Književne novine

GODINA II BROJ 23

Ađresa uredništva i administracije:

„1 4 IPO id

Pooh: +%% =

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE _—

Ka. Pib?hT{otoha

BUT„Oevene An

mije

Francuska 7 — Telefon: 28-098

IMPERIJALISTIČKI ZLOČIN ' KOD SKOČIVIRA

T Na našim granicama gtražari sama domovina.

Pre dve godine, u junu 1947, našao šam &e kod karaule 133. Iz nje je, u rano avitajne, nekoliko dana ranije, alarmiran brujanjem monarhofaš:istič= kog aviona, izleteo zastavnik „Miloš Janković. Još vruć od sna, još sa tragovima na u očima, odjenom je pokošen mitraljeskim rafalom.

Tu, na mestu jednog zločina, na mestu gde se, kao i 30 maja ove godine u selu Skočivir, kroz pucanj u. meso naših graničara izlila bestijalna mržnja krvnika grčkog naroda i protiv naših slobodnih naroda, dok je pred mojim očima, na tvrdoj suvoj zemlji još intenzivno crvena krv poginulog druga izazivala sećanje iz Oslobodilačkog rata, osetio sam u jed. nom brzom trenutku više nego ikad šta znači granica socijalističke zemlje. Ona je neprikosnovena. Na njoj srca i svesti miliona graditelja šsocijalizma čuvaju svoju sadašnjost i budućnost, obezbeđuju „solidarnmosšt među narođima.

Jednom će nestati granica među narodima, ali danas, dok se vodi borba za demokratiju u svetu, za oslobo= đenje porobljenih naroda, ona obezbeđuje slobodu i nezavisnost mnaših naroda, ona čuva bezbednost međunarodnog fronta mira i demokratije. Čuvati tu granicu, udariti po prstima svakoga ko se drzne da u nju dime, jeste čast i dužnost svakoga građanina naše zemlje. To znači čuvati neocenjivu tekovinu ne samo maših naroda, nego čitavog naprednog čovečanstva, Graničari koji je budna oka i budna srca čuvaju jesu vojnici socijalizma.

Tu, gde stražare naši vojnici sociMalizma teče granična linija na kojoj sam, kao nikad dotle, osetio svu lepotu naše stvarnosti koja se neprestano preobražava, menja svoj lik i, 8a Derspektivama otvorenim u budućnost, vri od probuđenog i revo» lucijom osmišljenog života, tu sam osetio kako naš život svakim časom poštaje bogatiji, rađosniji, snažniji, baš takav da jeđino u njemu čovek može da oseti ljudski smisao svoga postojanja, svojih pregnuća, svojih snova, da jedino kroz njega može da raste u celovitu ličnost, razvijajući do najpunije mere &evoje sposobnosti. Kao na dlanu učinilo mi se da vidim &vu našu domovinu, kako sa svojim radilištima, radnim normama, mitinzima, 8a svojom Armijom, svojim ustancima i palim herojima, sa svojom Petoletkom, 8a svojim pesmama i iznađ svega i u 6vemu sa svojom Partijom i drugom Titom, živi u svakom graničaru; osetio sam da »očima i oružjem graničara stražari sama domovina«, — kako je to jednom drugom. prilikom rekao jedan naš oficir iz Korpusa narodne odbrane.

Stražari sama domovina!

To graničari dobro znaju; to čini sadržaj njihove svesti koja kao najjače oružje bdi na granicama. Ali isto tako to zna i evaki trudbenik naše zemlje, svestan da na njegov trud tamo negđe na granicama misle vojnici Jugoslovenske armije dok, na opasnim mestima, danonoćno stoje na mrtvoj straži. Uzajamna povezanmošt i ljubav, svest o toj povezanoti jeste takva snažna činjemica đa Svaka „provokacija, svaki incident na našim „granicama „seizmografski zatitra u srcima svih naših radnih ljudi. zabruji kao u košnici kađ se na njenom ulazu pojavi neželjeni gost — insekt poznat pod nazivom »mrtvoglavac«, A ovakvi »mrtvoglavci«, naročito ovog proleća, vrzmaju se češće na granicama naše zemlje. misleći — uzaludno — da će pokolebati naše liude u izgradnji socijafiizma. U ranim jutarnjim „časovima, 30 maja ove godine, grčki monarhofašisti su iz aviona engleskog porekla bacili bombe na makedonsko. selo Skočivir.

