Književne novine

BROJ 18

PO TO PMIVIP ar IU MVE MEA, Ya 03 ia FANT. 1 ATI 7, dr aeat #30 Fay ezd o ) .

KARFL DESTOVNIK-KAJUH

Ovog proleća navršilo se pet godi-

na otkad je pao u borbama Četrmnaeete divizije u Štajerskoj slovenački pattizanski pesnik Karel DestovnikKajuh. Imao je jedva dvadeset i jednu godinu. , Godine Kajuhovog dozrevanja pađaju u vreme kada su se suprotnosti između imperijalističkih i slobodolju“ bivih snaga u svetu zaoštravale do vihunca, kad se oružani sukob iu Bvropi već nadvio kao pretnja u vreme kad je u našoj zemlji diktatura vladajuče klase već dobijala majbrutalnije oblike, ne birajući sredstva za borbu protiv naprednih snaga.

Škola sa svojom lažnom učenošću i policiskim vaspitnim metođama već tađa je mladoga Kajuha pritiskala i sputavala. Rano sazreli dečak je uskoro shvatio uskost života oko sebe,

Imerio je trvenja u svetu i nije mu bilo teško da izabere svoj put, Već u njegovoj pelnaestoj godini nalazimo ga kako učestvuje u kulturno" političkom rađu omladine u Šoštanju odakle je bio rodom, a u isto vreme već se javlja u naprednoj omladinskoj štampi i piše prve pesme. Istina, njegovi stihovi iz tih dana još su nevešti i slabo skovani, ali je misao u njima zdrava i plamena, Najvećim delom to šu pesme sa neprikrivenom gocijalnom „tematikom, glasna i nesumljiva osuda staroga poretka: Pismo iz internata, Žalosina pesem bajtarja Drejca, Delavci 8 kmetov, Leja dobrodelnega društva, Kmečki otrok sprašuje, Pesem o družbi — gde nam već sami naslovi kazuju misao koja se u tim stihovima obrađuje, Iz tog vremena je njigova pesma »Nocoje (»Noćas«), u kojoj je cenzura izbrisa" la kraj:

Patrulja žandarjev

odšla je v tem času

trdo skozi noč,

in njih bajoneti

sO pesem na tisoče koscev razklali,

Kajuhova politička orijentacija, kakva se ogleda i u ovim stihovima, svakako nije mogla biti po volji tadašnjim „vlastodršcima. U proleće 1940, kad je bio u šestom razredu, isključen je ža uvek iz celjske gimnazije — zbog sudelovanja pri šire* nju komunističkih ideja, školovanje je produžio u Mariboru, gde je ražvio vrlo šitoku delatnost: studirao je marksističku literaturu, prevodio Gorkog, organizovao sastanke i izbor ne borbe u gimnaziji, pisao u napred= nim đačkim listovima, spremao re” ferate i smišljao pesme, U svemu tome njegova misao vodilja bila je novo doba, o kome je u jednom od svjih tadašnjih pisama napisao sledeće: »Novo doba koje se približava zahtevaće čvrste ljude, koji će morati što više gznatiitako ćemo i mi biti jedni od onih koji će isgkrom svoga duha graditi temelje snažnoj i lepoj zgradi socijalizma«.

U Mariboru su Kajuha uskoro opet osumnjičili zbog „komunističke propagande, izvršili pretres i poslali pa pred sam slom stare Jugoslaviie u zloglasnu Ivanjicu na »vojnu vežbu« Kad se vratio iz logora, počeo je rat.

Meseci koje je Kajuh preživeo za vreme okupacije, pve svoga odlaska u partizane, kao ilegalac u Ljubljani, bili su najplodniji od svih razdoblja njegovog živofa· U to vreme, usred najtežeg ilegalnog rada, kad je spavao »svake noči pod drugim krovom« Kajuh je hapisao svoje najlepše pesme: venac ljubavnih pesama, pesmu majci, partizanske stihove,ukratko rečeno sve ono što je najlepše u njegovoj zaostavštini.

