Književne novine

j etil škola svakako

KRANA4 -

SUSRET SA PIONIRIMA | DECA NOSE RANJENIK

| (Nastavak sa prve strane)

Još iz rata, naše slavne Armije i slavhih partizanskih · „odreda, Tamošnje vlasti i neki naši izdajnici pokušali 0u da ih lažu i advrate od Tita, od istine, od socijalističke borbe za srećan život njihove velike ' domovine. I ovdje Bu'se neprijatelji prevarili, gačunajući da će »dječurliju« obma–nuthi i povesti stranputicom, zaboravili 8u ovi klevetnici da Titovo pokoljenje ne zna za izdaju, već nosioce jođaje prezire i uništava.

Naši pioniri iz ratr prabili su front laži i kleveta, stigli su borbeni i ponošiti u Svoju domovinu, a ostavili najljepše uspomene i ojačali ncuništivo prijateljstvo i bratstvo naroda socijalističke Jugoslavije, Češke i

Poe | a Gieca Jugoslavije, kaa i čitav maš narod, ogorčeni su prema Vladi SSSR. Ona je zarobila našu djecu,

spriječila im povratak u njihovu dra- ,

gu domovinu i pokušava da od njih napravi neprijatelje svojih roditelja, braće, šeštara, svojih drugova — svoje najljepše domovine, (To su samo rađili od maše djece krvnici — Turci, odvodeći malu djecu u logore, zabranjivaii im naš jezik, odrođivali ih od, 6vog naroda i od njih stvarali vojšku janičara). Jedan dio naših ladih drugova uspio je da se istrgne iz njihovih ruku i da stigne u svoju zemlju. Veći dio još je tamo blokiran lažima i ograđama, da ne bi dobio nikakve vijesti od svojih najbližih, da. bi zaboravio svoje roditelje, borbu, zemlju, Tita... ali, mi nećemo mirovati dok se oni ne nađu u našoj sredini. Mi ih pozdravljamo, o đa se bore i ž-limo im pobjedđu — da uškoro budu među nama!.., ; "Dana&, naši pioniri spremaju se da uđu u r"dove odra.iih kako to doli-

kuje djeci Titove Jugoslavije: uče, do-

bro u školi, na zanatu, pomažu na

docbrovaijnim radovima. vrše dužno-

sti konduktera i vozovođa ma \pionirskim Željeznicama, :graju i vesele se

po parkovima, đomovima i-poljanama; vježbaju svoje mlado tijelo da bi postalo otporno prema bolestima, očvrslo i izdržalo sve napore koje su sreće sada i koji ga očekuju u budućnosti. Pripremajući se za fabriku, za

'rađnu zadrugu, za inženjera i profesora, za vojnike i oficire naše Armi-

je — pripremaju se ozbiljno i savjesno za iužnost u srećnoj domovini, kao što „u se pripremali pioniri sela Ostojići, vježbajući se u zauzimanju

onog brežuljka između dva zaseoka.

Pionire Jugoslavije „vezuie velika, ljubav iz skore prošlosti i posebno za Armiju. Nema uopšte sličnog primjera u svijet”, da su djeca tako masovna rasla, borila se i vaspitavala u Armiji. Danas se naši pioniri rađuju što je naša Armija postala jača i,ubojitija. To je razumljivo, Svi se oni spremaju da dođu u Armiju (kad odrastu) kao vojnici, a neki će u njoj ostati stalno na službi i u miru biće podoficiri, oficiri, generali...

Veličina djela naših pionira sagledaće se potpunije kad se napišu knjige o njihovoj borbi i organizaciji, O junačkim podvizima grupa i pojedina_ ca. Svaka naša republika ima za to bogat materijal. Mi ćemo gledati i filmove o našim najmlađim junacima i graditeljima socijalizma. Bez toga ne bi naša Narodna revolucija bila potpbuno sagledana. |

Živjeli pioniri Jugoslavije, „ratnici

Narodnooslobođilačke borbe,. budući pripadnici naše slavne Armije i graditelji srećne socijalističke domovine!