Oni koje je američki imperijalizam kupio da - terorišu vlastiti narod nisu prezali pred tim da granicu svojih zločina pomere više na sever i da bezobzirno Sruče smrt na naša radilišta.

PFašistički zlikovci nisu morali na> ročito da se muče i traže na geografskoj karti mesta na pod razvijenom zastavom Partije bije bitka za socijalizam u našoj zemlji. Narod — gospodar u svojoj zemlji, poveo je tu borbu, i ona tutnji širom čitave slobodne zemlje od nezadrživih juriša u sve veće pobede. ·Simfonija te gigantske bitke u kojoj se zvuci kompresora slični štektanju mitraljeza mešaju sa brujanjem kamiona i buldožera, ta veličanstvena poema rada u kojoj su najlepši stihovi naši ljudi, svesni i požrtvovani graditelji socijalizma, izaziva u fačističkim glavama pDpanične asocijacije, mrsi im zločinačke planove i 6e bišne račune jer znaju da oma neodo-

kojima se '

Antonije MARINKOVIĆ

ljivo i kao poziv odjekuje u duši susednog grčkog naroda koji še pre= dano bori za svoje konačno oslobođenje, da kao i jugošlovenški narodi jednom za svagđa ovlada svojom sudbinom i odredi joj pravi ljudski smer. -

Jačanje naše zemlje, prirodno, ne ide u račum zločincima i profesionalnim ubicama. Njima nije u interesu da naši radni ljudi ovladaju sftihijom Cme Reke iisuše pedeset hiljada hek= tara močvarne zemlje. Otuda nije slučajno što je grčki avion u niškom letu mitraljeskim rafalom pucao u radnike koji rađe na melioraciji, u stanovnike Skočivira koji, pretežno stočari, imaju svoju seljačku radnu zadrugu. Monarhofašisti sikću od jeda što su trudbenici u našoj zemlji neustrašivi borci za socijalizam, što oni u svako= dnevnom rađu i borbi, jačaju, posta= ju čeličniji, prekaljeniji, bođriji' i vedriji. Oni ne mogu mirno da gledaju kako se posle jedne izvojevane radne bitke u našoj zemlji iđe u dru= ge sa većim iskustvom, većim ftakmičarskim poletom i oduševljenjem, sa još većim brojem radnih brigađa. Oni ne mogu da otrpe činjenicu da je naša domovina danas rađilište na kome ne samo građevine rastu u Vis, ka suncu, već i ljudi koji su ono najdragocenije čime se naša zemlja po= nosi, ljudi koji prave čuda od radnih podviga, takvih u svojoj veličini, po svojim razmerama da se mogu uporedHi sa herojskim: podvizima- naših boraca u ratu protiv fašističkih zavojevača. -

Smrt tri naša čoveka, potporučnika Rađovana Mandića i vojnika — graničara Hrista Ognjanova i Mata Šte= fanca, ranila je sve naše narode.

Pre dve godine, prilikom odđavanja pošte posmrtnim ostacima zastavnika Miloša Jankovića, naši radni ljudi

istupili su sa svojim gnevnim prote-·

stima protiv međunarodne reakcije. Od Valandova, gde je bio privremeno sahranjen poginuli Janković, uz kov-

· Čeg sa njegovim posmrtnim ostacima

bio je neprestano i njegov otac na putu za rodni kraj. Na njegovom tvrdom licu, licu crnogorskog seljaka, ni u jednoj bori koje je izbrazdao mučni život, nisam, za sve vreme puta, ni jednog jedinog časa mogao da primetim neki vidljivi trag bola, bol koji bi se ođrazio u reljefu fizionomije i izlio makar u jeđnu suzu iz bistrog oka. Očigledno je, međutim, bilo da se stari otac savlađuje, da guši u samom sebi, negde u dubinama svog bića, naviranje suza. Na polasku iz Valandova on je imao toliko snage, divne snage, da se potresnim i nezaboravnim rečima oprosti sa meštanima i da im se toplo zahvali za bukete i vence kojima su iskitili odar njegovog sina. Sav bol i svu žalost za sinom, na divljenje avih, on je pretopio u britke reči, u

—

protest protivu svetskog imperijaliazma i potpaljivača novog rata, U tom trenutku, pomislio eam: samo takav otac i mogao je da ima hrabrog sina, samo takav sin zaslužio je đa ima tako hrabrog oca...

