Književne novine

a e. e” # ad | Veliki američki književnik Mark MWven, pisac nezaboravnih povesti y ____STom Savjer«, »Nikleberi Fin« i mno| Štva humoristično-satiričnih pripove| ___Sdaka kojima je u svetu stekao ogrom- mu popularnost i, proslavio američku | ___injiževnost, ne može da bude poz___Wwan pred famozni Odbor za ispitiva– | __mje antiameričke delatnosti — jer je ___jJoš početkom ovoga veka umro: Njega dmerički reakcionari ne mogu da proganjaju i hapse kao današnje napredne književnike i umetnike Amevrike, ali su mu se kultumi agenti a-. merničkog imperijalizma osvetili time što jedan deo njegovih kritičkih na__Disa, objavljenih u novinama, nije ___ ugledao sveta čak ni u njegovim celo |. Kkupnim đelima· No ti njegovi gnevni ___ Članci protiv imperijalizma nisu jz| gubljeni a oni su danas neobično ak____tuelni, oni optužuju američki imperi|____jalizam koji gomila zločin na zločin _ _wve u ime »uzvišenih ideala«, (»Ti članj ci i izjave objavljeni su u »The North ___lAmerican ReviewW«, 1901 i 1902, u bio | grafiji Tvenovoj od Pena, 1912, u Tve ___movoj autobiograiji, 1924, u knjizi | ___'venovoj »Europe and Elsewhere«, i | mr publikaciji «Mark Twain in Erup· Rion«, 1948) | ___Na razmeđi devetnaestog i dvade___Getog Veka američki ,imperijalizam ___Započeo je nekoliko osvajačkih rato___Wa. Tvena je duboko revoltiralo »gu|___Barstvo« američkih osvajača na PFili· pinima, kao i imperijalistički pohod ı na Kinu, Južnu Afriku itd. Na pragu _ Mvadesetog veka Tven je napisao sarRkastičan pozdrav, demaskirajući »Damove civilizacije«: »Pozdrav Devetnaestog Dvadđesetom veku··· Donosim ti w, hrićanstvo koje se vraća uprljano, pskmnavljeno, uniženo, pošto se podalo 'gusarskim podvizima u Klo-Čeu, u Mandžuriji, u Južnoj Africi i na ilipinima. Srce mu je napunjeno žuči, džepovi pljačkom, a reči mu odi· ču licemernim bogomoljstvom ·. .« Tvennije shvatao pravi smisao imperijalizma, on nije vidđeo da ta guSsarstva nisu moralne aberacije i čudovišni zločini pojedinaca, nego lo'gičma politika monopolističkog kapitala, On se zgražao nad podlošću gemerala Fanstona koji je vođu filipinskog ustanka Aginalda zarobio i ubio na prevaran način, došavši do njega Rkao tobožnji drug u borbi, a pošto u· stanak ni posle smrti Aginalda nije prestao. pobio čitavo jedno filipinsko pleme, i to neborce u krateru jednog Sulkana, No Tven je ogorčeno-ironičmo ukazao na »moral generala, Fansfona koji bi mogao postati UuzOr«. (TI danas to jeste za mnoge Van Plite). 'Ukratko pred svoju smrt, Tven ko-

| „UZVIŠE

WO N»

i | i “i. ff. BRZOJ, Mrh Sa i

kik OJ i ji je već žigosao »misionare« koji no-

se molitvenike, viski i mitraljeze,pri- ·

čao je kakoa je na banketu kluba »Sa svih strana sveta«, pretsednik, penzionisani oficir visokog čina, vatreno

„izjavio: »Mi smo anglosaksonske ra-

se, a ono što Anglosaksonac hoće, to uzme«: Tome 'ven dodaje: »Ako se razmetljiva fraza*ovog ratnika prevede,na običan jezik i uzme u obzir naglasak s kojim je on izgovorio te reči, njihov smisao se svodi na OVO: »EBnglezi i Amerikanci su drumski

' razbojnici, gusari, pljačkaši, i mi se.

|ponosimo što pripadamo, toj družini«.