General-ma.jor Vojo KOVAČEVIĆ

Još 0 »Pitrnjima savremenog književnog jezikae

(Nastavak sa treće strane)

može prigovoriti što bar ne spomene gde su ta pitanja ranije raspravljana, kad mu je to vrlo dobro poznato. 'Nuković svoj časopis time lišava | maučnog karaktera i daje mu rang praktičnog jezičkog savetnika, A ako je on samo to, onda bi trebala da su pitanja u njemu raspoređena po nekome sistemu a ne slučajno nabacana. Sa još manje međusobne veze i bez potrebne dokumentacije izložio” je mekoliko pitanja pisac članka Iz jezika i pravopisa u školi ı životu (str. 63—69) s ciljem da praktično koristi čitaocima ovoga časopisa. Toj svrsi će nesumnjivo poslužiti i ovaj članak, ali su neke formulacije u njemu tako iznesene da mogu zavesti, i sigurno će mekoga zavesti na stranputicu. Mislim na uputstva koja pisac daje Rad uči da č (a ne ć) treba pisati u mekim oblicima reči prema kojima u drugim oblicima atoji k. Iz toga izlazi da, recimo, prema oblicima aorista: rekoh — rekosmo, pekoh —- pekosmo, sekoh — sekosmo ili radnog prideva: rekao, pekao, sekao — infimitiv treba da glaši: reči, peči, seči (a ne: reći, peći i seći). :

Kratku, uglavnom nepovoljnu ocenu stila i jezika omlađinskog časopi„sa »Zora« dao je Č. K. ukazujući na primere razvučenosti stila, koju čini nepotrebno unošenje rečenica koje mišta ne kazuju, i na rđav izbor pojedinih reči i izraza, na gramatički nepravilne oblike, greške čak.

"Uredništvo časopisa je sašvim pravilno shvatilo da nije dovoljno iznositi samo negativne strane jezika i stila već je potrebno ul.azivati i na dobre primere. * radnik N. S. u članku Primjeri bogaćenja književnog jezika, dao je nekoliko dobro nađenih reči i izraza iz dela savremenih bosanskih pisaca. Ti izrazi su zaista svakad dobro upotrebljeni, samo ne treba misliti da su svi oni prvi put uneseni u maš književni jezik. To može biti slučaj sa opričati mesto opisati i cmuišljati m. kolebati se (kod R. Čolakovića), uzne' ti se i usloboditi se '(B. Ćopića), đopričati (Z. Dizdarevića). Ali se ovo ne može reći i za: ustrašifti se, dotužilo mu je. zaiskre kapi rose, osvojiti zaraslu stazu, 0glasiti se m. čuti se i sl. izraze.

MJ ovoj prvoj svešci časopisa dato je mesta bar, ponekom pitaniu iz švih oblasti jezika. Jedan poseban članak je pošvećen i Pisac foga članka ML. Š. je odabrao

. slučaj na kome će majubedljivije u-

kazati od kako velikog je značaja pravilna upotreba znaka inferpunkcije.,I; pokazao .je, sasvim, tačno, da od karaktera odnosne rečenice,

njene funkcije i od veze s glavnom rečenicom zavisi..da li će se od nje odvojiti zapetom ili između odnosne i glavne rečenice ne sme biti nikakwog znaka. Ne znamo samo zašto Š. ednosnu rečenicu apozitivnog karakte-

ra, koju svakad treba odvojiti zape-

tom, naziva umetnotom rečenicom ako

Be: ne malazi između delova rečenice ,

od koje zavisi, nego &agvim iza nje.

W-borbi koja se vodi za čistiji, pra= šeniji književni treba. đa odigra

wilniji jezik, za s

prvorazrednu tilogu. 'Uređništvo »Piiar"i savremenog jezika« pravilno je

na pravopisne

inmterpunkciji. .

&eenilo tu ulogu, pa je u svome časopisu otvorilo rubriku: Je :'k u sred. njaj školi, i u n'oj je objavilo dva

članka. U prvome od njih ee govori .,

o ranijem i sadašnjem stanju nastave maternjeg jezil-a u našim školama. Pisac članka Knežević i Pejčinović s pravom ustaju protiv formalizma i Stereotipnosti u, nastavi jezika. Oni uglavnom tačno ukazuju na put kojim treba. ići, ali njihovo izlaganje, kao suva teorija bez konkretnih primera, neće doneti mnogo praktične koristi. U drugome članku O pismenosti naših srednjoškolaca drugarica Vukomanović daje i nešto primera iz đačkih pismenih radova, iz kojih se može. steći sud o nedovolinoj pismenosti naše školske omladine, ukazuje na najčešće greške i predlaže mere kako da se podigne nivo pismenosti U našim školama.

