Književne novine

JULIUS SLOV.

0 ___Povodom stogodišnjice smrti · | dva, Pa. 08% XV i ef te l Pre dva dana, 8 aprila ove godine zi pojedinaca; katolicizmu Mic | "

kog poljske sto godina od smrti veli-

poljskog pesnika demokrata Ju-

a Slovackog,

Juliuš Slovacki je, pored Mickjeviča, najznačajniji pesnik poljskog naroda. Veliki demokrat i patriot, on je Smatrao svoj pesnički poziv kao slu-

' žbu narođu i otadžbini, Odvojen ođ životnih potreba i težnji svoga nardda, koje je opevao apstraktno i bez

\dovoljno poznavanja, on se nikađa nije

mogao uzdići do One visine na kojoj je bio Mickjevič, Otuda je nikao i njegov stav u poeziji i njegov misti~

| cizam, Baš zato što je bio odvojen od

da, bačen u stvarnost emigrantskih Svađa i nesuglasica sa kojom se nije mogao složiti, on se stalno kolebao između bekstva od te stvarnosti i želje da promeni taj život. Nezadovoljan postojećom stvarnošću slalno je prela= zio sa pešimističkih tvrdnji o bezvred= nosti života na optimističko opevanje vrednosti sakrivenih u narodu. Izla= žući kroz dela svoje poglede, on je stalno polemisao sa Mickjevičem. Kada je ovaj isticao lepote i zasluge Poljske, Slovacki je nju nemilosrdno šibao u »Grobu Agamemnona«; kada se Mickjevič obraćao papizmu i pan= šlavizmu Slovacki je govorio da se ne treba osvrtati ni na koga, već da sna=gu treba tražiti u s—amom narodu. Prema Marksovoj i Engelsovoj tvrdnji od cele poljske emigracije samo su veliki revolucionari Ljeljevalj i Mjeroslavski shvatali potrebe svoga na roda. Revolucionarnost emigracije bila je odraz revolucionarnosti same Poljske. Simpatije Slovackog bile su štalno na strani te revolucionarne emigracije; i šlabosti njenog političkog programa i njenih &hvatanja bile su i 6labosti Slovackog. On nikada nije do kraja odrazio težnje porobljenih narodnih masa, iako je iskreno verovao u njih i borio se za njihovu budđućnost. Svojom poezijom je hteo da vaspita za borbu svoj narod i bolesno i bezvoljno pokolenje kome je i sam pripadao. Stalno se borio za to »da narod nađ sobom ne bi začuo plač, da ne bi čuo rasplakane harfe i tuŠbalice poljske romantične poezije nad svojom sudbinom, Zato je, neshvaćen za života, kasnije postao jeđan od naj= omiljenijih pesnika poljskih revolucionara. Što je kroz njegovu poeziju češto govorila tuga, pesimizam i bol, pokušao je đa objasni sam u jednom svom delu: . |

»Malo je u tom Myivice moje mladosti, Malo tih grobova, koji se množe u Poljskoj, Malo od stalne Bamođe u životu, Malo od vatrenih đuhova, koji uznemiruju, Pokazujući pretima kosti grobova......

Kađa je Slovacki počinjao da piše švoje prve besme romantizam je već bio uhvatin duboke korene u Poljskoj. Prva svoja dela on piše pod uticajem 8vetskih i poljskih romantičana. Motive i ličnošti uzima iz literature. Junaci su mu bajronski tipovi, usamljeni i osuđeni na pogibiju. Oni eu održavali nezadovoljstvo sa gstvar= nošću, ali nejašno, neodređeno, Uupravljeno neznano prema kome i protiv čega, Karakterističan je u tim delima i amntiRlerikalizam, koji će Ge naročito odraziti u njegovim kasnijim delima. I pored svoje umetničke vrednosti njegova prva dela su dočekana hladno, Objavliena posle hesrećne 1831 ona su donosila tonove

rohujale, tuđe tadašnjoj emigraciji. am Slovacki će {h kasnije oštro i nemilološrdno ošuditi. »Prvi tomovi mojih pesama su bez duše, moju mlađu imaginaciju kao leptira mamio je, ka-

pisao, sjaj, sunce, oblaci, Pokazao sam se kao umefnik ljudima koji o umetnosti nisu ni mislili. zauzeti važnom i strašnom trageđijom &tvarmnosti», |