U svojoi brošuri »Čovek koji ide po tmini« Tven je pričao o svirepostima koje su počinili (i dalje čine) ame rički imperijalisti u kolonijalnim, po-

- robljenim zemljama, i s gorkom iro-

nijom kaže:

»Izloživši istoriske činjenice Cove. ku u imini, potstaknimo ga i objasnimo mu sve to da ne bi imao nikakve sumnje. Treba mu reći ovo: Sve što ste čuli učiniće vam se neverovat_ nim, ali to je ipak tako. Da, mi smo lagali, ali to je bilo u ime uzvišenih pobuđa· Da, mi smo bili podli, ali samo zato da bi se iz zla rodilo do_ bro. Da, mi smo kidisali na slabe ljude bez podrške, koji su uz to ver rovali u naše reči; mi smo smoždili jedan prevareni narod koji je tražio da ga štitimo; mi smo slistili jednu republiku zasnovanu na načelima pravde, razuma i ređa; mi smo zaboli nož u leđa jednog saveznika i·ošamarili našeg gosta... Mi smo se do_ čepali zemlje i slobode jednog prija_ telja koji nam se poverio. Mi smo svoje mlađiće, čija je đuša još bila čista, potstrekavali đa uzmu u ruke okaljano oružje i đa pođu u pohod za pljačku pođ zastavom koje su se banditi nekađa bojali ali je nisu smatrali svojom. Mi smo ukaljali čast Amerike i nagrdili joj 'obraz pred celim svetom. Ali sve je to bilo dobra rađi. Mi o tome dajemo sebi potpuno računa«.

Zar se to ne odnosi na današnje doba, kađa američki imperijalisti u ime demokratije naoružavaju i pla_ čaju izdajnike pojedinih zemalja da guše narodnu borbu, kađa u ime ci_ vilizacije porobljavaju, kađa radi pljačke daju tobožnje pomoći, kađa su potčinili sebi i nekada velike države pa i Englesku i stvorili aparat satelita, kada američki političari na međunarodnim konferencijama one= mogućuju sporazum po pitanju mira a viču đa opasnost dolazi upravo od onih zemalja koje se bore za mir, kada zbog „jzmišljene opasnošti od

COLD ON i VEDOCI a —. FOR ~

PROTIV

strane Sovjetskog Saveza i zemalja

narodne demokratije stvaraju ratnič_

· ke, vojne blokove, kada radi »slobo_ de štampe« guše naprednu misao, zbog »uvrede Kongresu« sude seknoetaru Komunističke partije SAD što neće da.bude izdajnik, kađ u ime američkog mira traže povećanje nao_ ružanja, u ime demokratije oživljuju fašizam, a pod kontrolom atomske energije podrazumevaju da ceo svet stave pod kontrolu monopola atomske bombe? |

Nekada je Tven rekao: »...najsigurnije sredstvo za brzo bogaćenje

2 je... izumeti oružje pomoću kojeg se jednim udarcem može ubiti više hrišćana nego i u jednom trenutku ranije«.

Iđeološki i politički pretstavnici Amerike smatraju đa im atomska bomba daie mogućnost i pravo da „pofčine sav svet. Čak i kad cinički kažu: nečemo sporazum o miru i sa_ radnji, oni iz navike još pominju slobođu, demokratiju i mir, Mnogo ranije nego što su prohtevi imperija_ lista dobili svoj današnji cinični obim i vid, Tven je rekao: »Izgubil smo nekadašnju simpatiju za potlačene narođe koji se bore za život ı slobođu: ako nismo hladni i ravno_ dušni, mi se prošto pravimo neve. šti -.«