Članci, tačnije reći rubrike: iz dnevnih listova i časopisa, Iz novinarskih dopisa 'o puljoprivrednom radu, Iz fiskulturne rubrike, Iz. pozorišnih i filmskih programa i Izrazi natpisa. (firmi), rekla „a i dr. u Sarajevu — svaka posebno sadrži po čitav niz jezičkih pouka datih na primerima uzetim iz književnog i poslovnog: jezika, iz života i prakse. I mi smo mišljenja da svaku pouku višestrano treba objasniti. ali nam se čini da su te pouke —"8 obzirom na to što ih: u svakoj rubrici ima veliki broj — često odveć razvučene, pokatkad možemo. reći nepotrebno razvučene. Ovo utoliko pre „jađa u oči što

se tamo manje daju tumačenja. kako”

je došlo do upotrebe ovog ili onog oblika, ove ili one reči, ovog ili onog izraža, a Više se razlaže kako te pojave kvare naš jezik, kako ih treba izbegavati, kako se fr-ba boriti protivu njih. I tako većina ovih

dobiva više teoris'o-moralni

ga na osnovu ponekih' primera može se zaključiti da uredništvo i saradnici »Pitanja savremenog književnog jezika« istupaju odveć puristički. Zar nije purizam kada se „ustaje protiv upotrebe glagola skloniti (nekoga na nešto) mesto nagovoriti, ili kada se ne dopušta »gomilanje« genitiva kakvo nalazimo u primeru. za, podmirenje potrebe ranika i njihovih porodica? Mi mislimo đa je preterano kada se, i pored prizmanja da se u običnom govoru može reći: prazni — za književni jezik traži »1ogičnije« izražavanje i puniji izraz: Šoferi se vraćaju s Draznim kamionima, kada se ne dopušta izraz pri. s' .piti poslu u znučenju — početi posao ili napraviti pogrešku u značenju p jrešiti itd. Pa i pored toga, ovaj veliki niz jezičkih pouka. u kojima su obično svaki put rđavi primeri zamenjeni boljim. ne samo što će jšpraviti one kod kojih su nađeni, već će i mnoge druge poučiti da ne prave iste ili slične greške.

A i ovaj časopis sarajevškog In-

stituta za savremehi jezik u celini, i.

pored toga što mu „e mogu činiti izvesne zamerke, nesumnjivo će biti koristan priručnik svim liubiteljiria čistote i pravilnofi jezika, kao što mjegovi urednici i Saradnici ·zaslužuju pohvalu i 9amo zato Što su se prvi latili iednog vrlo značajnog kulturnog posla. VB 1 E |

Mihailo STEVANOVIĆ

(6000 ISPRAVKA

ia „goadnjem broju »Književnih novi-

a. pesmi Dušana Kostića »Stiho= O oda, tehničkom omaškom ot-

au reči na kraju nekih stihova. Beko ireći &tih druge strofe treba da glasi

ri . drugu što još i ;Mb, We PoO Vae ODG plemo? 'IPeti stih treće strofe: asim danom , pod | KOEN i) ddnjom nakih šaka Drugi Stih četvrte strofe:

elicalieu n. frazu er OB aatjoBa šu tVojA krila

| stih šeste strofe: "Re nema, poštenja nema ~

zveče praporci laži!

|___ OSNIVANJE DRŽAVNOG

pouka , nego/ lingvističko-poučni karakter. Sem to-:

Šoferi se vraćaju.

FOLKLORNOG ANSAMBLA

! MAKEDONIJE

Odlukom Vlade NR Makeđonije u.

Skoplju je osnovan Državni folklorni ansambl koji će prikupljati i prouča–

vati folklorno bogatetvo makedonskog

narođa. Ansambl će takođe sakupljafi i proučavati · folklor | nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Ma-

keđonije.