'Ustanak 1830 zatekao je Slovackog u Varšavi, Romantičar koji je živeo prošlošću, verovao u shove {i ideale, koje je svuda tražio i koji su mu skrivali surovu sStvamost, bio je naglo

đen, Događaji ga oduševljavaju,·

opijaju i bude u njemu narodnog pe= snika. On ih pozdravlja ciklusom besama prožetih visokim patriotskim patosom, Slovacki se osetio kao pe= nik revolucije i u tim pesmama daje svoj politički program, revolucioharan, datholčra ia, patriotski, uperen protiv monarhije i crkve, Našao je dek za bolesno pokolenje kome je i sam adao, To je vera u slobodu za ko-

ju je vređelo baciti se u vrtlog borbe posvetiti joj život. Ali Slovaoki nije doživeo tu slobodu. Mesto nje je doBla emigracija, đuge j teške godine stranstvovanja, bola i čežnje za izgublienom domovinom. T'aj bol i čežnju će on odraziti u mnogim &vojim delima. P'šući svoga »Korđijana«, koji je, izražavao njegove poglede na pošlednje događaje, on polemiše sa Mickjeai Apoteozi šavremenog pokolenja i Poljske, koju je đao Mickjevič u svom delu »Zadušnice« III deo, oh suprotstavlja u »Kordijanu« pokolenje bez snažne volje, bolesne uobrazilje. m obno za delovanje. Sem toga Slovacki u toj drami daje oštru i zajedljivu kritiku vođa ustanka, negativnu karakteristiku zaverenika, ismejava Mickjevičevu mešilaništičku idee o predvodilačkoj i spasiteljskoj ulo~

čeve poeme suprotstavlja oštru.

ku papine politike Prema. u

1830—1881 i prema carizmu. Pišući posle »Kordijana«. svoju fan-

tastičnu dramu — baladu »Baladina«, koju je smatrao za svoje najveće de-

lo, Slovacki već odaje znake misticizma u koji će pred kraj života zapasti. U tome delu dolazi do izražaja misao da samo nebeska sila „može

učvrstiti dobro na zemlji i učiniti kraj

nepravdi. Put na Istok donosi pesniku osveženje, a kao plod toga puta javlja se niz dela značajnih po svojoj „ umetničkoj i idejnoj vrednosti, Od njih "pomenuti »Put u svetu ze-

: mlju« »Anheli«, U prvom delu Slo-

vacki daje svoj, politički program, blizak programu poljskog revolucionara Mohnackog, ispoveda veru i slobodu i demokratiju i želi da. oduševi narod za borbu. Pesnik se oseća solidarnim sa revolucionarnim pokretima Evrope i svestan je svoje misije. On oštro osuđuje šljahetsku Poljsku, a vizija idealne Poljske je izraz čežnje za srećnom otadžbinom, U tom delu Slovacki izražava i svoj kritički odnos prema emigraciji, ne štedeći čak ni demokrate čiji je bio simpatizer. Taj svoj odnos on će najjače odraziti u Svom delu »Amheli«, Nasuprot Mickjevičevim „»Knjigama hodoča-

· Šća«, gde se emigraciji pretskaziva-

lo da će spasti Poljsku, a sa njom i ceo svet, Slovacki ističe tezu da ni jedna emigracija, ma kako bila snažna duhovno i moralno, ne može spa–sti narod izdaleka, Delo oslobođenja mora pokrenuti sam narod u zemlji, na vlastitom tlu, a ne u tuđini. Najsnažniji i O tal odjek Slovackog na ustanak 1830—31 je njegova drama »Lila Veneđa«. Stavljajući radnju u preistorisko doba Poljske, on daje svoj pogled ha problem koji ga je stalno zaokupljao, problem — kako narod treba da se drži u borbi, Ne mesijanistička maštanja, ne očekivanja čuda boga, već snažna volja i delovanje kadri su da probude sve snage naroda i da ga oslobode, U to vreme Slovacki piše još jedno svoje značajno delo, poemu »Benjovski«+, najrealističnije i najshvatljivije za savremenike. Uzevši za temu život pustolova XVIII veka grofa Maufricija Augusta Benjovskog, pesnik pravi niz digresija, ismeva romantizam koji je vladao u krugovima pisaca koje je napadao, obračunava se sa vojim političkim „protivnicima, Nadahnut „Moanifestom Demokratsškog društva on piše svoje čuvene strofe o narodu, izražavajući duboku veru u njegovu lepšu budućnost. Nažalost i ta poema, kao i kasnija drama »PFantazi«, ostala je nedovršena. »Pantazi« je posle »Benjovskog« zna-> čio dalje udaljavanje od romantizma u

