Književne novine

VO Sao"

m_m- •

bliote) ković

štro4 Ni

Univorzitotkska b4 \ "Jvotosaz Na bi

· Beograd, fah 386

\ i

' ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE . POBNa.o IVI „______ ei eee u : } ;: - : - a - : ra un J · , j i GODINA IT — _ |____-Prapcuska 7 —— Telefon: 2B-00B Baba USORA Yi WScRMBNRIR alan ||__HST LAŽI JeDANZUT NEDELJNO _3-DRARE 20 09,

NEKA KNJŽEVNA RAZMIŠLJANJA

0 NAŠOJ ARMIJI

Skender KULENOVIĆ

CMA

OK ara co nedara O O rrrOrere : Neodoljivi proces ujeđinjavanja omlađine dobija u Oslobodilačkom ra. tu i svoje prve organizacione oblike. Prvi kongres omlađine „Jugoslavije · održan u Bihaću decembra 1942 godine, na kome je stvoren Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugosla' vije (OGSAOJ), označava „utemeljenje

— prebacivati še u oblast neđoživlje-

Književnik koji Svaki jugoslovenski knjiže oj Bogaj if. oskudno doživljenoga: itofće

i »srcem i razumom« ili koji još sam»

»srcem stoji« uz našu narodnu revoluciju voli njen bojni lik, našu Armiju, kao što i Armija voli takva književnika, njegovu riječ, u kojoj je, uzgred rečeno, njegov bojni lik. Da takva ljubav postoji, u to ovdie ma koga uvjeravati — bilo bi ne.samo suvišno, ne= go i u neku ruku neprirodno i književ~ niku i čovjeku iz Armije i narodu, jer svaka se ljubav radije pokazuje nego · igskaznje. Ono, međutim, naiprisnije čemu · kniiževnik u ovom trenutku ne može - da odoli jest bar nekoliko riječi raz·govora o njegovim htijenjima i do– stignućima, o njegovim nemirima i mukama, o njegovim plimama i osjekama u književnom kaziva-– „nju te ljiubavi;a upravo takvo kazivanie i jest jeđini način na koji on može tu liubav i u sebi da zadovo. lji i njome da ponese narod-čitaoca. Mogao bi nekome ovakav razgovor da izgleda malo neobičan. No ništa · tu nije neobično; Majakovski jie o svom piesničkom radu ne samo pisao, nego čak osjetio potrebu da pjeva:

radi — hiljade tona — jezičke ruđače... Te riječi — stavljaju u pokret — hiljade gođina — srca miliona«,

nosti nametne jedan uzak utisak pa

mu onda mašta krstareći po temi, što god dohvati, sve stijesni,. pojednostavi, uškopi. I takvom svijetu mašte čitalac, razumije se, ne vjeruje, i pravo je da ne vjeruje.

Vele da je zato potrebno da primljeni utisci neko vrijeme oktsteje u piscu i da se on malo odmakne od mjesta gdje ih je primio, kako bi se oni u njemu. sredili, kako bi ih »mašta

rascvjetala u niihove prirodne krista-.

le«. U tome sigurne, po praksi i po ispovijestima | nesumnjivo iskrenih pisaca, ima dobar dio istine, Ako je, dakle, tako, zar danas već pomalo ne nastupa vrijeme da primljeno iz Vvelike borbe naših naroda otpočnemo da vraćamo narodu kao dublja umjetnič ka djela; taj dug naravno da je dug i prema našoj Armiji.