U toku leta 1943, malo pre italijanske kapitulacije, Kajuh je napustio Ljubljanu· Odredili šu ga u Četrnaestu diviziju i on je s njom prešao dobar deo „Dolenjske, „Notranjske i Primorja sve do Brkina; s tom divizlijom je pošao zimi, januara 1044, i wa teški i Slavfii put—-bP Btajersku·

prozorčiće ugledali užurbane fotofteportere koji su se tiskali pred avionom, pripremajući reflektore i aparate, Stjuardesa, u čijim smo očima porasli zbog te fotoreporterske navale, blagonaklono nas je upućivala da zauzmemo dobre stavove i da se smešimo. Jedna reporterka, koja se probila žajedno s fotoreporterima, već je počela da isprobava koji jezik namo i da nam dovikuje pitanja. znajući već naravi velike američke štampe, pravili smo se gluvi i najzad morali da se izvinimo time da smo preko trideset sati u letu i da smo urnorni. Međutim, zasad su naš od repottera otrgle aerodromske Vlasti.

Crnački fiaučnik Armnato iž Liberije prot. ,.vovao je na kongdtesu mira kako je na putu i pri dolasku u Njujork bio izložen ponižavanjima i maltretiFanjima, Za nas su aerodromske vlasti zhale đa stižemo, i bile su korektne, Američka vlada i štampa Ve su objavile pre dolaska stranih delegacija da se delegati iž zemalja »iža BVozdene žavese« puštaju na kongreš iako je kongres mira čisto horbtž stička akcija, i da će ROIREOI iz SSSR, Jugoslavije, Poljske i ehoslovačke dobiti vize zato Što su ohi zvanični pretstavnici svojih vlada, a komuniste iz drugih zemalja, u kojima komunisti nisu na vlasti, neće DSi na kongres. ''ako nisu pulišteni delegati iz Frahcuske, Italije i Engleske, sem je i noga, a za komunista je proglašen francuski opat Bulije. (Mađarska, di“ legacija nije dobila vize zbog : iosentia, bugarska delegacija nije 4 Ž valjda zbog kampanje koja se U s vodi zbog osuđenih protestantskih BK štenika, a ni rumunska nlje Goti: Sem toga se zvanična Amerika byalljh da se SAD ne boje stranih komunista, neka ovi vide »pravu ademiolTat i neka ih ova zarazi, američka V We labo širokogruda za razliku od... itd. ž vreme je velika američka štampa po vela besomučnu kamban, u protiv Kon– gresa za mir i protiv stranih SOEJA fa, obećavajući da će stotine hilja

Kajuhovo pesničko delo iž toga vre+ mena nije bogato. Utoliko je značaj” niji njegov rad kao vođe kulturne sekcije divizije: bezbrojni mitinzi, na kojima je sam recitovao svoje pešme, tihe večeri kraj vatre, kulturro-politički rađ među borcima, priredbe u oslobođenim selima — sve je to deo onog života, kojemu je Kajuh svojom vedrinom i neumornom aktivnošću dao naročit pečat.

Karel Destovnik-Kajih Crtež B. Jakca Iz 1944

•

U toku tog rada Četrnaestu diviziju zahvatila je surova februarska o”

fanziva, u kojoj je, pri probijanju obruča dalo svoje živote više Od polovine boraca. Među njima i pesnik Kajuh.

Kajuhovi prvi stihovi, koje je pi" sao još u đačkim godinama, katkada su vrlo nevešti i nedozreli; isto tako jaki su još domaći i strani uticaji, Ali ono što iznenađuje u SškOro svB= kom njegovom stihu, pa čak i u onim prvim, to je: strašna, nepomir” ljiva osuda starog sveta, isto toliko strasna, okrepljujuća vera u čoveka, u čovečanstvo. Kajuh je rado stupio u službu tog čovečanstva i postao nje gov glasnik u hatežim dahima:

Moja pesem ni le moja pesem, to je krik vseh nas. Moja pesem ni le moja pesem, To je boj vseh has.