Odgovorni urednik: Jovan Popović, . Beograd, Francusk.

i 3 ei i(t Y-

KRJIŽEVNE"NOVINE

| (Crtež Ismeta Mujezinovića)

U Ljubljani će se osnovati i treće.

pozorište

U poslednjoj predrafnoj Sšezoni, godine 1939-40, dramsko pozorište u Ljubljani je imalo 65.153 posetioca, dok je prošle godine taj broj narastao na 132.380., što znači da se poseta pozorišta posle rata Više nego udvostručila. Već sama ta činjenica izazvala je potrebu da se počne razmišljati o. novim pozorištima po Svim našim va rošima i industrijskim centrima, A to je bio i glavni uzrok što je Meštni ljudski odbor u Ljubljani odlučio da osnuje novo pozorište, »Mestno gledališče v Ljubljani«.

U vezi & ovim je Povereništvo za kulturu i umetnost kodđ MILO Ljubljana „raspisalo 25 d&distemafiziranih mesta za umetničko ošoblje, i to: za 17 glumaca i 8 glumica. Ovih đana su otpočele audicije za koje se prijavilo oko 130 kandidata iz svih krajeva Slovenije što najbolje svedoči o velikom zanimanju naših ljudi za pozorišni rad. Pošto se obave audicije, formiraće se šamsambl i otpočeti rad Svoj rad će pozorište otpočeti temeljitim pripremama, od kojih je najvažhiji fromesečni tečaj koji će voditi naši majbolji pozorišni stručnjaci i pedagozi.

Tako će posle Beograda i Zagreba dobiti i Ljubljana uz Narodno pozorište i novo, Gradsko pozorište i ti. me bar delimično izaći u susret razgranatom zanimanju naših ljudi za po vorište.

PIRPREME U DRAMSKOM POZORIŠTU U LJUBLJANI ZA NOVU SEZONU

wu Dramskom pozorištu u Ljubljani je opet otpočeo živahan rad. Ovih dana je otpočela »predsezona« ponavljanjem najuspešnije pretstave iz pro šle godine i gostovanjem u manjim centrima Slovenije, a istovremeno se primiču kraju i poslednje pripreme za novu sezonu koja počinje sredinom oktobra. Tu sezonu, petu pošle oslobođenja, opet će otvoriti Cankarem i to njegovom društvenom satirom »Za dobro naroda«, koja je 'i 1945 godine bila prva na programu. Delo režira direktor Dramskog pozorišta Slavko Jan, koji je prošle godine s Cankarevim »Slugama« postigao lep uspeh. Po podeli uloga Ovo novo izvođenje

· prilično će se razlikovati od posled-

njeg, koga je pripremio Bojan Stupica, Glavnog junaka drame, novinara Ščuku, igraće ovog puta Vladimir Skrbinšek.

Za drugu premijeru je predviđena Šekspirova tragedija »Krali Lir«, koja odavno nije bila na programu. Režira je reditelj dr. B. Gavela, a naslovnu ulogu će, kao i pre nekoliko godina, igrati Ivan Levar. Sva ostala podela uloga je sasvim nova, Tako će Lirove kćeri igrati naizmenično Bol. tareva i Danilova; Levstikova i Ša. ričeva, Levarva i Ahačičeva.

Druge dve mpremijere, predviđene za prve mesece, spremaju dva mlađa reditelja: ing. V. Molka Kalderonovu »Damu-vraga«, u. kojoj će većinom mastupati mlađi glumci, a Jože Tiran savremenu dramu američkog drama–tičara Milera: »Svi moji sinovi«. Ta-

ko će se već u repertoaru prve polo-. vine ove sezone đobro &provesti šraz-

mera između domaćih i stranih dela, između klasične i savremene dramške literature.

Dramu Ostrovškog »Plamteće Srce« režiraće Bojan Stupica kao gost, Geteovog »Egmonta« dr. B. Gavela, sovjetski komad Trenjova »Ljubav Jarovaja« Pr. Žižek. Sem ovih dela je na ovogodišnjem repertoaru u planu izvođenje Molierove komedije »Skola za Žene«, obnova Krajgerove »Školjke« i jedno novo slovenačko delo, koje još nije određeno.