No još početkom ovog veka Tven je rekao istu misao koju je Konstantin Simonov u svom »Ruskom pitanju« pravilno primenio: da postoje dve Amerike. Tven je izjavio da on ne pripada onoj Americi koja tlači i porobljava. Ona druga Amerika postoji. Amerika radnog naroda i na_ prednih snaga, Amerika koja nadovezuje na nekadašnje demokratske tradicije koje je američki imperijalizam uništio, i falsifikovao, Amerika čiji pretstavnici Žele mir i saradnju, veruju u Sovjetski Savez i narodne demokratije, Amerika čiji ljudi na pretstojećim izborima treba đa osude sramnu politiku {rustova, čiji ljudi ” slušaju reči pretstavnika socijalističkog, đemokratskog fabora na zaseda_ nju Ujedinjenih nacija uprkos smi-

! calicama volstritske glasačke većine, i osećaju soliđamost s antiimperijalističkim faborom. Rečima Višinskog, Manuilskog, Kardelja i pretstavnika zemalja narodne demokratije na za_ sedanju OUN pridružuju se i reči Mark Tvena, koji nije shvatio suštinu imperijalizma i nije video snagu proletarijata, ali je osudio američki imperijalizam kao amoralan i čudo-

višan, PP:

„Da vidimo što kaze Larus"

r i razdoblju od sredine XIX vijeka, Kađa je Pjer Laru, leksikograf i pozitivistički pedagog, napisao 5VOJ »Novi rječnik francuskoga jezika«, pa sve do naših dana, Larus i svi enciklopedijski rječnici stekli su priličnu popu” larnost. i U samoj Francuskoj Larus je za nastavnike i đake postao prototipom rječnika, Njime se služe i ea mrednici i redigiranju lista 1 nam)e” štenik io rat večernje kurseve. Činjenica đa stotine hiljada ljuđi, u Trancuskoj i drugdje, često traže obavještenja O pojedinim historijsko-geOgrafskim, političkim i kulturnim fak} u «Larus«-u, trebalo bi da obave že izdavače na veliku odgovornost nji žova posla pred javnošću. Toliko više, ad sami izdavači misle da mogu tvrditi kako francuski čitaoci ne kažu iđanas:, »Pogleđajmo u rječnik«, nego: | imo što kaže Larus«. OV će stoga možda zanimljivo da. zaista vidimo što se sve kaže u najpo- pulamijoj enciklopediji firme Laruš, ” to jest u posljednjem izdanju Larusa 5d 1948 godine. - O idoyoeu uvjeravaju čitaoca da če »o svakom događaju, ·svakom remek-djelu, svakoj zemlji i slavnoj ličnosti naći jasnu monografiju koja će ga zadovoljiti«. | - . Shvatlijivo je da naš prije svega zanimaju pođaci koji se odnose na našu emlju. Što piše dakle Larus, za koga ava tvrde da je »najbolje uređii majbolje informiran rječnik«?

:ž

O i ječ Iz mota na naslovnoj stranici Ppro| Welazi da je pred nama »rječnik bez ___primjera„.«, pa je tako za najnovij -5 'Marus, čini se, prirodno da. »Sarajevo je leži na Bošni«, premda se u 6vakoj 50|__lidnijoj enciklopediji znalo još u XIX _ stoljeću sasvim točno na kojoj rijeci Je avni grad Bosne. Za izdavače je je dbže.

še Po jea danas »jasno« da je »Ni-

kola Tesla austrijski api iako Sie

| Moon prvog svjetskog rata to više DB

. ea ae ni njemački io: ___TIstvari, Larus, koji se prema p

_ a AVA Ode a debkelnogt radi

___ svake godine«, crpe svoje podatke Ž

| već istrunulih austougarskih stati-

| tika, i to, kako ćemo odmah. vidjeti,

___loše ih crpe, Jer prema onoj istoj crno-

___Žžutoj logici bo kojoj je Tesla Austri-

- janac pod slovom »Ze stoji da je »Za-

_. greb na ma jeziku Agram«.