No ako i ima istine u tome da je za, zrelija· umjetnička djela potrebna vremenska i prostorna distanca, ipak

reći nepoznatoga; treba da pišemo kako je govorio Čehov — o onome što znamo, s čime živimo prisno, kao

· s dobrim znancem. Ali mnogi od nas ! počinio je — i čini i danas — jeđan

neoprostiv grijeh: malo ko se od naš držao onoga ne samo dobrog običaja, nego i neophodne potrebe književnog poziva da se, pogotovo kroz onako burne događaje, kreće s bilježnicom, koja nije bila teža od puške. I tako — priznajmo — mnogo štošta je u nama izblijedjelo i dalje blijedi, te je prepušteno sporom, stihijskom buđenju, ili će čak otići u nepovrat. Zato mi se čini da bi trebalo pristupiti rekonstrukciji đoživljenoga, naknađnom bilježenju rekonstruisanoga, dopunjavaniu zabilježenoga, Dragocjeno bi S nam u tome bilo obnavljanje i oživljavanjie onih naših bezbrojnih veza naročito s rukovodiocima naše Armije, i, možda još dragocjenija. obilaženja dragih ustaničkih mjesta, viđenja s ratnim drugovima i zajednička sje= ćanja na tolike drugove, ljude i do-

(

Sa Kongresa ujedinjenja

Zadivljujuća, uzbudljiva stvarnost socijalističke izgradnje naše zemlje, -tako razumljivo nesimpatična i zZastrašujuća ıimperijalistima. i tako, u poslednje vreme, čudno neshvatljiva našm prijateljima, obiluje„ novim vanredno interesantnim formama bor-

SKOJ-a i Narodne omladine

j.« kontrolu Partijeidruga Tita smelo pošao novim putevima okupljanja širokih masa zadne omladine u jedinstveni front borbe, za njena životna

'prava. Mobilišući mase radničke, se-

ljačke i studentske omlađine na njenim. svakodnevnim, neposrednim ži-

tih organizacionih oblika, koji su se, UO 'kongresima u Drvaru 1944 i sn ne omladine, izrasla i prekaljena u Oslobodilačkom ratu, dobija tek nakon oslobođenja zemlje, nakon uspešno završene narodne revolucije, pune mogućnosti za svoj razvitak.

agrebu 1946, sve više usavršavali. milionska organizacija Narodđ-

Obnova i kasnija socijalistička iz-

gradnja zemlje, u kojoj je Narodna omladina, predvođena SRKROJ-em, po„kazala divne primere „pregalašiva i požrtvovanja, ubrzala je proces jačanja. i usavršavanja već ostvarenog je.dinstva omladine Jugoslavije. kroz l mlađi komunisti i danas, kroz socijalističku izgradnju, nađahnjuju plamenom ljubavlju prema demovini milionske mase „omladine, prenošeći na nju svoje osobine: posto=Y janost, principijelnost i odanost stvari naše Partije i naroda. Izraz fakvog razvitka je spa-. janje SKOJ-a'i Narodne omladine, novostvorena' jedinstvena, narma organizacija — Narodna omladina. Kao i borbu

narodnooslobodilačku , socijalističkoj

bezgraničnu naših

revolucio=

Oy:avesU BCH! — to nije generalna istina, ona ne mora gafajč: 'be i organizacije narodnih masa i vomim zahtevima, SKOJ je cemen- Čitav tok oslobodilačke borbe ma=

. ega B He3HaROMOG, da vrijedi za sve piscć, i za sve pod- Što sam više o svemu ovom razmiš- omladine. Te forme, koje su se nu- #firao bratstvo i savez celokupne ~ ših narođa, kao i današnja socijalj=

| IIopsMw jednako, a vjerovatno će u budućnosti jao, sve mi ie više dolazila još jedna. žno nametnule razvitkom našeg Oslo- mladine. Na njegovom čelu stajao je stička izgradnja naše zemlje, potvrvažiti sve manje. Savremeni pisac, _., | Saka bodilačkog rata i narodne revolucije, u tom vremenu darovit omlađinski „đuju koliko rukovodstvo naše Partije

me e moba pagjg4H. B rpaMM MMODbIua, B IOJL TDy}IbIL J13BOJUUTb, eMmMHOro CJOBa pan, | TBIC:MMM TOHIH

naime, Živi u epohi marksizma-!enjinizma, u doba njegovog velikog razmaha; pisac koji pripada narodu, sami time što mu pripada, mora da upije u sebe, i on neminovno upija tu oslobođenu, krilatu misao. Baš

misao, najčešća, najočiglednija, takoreći opipljiva misao. Riječ je o neuništivosti naroda i njegove Armije, o njihovom stalnom „rastu. Bio sam svjedok i učesnik u događajima kakve

nisu jednom za uvek date — ohe se i dalje menjaju i menjaće se u skladu sa promenama u društveno-ckonomskoj strukturi naše zemlje. Otuđa je i istoriski čin spajanja SKOJ-a i Narodne omlađine u jedinstvenu, re-

zukovođilac, Dlameni omlađinski tribim sekretar CK SKOJ-a Ivo Lola TBiHbar, koji je sjajno oživotvoravno zamisli stvaralačkog' genija druga 'Tita. |

