolela od upale zglobova. Najzad, na ziđovima vile ostavila je i ravno sto dvadeset i sedam rogova, što manjih što većih, krivih i pravih, granatih i račvastih, a i sasvim malih parožaka kakvi se slikaju na glavama đavola, Među njima je ostao i njen prvi rog, »Moj prvi«, kako piše na daščici ispod njega, skinut sa mrtve glave nekog srndaća na imanju Cepftau, verovatno negde u Austriji, i to još 1908,trećeg
marta — safti i minuti nisu zabeleženi, Da,... oko vile su ostali i krupni,
granati borovi koji takođe nisu mogli biti odneti jer šu svoje žile pustili toliko duboko u zemlju da im ni žestoke kvarnerske bure ništa ne mogu, tu su i bele stene koje već hiljađama godina plače more ali ne može da ih oplače, tu. je i modro more koje su tu-
'risti iz Beča godinama odnosili za us-
pomenu pa ipak nikada da ga odnesu. i najzad ,tu smo se našli i mi koii ranije nismo ovuda viđani — radni na– rod koji je došao đa se odmara. Ima nas u baroničinoj vili, po sušednim vilama i po daljim hotelima. »Bože moj!« — rekla bi gospođa baronica da je nešto ovde, — »Wie viele sind sie... quanti ci sono.. koliko li ih ima!«... A zaista nas ima i sve smo preplavili. Sve jedni odlaze, a drugi dolaze i tečemo jednako kao moćna. široka reka. Ljudi. žene i deca...
%
Vila je zidana francjozefovski, bečki neukusno, # nekakvim. zabatima, balkonima i prsatim nimfama koje vire iz zidova. Pred. kućom na terasi su kapitoli sa starinskim šarama i {igurama. Njih je gospođa baronica ukrala sa ruševina neke stare srednjovekovne građevine, podrezala ih, izbušila varvarski i napunila „zemljom da bi na njenoj terasi služili kao sudovi za cveće i kaktuse, fikuse i glicinije. Samo, načeti i ozleđeni kamen počeo je da se raspada i sad više ne pomaže žica. kojom je vezam.
Tragovi sličnih postupaka i plitkog bečkog aristokratskog ukusa vidljivi su i oko vile i drugđe po mestu. Ovde nema mirnih, lepih i jednostavnih linija u kojim su zidane i seoske kuće po Dalmaciji ,i sva sreća te su borovi i čempresi rasli kako su hteli i kaKo su ođ davnina navikli, te ih nije mogla nagrditi ni »stilizovati« ni ruka bečkih arhitekata. Oni su narasli moćni, granati, i dobrim su delom DoOkrili što su drugi pokvarili. Ima ih u bašti nekoliko, a ostalo su lovorike, palme i divlje smokve, Gospođa baronica nije imala potrebe da kalemi
Pi TIEnh KOŠ
divlju smokvu. Ali su zato ipak, još za vreme rata kad. je ponestalo hrane, prodrli u baštu plebeiski krompir i paradajz.
Uostalom, kakva je da je, kuća koja je građena samo za baronicu i nekoliko njenih gostiju dobro se snašla u našoj sredini i dobro nam služi, Nameštaj je po sobama starinski ali i u širokim baronskim krevetima umoran čovek ugodno spava. Tu je zatim još i 'trpezarija gde se sada hrani šezdeset duša i kuhinja u kojoj sad caruje Marija, Neki dan sam je čuo gde veli da je i ona sad u sindikatu i da će na otsustvo, jer na to ima pravo. U holu vise na zidovima još uvek baroničini rogovi. U salonu gospođe baronice sluša se sad radio i igra šah, a na zidu, kao na malom doku, stoji drvena minijatura broda admirala Tegetofa u borbi kod Visa. Svakog dana gledam da. li je još na svome mestu i čekam kad će ga najzad pioniri naše kuće spustiti u more. E
Ispod vile je i more ali je i ono ograđeno, a na jednom prolazu pričvrščena je na stenu pločica. nalik na pločice osiguravajućih društava. Gotskim štampanim slovima na kojoj piše »PRIVA'«, što znači da su i ove stene i ovo more „bili privatno vlasništvo gospođe baronice.