No to su ek sitnice, iz »najbolje in-

formiranog rječnika«. etar 6

__ Krupnije je svakako, đa to posljed-

_ | nje izdanje Larusa 40 godinu 1948,

Toje je, kaže se u pr Vor , »potpu-

no prerađeno pod vom Pol

__Ožea«, piše: »Istra — talijanska pro-

vincija«. Na taj način g. Ože ignorira

—

____čaRci svog poznato | ___doa, što je, nema tome dugo, bio pri. |L muđen da preko Julijske Krajine po-

eg kakvu takvu liniju, kojom je : O lubnao da, je Istra ipak slavenska ea zemlja fh “|

“ / Međutim, kruna napora, koje je u-

Jožila »brojna ekipa eminentnih ling- /

vista, profinjenih erudita, kvalificiranih Zpecijalista i vještih tehničara« (citat iz predgovora) pri »otkrivanju« Jugoslavije, nalazi se bez sumnje na hiljadđu sedam sto šezdeset i drugoj strani ovog besprimjernog rječnika (sun dic#tonnaire sans exemples...«), Tamo

provincijski ;

zemljaka mesje Bi-.

čitalac, koji želi da vidi što kaže Larus, može iznad natpisa »Grb Jugoslavije« spaziti lijepo otisnutog dvoglavog bijelog orla dinastije Karađorđevića kako još uvijek u zgrčenim kandžama drži insignije kraljevske vlasti. A sve to nakon uvođa u kojem izdavači kažu: »Historijski i geografski dio bio je podvrgnut potpunoj preradi (remaniement total), kako bi se mogli prikazati događaji iz drugog svjetskog rata i oslobođenja«.

Ekipa finih erudđita ne može, izgleda, još uvijek prežaliti zlokobnu monarhističku ptičurinu na Balkanu, pod čijim je okriljem izvjesna vrsta »kvalificiranih specijalistae nekađa grabila bakar, boksit i ugljen Jugoslavije i izvikivala znoj i muku naših radnika među kolonađama pariske burze.

Što bi rekla takva gospoda da im se negdje kao grb franc republike prikaže burbonski ljiljan? Vjerojatno — niišta,

No da se vidi što zapravo nađahnja– va ovu vještu redakciju, koja se već dosta dugo pokriva imenom. Pjera Larusa, treba pogledati i neke druge primjere, sservirane čitačima u obliku »jasnih monografija«.

Otvorimo li kojim slučajem stranicu 1270 poslednjeg izdanja, upast će nam u oči portret Nevila Čemberlena. To je naravno onaj isti džentlmen s kišobranom koji je, srdačno stežući ruku Hitleru cinički zadavio prvu čehoslovačku republiku i zatim otpjevao misu »spasenom miru«. A što kažu naši specijalisti o tom sveopće poznatom režiseru minhenskog kriminala? »On (Čemberlen) nemoćno je (podvukao — M. M.) prisuštvovao... komađanju i, zatim, okupaciji Čehoslo-

· vačke«.

Za laž (mensonge) Larus točno kaže: »Govor prollivan istini. No takve definicije potiču vjerojatno još iz prvih izdanja u devetnaestom vijeku. Iz upravo navedenog primjera moglo bi se zaključiti đa profinjeni ređaktori iz hiljađu devetsto četrdeset osme nisu za njih odgovorni,

| Zanimljiv je također kriterij ekipe iz kuće ILarusu pogledu književnosti, Tko je od novijih francuskih pisaca vnijedan da bude spomenut „u tom »najbolje informiranom yrječniku«? Sjetimo li se Anri Barbisa i tražimo li ga pod slovom »B«, bit će nam uzaluđan posao. Sjajnom piscu »Ognja« koji je svoj život posvetio stvari francuskog naroda i naprednog čovječanstva, nepomirljivom borcu protiv faizma, — nema u takvoj enciklopediji mjesta. ;