Eto, isto tako kao što je otac Miloša Jankovića žalio za svojim poginu= lim sinom, ne suzama već svesnim i plemenitim gnevom žale naši narođi svoje najbolje sinove pale na braniku domovine. |

Dočekujući i ispraćajući posmrtne ostatke potporučnika Mandića i gr ničara Štefanca, naši radni ljudi izrazili su na masovnim „mitinzima Svoj protest protiv potpaljivača novog rata. Transparenti nošeni na O vim mitinzima „ispisani su krvlju

graničara koji su pali na braniku'

svoje domovine. Zločin koji su imperijlisti izvršili kod Skočivira desio se u isto vreme kad razni Enveri i Rakoši matematikom zločinačkih provokacija na granicama naše zemlje pokušavaju da rešavaju svoje imformbirovske jednačine, Strašna istina u svemu tome je da mitraljeska muzika ok. naših granica, kojom informbirovske poglavice prate iz'gradnju wocijalizma u našoj zemlji, još više ohrabruje međunarodnu reakciju na grubo gaženje međunarod= nog prava, na nasilno nadletanje naših granica, na sve drskije vršenje kriminala.

· Nemoguće je pretpostaviti đa u svojoj ma koliko borniranoj imform=birovskoj pameti budimpeštanske tiranske delije ne znaju čemu služe i kuda vođe provokacije koje insceniraju na našim granicama, na koga za sve to pada odgovornost.

Desilo se da 6u grčki monarhofašisti bombardovali jedno mirno selo u našoj · zemlji. Da li su zvanični pretstavnici u SSSR-u i zemljama narođne demokratije, koji inače stalno trube o tome da su prijatelji naših naroda, podigli ma i jedan glas protesta protivu ovog flagraninog nasilja izvršenog na teritoriji naše zemlje? Nisu. Da li je štampa u tim zem= ljama sa kojima imamo paktove o uzajamnoj pomoći makar i zabeležila ovaj nasrtaj imperijalista na demokratski front? Ni to, A sve to, pored ostalog i zbog toga što i ovaj doga= đaj, kao i čitava politika Jugoslavije, demantuju njihovo tvrđenje o prele sku Jugoslavije u imperijalistički tabor, I ne samo da nisu. učinili što je trebalo učiniti, već naprotiv, još ođmah, koliko sutrađan, mađarski gra-

nični organi prešli su na našu teri-

toriju i mašinkama osuli paljbu po vojnicima naše Armije.

Od ovakvog stava SSSR-a i zemalja narodne demokratije prema našoj zemlji trpi ogromnu štetu čitav međunarodni pokret radničke kla, front mira i demokratile, a izvlaće koristi imperijalizam i ratni huškači koji, pored ostalih mera, vrebaju sva= ku priliku da zabiju klin među demokratske zemlje. i

SPOMENIK

Exegi monumentum _

Lep spomenik sem si zgrađil, a ne z rokami: do njega se ne bo zarasla pot nikđar; in više se z glav6 uporno pnč nad nami

kot oni, ki ima ga car,

Ne, ves ne bom umrl! Telo segnije v jami,

a& V pesnih bo moj duh preživel mnogo let —

in slaven bom ostal, dokler bo pod zvezdimi prepeval le en sam poet.

_ Po vsej Rusiji glas razširit se o meni, in slednji jezik v njej me oenil bo in bral: Finec in vnuk Slovan, Tungđz neukročćni, Kalmik iz step me bo poznal.