KONKURS ZA MASOVNU PESMU

U želji đa radnjčka klasa naše zemlje i „osebno radnici najvažnijih privrednih grana, u našoi borbi za ostvarenje Petogodišnjeg plana. dobiju nove masovne pesme, Centralni odbor Saveza sindikata Jugoslavije produžuje konkurs za masovne pesme (tekst i muzika) do 15 oktobra 1949 gođine.

Konkurs se raspisuje za sledeće masovme pesme: 1) Pesma radu, 2) Pesma rudara, 3) Pesma radnika feške inđustrije, 4) Pesma željezničara, 5) Pesma građevinara. Centralni odbor SSJ dodeliće za »Pesmu rađu« prvu nagradu od 30.000 dinara; drugu nagradu od 20.00 dinara i treću 'napradu odđ 10.00 dinara, a Za svaku od

ostalih pesama po dve nagrade: prva na-

građa 25.000 dinara; druga magrađa 16.000

dinara.

Nagrađu će deliti „kompozitor i pisac teksta.

Nagrađeni autori zadržavaju sva autorska prava prilikom izvođenja ili štampanja njihovih dela.

Pravo učešća na konkursu imaju pravo svi državljani FNRJ.

Rok za podnošenje rađova (pod šifrom) je 15 eWtobar 1949 godine na adresu: Centralni odbor Saveza sindikata Jugoslavile (Kulturno-prasvetno ođelenje), Beograđ Dečamnska 12, '

DEČAK ČITA sDNEVNIK=

KMako se naglo menja izraz lioa: čas je frula, čas je oštra kosa, čas se brazdđe na čelu izduže,

dok misli — jato ptica —

nesputano kruže.

Jesu li to ptice

Jesu P to zenice sad postale veće?

TI, gle, na liog procvetale ruže a u oku zablistala, rosa.

sišle u polje prosa?

leptir beo:

i ponosa.

Na usne je doleteo

jedan osmeh od sreće

Gvido TARTALJA

Na početlbu boncerine sezone

Solistički koncert mladog beogradskog pianiste Zdenka Marasovića, kojim je otvorena nova koncertna sezona beogradskog muzičkog života, pokazuje da se pravimom ražvitku naših mladih muzičkih reproduktivnih umetnika posvećuje puna pažnja. '

U prvom delu svoga obimnog programa Marasović“ je reprodukovao standardna deja klavirškog repertoara Baha (Fantazija i Tuga g-mol) Betovena (sonata »Apagionataa, Šumana (Kameval) i Šopena (Nokturno MH-dur), dok j u drugom delu uglavnom izvođio · domaća đela „naših kompozitora Ljubice Marić (preluđijumi i etida), Mihovila Logara (Nežnost) i sonatu Vlastimira Peričića, mladog talentovanog stuđenta kompozicije Muzičke akademije u Beogradu. Ovo življe aktiviziranje Marasovića u izvođenju dela naših Rkompozitora daje pozitivan putokaz našim ostalim reprođuktivnim umetnicima u smernicama mjihovog estradnog muziciranja. Upoznava:iju naše publike sa đomaćim delima preko koncertnog pođijuma potreban je još širi zamah i primer mlađog pijaniste treba pozitivno oceniti, Ni u kom slučaju ne bi trebalo da on bude usam-

Y99ye praških učenika Marićeve i Logara

pokazuju smisao i potpuno vlađanje tehnikom komponovanja Za klavir. U muzičkom' izrazu, kompozicije prve i poređ tor ga Što se prišlo oslobađanju formaljstičke tehnike, nije se u potpunosti primio današnji muzički realizam. Logarova »Nežnost« ima više neposrednosti u t;m pogledu, iako spađa u njegova ramija dela. Sonata Peričića pokazuje sposobnost mladog kompozitora da u složenijoj muzičkoj formi realizuje: svoje muzičke zamisli i u perspektivi njegovog razvoja, kao studenmta kompozicije, ova sonata pretstavlja uspelo delo, “. e Reprodukcija standardne Kklavirske literature u prvom đelu programa i pored izrađene muzikalnosti nije "ispoljila uču sposobnost zr jedinstveno interpretaciono obuhvatanje celine većih 'kompozicionih formi u kojima se osećala fragmentarnost u interpretaciji, izolovanos mestimičnih efekata i gradacija i ritmičkog kolebanja. Razvojna linija umetničke ličnosti mlađog Marasovića trebalo bi da se kreće u pravcu smirivanja suvišne forsiranosti dinamike i »tuše-a«. Uspele realizacije pojeđinih stavova pokazuju da on Za to ima solid·. nih uslova, Njegove pune pijanističke Sposobhnosti došle su do izraza uglavnom U Imve4enib* đela naših kompozitora. _|