Ako se veličina + vrednost. narođa i i

i drug Tito smelo, stvaralački primemjuju „marksizam — lenjinizam „na konkretne uslove naše zemlje. To pot=vrđuje i razvitak borbe za jedinstvo omladine Jugoslavije. Puno ostvarenje tog jedinstva đanas je. činjenica.

CJTOBECHOHM T. ; :: ili - | bi 7

OBA OE, MA- aO DOMKE |||! sa radi o bona da je : pije, neda ie op Oe TO CL | AJ Vojuoken PA HI SOM OBOJE O: njegovih vcđa proverava u odbrani TEO RH TO MORH MIDI o: nauči, ne da je nabuba, jer ona se 1. Triput sam gledao kako slobod= „ju, Jeatno mogu | e ji a i . ji d :: }

NO ORreA i i w :· | u vidu istorija borbe za jedinstvo Mobode i naolonnlneonepavi O SL iČf freba pred kojom SKOJ, sprovodeći

, TIDMBOJHT B (BM7RCHMe TBICH:NM „JIeT S MHMJIJIMOHOB. CepD)a.

(PasroBop c ODHHMHCHeRTOpoOM O 1I09304),*

U fome »putovanju u nepoznato

(koje, svakako, nije putovanie samo”

poezije) đa u ovoi prilici ostavimo po strani te tako velike muke oko riječi, oko oblika; tako i tako, da bi se u »hiljađama fona jezičke rudače« na= šla »jedna riječ«, jedina, nedvosmislena, najtačnija riječ, treba najprije da smo dokraja prodrli u sadržinu koju njome hoćemo da kažemo. treba produženo slikom. Majakovskoga da smo u hiljadama tona životne rudače otkrili one dragocjene rame radijuma koji će oblikovani u riječi »pokretati hiljade pgođina srca miliona«. I baš o mukama ove posljednje vrste ja bih, kad je riječ o Armiji u književnosti, da našim čitaocima iznesem 'neka svoja osiećanja i misli; viepgaiem đa ni drugi „drukčije ne osjećaju i ne misle.

Tma naših književnih radova na temu o narodno-oslobodilačkoj borbi u kojima se više susreću, — kao likovi — odbornici, domaćini, omlađinke, pioniri, i — kao situacije — radne briPade „zborovi, konferencije, tečajevi, Zbjegovi, a manie borci i bitke: i takvih Opet u kojima se više vide borci, marševi „juriši „Jogorske vatre, a mpa= nie narod u ustanku. To jače vezivanje za prvu ili drugu vrstu teme pro>

—

uostalom, i ne da nabubati. Trenutno ja samo želim da u ovoj vezi pomenem da ta ideja, kad mu »pređe u krv«, kad se pretvori u njegov način mišlienja i osfećanja, drži tzlenfova– na pisca na visini sa koje on pod masom sitnih kretanja vidi i maštom razrađuje osnovno kretanje, njegov Smisao Hiv'smjer: NO da mu ta ideja »pređe u krv« do te mjere da njome može naijkonkretnije, do u sitnicu, da objasni ono što je možda samo uop'šte objašnjeno, — to njje proces ni kratak ni lagan, po iskustvima, po ispovijestima mnogih pisaca. No kako da nam ta moćna teorija, u tome smislu, »pređe u Kkrv«? Svakako izučavanjem nje i života, učešćem u životu, životom po njoj. Ali isto tako i strasnim hvatanjem u koštac sa svojim književnim „poslom, strasnim i smjelim pokušajima i podvizima, pa makar oni ponekad i donijeli više piscu iskustvo nego čitaocu zadovoljstvo. Nema, dakle, ni tako gledano, nikakva razloga da ne otpočnemn dublje i smjelije umjetničko oduživanje junaštvu naših narođa i naše Armije iz đana velike borbe.