In dolgo me moj rod ljubeče bo pozdravljal,

ker sem svobodno pel v okrutnih dneh verig,

ker s svojo pesmijo dobroto sem proslavljal, in padlim bil sem priprošnjik,

O- muza, naj boga povelje ti bo sveto, .

na slavo nič ne daj, ne plaši se zamer,

sprejemaj mirno vse, pohvalo in kleveto, in pusti s tepci vsak prepir!

(1836)

Preveo Mile KLOPČIC

BEOGRAD UTORAK, ? JUN, 1949

6 juna ove godine navršilo se sto poe= deset godina od rođenja „genijalog ruskog pesnika Aleksandra Sergejevića Puškina. To je veliki datum u istoriji ruske književnosti i ruske kulture. Ime A. Puškina obeležava novu epohu u istoriji ruskog književnog i kulturnog stvaranja. S Puškinovom pojavom ruska književnost definitivno se oslobađa stranih uticaja, zavisnosti od zapadnoevropske kulture i polazi svojim samostalnim putem. Delo A. Puškina pretstavlja u ruskoj književnosti odlučan preokret u pravcu realističkog odražavanja društvene stvar nosti u svoj njenoj raznolikosti i složenosti, Tek sa A. Puškinom ruska književnost uvrščuje se u red velikih svetskih književnosti.

Umetničko stvaranje A. Puškina, bujni razvitak njegovog genija uslov= ljeni su društvenim zbivanjima u Ru= siji u toku prvih decenija devetnae= stog veka, porastom novih, naprednih

'snama u krilu ruskog feudalnog druš-

tva. Porast tih novih snaga izazvan je krizom feudalnog društva, razvitkon? kapitalizma u Rusii na kraiu XVIII i u početku XIX veka. Podriva=jući ekonomiku feudalne Rusije i izazivajući pomeranje u društvenim odnosima, kapitalizam je izazvao truljenje čitavog feudalnog društvenog sistema u Rusiji, što je kasnije neminovno dovelo do radikalne promene u strukturi ruskog društva — do ukidanja kmetstva i uvođenia kapitalističkog poretka.

Na bazi tog raspadanja feudalnog društva i jačanja novih snaga u niemu razvio se politički pokret, poznat pod imenom dekabrističkog pokreta, koji izražava težnje tih novih društve= nih snaga. To je pokret plamića-revo= lucionara, kako ih je nazvao V. I. Le= njin, ali to je demokratski pokret, nje= gova je sadržina buržoaskodemokrait= ska, ma da su njegovi pretstavnici potekli većinom iz redova napredne pDlemičke inteligencije. Ponikavši iz ruskih uslova, iz ruske društvene sivar= noi, ovaj· pokret se dalie azvijao i jačao pod uticajem zapadnoevropskih ideja, ideja Francuske revolucije, Taj uticaj se naročito pojačao posle pobede nađ Napoleonom, kada su mladi ruski intelektualci iz redova plemstva, prolazeći kao oficiri ruske voiske kroz zemlje zapadne Evrope, do=šli u dodir sa zapadnom kulturom i upoznali se sa tekovinama modernog demokratskog pokreta na Zapadu. De= mokratski pokret u Rusiji dostigao je svoj vrhunac u decembarskom ustanku 1825 godine. Ustanak nije ušspeo i nije ni mogao uspe{i jer je krug njegovih učesnika bio suviše uzak, Ali on pretstavlja vrlo krupan događaj u istoriji ruskog narođa, On je obeležio prvu etapu u ruskom revolucionarnom pokretu, u borbi rus= kog naroda za oslobođenie ispod jarma feudalizma i samodržavlia.

Sa narastanjiem novih . društvenih snaga u Rusiji nastaju, pod uticaiem tih snaga, značajne promene i u ruskoj književnosti i kulturi uopšte. Sa truljenjem feudalnog društva odlazi u prošlost i njegova kultura, izumire klasicistička književnost, koia ie pretstavljala umetnički odraz ruskog feudalnog društva u periodu kada je ono bilo na vrhuncu svoje snage. Na kraju XVIII i u početku XIX veka pojavljuje se u ruskoj književnosti težnja da se na život i društvo gleda realnije, da se stvarnost prikazuje sa više kritičnosti. U književnosti se razvijaju realistički elementi, oni rastu i čak počinju da preovlađuju u njoj. Realističkih elemenata bilo je i u ruskoj Kknjiževnosti XVIII veka; oni su naročito izraziti u Fonvizinovim komedijama. Među piscima neposredno pre Puškina koji su dublje zagleđali u stvarnost feudalne Rusije naročito se ističu basnopisac Krilov i znameniti komediograf Gribojedov.