TV EA N= SAO aaa Ap Vai }5 etika ŠuOi Rri:VMNE

»w

Četiri stobine hiljada ruku, koje”

svakodnevnim _ udarničkim radom građe najveći objekat naše izgradnje

u trećoj godini Petogodišnjeg plana

Autoput »Bratstvo-jedinstvo« 'sa istim radnim elanom ujedinjuju SVOje snage u zajedničkoj težnji za kultumo-prosvetnim uzdizanjem, U brigađama je još odmah po dolasku na

· radilište organizovan kulturni život i

rad brigađista. Organizovani su amal-

fabetški tečajevi, stručni kursevi, po--

litička predavanja, brigadne bibliofeke, horske, nrecitatorske: i ostale sekcije, redovno čitanje dnevne štampe i tako dalje, Naše prosvetne vla&ti i mnoge kulturno-umetničke organizacije tome posvećuju pošebnu pažnju. Na Autoput se upućuju učitelji i profesori raznih, predmeta kao i članovi pozorišta i drugi kul. turni radnici kao instruktori za svoje delokruge rađa. Sve to govori o intfenzivnom i &istematškom Yazvijanju kulture izgradnje naše omladine čemu se, osim fisku i časova od-

mora i zabave, posvećuje sve oštalo

slobodno vreme.

Muzički, život radnih brigađa deo je tih opštih nastojanja kulturnog uz-

dizanja. Forme kroz koje se on odvija raznovrsne su. Uglavnom sve

brigade imaju svoje horove, vokalne,

često i imstrumentalne &šolište, a ni malo nisu usamljeni šlučajevi manjih orkestara, naročito u srednjoškolskim brigadama. fi Horovi. brigada. razlikuju e po svom kvalitetu koji u mnogome zavi6i od samog sastava. brigade. Po brigadama seljačke omladine najčešći slučaj. je da. je. malo takvih koji su ranije pevali u horu. Srednjoškolske

i stuđentske brigade pak bokazuju.

kako u kvalitemi tako i u obimošti

programa dostignuća isvesnog: umet-

ničkog nivoa. Program svih horova odražava. radni elan, borbu za novi život, radost i sreću radne. omladine. Tu su naše masovne pesme iz borbe, obnove i. izgradnje, popularne masovne sovjetske pesme, naše marodne pesme u obrađi ili 6a improv..ovanim pratećim glasovima, a i umetničke pesme. ·

"U prvom planu rađa po brigađama (aplavnom seljačkim) malazi še učenje himne »Hej Sloveni« sa kojom brigade pozdravljaju đizanje i Sspuštanje brigadnih zastava “sa jarbola ispređ baraka. Zatim dolazi spremanje ostalih pesama koje govore o izgradnji zemlje.