Tirancusku i Evropu gazila je u krvi ogrezla čizma okupatora, a klerikalac i esteta Pol Klodel dotjerivao jeu to . doba svoju »Cipelicu od satena«. Kako n besprimjerni rječnik, kažu izdavači,

»treba đa uđe sve Što se ne smije ni.

ignorirafti ni zaboraviti«, to je, naravmo, Klođel, koji još danđanas vapi: · »Njemačka je naša obrana i naš štit«,

ušao u larusovsku Valhalu zajedno s.

hitlerovskim' namjesnikom u Francuškoj, generalom von Rundštetom. Jer zaista se ne može zaboraviti daje nacistički general potpisivao re o de franskuskih patriota, (što međutim ne piše u Larušu) dok je Klodći istovremeno pisao ođe njegovom &lugi

Petenu. i

Karakteristična za taj duh je također definicija nacionalsocijalizma, koji, prema Larusu, u sebi »spaja principe njemačkog rasizma i socijalnih zahtjeva radnika«.

Tako dakle vješti lingvisti pokušavaju maskirati diktaturu njemačkog finansijskog kapitala sooijalnom frazom i radničkim zahtjevima, i to se onda predstavlja čitačima kao »jasna monografija«.

Budući da je ipak nemoguće prešutiti Karla Marksa, speoijalisti se požuriše da, u ona tri sitna retka koja su o njemu napisali, posebno istaknu, da je »Marks njemački socijalist židovskog porijekla«.

Dođuše i Anri Bergson je žiđovskog porijekla (što naravno ni u njegovom slučaju nema -važnosti). Ali za Larus je on isključivo »francuski filozof«. Jer Bergson nije opasam, Naprotiv, on je jedan od duhovnih stupova tog đruštva, dakle je atribut »židovski« u tom slučaju izlišan.

Doista, suptinih li erudita, koji ignoriraju Barbisa, a Himlera vrlo disSkretno nazivaju »šefom njemačke policije«. To su, eto, neke od metoda kojima se služe Kkvalificirani specijalisti re- · akcije u svom »najbolje ređigiranom i najbolje obavještenom rječniku«.

M. MIRKOVIĆ

- KNJIŽEVNE/NOVINE

|______———- \\ · Jas gi pomnam šurovite denoj, tvojto smelo i orlovo lice, 'pomnam bolki što kipea V | krik na deca — na raneti ptici.

· Jas gi pomnam i nemirnite branoj i mladosta na Dunav i Sava, pomnam kako vo utroto rano tvejte domoj težok dim gi zavi.

Jas gi pomnam i praznikot svetel i radosta što poteče sama,

pomnam šepot na malečko dete: »Sakam vaka se da bide,

Jas ja pomnam ;j' prvata maka

n što ja v gradba za idnina dade, no ko denes, o, nikoga taka, ng si svetnal — naš ljubimi grade!

Kaj da odam, v sela jli gradoj,

v ličen Ohrid, Koziak V oblak skrien, jas go slušam tvojto srce mlado, | slušam kako segde silno bie.

Kaj da odam v našta zemja šira, segde vetrec proleten me niše, segde gledat tvojte oči mirni i so ljubov tvojte gradi dišat.

Naš ljubimi grade

_—_---- _—____

mene,

mamo!«

V febe sokol nad rođina bdee, poln .so griži vo pogledot bitom... Cela zemja denes pesna pee, bujna pesna za drugarot Tito!

Jaš ja pomnam tvojta prva maka

što ja v građba za idnina

dađe,

no ko denes. o, nikoga taka,

ne si Svetnal — naš ljubimi

građe!

Kako solnce te bez otdih greeš nad planini i nad rodni nivi, i od ljubov što ja v brazdi seeš klasi srekjen, klasi vesel Život!