Ali pravi pretstavnik ruskog realizma, pravi osnivač, move ruske knji ževnosti jeste Aleksandar Puškin.

Rođen u Moskvi, u plemićkoi Doro="

đici, Puškin je od ranog detinistva bio okružen ljudima koji se bave književnošću. Njegov otac voleo je književnost i sam se bavio pisanjem stihova. Puškinov stric, Vasilije Puškin, bio je poznat pesnik u svoje vreme. U kuću Puškinovih roditelia dolazili su istaknuti književnici onoga vreme= na. Budući pešnik, još kao vrlo mlad dečak, pročitao ie mnogo knjiga. koje je našao u bogatoi biblioteci svoga oca. Međutim, on u kući svojih roditelja, koji su bili prilično lakomisleni ljudi, nije dobio neko naročito brižliivo vaspitanje. Kadđ mu je bilo dvanaest godina. roditelji su ga DOslali na školovanje u Petrograđd, u Carskoselski licej. Tai licej koji je bio baš u to vreme otvoren sa ciljem da se u njemu školuiu budući visoki državni funkcioneri. ađigrao,je važnu uloeu u životu A. Puškina. Namenjen deci iz aristnokratskih krugova i sinovima najstarijih ploemićkih porodica, Carskoselski licej bio je odlično organizovan. Za ovu

. Školu odabrani su najspremniji i naj-

iskusniji nastavnici, Pitomci su imali prilike u njoj đa se upoznaju sa najvišim tekovinama „evropske kulture. Puškinovo interesovanje za književ-

Radovan LALIĆ

nošt u liceju se još više prodđubilo. Prateći naročito pažljivo predavanje profesora književnosti, on je i dalje mnogo čitao, i-sam je počeo pisati stihove. Kao dečak od petnaest godina objavio je svoju prvu pesmu u onda poznatom. časopisu »Vesnik Evrope«. Zajedno sa svojim drugovima, od kojih su neki kasnije postali takođe poznati pesnici, Puškin je u liceju uređivao rukopisni časopis »Licejski mudrac«. Njegov. pesnički talent bio je vrlo brzo primećen. Na licejskoj svečanosti 1815 godine, na kojoj je prisustvovao stari i veoma cenjeni ruski pesnik Deržavin, Puškin je čitao svoju pesmu »Uspomene u Carskom Selu«. Stari Deržavin sa uzbuđenjem. je slušao stihove mladog pesnika i prorekao mu je veliku budućnost.

Događaji 1812 godine — Napoleo-

A. S. Puškin

uova najezda na Rusiju — potresli su čitavu rusku zemlju. Licejska'omladina najživlje je reagirala na te događaje. Oni kod Puškina i njegovih drubova nisu izazvali samo patriotsko oduševljenje, nego su ih primorali, kao i sve napredne ljude u Rusiji, da razmišljaju o sudbini svoga naroda, o položaju u kome su se nalazile ruske radne mase, u prvom redu seljaci, Licejci su nesumnjivo imali veza sa naprednim ljudima i pretstavnicima tajnih revolucionarnih društava, Puškin se još u liceju upoznao sa Petrom Čaadajevom, jednim od onih ljudi u Rusiji koji su tražili izlaza iz atmosfere tiranije i varvarstva. U književnom pogledu Puškin se brzo oslobađa klasicističkog uticaja, koji se u njegovoj mladalačkoj poeziji ogledao u-izboru tema iu rečniku, i približava se pretstavnicima novog, antiklasicističkog pravca u književnosii. Na. završetku svoga školovanja u liceju Puškin je postao član Književnog društva »Arzamas«,