Možda se iz svega ovoga mogao steći utisak kao da smo mi krcati materijala, pa sad samo muku mučimo kako da ga umjefnički kažemo. Mislim da mi nismo baš fakve riznice. Razumije se da su doživljajni materijali kod nekoga od nas obimniji i raznorodniji, kod nekoga uži i jednoobrazniji, pušta?ući ovdje po stcani one individualne osobine. doživljenoga. No ne

nom krajiškom teritorijom, »kao pljeva i mrav«, nađire neprijatelj, koga je narod zvao prosto Ofanziva, osjećajući ga očigledno kao neko nevrijeme ili kao neko čudovišno biće, Ofanzive su desetkovale ljude, odgonile stoku i

odnosile "“jeme. ostavljale bez krova nad glavom, rijeđdile borce, donosile

tifusne pomore, priječile sjetve, palile ljetine, ali poslije svake brzo su mjesto brigada nicale divizije, uzoralo se i posijalo, požnjelo i podiglo novi krov nad glavom. Ko je to gledao, neodoljivo mu se činilo kao da se sve ponovo, još čvršće, ustremljuje nekakvom mističnom snagom A mistika nema. I da je nema, u to ste se odmah uvjerili čim ste počeli da pratite Sne neumorne obilaske, Konferencije ,i lične primjere! mnogobrojnih partijskih radnika fronta i poza3ine, skromnih, strpljivih ı bodrih ljudi, Oni su bili ta »mijstikn«e, Ali kako ta da je narod, ' obuzirman poslije tih oluja iznemoglošću i klonućima, sumnjama i strepnjama, odmah vjerovao. njiho-" vim jednostavnim riječima o. pobjedi, do koje će nas dovesti Tito i Staljin? Narod je tim liuđima vierovao, jer ih je osjećao kao sama sebe, jer je vidio da oni s njime diiele dobro i zlo, da jedno rade i jedno govore i

mlade generacije Jugoslavije, koju je SKOJ,. predvođen našom slavnom Komunističkom partijom, vodio pre rata, u toku rafa i posle oslobođe:ja zemlje, |

Možda ni u jednoj Kkapitalističkoj zemlji Bwrope nisu postojali tako tic-

ški i komplikovani usibvi borbe za je- .

dinstvo narodnih masa i omiadina kao u predratnoj Jugoslaviji. Ne šamo direkinim nasiljem nad preistavnicima radničke klase i njene avangarde, kao i ostalim progresivnim elcmentima, nego i raspaljivanjem šovinističkih strasti, reakcjionarni vlada.jući krugovi stare Jugoslavije iiastojali su da ostvarenje tog jedinstva onemofuće. Tom cilju služilo je i formiranje omladinskih wprofašističkih organizacija.

U tako složenim uslovima borbu za jedinstvo omladine mogla je organizovati samo jedma snažna, revoluc:onama: Partija —% Momunističla par= tija Jugoslavije, No, u to vreme, to jest do 1937 godine, samu Parliju razjedale su unufrašnje slabosti, Saboleri ij štetočine razbijali su jedinstvo njenih redovar a sarim iim i jedinstvo redova SEFOJ-a, jer su se slabosti u radu Pattiie neizbežno .odražavale i u radu SKOJ-a. Zbo#ž toga SKOJ, u to vreme, nije mogao odigrati ulogu predvodnika i.organizatora jedinstva omladinskih · masa, On je — po rečima druga Tith »ostao uska, sekfaška „organizaećija, prava kopjiia Kompartije, sa biljadu