Aco ŠOPOV

Izdavačka delatnost „Osolineuma“ u Vroclavu

. Zahvaljujući tome što Lavov nije 1939 godine pao u ruke Nemaca, sačuvana je imovina zadužbine „Osoljinjskih, (Osolineum). Najveću vrednost, te gadužbine sačinjava biblioteka, koja je zajedno sa zadužbinom posle završetka rata, 1945 god. preneta u Vroclav. Tu se sada nalazi oko 10.000 rukopisa koji prestavlja. ju neocjenjivo bogatstvo za poljsku

nauku.

Zadužbina Osoljinjskih razvija Vrlo značajnu i široku izdavačku đelatnost. Povodom stogodišnjice smrti velikog pesnika romantičara Juliuša Slovackog zadužbina obnavlja izdanje celokupnih njegovih dela u 16 tomova. Sem toga u prvoj polovini sledđeće gođine izaći će populamo izdanje dela J· Slovackog u 12 Knjiga. Od ostalih poljskih klasika priprema se izdanje celokupnih dela Aleksandra Predra i I. Krasickog. WNaročit značaj ima pripremanje koresponden-. cije Krasickog. Vaclav Borovi sprema »Antologiju poljske lirike«, a u redakciji Viktora Hana i K. V, Zavođinjskog izaći će niz dela Vladislava Lozinjskog, Edmunda Hojeckog, Jana Lama, Valerija Lozinjskog i drugih.

U oblasti istorije literature dosada je izašao »Nacrt istorije narođne književnosti« od St. Pigonja, kao i prvi tom »Izbora narodnih pisaca«, dok je drugi tom u štampi· U najskorije vreme ' počeće da izlazi serija »Vroclavskih „književnih studijae u kojoj će kao prvi tom izaći Knjiga Tadeuša Mikuljskog »Istorija vroclavske polonistike«, a kao drugi knji ga Huberta Drapelija posvećena proučavanju autografa pesama Leopol-. da Stafa jednog ođ najvećih živih pesnika Poljske. | Povodom proslave stopedesetgodišnjice rođenja Adama Mickjeviča još će u toku ove godine izaći knjiga Stanislava Kolbuševskog o »Panu Ta. deušu« „(gospodin Tadija). Antoni Knot priprema „»Antologiju poljske poezije 1848 god.«

Još u toku prošle godine izašao je prvi tom »Nacrta istorije poljske literature« J. Klajnera, dok se drugi tom u kome je studiju o poljskoj litera-

turi između dva svetska rata napisao napredni poljski književni kritičar i profesor Krakovskog univerziteta K. Vika, nalazi u štampi: Istovremeno se priprema novo izdanje istorije poljske književnosti u dva toma.

Viktor Han je izradio »Bibliografi„ ju poljske bibliografije« (od 1945 g.) a Edmund Mališevski je upotpunio bibliografiju dnevnika (1928 —– 1948):

Važno mesto u izdavačkom planu Osolineuma zauzima izdavanje dnevnika. Sađa se nalaze u štampi »Uspomene« Jana Nepomucena Janovskog, značajnog poljskog „pobliciste i političara »Velike emigracije« (emigracija posle ustanka 1830 g.) U štam-. pi se nalazi i dnevnik „krakovskog lekara Fridđerika Hehla »Krakov i kra-

. kovska zemlja u godini 1948. Na đelu o · 1848 rade i profesori Šumovski i Barič.

Karol, MEstrajher priprema dnevnik svoga deda Karola, bibliografa i teatrologa, jednog od najinteresantnijih likova Krakova prošlog veka, U pripremi se takođe nalazi ceo dnevnik J. U. Njemceviča kao i dnevnik

KV. Vujčickog, koji se odnosi na društveni život Varšave u prvoj polovini XIX veka. Ovih dana izlaze iz štampe »Uspomene iz Osolineuma« profesora Krakovskog Univerziteta Stanislava Lempickog, koji je umro početkom ove gođine.