Jedan drug, pravnik, veli mi da je to bilo protivpravno i da je u Opštem građanskom zakoniku bila jedna odredba po kojoj morska obala, dokle god je val plače, nije mogla biti privatno vlasništvo, ali je policija u ono vreme štitila baronice i obični pučani nisu imali gde da se kupaju.
Možda je zaista i pisalo tako u zakotome niku i mi bismo prema ostvarivali sad neku staru DĐDraVdu. Međutim, ni mi, a ni O-
stali svet što se pružio po stenama i pesku od Voloske pa do Moščaničke Drage ne misli o Opštem građanskom zakoniku dok leži na suncu. Poneko misli: još na mašinu koju je pre neki dan ostavio — đa li je dobro podma-– zana i da li je ostala u sigurnim rukama. Drugi misli da li je u eviđenciji sve dobro sračunato i nekakve mu se brojke motaju po glavi. Treći misli o članku koji treba da napiše, a ima ih podosta koji se prosto odmara– ju, sunčaju, plivaju i ležeći na stenama gledaju u more. Po njemu izlaze nekakvi klobuci od. vođe koia uz obalu izvire, more je zato sveže. u du-
bini promiču ribe a pgalebovi lebde nad njim. *% Ležimo, sunčamo se i gledamo u
more...
Desno od mene sedi na steni devoj= ka. Noge je spustila u vodu, vitka je, pocrnela, kosa joj je vezana šarenom vrpcom sa baroničine mandoline i vrpća joj lepo stoji u crmoi kosi. Levo od mene leži neki dugailija, mršav, kosmat. On se pružio po steni i svoje veliko stopalo spustio baš na pločicu na kojoi piše »PRIVAT«. Gleda u nebo, gleda u more, u mene. i smeška se, a vidim i ne primećuiu me. — Šta je, druže? Dobro se izgleda
zabavljaš! — velim i okrećem se na bok da bih ga bolje viđeo i bio mu bliži. |
— Ja? — pita on i opet še smeje. — Smejem se, brate, ženi!
Vidi i on gde se ja čudim. oprezno se okreće na bok jer ga žulje oštre stene, pa će meni, a osmejak mu jednako igra oko usta:
— Smejem se, eto, jer ne ume da se odmara. Zbunila se žena i ne zna šta će sa &obom. Bto, maločas je sišla da se kupa, prosedela malo, pa se digla i otišla gore u kuću. Ide, veli, da vidi treba li im u kuhinji pomoć.
Drugarica što je sedela na steni, skočila je iznenadno i poprskala nas svežim kapima mora.
— Ma, ja joi se i ne čudim. — veli moj sused. — Ja sam i prošle gođine bio udarnik, sindikat me je poslao na
Tri nedelje, i ove godine znam šta mi
jie činiti, a pravo đa kažem ni ja prošle godine nisam znao šta ću sa
KULTURNI ŽIVOT U REPUBLIKAMA
SRBIJA
Pripreme za Savezni festival u Beogradu
Za Savezni omladinski festival u Beogradu prijavilo se do 10 avgusta samo u Srbiji 19 horova, 24 folklorne grupe, 11 pozorišnih, 2 baletske gmupe, jedan orkestar i pet grupa narodnih pevača. Studenti Akademjje likovnih umetnosti prijavili su za izložbu 560 radova, a 390 učenika Škole za primenjenu umetnost. izložiće takođe svoje radove. Polovinom septembra i početkom oktobra u Srbiji će se održati zonski i rejonski festivali na kojima će biti izabrana najbolja društva, grupe, pojedinci. Isto tako krajem septembra biće održano i savetovanje mlađih pisaca.