Osuđa nepravilnog uređenja sveta, životna vedrina, svetla veta u čoveka i u ždfavlje ljudskih šhaga, bof“ benost i iskrenost, jednoštavan pesnički izraz i neizveštačeno osećanje — iu svemu tome leži snaga i lepota Kajuhovih pesama iz hjegovih ztelih godina. U tim pesmama on je poštigao ravnotežu tematike i svojih štva ralačkih snaga: čist umetnički izraz i skladni oblik lili šu se u jedno sa zdžavom, borbenom iđejom koja je sazrela već u prvim Kajuhovim sti” hovima.,

Za nas, međutim, Kajuhova pesma znači i još nešto više: oha je đeo naše oslobodilačke borbe, njen dokumenat i mrelo umetničko uobličenje, a isto tako i deo našeg novog života, na čiji nam je put ona ukazala, Kajuh taj život nije dočekao, ali je umro s vedrim osmehom:

Lepo je, veš, mama lepo je živeti, toda, za kar sem umrl, bi hotel še enkrat umreti.

Dušan MORAVEO

poštenih Amerikanaca svojim neprekidnim demonstracijama pokazati da su komuhisti nepoželjni, tuđi i mrsški Americi.

Đošto je tžebalo dokazati da še žVa–

nična Amerika ne boji »službenih komunista« iz zemalja »iza gvozdene zavese«, formalnosti nisu bile kruto sprovođene, Dok su nam još pregledali priljag, da bismo sa štambiljem na hjemu mogli najšad žakoračiti u Amieriku, reporteri su već žamorili na izlazu iz tog odeljenja. Iz raznih velikih listova su čekali, tiskajući se nestrpljivo i surevnjivo ko če napraviti bolji intervju i biti brži.

Međutim, Već smo pre izlaža žzate\li jugoslovenske drugove koji su naš čekali, i heke prijateljee-Amerikance koji su došli pred nas iz organizacionog odbora kongresa. Jedna „mlada Amerikanka iz odbora užurbano je trčkarala između nas i reportera. Jugoslovenski drugovi su nas upozoravali da je riskantno reći ma i jednu reč, jer čak i iž izjave da smo dobro Dutovali može da ispadne neki falsifikat, Znali smo i raniie za naravi američke žtampe, ali smo to konkretno tek sada imali da vidimo. Našu boruku da nema intervjua reporteri nisu hteli da prihvate. i

Štampa ie Već danima i riedeljama vodila huškačku kampanju „protiv kongresa ža mir, Jusosovenska delegacija stigla je poslednja, u poslednjem momentu pted početak kongtesa. i neka provokacija mogla bi biti senzacija. Tim pre što je upravo tih dana reakcionarna, i ne samo reakciodarnn štampa Bila puni zlarman!nih dezinformatija O Mahkeđoniji, o trupama koje 8E koncentrišu ha jugoslovehskoj Wian'ci da napadnu du .oxl3V |. o pobunama u Jugoslaviji i sličnih besmišltca ji 9»MKupusa« kako, bi 4 engleski reklo. Treba irnaati obzira i prema organizatorima diskriminirah0ga kongresa, a treba. sprečiti i falsifikate koji bi se koristili, Ali TRON izjavu nije prosta stvar. Reporteri be-

U ovom zborniku, koji je objavilo izdavačko preduzeće »Novo pokolenje, sakupljeni su prozni radovi mladih pisaca iz svih narodnih republika Jugoslavije. U njemu je još u jednom vidu došlo do izraza okupljanje jugoslovenske narodne omladine na zajedničkom poslu, odrazilo se u mladoj književnosti ono što se pokazuje u svima poduhvatima narodne omladine: čvrstina bratskih veza između naroda koji sačinjavaju Jugoslaviju,

Jedinstvenost narodne omladine u Jugoslaviji ogleda se i u ovoj knjizi. Prozni radovi u njoj sadrže osobenosti raznih krajeva, koji su dali svoja obeležja &tilu mladih pisaca, sadrže i različitost u uticaju tradicija, u uticaju na razvitak književne individual–nosti pojedinaća, ali u temama, motivima i sadržini imaju mnogo čega zajedničkog. Ono što je kod ovih mladih bpisaća svima zajedničko, to je da Be oni izgrađuju U revoluciji, da izrastaju iz revolucije i da gotovo svi teže da ispune svoje književne sastave onim što su doživeli u svojoj revcjucionarnoj savremenosti, i to onim Što Bu oni sami u svojim mladim godina ma doživeli.