· pravcu realizma. U vreme pisanja te

drame 1841 Slovacki preživljuje tešku krizu, Slično Mickjeviču on traži spasa u misticizmu i polovinom 1842 vezuje se sa Tovjanskim i njegovim pristalicama, Pod plaštom tovljanizma se u to vreme krije reakcionarna stnuja, koja je vodila kurs na pomirenje sa carizmom i politikom panslavizma. Međutim, veliki patriot i demokrat Slovacki nije mogao tu dugo izdržati, Već posle godinu dana on je izašao iz »Kola«, povlačeći še. sve više u šsamoću i misticizam, a kada je »Kolo« posle nekoliko meseci poslalo ruskom caru Nikolaju I ponizno pismo, on oštro i strasno protestuje protiv toga. ıOn se sada sav posvećuje izučavanju mištičara čija dela čita, štvara &voj mistični pogled na svet i piše niz dela prožetih misticizmom, No ipak 8 vremena na vreme u njemu &e budi demokrata, On sa radošću pozdravlja delo »O životnim istinama poljskog naroda »ideologa Demokratskog društva Henrika Kamjenjskog, a kada veliki reakcionar i feuđalac Zigmunt Hrasinjski izdaje svoje »Psalme bu=> dućnosti« da bi osudio program revolucionara, demokrata Slovacki odgovara pesmom »Autoru ftri psalma«e m kojoj brani demokrate i izjavljuje da su »bez duha prostog naroda nemoćne čovečje grudi« i da nema druge snage sem narodne,

Događaji 1848 istrmli su i Slovackog iz samoće, On iđe u Poznanjski kraj da bi tamo pomogao borbu svog naroda, međutim pruska pmpolicija ga sprečava u tome. On odlazi u Vroclav, gde se posle skoro dvađeeset gođina viđa sa majkom. Posle kratkog boravka sa njom vraća 6će u Pariz gde ga zatiče smrt 3 aprila 1849:

Tako Slovacki kod naš nije prevođen koliko bi trebalo, on nije ostao nepoznat našim narodima. Ali to je nešumnjivo malo, i zato pred nama stozadatak da svoje narode upoznamo sa onim što je najvrednije i trajno kod velikog poliskog pesnika. de= mokrate, koji nam je baš zbog svoga demokratizma blizak i danas. | i Stojan BUBOTIN

Dela Juliuša Slovackos preveđena na naš jezik

Otac kužnih u HI Arišu, preveo Franjo Marković, 1877, štampano u Mmjizi »Iz mladih dana«, Matica Hrvatska, 1883, str. 160176, pomovno: »Poljska lirika«, Zabavna biblioteka 602, str. 1938—149, Zagreb, 10939.

dan Bleleohi, preveo August Šenoa, »Vijenac«, 1870), br, 11, 12 i 13.

Minđove, kralj ođ Leđana, »Narodnma biblioteka«, 8V. 84, str. 60, Pančevo, 1885.

Poslednja uspomena na Lauru, preveo Nikola Manojlović-Rajko, »Stražilovo«, 1808, bik 14, / -

Otac kužnih u El Arišu, preveo T. Maretić, Čitanka iz slavenske Zagreb, 1806, str, 337—3490.