*Narodno pozorište u Bgograđdu otvorilo je 10 septembra novu pozorišnu sezonu. Kao prva pretstava u ovoj sezoni prikazana je »Šuma« od Ostrovskog, a kao prvu
premijeru Narodno pozorište prikazaće do- .
maći komađ »Večeru« od Skendera Kulenovića. X*U Beogradu je otvorena trogodišnja Srednja bibliotekarska škola. Zadatak je ove škole da osposobi stručni kadar za rukovodioce sreskih i gradskih biblioteka. Pravo na upis u ovu školu imaju svi oni
koji su položili malu maturu.
HRVATSKA
Nagrađena radnička kulturno-umetnička društva
Na pokrajinskim smotrama radničkih kul turno-umetničkih društava i grupa Narodne Republike Hrvatske, koje su se Završile krajem prošlog meseca, učestvov”lo je preko 5.000 trudbenika. Smotre su odrčšane u Puli, Rijeci, Gospiću, Splitu. Karlovcu, Varažđinu, Slavonskom Brodu, Osijeku, Sisku i Bjelovaru. Na smotrama nastupilo je 30 rađničkih kulturno-umetničkih društava i 40 samostalnih grupa sa 180 raznih sekcija, Same smotre bile su potsticaj đa se osnuju nova kulturmoumetnička društva, ] i
Ovogodišnje pokrajinske smotre pokazale su veliku masovnost, idđejnost i đobar kvalitet u nađu rađničkih kulturno-umetničkih društava Hrvatske. Smotre su bile na mnogo većoj visini od prošlogođišnjih.
Dok su prošle goqdine ozbiljnije tačke imali samo horovi, ove godine, pored 54 hora, nastupilo je sa dobrim programom i 46 dramskih drupa, 30 folklornih i 7 baletskih grupa, 17 tamburaških, 4 guđačka, 13 duvačkih i 4 gitaro-cmandolinska orkestra.
U odabiranju programa i po kavlitetu priredbi istakla su se društva: »Kolo« iz Šibenika, »Josip Kraš« iz Osijeka, »Vladimir Nazor« iz Siska, »Jedinstvo« iz Slavonskog Broda i »Gavrin Marko« iz Rovinja. Najuspelije i najbolje organizovane smotre održane su u Varaždinu i Slavonskom Brodu.
Kao najbolja, nagrađena su 22 radničko kulturo-umetnička društva i 26 grupa, u ukupnom iznosu od 670.000 dinara, dok je 40 stručnih rukovodilaca društava i grupa nagrađeno sa 120.000 dinara.
Na republičkom festivalu, koji će se odrčšati novembra u Zagrebu, nastupiće ona društva i grupe koje su postigle najbolje rezultate na pokrajinskim smotrama.
SLOVENIJA
Festival mladih graditelja Nove Gorice
Brigade na gradilištu Nove Gorice odr žale su omladinski festival. Istakle su se Zasavska, Prekomurska i Poljčanska brigada. Hor Novomeške brigađe istakao se kao kvalitetno najbolji. Na kraju festivala naštupila je i omladinska kulturna brigađa »Kajuh«, koja je s visokim mivoom svoga programa pokazala da je dostojna da zastupa siovenačku omladinu na omladinskom festivalu u Beogradu Uz pratnju »Kaluhovog« harmonikaškog orkestra na stupili su na kraju udruženi pevački horovi. Iz pet stotin grla zaorila se »Pesma Nove Gotice« koja se čula nadaleko i koja je govorila da i na ovom {lu živi veran narod koji pomaže Partiju i njenom rukovodstvu na putu u socijalizam. :
*U Murskoi Soboti održan je omladin ski kulturno-umetnički festival na kome je učestvovala omladina srezova Muska Sobota, Ptuj, Ljutomer, Donja Lendđava i Gornja Lenđava.