U oblasti istorije umetnosti zadužbina obnavlja »Istoriju umetnosti«. koju su napisali profesori Gonsiorovski, Gembarovič, Šidlovski, Tatarkievič, Žarnovski i Žurovski. Prof. Vojslav Mole priprema veliko delo »Umetnost Slovena«, a još u toku ove godine treba da izađe studija Mječislava Opolka »Duborez u časopisima XIX veka«.

Zadužbina Osoljenjskih igra veliku i značajnu ulogu u kulturnom i naučnom životu nove poljske republike, što se vidi i po njenoj izdavačkoj de-

latnosti. S. S.

PAX AMEMICANA

S.A.D. pomoću glasačke mašine osujećuju sporazum o razoružanju.

| — Vidiš, oni tamo sa istoka

\ } |I 4 [i

Karikatura Pjera Križanića

| hoće da ti skinu s leđa u lepu igračku koju sam \i poklonio, ja MJ . . Ž{

Žž

BRDJ 36

Konkurs za najbolju | knjigu za djecu u SSSR

Završila se prva etapa konkursa za najbolju knjigu za decu pretškolskog i školskog uzrasta. Konkurs je organizovalo Ministarstvo prosvete RSFSR wu zajednici sa Izdavačkim preduzećem za dečju literaturu (Djet_ giz). Konkurs traje 3 godine — od 1 maja 1947 do 1 maja 1950 — a dodeljivanje nagrađa vrši se svake godi_ Teri

Konkurs je izazvao veliko interesovanje u najširim književnim i dru_ štvenim krugovima. U prvoj etapi konkursa, žiri je primio preko 400 knjiga i rukopisa. Među autorima, uz poznate pisce, nalazi se veliki broj mlađih pisaca i početnika, učesnika u Otadžbinskom ratu i pripadnika najrazličitijih zanimanja. !

Žiri konkursa, na čelu sa ministrem prosvete RSFSR odlučio je da se nu_ grade prvom nagradom sledeći autori: A. Barto — za knjigu pesama o so_ cijalističkoj prestonici, pod naslovom »Ja živim u Moskvi«; L. Kasilj — za pripovetku o detinjstvu i mladosti jedne moskovske učenice »Veliki ot/por«; S· Maršak za poemu »Neverovatne istine« i »Šarenu knjigu«; S. Mihalkov za pozorišni komad o pionirima »Crvena marama« i za knjige »Služim Sovjetskom Savezu« i »Tri_ deset nam je godina«; A. Musatov za pripovetku iz života dece u Rkolhozu »Stočari«. .

Drugu nagrađu dobili su: V. Bjanki — za naučno-umeiničku Knjigu »Šumske novine«, S. Lipkin — za knjigu »Manas Velikodušni«, Z. Perlja — za knjigu o Sovjetskoj morna._ rici »Borbeni čamci«, B. Poljevoj. za pripovetku o učesnicima velikog Otadžbinskog rata »Mi — 5« sovjetski ljudi«, V. Smirnov — za pripovetku o detinstvu u predrevolucionamom selu »Otkrivanje sveta«.

Tredđu nagradu dobili su: TL. Voron_ kova — za pripovetku »Selo Gorodišče«, ukrajinski pesnik. P. Voronjisko — za zbirku pesama »Tri sreće«, E. Vipgodskaja — za istorisku pripovetku »Opasni begunac«, u kojoj se opisuje narodnooslobođilačka borba u Indiji, M. Gorbovcev — za pripovetku »Miškino detinjstvo«, I. Iljin — za naučno-popularnu knjigu o meteorologiji »Čovek i stihija«, V. Kuročkin za »Brigadu vazboritihb«, N. Nosov za pripovetku »Vesela mala porodi_ ca«, V, Osejeva — zsa pripovetku iz školskog živofa »VasJow Trubačov i njegovi«, naučnik-popularizator V. D: Ohotnikov — za knjigu naučno-fantastičnih „pripovedaka »Na granici mogućeg«, J. Tajp — za pripovetku »Nahod«, pesnikinja E. Trufinjeva za ciklus pesama za manju decu, pod naslovom »U rodnom K+#šaju«.