Oni pišu o narodnooslobodilačkoj borbi, i to većinom o stupanju u bor= bu, o snažnom delovanju narodnooslobodilačke borbe na život mladića i devojaka svetlim primerima slobodarskih podviga, revolucionarnim duhom i sadržinom borbe protiv okupatora i njegovih pomagača, Oni pišu i o stavu narodne omladine u eposi izgradnje socijalizma, isto tako veličanstvenoj li herojskoj,

Zbornik ima jedan ređaktorski nedostatak. Trebalo je dati čitaocima informacije o mladim piscima, nešto O njihovoj biografiji, o saradnji po čagopisima i listovima i njihovim većim radovima alto ih imaju, a pojedinci ih maju, jer su u zbomiku objavljeni iz njih odlomci. Odlomci su dati iz radova Mata MBeretina, Ivana Brajdića, Mitje Vošnjaka i Vojislava Jelića. Odlomak »Djetinjstvo seoskog proletera« od Mate Beretine (odlomak iz veće pripovetke, objavljene u zbirci novela, koju je izdala »Matica Hrvatska«) ukazuje ma veći književni rad u kome se razvija životopis siromašnog seoskog dečaka uz opise društvenih odnosa iz vremena kapitalističke eksploatacije pre rata. Odlomak pokazuje pripovedačke sposobnosti mladog pisca za takav veći rad u razvijanju fabule, sukoba, u oštrini posmatranja, u plastičnosti slika života, Izvesne indikacije iz ovog odlomka sa= mo riagoveštavaju da bi se pisac morao čuvati od šematškog sociologiziranja i od veštačkog psihologiziranja Objavljeni odlomak iz proze Ivana Brajdića »Vojo« ima žŽivosti u ilustraciji situacija, ali i knjiškosti u crtanju likova i još nevičnosti u razvijanju fabule. On se mora starati da kada opisuje događaje koji su pretihoditi ratu šačuva i njihovu istoriSšku Vvemost, da se ne bi dobio na primer utisak đa su oficiri hteli da ratuju protiv Nemaca, a vojnići nisu, Takođe ima u njegovom radu i izvesnog uprošćavahnja pojava koje su u ratu bile mnogo složenije, kao na primer propaganda pete kolone, Dok Brajdić u objavljenom odlomku opisuje dahe ii kojima se još Td razvila borba sa okupatorom, dotle Mitja Vošnjak (odlomak iz hronike »Naša Vvelika matura«) prikazuje dane prodiranja Nemaca, naoružavanje ustanika, atmosferu prvih dana okupacije punu eksbploživa, uzbuđene dinamike, rizičnosti ustaničkih poduhvata. Vošnjaku bi trebalo &krenuti pažnju na izvesnu iskiđanosšt u elspozžiciji fabule, na knjišku sentimentalnost u prikažu ljubavnih odnosa, na reportažno-feljtonsku površnost, na novinarsku fražu kađa mu ličnosti daju deklaracije. U odlomku Vojina Jelića (»Naši ljudi«) obrađen je motiv polaska seoskih brigada na Prugu, borbe seoskih omladinaća sa pređeašudama svojih konzervativnih roditelja, opredeljenja seoskih devojaka za rad na pruzi kome su one upoznale opšti značaj, smisao, i istorisku vrednost i veličinu.

KNJIŽEVNE NOVINE.

»PROZA ML

Vojin Jelić poznaje harodni „goVoyv, njegov duh i slikovitost, takođe i život sela kome ne prilazi knjiški i stilizatofski, Njegovo pripovedahje ima živopisnosti, Ono čega se Jelić u ovom književnom radu treba da čuva to je pretrpavanja glavne radnje fabulć, detaljima, a ovo pretrpavahje dolazi iz težnje da se sadržaju da što više

· narodnih presnih boja. On bi morao

da posveti veći rad književnoj obradi teme i akcije.