U Sloveniji su završene sreske i poKkrajinske smotre. Za republički festival u Ljubljani formirano je osam novih kul turno-umetničkih društava i dve kulturnoumetničke sekcije pri sindikalnim kultur-
\cionalnih manjina, a iz
no umetničkim društvima. Sem toga, Zemaljsko veće Narodne omladine, u zajednici sa »Ljudskom prosvetom« organizovalo je u Sloveniji 400 biblioteka. U cilju popularizacije štampe, u toku OVOg meseca, biće održana »Nedelja knjige«, Sasta nak mladih pisaca već je održan u Ljubljani. BOSNA TI HERCEGOVINA
Završen bibliotekarski kurs u Zenici
Koncem mjeseca avgusta „završen je bibliotekarski kurs koji se održavao u Zenici, pri Glavnom štabu omlađinskih radnih brigada na izgradnji industrijskih objekata Doboj—Zenica,
Kurs je završilo sa vrlo dobrim i odličnim uspjehom 20 rukovodilaca i 22 pomoćnika rukovodilaca zadružnih i mjesnih biblioteka iz Bosne i Hercegovine. Na svečanosti, koju je priredio Glavni štab omladinskih radnih brigada na završetku kursa, kao poklon Glavnog štaba, podjeljene su kursistima diplome i knjige naših najboljih pisaca i književnika.
E,B.
*%-U Bosni i Hercegovini završene su sreske smotre. Na ovim smotrama izabrani su pobednici koji će učestvovati na festivalu u Beogradu. Na republičkom takmičenju u ovoj Republici učestvovaće 16 horova, 25 folklornih grupa, „17 dramskih, 3 mu zičke, 1 baletska grupa.i 13 recitatora, U Zenici i Banjoj Luci formirana su nova kulturno-umetnička društva: u toku septembra biće osnovana u Republici još četiri društva,
MAKEDONIJA
Festival makedonskih narodnih igara i pesama.
Na ovogođišnjem festivalu narodnih Igara i pesama Makedonije, koji će se održati u Skoplju 11 oktobra, učestvovaće više od 400 kulturno umetničkih grupa sa preko 6.000 učesnika, Samo iz Struškog sreza učestvovaće na festivalu 21 folklorna grupa, među kojima i grupe svih naSvetonikolskog Odgovorni nrednik: Jovan Popović. B eograd, Francuska broj ? — Štamparija »Borba«, Beograd, Dečanska
\
. sreza 12, grupa.
\
Prošlogodišnji festival u Makedoniji okupio je 30 grupa koje su brojile 2.500 učesnika. „Festival makedđonskih narodnih igara i pesama biće smo tra celokupnog narodnog stvaralaštva, smotra pesama i igara makedonskog naroda i naciomalnih manjina: Albanaca, Turaka i drugih,
CRNA GORA
Rad na kulturnom uzdizanju Šiptara
Zbog velikog. broja nepismenih Šiptara, Srez barski spada u kulturno najzaostalije srezove u NR Grnoj Gori. Narodna vlast mnogo je uradila da kulturni nivo šiptarske manjine ne buđe smetnja opštem prosvjećivanju naroda ovog kraja. Samo u posljednjoj Mhampanji opismenjavanja koja se u ovom Srezu završila kajem avgusta, naučilo je da čita i piše na svom maternjem jeziku 1.882 Šiptara, što čini 75" od ukupnog broja opismenjehih u ovom srezu. Kurseve za rukovođioce analfabetskih fečajeva na šiptarskom jeziku, koje je organizovalo Ministarstvo prosvjete NR Crne Gore, završilo je 107 omladinaca. Među 45 knjižnica sa preko knjiga, pet ih je s knjigama na šiptarskom jeziku. Ove knjižnice smještene su u narodnim odborima s šiptarskim stanovništvom Opismenjavanjem sve većeg broja Šiptara nameće se potreba otvaranja novih knjižnica i čitaonica. Zato će se od 8 do 16 septembra ove godine održati »Nedelja kniige« u sjevernim djelovima sreza, U primorskom dijelu već je održana prošlog mieseca pa je tom prilikom prikupljeno 13.827 dinara dobrovoljnih priloga za nabavku kniiga. Sreski narodni odbor dodijelio jie u tu svrhu 30,000 đinara, Od toga će se najviše utrošiti na otvaranje šiptarskih knjižnica i čitaonica, a kniige će biti nabavljene iz Kosmeta. Izvršiće se i nabavka nekeliko radjo-aparata. Uporedo s likvidacijom nepismenosti, među Šiptarima razviis se i kulturno-um{ietničkn dielatnost. Šiptari, naročito omladinci, već aktivno učestvuju u rađu kulturno-umjetničkih grupa i društava. Od četiri folklorne grupe koje će učestvovati na Omladinskom festivalu, jedna je sastavljena od samih Šiptara iz okoline Ulčinja.