Anhelli, prevod Štefa Isha, »Prosvjeta«, 1808, br. 32 i 238. y i

Anhelli, ogže Lujo Novak, »Ilustrirani obzor«, 1909, str, 553—5605, ponovo ti »1000 najlepših novela«, sv. 24, Zagreb, 1930,

Lilla Weneda, preveo Julije Benešić, Matica Hrvatska, 1910, str. 125, prikazivano u Zagrebu ı 15. V. 1910.

Otac pomrlih ođ kuge u HI Arišu, preveo T,azar R. Knežević, »Bosamska vila«, 1913, br. 22 i 23. e

t Bvicarskoj, preveo Julije Benešić, Za-

književnosti, ·

greb 1928, posebni otisak iz Hrvatske re-

, br. 1—2), zatim u »Poljskoj lirici«, za= VkUVO, bibllofeka, 6V. 603, Zagrob, 1939, stm, 144—1590.

| goslaviji,

: „909 8. | Prelištavam poslednje brojeve »I| manitea«, Stranice i sani i e

| ne veštima agencija Rajter, Tele SAM TetedvgtM), Franspres. Sve o M

Vodno napušlila demokrafski “tabo! ' O Jugoslaviji h kojoj je tobože plađ, nemaština beda. O Jugoslaviji u kojoj se ne izgrađuje socijalizam. već kapitalizam. I takva "slična frabunja\nja, Čitajući »Imanite« prosto se ču-

dim kako se ove novine u kojima su

naštampane ·ove budalaštine ne naježe, od sramote. Ove novine u kojima

je čak po neki put pisalo i_o heroj=

skoj borbi jugoslovenskih naroda, o. našoj slavnoi Komunističkoi partiji Jugoslavije, o drugu Titu. Onda, Šdmah pored senzacionalnih žutih dopisa agencije Junajted-pres, članak Si mone Teri. One iste koja je o Jugo-. slaviji govorila istinu „dok ie bila, u. Jugoslaviji i dok su joj sećanja iz naše zemlje još bila sveža, A. sada, "već toliko vremena van Jugoslavije, inspirisana gnusnom rezolucijom Informbiroa, Simon Teni je sasvim zaboravila ono što je videla. Sađa, valjda zbog toga što se »ne seća«, prosto DK M vesti iz buržomskih agena. Prelistavam ove brojeve »Imanitea« i razmišljam. Koliko Francuza će, pročitati ovo i složiti se & tim? Pokušao sam da rezonujem. Upotrebio sam čak i statistiku. Najednom se &etih nečega. Bilo je to u leto 1947 godine

u Parizu. Sa grupom jugoslovenskih ·

stuđenafta otišao sam u #Velodrom diver da prisustvujiem masovnom mitingu pariskih komuništa,. Toga dana je Torez trebalo da da referat o odlukama donesenim na „kongresu Partije u Strazburu.

Ulaznice nismo imali. Na ulazu u Veledrom bilo je mnoštvo sveta. Španski komunisti, vijetnamski rodoljubi, Marokanci, Italijani, Alžirci, I masa Parižana. Redari su nas zaustavili i zatražili propusnidu. Počeli smo da se pravdamo: da nismo znali, da nismo iz Pariza, već iz JugoSlavije. »Titovi«? — prekida nas redar. »Da mi smo Titovi« ponosno smo mu odgovorili. »Alorsš, ulazi camarađesš«. Vama ne treba propušnica. Drugarski smo se rukovali i ušli. Ogromna sala Velođroma bila je prepuna. Dvadeset-trideset hiliada ljudi, Svi su došli da čuju Torezov Ye-

_—_

ji y ljtbiro zauzi mesta na bini. Aplauz. Uzvici. »Vive

i le Parti" communiste« »Thorez.

pouvojra · Kom: nistički Đoslanik . za Senu uzima reč i rezimira „odluke

·Kongresa, Objašnjavamo drugovima

koji ne znaju francuski o čemu je

reč, Ispred nas neko se vrpolji, Naj-

zad se neki. radnik „četrdesetih godi-..

na okreće i šapuće: »Camarades, Yazumeo sam da ste sfranci. ali pokušajte da govorite malo tiše. Ovo je Važno«, I posle nekoliko trenutaka: »A\ odakle! ste | vi? a »] O

camarade« odgovaramo mu... a ai O on #0 S »Dobri ili loši Jugosloveni?«, »Ovde smo na studijama«. odgovaramo mu, na leto ćemo kući«, „my M