Završivši licej 1817 godine, Puškin se još više približuje prelstavpjcima demokratskog pokreta, On wwogtaie član društva »Zelena lampa«, koje je u Stvari bilo legalna književna organa= nizacija tajnog društva daekabrjsta. U to vreme padaju najpoznatije Pušlcinove pesme uperene protiv samodržavlja i kmetstva. Tada je napisao odu »Sloboda«, u kojoj izražava svVOja demokratska shvatanja. U pesmi »Selo«, u kojoj je data mračna slika ugnjetavanja ruskih seliaka od strane plemstva, protest protiv obespravljenosti naroda zvuči još oštrije. Puškin je u to vreme pun borbenosti i vere u oslobođenje naroda. U jednoj pesmi, posvećenoj Čaađajevu, on kaže:

ToBapnHi, Bepb: B30MJTeT OHAa,

. Snesma rrmeHyrreJIbHOTPO CuaCTDbH, PoccMn BOIIDHMeT OTO CHAa, M Ba oOmoMKRax CaMOBJIaCTDH Harry Ham MMeHa!

(»Veruj druže:, rodđiće se zvezda čarobne sreće, Rusija će se prenuti iz sna i na ruševinama samovlašća biće napisana. naša imena«). U nizu .pesama i epigrama Puškin. ismeva i žigoše cara, Aleksandra I, njegovog ministra Arakčejeva, mitropolita Fotija i druge pretstavnike carskog apsolutizma. Puškin se onda još nije bio oslobodio izvesnih iluzija u pogleđu carske vlasti i monarhije. Ali, uprkos

tim iluzijama, Puškinovi stihovi ima-.

li su ogroman značaj. Oni su vršili veliki ideološki uticaj, udarajući po feudalnom društvenom sistemu ji po samodržavlju. Dekabristi su ih upotrebljavali kaa izvanredno uspešno agitaciono i propagandno sredstvo. Puškinove pesme, umnožavane i širene u rukopisu, nisu ostale nepozna=– te vlastima, Puškin ie imao da zahvali samo svojim prijateljima što je spa-

·sen od progonstva MI Sibir. Ali pro-

gonstva 'pak nije ižbegao, samo nije prognan u Sibir, već na jug Rusije. Tamo — na Krimu, u Kišinjovu, Odesi i drugim mestima — on je proveo nekoliko gođina, od 1802 do 1824. Carske vlasti nigde nisu bile zadovoljne pesnikovim držanjem, i Puškin je sa

_______ RR Ee |. PNS e ALEKSANDAR PUŠKIN ~

juga Rusije upućen na imanje svoga”

oca, u selo Mihajlovsko kod Pškova,

i stavljen pod najstrožiji nadzor, Ka-

snije mu je dozvoljeno da boravi u Moskvi i Petrogradu. Ali se do kraja svog života nije mogao osloboditi nadzora policije i tutorstva ministra unutrašnjih poslova i lično cara Nikolaja I. Nikolaj I hteo je da iskoristi velikog pessnika kao sredstvo za proslavljanje carske vlasti i monarhije, ali Puškin nije podlegao nikakvom pritisku niti obećanjima i do kraja svog života ostao je veran svojim ubeđenjima. Ali carska kamarila nije trpela upome i čvrste karaktere. Oko Puškina, kome je car na uvredlj.v na= čin nametnuo titulu kamer-junkera, počele su da se pleiu, na dvoru i U. aristokratskim krugovima, najgmusnije intrige, koje su se završile pesnikovom smrću, Godine 1937 Puškin je poginuo u dvoboju sa carskim oficirom Dantesom, PFaktički, avanturist Dantes bio je samo oruđe u rukama carske: kamarile, koja je htela po sva=ku cenu da uništi slobođoumnog·j nesalomljivog pesnika. 1

Iako je poginuo relativne mlad, u doba kad je bio na vrhuneu umstničkag stvaranja, Puškin je uradio vrlo mnogo. Njegov #alemt brzo se razvio i procvetao, dajući sve savršenije i zrelije plodove, Svaku njegovu pesnu, svako njegovo književno delo i široka čitalačka publika i napredr.i

književni krugovi primali šu sa naj-. većim oduševljenjem. Odmah na po-'