| Motive iz narodnooslobodilačke borbe sadrže književni bpriloži Nade Valenčić, Marjana Matinca, Vlade Maleskog-Tala, Mladena Oljače, Mihaila Ražnatovića, Vojislava · Čolanovića. Nada Valenčić je obradila motiv o učešću hrabrih dečaka u harodnooslobodilačkoj borbi, onih dečaka koji su još nejaki postajali ne samo odvažni kuriri, već i boreći, sudelujući u svim ratnim okršajima zajedno sa odraslima. Nada Valenčić (»Maći«) anegdotski je dala povest takvog jednog dečaka Ba ljudskom toplinom, težeći za što prisnijim životnim akcentima, još ne nalazeći dovoljno tipičnih obeležja u slikanju likova i ne oslobađajući se od patetične sentimentalnosti. Marjan Marinć (»Mati«) pokušao je da prikaže, ohu majku borca koja je sve razumevala, koja se uzvisila i koja je strah i bol za životom dece duboko skrivala u sebe, Marinac je dao skicu portreta takve majke, skicu ša malo materijala, koju bi morao još razviti, 0obo< gatiti sadržinom, jer nosi u 5ebi životne istine i lepe impresije. »Prvo veče«, prozni rad Vlade Maleskog, prikazuje jedan događaj iz bor be, događaj žrtve mladosti, intenzivmo poentiraht u živom dramatskom pripovedanju, Maleski je u obradu ovog mofiva (odlažak u partizane ha samu Ssvadbenu noć) uneo i hečeg lirskog koje ima osnovu u narodnoj poeziji, Maleski bi morao paziti da u književnom radu ne pođe za iraženjem dramatičnosti po svaku cenu, a takođe i za traženjem bizarnosti u stilu. (»Ali naiđe strašna oluja.. Krv se proli u Kičevu, na Preseci, Karaormanu, Botunu, Turju, Mramorću... Blesnu Debarci u noči, kao danju. A u toj kobnoj svetlosti pomaljahu se lica sa ustaljenom nečistom krvi..«) Mladen Oljača (»Široke bukve«) opisao je bitku grupe partizana koje je okružio neprijateljski obruč, herojski podvig partizana koji se živi ne predaju, opisao je anegdotski, sa dobrim pripovedačkim elementima, koje je potrebno osloboditi daljim usavršavanjem književnog rada od feljtonskoga kao i od ovlašnog skiciranja. Vojislav Čolanović je ispričao pDOvest siromašne devojke sa Raba, (»Pumnicća«) koja je donela odluku da se bori protiv okupatora i koja je tvrdo ostala nepokolebljiva u izvršenju te odluke i tada kada su je stavili na strašne muke, Čolanović je dao poritret te proste, vrlo snažne devojke, seljanke, ulazeći prilično u njenu psihu i moralnu lepotu njenog podviga. Taj motiv bi mogao učiniti još plastičnijim i impresivnijim, bogateći ga u sadržini, „»Djevojka sa Ostrva« Mihaila nRažnjatovića otkriva književno obrazovanje pisca, težnju za plastikom dekorativnosti u &tilu. U donošenju atmosfere u kojoj se odigrava opisani događaj ima tendencija koje su u izvesnom Bšsmislu aPtističkog obeležja, a ispoljavaju se u nekoj bizarnoj kvazi tajanstvenosti. Ličnost pripovetke Mička ima po malo tarcanskog u liku, toliko je literatno naglašeno pustinjsko u životu ostrva na kome se odigrao opisani događaj. Motive iz života naših naroda posle oslobođenja obradili su Jovan Boškovski, Miodrag Đurđević, Anđelka Martić, Risto Trifković, Boškovski je dac u kratkoj crtici »Zemlja« epizodu iz agrarne reforme, skiciranu priču aq najamhom seoskom radniku ,o njegovom uzdizanju iz ropstva. Razvijajući se dalje u književnom radu morao b: Boškovski dublje ulaziti u revolucio-

sno opsedaju izlaz, Rešili smo da pro bijemo njihov obruč.

Američki prijatelji, s kojima još nismo uspeli ni da se upoznamo ni da se čestito pozdravimo, nisu mogli da shvate šta mi radimio, i zbunjeno su kaskali za nama, Naišli smo na prave obruče reportera, koji su držali nalivpera na gotov5, i fotorepottora koji su palili bliclampe i okidali aparate, Počela su da pljušte pitanja, no mi smo probijali kroz obruč ćuteći i ne obraćajući pažnju ha njih, Prvo su se bunili, a onda ljutili. (Nije reč samo o prestižu štampe, nego i o zaradi reportera). Nastala je dreka: »Što ne odgovarate?« — »Jeste li za Tita ili za Staljina?« — »Je li ratno stanje u Jugoslaviji?« — »Šta je s Makedonijom?« — »Šta mislite o Atlantskom paktu? — »Volite ]- Ameriku?« — Pitanja su pljuštala sve jače, a mi smo

probijali obruče, i nastala je gužva,:·

jer su reporteri, već besni, trčali i pred nama i oko nas.