Teškoće u rađu horskih sekcija su različite. Često brigađe nemaju uopšte materijala za spremanje, a ukoliko ga imaju, on je uglavnom suviše težak da bi se uspelo u njegovom spremanju. Rešenju toga problema prišlo se sa, svih str.na. Pronalazio se oskudni materijal iz lokalnih sredstava ili štabova sekcija; omladinci koji znaju pesme koje drugi ne znaju, učili #u ostale; instruktori su uvežbavali horovođe u pevanju nekih pesama, a ovi su ih prenosili na hor; razmenjivao se materijal među brigađama u istom logoru; srednjoškolci i stuđenti, tamo gde su horski pevači i poznavaoci nota bili češći, pomagali su radničke i seljačke brigade, a takvu istu pomoć su pružale i jedinice Jugoslovensse armije — jeđnom rečju, koristila se svaka moguć“ nost da hor naltuči kakvu novu masovnu pesmu, Uzgred budi “rečeno, naše komponovame masovne pesme su priličmo teške za savlađivanje i ne primaju se lako t širokoj masi, naročito radničke i seljačke omlađine, a uspeli primeri eu priličmo retki (na primer »Petogodišnji plan« od Logara, »Polet mladost« od Lotke i par drugih). Teškoće u pogledu neđostataka instrumenata (uglavnom harmonika) takođe su se ofklanjale koorđiniranim radom brigađa u logoru, ali u ovom 'Slučaju problem nije u tolikoj meri rešen 6 Obzirom da postoje logori gde nema nikakvih instrumenafa, a i tamo gđe ih ima, dolazi katkad

BROJ 8390

4 Muzički život omladine „~ na Aulo-putu

"do jednovremene potpnažnje (So je

mogućno izbeći). Najozbiljniji problem pak pret. stavlja pitanje horovođa po brigada„=

"ma. Prosvetne vlasti i Komitet N.O.

Muzičke akademije u Beogradu na inicijativu Univerzitetskog komiteta N. O. Beograda prišli su rešenju ovog pitanja na taj način što su na Auto“ put uputili izvestan broj profesoray.. odnosno studenata, stručnjaka, koji su dodeljeni štabovima sekcija kao muzički instruktori. Njihov se rad sastoji u organizovanju muzičkog života po horova gde ih nije bilo, održavanju proba horova gde nije bilo horovođa, odnosno dok se ovaj nije „osposobio da samostalno radi, w osposobljavanju „najmuzikalnijih „omladinaca iz

brigada za upravljanje horom, u O

dabiranju i podešavanju programa prema: mogućnostima hora, u davanju korisnih primedbi po solističkim vo kamim ili instrumentalnim fačkama i dr. Muzički instruktori su od velike koristi u razvitku muzičkog života po' brigadama, samo njih je suviše malo da bi odgovorili svim potrebama, U toku petnaest dana, koliko se · ins &truktori. zadržavaju ma „Autoputu,

oni moraju da obilaze sve logore na ·

sekciji, pri čemu su, ušled kratkoće vremena, u nemogućnosti da više rade 6a svakim horom i njihovim horo» vođom. Na četvrtoj sekciji Autoputa, gde u jedanaest logora ima preko četrđeset brigada, instruktor u tokd svoga boravka retko uspe da 6vakuL brigađu obiđe više od dva puta, pa i to ne uvek. Ostale šekcije su manje, ali i kod njih je ovo pitanje akutno.

Da bi se ovo pitanje rešilo potrebno

je povećati broj instruktora i angažovati muzičke &tručnjake i iz ostalih gradova (Zagreba, Ljubljane i dr.) za pomoć, ~ :

S druge strane muzički instruktori mogli bi da se koriste i u pravcu njihovog melografskog rađa. „Muzički folklor naših narođa je meiscrpna riznica maferijala' koja še evakodnevno upotpunjava i razgranjava u no„ vom bogatstvu izraza. Naš narod izrazio je kroz pesmu svu svoju snagu i herojstvo, svu duboku lirsku ošećajnost, zdravi i iskreni humor. Svaki istoriski događaj koji je bio od značaja za naš narođ našao je svoj odraz i u narodmoj pesmi. Današnja pregnuća maših narođa u niihovoj rešenosti da grade socijalizam nisu mimoišla narođnu pesmu. Svi rani uspesi, rešenost da se istraje u borbi izgradnje i rezultatima pobiju laži klevete iz informbiroovskih zemalja našli su svoj odraz i u pesmi. Rad muzičkih instruktora na Autoputu trebalo bi da se kreće i u pravcu sa= kupljanja i sređivanja takvih pesama koje niču na našim masovnim ra dilištima. U tom pogledu postignuti su izvesni rezultati, ali je potrebno razviti rađ mmogo šire i više iskoristiti činjenicu da su tu sakupljene brigade iz raznih krajeva naše zemlie i da je ovde lakša mogućnost šireg upoznavanja našeg muzičkog folKklora. Po postignutim uspesima u rađu i rezultatima koji su pokazani na pri, redbama pri lozžorskim vatrama ili u okviru Sšekciskih festivala, život na Autoputu duboko je zahvatio u najšire narodme &loieve omlađine i pokrenuo ih na veći zamah i imtenzivniji rađ sa elanom koji je ma stranicama brigadnog života ispisao nepregledne veličanstvene rezultate i uspehe kojim omladina Jugoslavije razbija sve laži i klevete uzaludno zapenušenih pristalica Informbiroa. Odraz takvog duha je i pesma koja se, poređ drugih, čuje na svim ra» dilištima i po logorima:

Hej, Titova smo mlada armija,

ada armija — nepobediva!«

Takav duh „neizrecive enage našil naroda održava i muzički život na Autoputu u svim njegovim manifestacijama. B. A.

:%0 odgavgrupsti umetnika pri pipnirima

Pre desetak dana bio sam ma zanimljivoj, dečjoj, svečanosti u Pionirskom gradu, priređenoj za odlične pionire i njihove rodifelje, Učenicima ·je održano nekoliko kratkih, toplih govora. Među ostalima je govorio i jedan oficir i jedan pesnik „ali načinom da ih učenici mogu shvatiti, Sve okolo je nosilo obeležje dečjeg života. Kao da sam upao u dečju bajku: mala željeznica, mali kondukteri, mali modeli lađa i lokomotiva, pionirška mala pošta, male dečje radionice, Vrteške, igrališta -— sve prilagođeno nji hovom uzrastu.

Pošle govora počeo je koncertni deo svečanosti. , Baletmajatori # balerine su, istina. dobro igrali, ali su im igre bile nesrećno izabrane: španske i ciganske igre sa ljubavnom simbolikom, čije je glavne obeležie bila strasnost. Ovakve teme su: nekako: još i mogle proći kođ najmanje dece koja šu za> pažala samo šarenilo kostima. ali su vrlo nezgodne za uzrast koji nije pr!" stao ni u detinistvo mj u~mladost. Još me je više začudio izbor pesama "perske pevačice Nade Šterle, koja je pionirima pevala o nekakvoi mlađoj udovici koja se nameće momcima, a oni ne gledaju niu već devojke što ih zavode opet na svoj način. Ni u skupu pionira ni igra, ni pesma, ni mu~– zika ne mogu biti same sebi cilj, pa ma kako izvanređno bile izvedene; To nije trebalo 'samefnufti s uma. U Šširokom repertoaru takvih umetnika mogu se uvek naći prava umetnička dela koja i temom odgovaraiu.-_kao što su na ovom, istom kowcertu, bile

LO i ei i TT —

a broj ? — Štamparija, »Borba« Beograd, Dečanska 81.

»Pesma o prašetu« što je „ otpevala

Divna Rađić i »Otac i sin« od Jakšića

u interpretaciji M, Čangalovića, D.M,

rosa ae ei ai ==

BIBLIOGRAFIJA ~

_ 1. A. Gončarov: Oblomov, roman u č dela. Jedno od najčuvenijih dela rusk kritičkog realizma. S ruskog preveo lovan D. Glišić. Izdanjie »Matice srpske“ Novi Sad, 1949, 573 strane, ćirilicom. Gustav Krklec. Tri poeme, Zapis o ze” milji. List iz ljetopisa. San ljetne noći. Is

daje Nakladnog zavođa Hrvatske, Za“

greb, 199. 49 latinicom, cena 19,50 dinara. '

strane,

Redakcioni odbor

Jovan Popović, Čeđomir Minderoviđ, Marijan „Jurković, . Ivan Potr& Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović i MDmitar Mitrev

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE

Za našu zeml&4r na 3 meseca .35 diwara,

ma 6 meseci 70 dinara i na godinu dana 140 dinara,

Za inostranstvot, na 3 meseca 5) dina na 6 meseci 100 đinara i na gođinu dam 200 dinara. / TRwmkopisi se: ne vračaju.

n Broj čehovmog, računa , 1-21)60378 , _ Poštanski fah #17

brigađama, organizovanju

mugzički

i.)