0.000
sobom. Trjdeset sam godina slagač u štampariji, a nikad nisam bio na odmoru. Ženi je još teže. Ja radim samo u radionici, a ona u radionici i kod kuće. ;
Iz pukotine u steni ispuzao je račić i motri nas oprezno buljavim račjim očima. Qna drugarica što ie maločas skočila pliva sad i prskajući nogama izbacuje iz mora ceo vodoskog, a iz čamca, koji takođe pripada našoj naseobini, dva druga su špustila udice i već nekoliko Sšati strpliivo id vodu. Jedan od njih je knjigo-
Grafičar, što leži do mene, poma– če nogu, a račić se poplaši i pobeže.
— Ono mi je kći — veli i pokazuie na crnooku devojčicu koja dolazi Dutem. — Naimlađa. Starija je odvela pionire u Srbiju, pa će posle s drugom grupo mi ona na more. Sin mi je ma-
;turirao, bistar momak ,— veli on po-
nosno, — Samo slabačak. Slabo se hranio za vreme rata. Sad je na Autostradi. Eto, svi 8mo se razišli, jedino mi je otac ostao kođ kuće. Star ie Da nema kud. Hrani ga i pazi komšinica. Nego... žena mi se negde zadržala, veli moj sused i polazi da je traži.
— Uzdravlju, — velim, — druže! Hajde, potraži je!
I onaj drug ribar, lkmjigovođa, sakuplja svoje udice i nekoliko
pužića koji su mu jeđini lov, vezuje čamac i iskrcava se na obali.
— Ima li Jova, đruže? — pitam ga, a on gleda otkuda ga to zovu Da će:
— Biće druže, biće! Danas ie smetao vetar, ali sutra je lov siguran, i odlazi polako naviše, a na stenama ostajem ja sam i gledam kako se ljulja more...
Posle pola sata eto ti ih opet. Obukli su se i silaze iz bašte na put što vodi poređ mora. Napređ ide moj đugajlija, grafičar, u belim čakširama, s jedne strane mu je žena, niža od njega i đeblja i ona u belom, a s leve ona dđevojčica crnih očiju. Iza njih ide ribar sa ženom, samo je sad mefnuo naočale pa ga je teško poznati. Sa njima je mršav crnomanjast mlad čovek koji vodi za ruku još mršavijeg dečačića živog kao čigra. I on je slagač, grafičar i za ručkom seđi do moga &tola. Žena mu je ostala u Beogradu 8&a mlađim detetom, a on je doveo sina da se malo popravi i podgoji, pa se sad muči jer dečačić, kao za inat, neće ništa da jede. Iza njih je drug iz administracije, preduzeća, podebeo, sa ženom Vvišom od sebe, i na kraju male povorke ide još nekoliko dece i svi polako odmiču putem. Malo zatim izašla je na put i devojka sa šarenom vrpcom. u kosi i gs momkom pod ruku obmula drugim pravcem.