»Dajte mi ruku, skoro uzviknu

radnik. Sa svima se rukovao. »Ja se zovem Baroa. Ovo mi je žena, Iootet, a ovo je sin«.;. T tu ukaza na lepog mališana svoje tri ili “četiri godime...« On še zove... Tito. %,, Rodio se dok sam bio'u Makiju, Ostao je bez imena do mog povrafka. A onda sam mu dao to ime. Još odmah”u.početku borbe, rešio sam da dam 'Titovo ime svom prvencu,. Neka &e: ponosi i neka. bude dobar komunista. I biće... — doda Baroa tapšući malog po ramenu:.. f! (| { Ne prelistavam Više Imanite, Samo vidim Jik francuskog radhika Baroa, onoF koji nas je pustio i Yukovao se s nama. Vidim one ljuđe u gomili koji su 8vi ličili na ĐBanoa ili na redara, — ili ma maloga. To nisuljuđi koje će Tmanite da ubedi da jugoslovenski narodi ustvari nisu vođili borbu protiv fašizma. To nisu tekvi koji

“će poverovati jednoj Simon “Teri ka-

da im jednim ·izveštačenim stilom, koji ima švoje ošnove u 'precijoznom načinu govora, a korene wu „ametričleim časopisima za visoko društvo, kaže đa je Komunistička pattija Jugoslavije izdala stvar radničkogr pokreta, Baroa i drugovi šu pravi francuški komunisti Naši oprobani drugovi. wa '

Austriski intelektualci protiv rehabilitovanhja nacista

'U austrišskom kulturnom životu bivši nacionalsocijalisti igraju sve veću i veću ulogu. Jedni, koji su odmah Dposle sloma Hitlerove Nemačke smatrali korisnim đa se o njima što manje govori, nalaze da je došlo vreme kađa ova opreznost nije više potrebna, Drugi opet, koji su obuhvaćeni amnestijom za »manje opterećene naciste«, nalaze da ammestija istovremeno znači i rehabilitaciju i nastoje đa se vrate na svoje stare položaje. Karakteristi= čan je u tome pogledu slučaj profeso-

»RKultura* sa revolverom za ·pasom

Iako se u Sjeđinjenim Američkim Državama napredne knjige još ne spaljuju po gradskim trgovima. ovakve mere nisu nimalo nemoguće i njihovo približavanje sve se više negoveštava. Na kongresu američkog Saveza bibliotekara, koji je održan nedavno u Atlantik Sitiu, naveđeno je u tom pogledu nekoliko konkretnih primera.“U Filadelfiji, na primer, policija je Jednog đana Upala u deset knjižara i zaplenila preko 2000 knjiga, među kojima i ne« koliko romana poznatog pisca Krskina Kaldvela (Mskime Caldwell). U južnim dr« žavama policija je u bibliotekama pored ostalog zaplenila i roman „ULilijane Smit (Liliane Smith) »Čudan plod« u Wwome se ustaje protiv rasne diskriminacije. U državi Njujork zabranjeno je učenicima da čitaju liberalni časopis »Nejšn« (Nation«), zato što je objavio nekoliko istinitih reportaža o delatnosti katoličke crkve, Takvih primeva ima još dosta...

ra Nadlera. Nadler, koji je bio pajveĆi autoritet za nemačku Književnost na Bečkom univerzitetu, posle anšluša prišao je nacionalsocijalizmu'i u 8VO-

jim publikacijama, kao i na predava- .

njima širio nacističke ideje. Nadler, doduše, za sada nema prava đa predaje, ali je nedavno u Lincu objavio svoju »Istoriju austriske književnosti«, koja bi svakako mogla da utiče negativno na studentsku omladinu.