„do dve hiljade članova, bez veze sa širokim masamas radne omlađine, o-

'da je naša Partija, onda su naši narodi i omlađina sjajno položili taj ispit, UxUprkog izdaje reakclonarnih „buržoask'h vlada kapštalistižke Jugoslavije, naši narodi i omladina, predvođeni Partijom i SKOJ-em, odlučno su organizovali front odbrane zemlje pred sve većom opasnošću fašističke najezde. Pod parolom »branićemo zemlju«, koju su mladi komunisti uneli u široTie mase omladine, svrstavali su se legioni mlađog pokolenja, hrabrih i neustrašivih zađočnika sloboda i naših naroda, »Istorija naših naroda beleži semo borbu, često poraze, češće pobede, ali nikad kapitulacije«, i dalje »ne zoboravimo nikada da je naše najbolie cružie, naš najbolji rov, naše jedinstvo« — fakvim hnađahnutim reč:mn učio je T,ola Ribar našu omladinu. T znista, iedinstvo nsše omladine, koie je neposredno pred napad fašističlrih zavojevsča na našu žemlju bilo pnennbilno delo, pokazalo je u Oslobodilačkom ratu kao neosvojiv rov i ubcjito oružje.

Mada su, izvršavojući borbeme nalome Partiie, sxojevci stupili u prve redove opštenaradnog uslonka protiv okupatora, njihovim primerom poneseme pohrlile su hiliadite mase mlađih da, s oružjem u ruci, brane slobodu i čast svoje zemlje.

Književne večeri povodom proslave | Armije .

| ; Dana

u Život. uputstva i' direktive Partije, nije ustuknuo, Ma kakva bila tumačenja stranih »kritičara« o još jednom »nacionalističkom« Partije, stvarnost će pokazati da ogtvareno jedinstvo misli i akciie naše

skretaniu naše

mlađe generacije zahteva i puno orga

nizaciono jedimstvo, ; Na sednici zajedničkog Kongresa

SKOJ-a i Narodne omladine, kojoj je

prisustvovao i drug Tito, u jednom momentu spontano i neposredno delegati Kongresa su, u stojećem otpevali jednostavne ali snažne reči zakletve svom vođi i učiteljiu :

stavu,

»Druža Tito, mi ti se rumemo Da sa tvofa puta ne skrenemo«. To je bio đirliiv i odlučan odgovor delegata zajedničkog Kongresa na govor druga Tita u kome je postavio zadatke novoj jedinstvenoj omladinskoj organizaciji Jugoslaviie, Ti zadaci su krupni i odgovorni, Da će ih Na-

rodna omlađina savladati garanfija su

njeni dosadašnji uspesi u jzgradnji socijalizma, garantija su slavne tradicije SKOJ-a, koje ie Narodna omladina usvojila i sve više usvaja, garantija je junačko i mudtn rulhovodstvo naše Partije i druco Tita.

Rudeliub AMDBIĆ .

izlazi uglavnom iz toga šta je koji pj radi FON - ii Cd Šović imir Pitovi ili 9. 5 5 i se foliko o tome koliko je ko do- JON ; · buh ivyši 51 : Žž : rosl a altmije U- „dar Movačvvić, Vladimir Pitović, Mii: ; ; ; Š a istinito e) 8 uhvativši donekle studentsku omla- U okviru proslave dana alitije OI ) o de. aroBt ah Daba ZO OOIEO GB DSS ŽIVI i šta ie doživio, koliko o tome Dan Orka? TUGO O 08 Ma dinu i delimično esnafsku radničku druženje književnika Srbije organizo- voje Ristić, Milka Žicina, Mihailo BRaru predmeta ne kolikom će to dubinom dati: ne bi's&" ili misao borbe, i na nama je da bu omladinu u glavnim grad~vima, a! alo je u Beogradu, Kragujevcu, Sko- Žžnatović, Risto Tošović, Slavko Vuko=