četku svoje književne delatnosti Puškin ee pokazao kao pesnik koji i u književnim i u ideološkim pitanjima ima svoj određem stav, kao stvaralac koji ide svojim samostalnim putem. Prvo Puškinovo književno dela jeste poema „Ruslan i Ljudmila”. Čitalač-

ka publika primila je ovo delo sa us,

hićenjem, ali ono je naišlo na, vrlo oštru osudu konzervativns= kritike. I to je razumljivo: ovo delo o.ilikuje ee realističnošću slika, obiljem aarodmih elemenata, jednostavan razgovornim jezikom, Kad se ovome d»xla ironi= čam ton, onda je razumljivo-š;y kon= zervativni Rkyitičari nisu mogli Fuhvalno govoriti o „Ruslanu i Ljudmi« li”, sve je to bilo u suprotnosti sa njihovim shvatanjem poezije. Međutim, upravo te nove crte Puškinove poeme ođuševile su ruske čivaoce,

Za vreme svog “boravka na jugu Rusije Puškin je napisao niz novih poema: »Kavkaski zarobljenik«, »Bahčigsarajski šedrvan«, »Braća razbojnici«, »Cigani«. U ovo vreme Puškim se

mnogo bavio čitanjem i izučavanjem.

dela velikog engleskog demokratskog pesnika Bajrona, Pomenut&# poeme odražavaju Bajronov uticaj. Taj uticaj ogleda se kođ Puškina u prikazivanju ličnošti koje se guše u almosferi savremenog društva i beže iz civilizovanog sveta među primiliivna plemena. Tzv. bajronovske „poeme pretstavljaju u Književnosti protest slobodnog čoveka protiv okova savremenog buržoaskog odnosno fowdalnog

društva. Međutim, iako je u ovim DO

emama Bajronov uticaj nesuvyniiV, Puškin se i u njima pokazao }hcao originalan stvaralac. To se naroito ogle= da u poemi »Cigani«, u kojoj autor pokazuje duboko poznavanje života. Veliri uski pesnik uvideo je da u borbi protdw iiranije ne treba tražiti izlaza u rusoovskoj utopiji. |

Boraveći u selu Mihajlovskom, Puškin je napisao istorisku tragediju »Bor:s Godunov«, To je književno de= lo koje pokazuje punu zrelost svoga autora. »Boris Godunov ima Ogroman značaj za razvitak ruske dra= me, Stvorena na istoriskom materijalu iz vremena građanskog rata i poljske intervencije u Rusiji na početku XVII veka, ova drama je re-

alistička i po autorovim pogledima na.

istoriju i po književnom metodu kojim je rađena. »Boris Gođunov« nema ničeg zajedničkog sa dotadašnjom pseudoklasičnom ili sentimentalnom tragedijom u ruskoj književnosti. Puškin nastoji da u svojoj tragediji da realistički, šekspirovski prikazane liČmosti. Na jednom mestu on kaže: »Kod Molijera tvrdica je tvrdica i ništa više, a kod Šekspira je Šajlok škrt, dovitljiv, osvetoljubiv, duhovit, dobar otac«, »Boris Godunov« rađen je upravo po tom principu. Puškinovi karakteri u ovoj tragediji nisu ap straktne personifikacije izvesnih ljudskih svojstava, kao što je to bio često slučaj u klasicističkoj drami, već živi ljudi, čije se tipične osobine ispoljavaju u društvenoj sredini u kojoj žive i kreću se.

Kapitalno delo A. Puškina jeste roman u stihovima »Evgenije Onjegin«. Na ovom delu Puškin je radio oko devet godina. Ono je plod ozbiljnih stvaralačkih napora, dugotrajnog rada i zrelog razmišljanja. »Evgenije Onjiegin« je realistički roman, koji daje široku sliku feudalne Rusije u toku prvih decenija XIX" veka, U njemu

se slika i prestoničko. ayistokratsko

društvo, i provincisko plemstvo, i ži-. vot seljaka, Osnovni likovi dela jesu razočarani »Suvišni čovek« Onjegin, koji ne može da nađe mesto u žvOtu, i obična ruska devojka Tatjana Larina. kojoj je društvo upropastilo život, ali nije uspelo da slomi ponnš

(Nastavak na trećoj strani)

—

< CC Ke