Zbog ovog i sličnih slučajeva napredni austriski intelektualci, među njima i profesor Rojet, pretsednik Ba» veza književnika, dr Karl Garcaroli, direktor Austriske galerije, profesor univerziteta Novotni, dr Oto Beneš, direktor Albertine, i mnogi drugi, predali su ministru prosvete dr PFeliksu Hurdesu memorandum u kome izraža= vaju svoju zabrinutost zbog toga' što izvesni nacionalsocijalisti opet zauzimaju. svoje štare pozicije u kulturnom životu. U memorndumu se između o= stalog kaže: »Ljudi koji šu u doba nacionalsocijalizma zauzimali vodeće”po« ložaje u kulturnom životu, smatraju, pozivajući se na demokratske poštup= ke, da mogu opet opravdano da reflektiraju na svoje stare položaje i u tome, što je čudnovato, nalaze potpoTu uglednih ličnosti i javnih ustanova. Potpisani amatraju osnovnim zako nom poštenja da oslobođenje od kazne ne može značiti rehabilitaciju na. in= telekrtualnom polju«, !Ža

SO Ooapnjiževnjeih,

wpita:" zdrave nage ner

~ treska. sa tematikom.

Mika (Ce % .y ivot pošleraine Net i linu, Danas Nemačka razdvojena na dva dela &a dva. različita društvena poretka, na zapadnu” Nemačku, dG Mojoj se razvija kolonijalna kultura u čijoj izgrad- nji - učesivuju bivši hiklerovci pod.

»materinskim«e kriljem okupacione *

vlasti, i istočnu, ı kojoj se stvava.de„ molkratska.„ kultura zasnovana na po. štovanju suverenosti nemačkog naroda. Sovjetska zona pruža široke mogućnosti za slobadni razvitak „demo-

kratskih elemenata i zato je sasvim razumljivo što napredni, umčtnici id. ; oni koji pretstavljaju kop “naroda, Žive

i rade u Sovjetskoj zoni, Jasno je da ova demokraltizacija kulturnog života

PF neide brzo ni lako. Ozbiljnu smetnju

- pretstavlja „s jedne strane činjenica da

su ostaci fašizma ukorenjeni u sve"sti Nemaca i da će ih se oni sboro i te-Ško moći osloboditi, a 8 druge strane, “pravilan: razvoj ometaju i nezdđravi uticaji iz' Bizonije, koji se preko Ber'lina uvlače u Sovjetsku zonu. I pored toga sovjetske vlasti uspele su da stvore povoljne uslove. za kulturni razvitak, tako da ovi šteti uticaji "nestaju. | (i \

Veći deo književnih rađova koji še doenas objavljujum Nemačkoj obrađuju teme iz bliske prošlosti, Kritička revizija prošlosti, otkrivamje zabluda kroz koje je nemački narod prošao, prikazivanje fašističkih · zločina, &Ve su to teme koje će doprineti rešavanju problema savremene Nemačke i ubrzati njen demolRrafski razvitak, „U tematici naprednih nemačkih bpiSsaca važno mesto zauzima i prikazivanje požrivovanće' borbe antifašista-ilegalaca, Primeri onih radnika-komunista, koji su žrtvovali svoje Živote u borbi protiv hitlerizma, moći će da vaspitno deluju na nemački narod, a naročito na nemačku omladinu.

Nemački književnici, koji su posle 1933 napustili švoju zemlju i koji su se iz inostranstva. borili protiv fašizma, oni koji su dočekali oslobođenje u nekom koncentracionom Jogoru, kao i ohi koji su se povukli u ćutanje i tako sačekali slom trećeg rajha, svi oni danas alttivno rade na stvaranju nove nemačke književnosti.

Tako će napredni pesnik dJohameš M. Beher u svojim pesmama bori za jedinstvo Nemačke i tretira aktuelne probleme svoje zemlje, •

Fridrih Volf, napredni dramski pisac, koji je posle Prvog svetskog rata napisao dramu »Kotorski mornari« i čija je: drama »Ciankali« danag za> branjena u Bizoniji, napisao je novu dramu »Kao šumske zveri« (Wie Tiere des Waldes), u kojoj prikazuje stanje nemačke omladine posle sloma Hitlerove Nemačke. Volf je objavio i jednu zbirku pripovedmska u.kojima opisuje antifašističku borbu u Nemačkoj, građanski rat. u Španiji, zverstva Jašizma u okupiranoj Erancuskoj i u Sovjetskom Savezu,