mož3 opravdano prigovoriti. Ne može se, isto tako, reći ni to da jedno ima preimućstvo nad drugim, Može neko o našoji Armi{ji .o suštini njenih borbi, kazati kroz lik i situaciju takozvane Đozađine više nego neko kroz deset nienih bitala ,i obrnuto, o toj »pozndini« „o suštini nienih napnra, jedam će pisac kroz )ih: borca i bitku reći vi=, še nego đrugi kroz deset svojih »pozadinaca«, radnih brigada i zbjegova. Zaista. ma šta da nam dođe pod DeTO, ma kakva pojedinosf. seliak koji proljeća 1041 zaorava, dievoike koje 1942 žanju,žena kad u zimskom zbjepu doji diiefe. djeca! što n ratu doloPaiu kođ goveđa, šaptom kazana misao. ili sam uzdah. u logoru ćeliji ili u četiri kućna zida pod morom okup3a– cije. slijepi udarac krvnika ili provala izdninika, sumnia nevjernosa ili strah slabića, svi ti postupci liuđi, sve mjihove misli, osjećanja i riječi steknu še nn kraiu hrajeva. u ovom ili onom Smislu i stepenu, oko borca osloebnditelia 1 osvetnika; i obrnuto, kod borfeNah Središtu niegovog svijeta i akciELI jasnije ilj mutnije osjećan na-

alavolJe leže na' drugoj strani. Velii evolucionarna zbivanja, koja pred i ma pisca razgolićgiu dokraja liuđe odnose, koliko god su s te strane za ni zahvalna toliko ga,s druge strane u BvO| brzim masa jedinosti — a one i jesu a ei: njegovoj mašti — da zatrpaju. zapluše i žasiene. te on više nije u staniu da sa Mhvati ni za glavu ni za rep: ili mu Sdedanput Sve čine iednako važne 9 h mašta nadđduvava građeći tako OM Pih svijet mjehura i utvara, ili se 7 lednop užeg niza tih pojedi-

* »Poezija „__ e nepoznato. Po, eN nje radijuma.

to je butovanje u PžiJR je Ti Što i vađe-

gramu Og rodijuma truda. Iskopaš — jedno 278

mo valjalo — po bilo kalrvim motivima

du i misao literature o toj borbi.

MALI VOJNICI

Blupaju dečaci za vojnika četom, oftsečno korača svaki,nagu menja; nuoružani kamenom, drvetom,

na grudima značke od lišća jesenja,

Igrališta cela vire im iz džepa,

načinjena od mašte i ilovače, —

Pevaju wr vojsku, a mnogi još tepa,

mnogi bi miogao još naglas da, plače, ,

Otodžbino, gaji ih budno i stvori da, tu gde od lista sta vi}i su msnačku, oganj ljubavi za ljude progori, maštu pretvori u lavu stvaralačku.

Ljuđi da postanu, i nežni i čvrsti,

dečari ovi

drvetom naoružani, da svaki ovđe, u njihovoj vrsti,

znadne jednom mir u svetu da, brani, •

Armijo naša, vojnike» male ove uzmi pod svoje očinsko okrilje, detinje njine štiti igre i snove, bdi nađ vriom gde raste to skupo bilje,

Na ljudski način sve da se razmrsi, da za njih ne buđe pokolja ni rata,

oni da ne znadnu za,metak u prsi, . juriše na nož, uže oko vrafa.

Svet da im bude sav otvoren, širom, sve, od Severhog do Južnog stožera,

da, kao ovđe, mogu ići s mirom kroz zemlje svih jezika i svih vera.”

Desanka MARSIMOVIO

vrlo malo, ili bolje reć: skcro ništa radnu omladinu iz većih jndustrisWhh preduzeća. Začauren u svoje uske okvire, SROJ „je ostao izolovan od masa: radne omladine, on mije vodio borbu za svakodnevne potrebe te omladine; njegove su akcjje bile uPlaynom političke, periodične i deklarativne«. Neprijatelji- Partije Muk i Gorkić, koji su se privremeno bili uvukli u njeno rukovorstvo, raspustili su SEKOJ 1956 godine. To je bio sračunati, zlo-