Zbog zabune oko automobila, nismo uspeli svi da se brzo ubacimo u kola, i nastala je gužva kao da se vodi bitka izbliza. Naši američki domaćini, zbunjeni gužvom, jedva su se ugurali u kola s trojicom naših delegata. Ostao sam još ja, sitan između dva atletska druga, i žurili smo preman nutomobilu. Sad su reporteri imali lakšu situaciju i pfetpostavljali da je onaj sitni, koji se he snalazi, delegat, i smišljali su da onu dvojicu krupnijih proglase za one koji ne daju delegatu da govori, (Tako je prdfesionalna ali i banalna reporterska mašta prikazala Šosftakovića kao žrtvu), Kad smo se već ugurali u kola zakrčena prtljagom, nekoliko reporlerta zBBlav lo Jo oba vinta, unusllo nam 8» U liće sa BitOvOmi gtimasom, i šištalo prvo bitanja a onda psrevhko: »EProkleli Womunisti!«

Uspeli smo da krenemo tek pošto smo žalupili vrata bez obzira hoćemo li Rekoga udariti po glavi ili po nozi. Nedostajalo je još samo da jurthu za nama automobilima, — ho scena se nije nastavljala.

To je bio prvi doživljaj u Njujorku. No proboj je bio koristan, jer sutradan u novinama nije bilo nikakve izjave pripisane nama, samo, fotografija ispred aviona. 7

Tek kađa smo stigli u grad, pozdravili smo se s američkim prijateljima iz progresivnog pokreta ža mir. Podelivši nas, poveli su nas u dva porodična doma, gde smo imali prilike da steknemo prve utiske o ohim poštenim i dobronamoernim Amerikancima 8 kojima se može biti prijatelj i treba biti priiatelj,i koje treba što bolje upoznati, Jer kao što treba što konkret= nije, sa što Više ražumevanja: ža od riose, suprotnosti i osobenosti upoznafi onu kapitalističku Ameriku koja danas čini tolike zaplete i smicalice u svetu, tako treba konkretno upoznati one napredne snage Amerike koje se fako razlikuju od naprednih snaga u Evropi, te se s njima ne može stvoriti jači kontakt i saradnja ako se tretiraju po nekim šemama,.

»Korektno« proterivanje

Već sutradan, na dan početka .zaseđdanja kongresa, videli smo još jednom Ni šortu reportera koja nema ni najdal'e veze s poživom javnog radnika. (Razume se da u Americi ima pored naprednijih publicista i manje nezgrapni reakcionarnih „novinara koji evoju reakcionarnost plasiraju na uglađeniji način), Pošto su na konferenciji za štampu, koja ie priređena za strane delegate, padala provokalivna pitanjn m vezi sa stanjem u SSSR-u prvo Fadejevu, oha su zatim padala meni Veći deo reportera ,sa šeširom na glavi u vrlo pristojnoj dvorani, sa cigaretom u udlu umnana, ličila ie na figure koje bi na scenu izneo Nneki naš rediteli kome bi kritika zamežila da ie suviše šatžirao. Bili su bešhi što nijedna provokacija upućena jugoslovenskom delegatu u Veži s 9dnosom između Jugoslavije i SSSR nije uspela da stvori ni najmanji utisak razdora u socijalističkom frontu. Na američku javnost uticalo je naročito