Da “ an | Tea Pb , 7 ke |___Značajna &pisateljića nove Nemaš, e U ke, Ana Zegera, čiji je SM Mrara

_ počevši od propadanja

SER, ž*

n mi krste nedavno izašao i kod nas, završila je roman »Mrtvi ostaju mladi« (Die Toten bleiben jumg). Roman prikazuje razvoj dveju generacija, spartakistič. kog pokreta, pa'šve do kraja Drugog svetskog rata. Ana Zegers daln je i „niz» manjih radova objavljeni · u zbirci »Sovjetski ljudi« (Sovjetn 1ıschen). Vili Bredel objavio je dela mi = na Za vreme ne emigracije, novele iz doba Francuske revolucije, a neđavno je završio i drugi deo svoga romana »Rođaci i poznanici« (Verwandte und

. Bekannte), Ovaj roman obrađuje i-

'storiju nemačkog radničkog pokreta

i, pokazuje istoriske osnove izdajstva

desnih socijaldemokrata prema rad-

„ničkoj, klasi. Bredel takođe radi i na

delu u koje će biti prikazan život Telmana, vođe nemačkih radnika, ko» ji je poginuo kao Žrtva fašizma u „koncentracionom. logoru,

Hans Maršvica, autor romana »Mo'ja miladost« (Melne Jugenđ), u kome je na ošnovu ličnog iskustva opišao ivot nemačkog radnika pre i za Vreme Prvog avetskog mata, priprema roman iz Yadničkog života nove Nemačke. . Pesnik Štefan Hermlin, koji je M.

čestvovao u ratu kao borac 'francu=

Skog pokreta otpora i čije pesmć %z tog vremena pokazuju jak uticaj Aragona i Eliara napisao je zbir“ ku eseja o savremenoj sovjetskoj književnosti, u kojima, prema pišanju Sovjetske štampe, daje puno fačnih i dubokih zapažanja, U wgvojim novijim pesmama on se DOlhko Oslo'bađa komplikovanog &tila:bmjegova forma je jeđnostavnija, realistička,

"Stari Bernhard Kelerman, koji je za vreme hitlerizma dWasvim “ućčutao, uzeo je posle njegovog sloma živo učešće u anjizaciji Kulturbunđa, On je nedavno objavio roman »Mrtvačidi ples« (Totentanz), u kome pokazuje kako je Hitlerov sistem laži i prevara povukao »ošrednjeg Nemca« ma put jašističkih zločina.

Iz ovog letimičnog pregleda. vidi se da u izgradnji nove nemačke literature učestvuju uglavnom pisci koji su otpočeli svoj književni rađ u Vajmamskoj Nemačkoj, a možda još i vanije, Mlađi i najmlađi književnici još traže svoj put: tek kada gaioni budu našli moći će še govoriti o korenitoj obnovi nemačke hnjiževosti,

DRAMSKA KNJIŽEVNOST : U RUMUNIJI

Rumunski književnik Dimitru Kifa objavio je nedavno u časopisu »Flakare« članak u home prikazuje stanje dramske književnosti u. Rumuniji kao i razvoj i ostvarenja mlađih dramskih pisaca, |

Oslobođenje Rumunije i dsgocijalni preobražaj koji se u Rumuniji ostvaruje, ističe Kifa u svom članku, dali su velikog poleta rumunsitoj književnošti. U svim MKnjiževnim ~ rodovima pojavila su se dela koja obrađuju društveno>političku stvamost nove Rumunije. Jedino na polju dramske književnosti. nije se mnogo. osetilo. od ove živosti i poleta, U prvim pozorišnim komadima, nastalim po oslobođenju, zapaža se ideološka konfuzija i dekadenina stremljenmja, Jedini komad iz tog perioda sa pravilnom ideološkom lNomcepcijom, kaže Kifa, jeste drama Mihaila Davidoglua »Čo= vek ie. Čeatala«.