činački potez protiv naše Partije i ·

protiv naše omladine, potez kojim su ti roncenti hteli da obegglave napore napredne omlađine u ostvarenju njenog jedinstva na platformi borba protiv nenarodnih režima. za hleb, mir i očuvanje nacionalne nezavisnosti, Godina 1037 ušla je zauvek u istoriju naše Partije i noših nnroda kao jedna od najznačajnijh. Ona označava prelom u razvifimi KPJ ı borbe narodnih masa „predvođene njome. Te godine na čelo Partije došao je drug Tito. Ofpočeo ie snažni proces boljševizacije Partije, njenog orga= nizacionog sređivania i „čvršćenia, Očišćena za ratko vreme od antipartiskih fTrakcionaški:h elemenata i Tenegrata, Partija se pripremala za pretstojieće presudne bitke, To je bio neophodan vređuslov i za vaspostavlianje SKOJ-a, za njegovo učvršćenje i omasovliavanje.. Taj zadatak postavio je pređ Pavrtijn drug 'Tito. »Siajna prošlost našeg SEROJ.a oba-

vezuje sve skojevce dn hrabro skrenu

na nov put, put približenja i ukliučivania u,masovne omladinske. organizaciie« — pisao je drug. Tito.rI dalje: »PBorba za omladinske mase neka bude boina parola Saveza, komunističke omladine Jugeosavije u borbi za mlnđu radnu generaciju«. i

· Reoreanizovan, učvršćen i omasovljen SKOJ je, uz neposrednu pomoć

% '

'Mknjiževnim večerima čitali su

' Jovan

vić,

U Sarajevu je, povodom godinice

plju, Novom Sadu, Valjevu, Nišu i Prynčevu. književne večeri za ptipadnike Jugoslovenske armije. Na ovim svoje radove književnici: Milan Bogdanović Popović, WMli Finci, Desanka Maksimović, Velibor Gligorić, Dušan Ulostić, Oskar Davičo, Tanasije Mladenović, Skender. Kulenović, Branko Ćopić, Dušan Matić, M. Panić-Surep, Gvido Tartalja, Milan Djoković, Boži-

savljević i Antonije. Marinković,

Društvo književnika Hrvatske organizovalo ie takođe književne vončeri u Domu armije i u Artilerijskoi školi u Zagrebu, zatim u Karloycu, misbh.1, Varaždinu i Mariboru. Učoesivovali su književnici: Marin PFraničev:ć, Jure Kaštelan, Jože Horvat, Josip Barković, Vlado Popović, Tvan Dončević, DjuP.a Kosak i Šime Vučetić.

Priredbe u spomen ivana Cankara

Povodom tridesetogodišnjice smrti Ivana Cankara, Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu prikazalo je Cankarevog »Kralja Betajnove«. Uvođ no predavanje o velikom slovenačkom i jugoslovenskom piscu o značaju njegovog dela održao je književnik Milan Bogdanović,

Povodom titridesetogodišnjice smrti velikog književnika i borca Ivana Can kara, u. Zagrebu su održane dve priredbe, Kulturmo-prosvetno „društvo »Slovenski dom« prikazalo je u Malom kazalištu Cankarev komad ' »Pohujšanje v dolini Šentflorijanski«, a uvodnu reč o Cankaru održao je Tone Potokar .

U velikom kazalištu u Zagrebu prikazana je Cankareva drama »Kralj Betajnove«. Referat o Ivanu Cankaru održao je književnik Marijan Matko-

Cankareve smrti, slovenačko kulturno prosvetno društvo »Cankar« priredilo veče recitacija i umetničkog čitanja iz Cankarevih dela. Veče : Sednik Društva, koji je govorio o životu i radu Ivana Cankara.

Narodno pozorište u Mariboru dalo je na godišnjicu Cankareve smrti sve čanu pretstavu »Za dobro naroda«. Upravnik pozorišta Jaro Dolar govorio je o životnom delu. Ivana Cankara, književnika, kultumog radnika i borca, i | PEH DP0OOM

U dvorani »Poleta« održana je centralna priredba, na kojoj su ljublian- pp

ska filharmonija i pjevački zbor iz li Bravničarevu kantatu u sedam ka »Sluga Jernej i njegovo pr: koju je, po Cankareyoj

dio tekst Ferdo Delak, _ Na Narodnom uni boru SNU je da

je otvorio pre,

ika