Na osnovu dosadašnjih rezultata može se zaključiti da će konkurs odi_ grati značajnu ulogu u daljem razvijanju sovjetske dečje književnosti.

Pedesetogodišnjica velikog sovjetskog naučnika Trofima D. Lisenka

U Moskvi je 30 septembra prosšlav. ljena pedesetogodišnjica rođenja i dvadesetpetogodišnjica naučnog i društveno_političkog rada istaknutog sovjetskog naučnika, prefseđnika Sve_ savezne „akademije „poljoprivwednih nauka »V. I. Lenjin«, akađemika Tro fima D. Lisenka. ,

„T. D. Lisenko je pretstavnik mičurinskog pravca u Ssovjetskoj agrobilo. logiji- Na poslednjoj sednici Svesavezne akađemije poljoprivrednih nauka, naučnici—mičurinci na čelu sa T. D· Lisenkom odneli su veliku naučnu pobedu nađ prefstavnicima renkcio_ narno-idealističkog tabora u biološkoj nauci.

Na jubilarnoj svečanosti, koja je 30 septembra održana u Moskvi, u istoj dvorani gde je pre dva i po meseca Lisenko održao svoj čuveni referat, svečara su pozdravili mihistar poljoprivređe SSSR, I. A. Benediktov i direktor Poljoprivredne akademije »'Ti_ mirjazev« — V. N. Stoljetov, Pozdra. ve su Lisenku isto tako izručili i pret. stavnici ministarstava, naučno-istra_ živačkih poljoprivrednih udruženja i kolhoza. Ukrajina i Azerbejdžan po-_ šlali su na jubilej posebne delegacije. T. D. Lisenko primio je tom prilikom pozdravne telegrame iz·svih krajeva Sovjetskog Saveza.

BUGARSKA :

Novi književni časopis

Savez bugarskih pisaca počeo je da izdaje mesečni časopis za književnost, kritiku i društvena pitanja »Septemvri« Časopis uređuje redakcioni odbor, a glavni urednik je Ljudmil Sto. janov.

Prvi broj časopisa donosi članke: Panteleja Zareva — Put naše književnosti, Todora Pavlova — O pro= blemu estetike kao nauke, D. B. Mi_ tova — Hristo Smirnenski i njegovo vreme, Vasila Kolarova — Narodni oružani ustanak 23 septembra 1923 godine, zatim pripovetke Ljudmila Stojanova i G. P. Stamafova, stihove Mladena Isajeva, Angela Todorova i Blage Dimitrove. ;

Predavanja o Hristu Smirnenskom u školama

Ministarstvo prosvete N. HR. Bu. garske odlučilo je đa se u vezi sa proslavom Hrista Smirnenskog, 20 o. m. u svim školama u zemlji održe PRO AJ o pesnikovomz životu i radu. |

ISPRAVKA

»MALTA JOK« j

„U članku »Malta jok«, od M. P., objavljenom u br. 34 našeg lista, od 5 oktobra, potkrale su se tri krupne greške. U prvom stupcu poslednja rečenica treba da glasi: »Zato je ovde dovoljino, bez neke polemike, samo izneti nekoliko novih uzoraka besprincipljelnosti naših ritičara« (a ne uzroka). U poslednjem. stupcu početak drugog pasusa treba đa glasi: »Malta jok. Ustav FNRJ ne postoji. On nije prvi ustav” narodnih demokratija« (umesto pravi). Poslednja rečenica tog pasusa treba da glasi: »Ili Ustav FNRJ ne postoji i nije izvršio nikakav uticaj na druge demokratske zemlje, kao što ie on sam sa svoje strane izraz OS POT a Oe JiDaKOR ustava i nje-

, nema uopšte ni Jugo: ja = (umesto najbližih). OB OMJ

i |