Posle ovih prvih komađa javljaju se drame Klriceska, Šaginiana | još nekolicine numumskih dramdih isaća, RMoje svaka ponaosob pretstavljalju izvesna” MnjiževMa postignuća, ali pošmaftrama u celini, mikako mne pretstavljaju jeđan određeni, napredni pravac u dramskoj knjževnosti,

Repertoar za ovu sezonu sastavljen je još prošlog leta, te Je &iromašam u novim komađima h autora, Međutim, od prošle jeseni do sada predat je Direkciji pozorišta izvestan broj komada, među kojima ima nekoliko od veće vrednosti, Većina ovih komada «odlikuju se inmteresom za problematiku revolucionarnog preobražaja koji se odvija danas u Ru-

„ muniji, dok drugi obrađuju značajne

događaje iz nacionalme istorije MRu-|

| \muhije, Ovi komadi odlikuju se pra-,

vilnijom ideološkom ~ orijenftacijom, što je avakako nov, pozitivan, mome-, nat u rumunskoj dramskoj Književ-

U rumunskoj štampi mnogo se piše o komadu »Balčesku« od Kamila Peiz nacionalne

istovije. Istoriski muotiv .obradio je i. · Viktor Hfitimiju. Njegova drama »Haj|

„„duoi« pokazuje da se Eftimiju trudi,

da napusti svoja došadašnja dekaden-| vtna shvatanja i da svoje stvaralaštvo stavi u-službu naroda, ji

Jeđam od najpoznatijih rumunskih. dramskih pisaca je Jon Luka, Njegov!

dramski talenat · je takođe bio zalu-

(fao na Stranputicu psihologističkih | · igtmaživanja, čalt i migtike, Međutim, psolednjih · Jon Iamka se više, približio realtičkom tretiranju dru-. štvene problemtalke, Njegova drama, »Dumitra« odigrava se u godinama uoči, mevolucije 1848, dok druga dra~

- "OLOVO 0. [| ~

ma »Veštica Leana« bhikazuje brafiw mljenje rumunske i ruske vojske 23 voveme rata 1877,

Temattila iz «prve polovine prošlog veka (ustanak Tudora Vlađimireška 1890 — 21 gođine) obrađena je i '8atiričnoj komeđiji Laskara Sebastijani »Sa hlebom i soli«. :

Tetoriski komad »Kodđ dobrog i veGelog Ilje« od Jona Damijana prika= zuje Wilno građanstvo Bukurešta, sitne zanatlije i trgovce za vreme movo> Jucije 1848, :

U pozorišnim komađima sa aktuelnom: tematikom, oseća se, kao i u jistoriskim dramama. uticaj sovjetske dramaške lmjiževnosti, Među piscima koji se bave aktuelnim “problemima mnogi se prvi put javljaju sa svojim dramama, a neki od njih st čak veoma. mlađi, Or S

Komeliju Dragomam u svom ko

madu »Kanton 88« opisuje štrajkove

železničara u Grivici, Drama LLučije Demetrius pnikazuje mnationalizaciju,

komađ Gusštava Valentina dekađenci« -

ju i izolovanost buržoavije, Jon Bor“ vizeanu prikazuje žitarskog špekulanta wu dunavskim. lukama, a Vornik, Basaberanu stav omladine za vreme Hitlerove okupacije. ; # · U svom obrađivanju savremene problematike mlađi pisci se najčešće služe datirom, kao majjačim oružjem u borbi protiv imperijalizma, Njihova satira uperena je protiv svega ŠtO je nazadmo, zastarelo, nezdravo, OŠtra kritika' birokratizma data je u komediji A, Šaginiana »Gospodin generalni direktor« i u komađu »Situacija N 4« od Jonela Carana i Štefana Tita. Korumpiranu građansku štarpu i izdavačko poslovanje žigošu Aviam i Pirea u svojoj komediji »Po pesku 226 U svome prikazu Dimitru Kifa navođi i komađe za dečje pozorište, kao što su »Devoičica iz šume« | »Rađionica patuljaka« od Kobara i Rudeana i »Deca ribarskog zaliva« od Danijana i IlHjeska.

Ovi pozorišni komadi, koji su. podneti Direkoelji pozorišta, polcazuju, prema oceni lista »Plakare«, da je u Rumuniji dramska književnost dobi'la nove mogućnosti za pravilan raz vod | nalazi se na putu napretka,