narne promene koje su izmehile život poljoprivrednog radnika u Makedoniji i stavili ga u položaj da se bori protiv eksploatatorskih kulačkih apetita, Miodrag Đurđević opisao je put učitedjice u žabačeno selo (Odlazak«), njenu Tešenost da posveti svoju mladost i svoj život narodnom prosvečivanju. On je imao težnju da pokaže zanoš mladog čoveka koga je vaspilala Narodna revolucija da se prihvati svakog, i najtežeg zadatka čije će uspešno izvršenje koristiti narodu, No ta težnja se u velikoj meti slomila o hladnoću nočne putničke atmosfere, hladnoču saputnika, pa i hladnoću oduševljenja u govoru o stvaralačkom radu onih koji o tom radu govore. Miodrag Đurđević je još pod velikim uticajem bročitane literature i još se bori s težnjom ka konstruisanju. Život naše savremenosti taj uticaj u ovom proznom sastavu nije prevladao. Anđelka Martić je motivom koji je uzela u obradu u proznom sastavu »Novi razgovori« najbliža našoj aktuelnoj stvarnosti. Tu je obrađen sukob između šeljaka koji je ušao u zadrugu i kulaka, I tu je došlo do izraza dobro poznavanje života sela, pokazao se lep ježik, pa i sposobnost da se portretiraju ličnosti koje su u sukobu. Ovi portreti bi bili plastičniji kada bi se dalo više raznovrsnijih crta u karakterižaciji ličnosti, kada bi to što je u njima tipsko izbilo izražitije u sukobu, kada se pisac ne bi poveo za šematskim prikazom govora lica i šematski izvučenom tendecijom, Tatjana Frković je u književnom radu »Iz

života Jage #Žindrive« obradila motiv, sličan onome u »DjetinjstVu Sšeoskog proleterake• Mate Be-

retina. I tu ima kapitalističke eksploatacije, prikaza sudbine jednog Ssiromašnog deteta koje odmah u detinjstvu stupa u ponižavajuće ropstvo. Stil Tatjane Prković je kondenzovan, dosta plastičan, pun slika i opserva= cija. Pabula je dobro vođena, razvijena, samo je njen kraj ostao nekako utopijen u »monotonoj luzi« Uz to ima wu njoj i izvesnog artističkog tretiranja materijala koji se obrađuje. Risto Trifković u prožnom radu »Svanuće Jevstatija Kačamaka« unosi dosta naturalističkih elemenata, grubosti u crtanju, sirovosti i pored toga Što u njegovom pripovedanju ima Žživopisnosti i Jokalne boje.

Redaktori Čedo Vuković i Luka

a

to što su delegacije iz zemalja »iza gvozdene zavese« zauzimale iste pozicije u borbi za mir i za miroljubivu saradnju među narođima.

Kongres se održavao u dane kada se održavalo suđenje dvanaestorici rukovodilaća Komunističke partije SAD, kada se potpisivao Severoatlantski pakt uperen protiv Sovjetskog Saveza i zemalja narodne demokratije, kada je stigao Čerčil da harangira protiv mira i svi izlozi bili puni njegove knjige »Njihov najlepši čas« (Najlepši čas Nemaca), kada je situacija u Kini tištala američke imperijaliste ialto veličanstveni prelaz preko Jangcea još nije počeo, kada je trebalo stvoriti atmosferu pogodnu za miniranje Organizacije Ujedinjenih nacija pred početak zasedanja.

Kampanja velike, „reakcionarne štampe nije postigla efekat koji je htela. Iako veliki deo Amerikanaca, dezinformisan i dezorijentisan štampom i radijom kojima ne veruje ali je njima otrovan, ne razume pravi smisao događaja i odnosa u svetu, raspoloženje za mir je jako, a grubi postupci protiv kongresa mira raskrinkavali su američku vladu koja je uveravala da ne ugrožava ona mir, I oni »piket-lajni« kojima je reakcionarna štampa davala veliki značai bili su i manji i mizerniji nego što su mogli biti. Pred zgradama u kojima su se održavale sedniće Kongresa za mir stalno su hodale povorke demonstranata rioseči huškačke parole protiv Kongresa i protiv komunista. OSveštana forma štrajkovania pred preduzećima i radmjama ptotiv kOojih se štrajkuje ne samo što je bila ispunjena wodvraftnim sadržajeni, nego je delovala kao ružna karikatura, Demonstranti su s vremena na vreme klečali pred zgradama zasedanja i niolili se bogu da satre neprijatelje — tojest pobornike mira i saradnje među harodima. Jedan od glavnih organizatora te ipak neuspele demonstracije jeste katolička crkva, koja u SAD pretstavlja najagresivniju snagu

i

DIH«

Soldić nisu dali objašnjenje po kome kriterijumu su sastavljali ovaj zbornile, niti su govorili čitaocima da li su ovi prilozi već negde objavljeni ili su pisani za zbornik, Verujem da bi na primer sam redaktor Čedo Vuković bio bolje zastupljen kakvim drugim proznim sastavom, jer njegov prilog »Ćerim i vajar« stoji u zborniku neusklađen sa onim što čini zajedničkim sve druge priloge. U motivu ovog Vukovićevog rada ima knjiškog i apartnog, dok u obradi tog motiva preovlađuje feljkon, Vuković, međutim, ima izrazitije pripovedačke sposobnosti, u izlaganju i razvijanju fabule, pa je trebalo da u ovakvom zborniku nekim drugim proznim sastavom bolje prikaže te svoje sposobnosti.