Sa mora pirka vetar, o obalu lupkaju valovi i njišu se grane iznad puta. Sunce polako zalazi iza brda i sene padaju na obalu. Gotovo je za danas. Valja se dići i odlaziti, a čoveku se, gledajući zemlju i more, sve jedna. ko javlja jedna misao: »Baš i niie banalna stvar da je gospođa baronica o* tišla zanavek«.
Novi omladinski časopis »Mladi zadrugar«
Krajem septembra izići će iz štampe prvi broj časopisa »Mladi zadrugar«, orgam Centralnog vijeća Narodne omlađine za seosku omladđinu, Časopis će imati drustveno-politički i literarno-umetnički karakter, s tim što će zahvatati i popularno naučne teme, u prvom ređu iz oblasti prirodnih nauka u vezi sa poljoprivredom, Časopis će doprineti bogaćenju sadržaja idejno-političkog vaspitanja omladine, iđejnom, kulturno-umetničkom uzđizanju i va-– spitanju u duhu zađrugarstva. U vezi s rekonstrukcijom naše poljoprivređe, časopis će pomoći u prvom redu seoskoj omla= dini u usvajanju osnovnih stručnih znanja, Časopis će pratiti najvažnije uspehe omladine u izvršenju Petogodišnjeg plana na selu, u sprovođenju mera koje će doprineti ekonomskom, političkom i kulturnom uzđizanju našeg sela.
Pored toga, časopis će imati: političko privrednu, organizaciono literarnu, naučno stručnu, iz SSSR-a, fiskulturnu i zabavnu rubriku.
Časopis »Mlađi zadrugar« jzlaziće svakog 15-oOg u mesecu. Tromesečna pretplata 30, polugodišnja 60 i godišnja 120 dinara. Porudžbine slati na Izdavačko pređuzeće centralne omladinske i pionirske štampe — Beograd, Narodnog fronta 100. "Tekući račun 1—9060115. Pošto će časopis izlaziti ćirilicom i latinicom, potrebno je pored tačne adrese na poleđini čeka naznačiti »ćirilica« ili »latinica«.,
Literarni i umetnički konkurs Italijanske unije
Ttalijanska unija, u želji da i dalje produbljuje svoju aktivnost na razvitku kultume inicijative italijanske manjine u Jugoslaviji i sa svoje strane pruži što veći doprinos izgradnji socijalizma u zemlji, doprinos koji će ići uporedo sa graditeljskim poletom. koji ispunjava u bratskom takmičenju sve narode Jugoslavije na svim poljima njihove delatnosti. i umetnički izrazi taj polet, nova osećanja i odnose, raspisala je konkurs za masovnu pesmu, poeziju, novelu i pozorišni komađ. Za svaki umetnički rad određene su tri nagrade,
„ Pretfsedništvo Italijanske umije imenovaće
specijalnu komisiju za ocenu radova.
BIBLIOGRAFIJA,
Viktor Njekrasov: U rovovima Staljin grada, roman. — Prevela Milica Carcaračević. — »Sovjefska književnost& 5V. 17 izdanje »Prosvete«, Beograd 1948, str. 314.
Theodor Dreiser: Američka trageđija, roman. Preveo Berislav Grgić. Izdanje »Kulture«, Zagreb 1948, str. 958.
Vladislav Vančura: Pekar Jan Marhoni, roman. — Prevela Zora Simićč-Valentić. Bilješka o piscu: N. S. — Biblioteka »Sla= venski pisci«s, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb 1948, str. 130.
Louis Aragon: Gospodske četvrti, roman. Preveo Miroslav Brant. — Biblioteka »Suvremeni strani pisci«, Nakladni zavođ Hrvatske, Zagreb 1948, str. 689.
UREDNICI: Jovan Popović, Čeđomir Minđerović
i Marijan Jurković a CC ——| PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci %0 đimara i na gođinu dana 140 dinara. -
Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 đinara i na godinu dana 20 dinara.
Broj čekovnog računa 1-9060049 Poštanski fah 61%