Kada se pregleda ceo zbornik dobija

se utisak da izrastaju pisci sa pripo-

vedačkim kvalitetima. Njihovo knjk ževno Stvaranje temelji se uglavnom na lepim fradicijama realizma, Ovi mladi pisci oslobođeni su u velikoj meri pretencioznih traženja osobeno sti i bizarnosti, knjiškog individualiziranja i knjiške nastranosti, U najvećem delu kod njih, u njhovom stvaralaštvu oseća se uticaj onog snažnog pokreta koji je zahvatio narodnu omladinu i preobražio njen život, On upućuje i kmjiževnost mladih pisaca ma jasne perspektive, određuje joj savremeni realistički ton,

Mladi pisci u znatnoj meri pokazu– ju feljtonsko-anegdotski način pripovedanja koji oni moraju prebroditi Pokazuju po gde gde i artistički, knjiški prilaž izboru motiva, donekle i kod ranje obrade pripovedanja skučenost u sadržini, površnost, shematizam. Život naše bliske prošlosti i naše savremenosti međutim je vrlo bogat u motivimn i sadržini bogat u materiialu i za pesmu, i za realističku pripovetku. Mladi pisci imaju u životu i borbi na-

rodne omladine takve divne motliveZza ,

književne radove kakve nikad pisci naše književnosti nisu imali. Zbornik daje samo jedan mali, uži deo života naše narodne omladine. "rreba poći više u širinu, zahvatiti sve šire i sve zamašnije ono Što najizrazitije karakteriše život narodne omladine, a takođe ne ograničavati se samo na život njen, već smelije, zamašnije i razvijenije ulaziti u prikazivanje naše nove životne stvarnosti. i našeg revolucionarnog preporoda, yo Velibor GLIGORIČ

reakcije, povezanu s reakcijom u svim drugim zemljama.

Postupak vlade, koja je pozvala delegate SSSR, Jugoslavije, Poljske i Čehoslovačke da se u »razumnom roku« udalje iz SAD, delovao je kao flageanini demanti koji je sama vlada dala protiv priče da u SAD vlada potpuna sloboda uverenja i da se vlada ne boji pobornika mira. Proglasivši komunistima sve one koji su učestvovali na kongresu (pa i one Dprotestantske biskupe i sveštenike koji su istupali kao govornici i čak čitali molitve), zvanični krugovi postigli su da uspeh kongresa digne ugled progresivnim snagama Amerike. A uskrativši stranim delegatima iz zemalja socijalističkog tabora da učestvuju”na velikim mitinzima po ostalim gradovima Amerike, proteravši ih i pored izdanih viza, Stejts department je sam udario po iluzijama mnogih američkih građana, Jer mnogi američki građani koji ne znaju šta je rat i još ne znaju ko izaziva rat i ne razumeju stvarno odnose u svetu i veruju da i američka vlada hoće mir — verovatno su se zamislili o tome ko ustvari stvara onu psihozu rata koja zaista

postoji u Americi zaiedno sa zabrinu-

tošću zbog ekonomske krize koja = bliži, Za mnoge američke građane koji su politički slabo pismeni ali žele. mir, uvredljiv je bio pastupak Stejts departmenta koji je prvo govorio da strani delegati treba da upoznaju »pravu demokratiju« u Americi, a od~. mah zatim uskratio stranim delegatima da se izbliže upoznaju s mnqgo=

hvaljenim američkim načinom života. Stranim delegatima iz zemelja »iza”

gvozdene znvese«, kako su ih nazivali, onemogućeno je bilo da pođu u vazne

gradove SAD i tamo govore RDIOOONOR f

tampe su 50, | ~-

ar

kim građanima koji hoće mir, ali. pored svih falsifikata velike š mnogi američki građani uverili

da su ti proteran

1...