Književne novine
GROJ 39
(OSVRTE NA KNJIGE
7APISI BRIGADISTR — SVEDOČANSTVO O NAŠE STVARNOSTI
Od vajkada se pišu dnevnici, ali be retko dešavalo da se ti dnevnici objavljuju još za života njihovih pi> &aca, Bilo da ih je pišao revolucionar koji je svoje nazore mogao iskreno poveriti samo zakljiučanim listovima, bilo.da su ostali sakriveni u fijokama malograđanskih. gospođica kao uteha njihovih nezanimljivih ljubavnih bolova: Međutim, danas je svakome, ko pošteno misli i radi, dragocen dnevnik radnog čoveka. Dnevnici. graditelja socijalizma su svedoci naše svaki. dašnje „preduzimljivosti, zajedničke borbe i uspeha. Iskreno i otvoreno pisani dnevnici naših ljudi mogu mno go bolje nego ma kakvi izveštaji ili novinske. reportaže, koji često ne idu dalje od grafikonskih cifara, pretstaviti čoveka sa wvim njegovim sićušnim, tragičnim i komičnim. doživljajima, preneti &ve njegove misli i osećanja, · Dnevnici naših ljudi su jednostavni dokumenti, bez . visokoparnih misli i izveštačene sentimen= talnosti, „a ipak wu puni oduševljenja, istinskog plamena i zanosnog &tvara~. lašiva, Ti dnevnici su pisani u našoj sredini i zato su naše zajedničko vlasništvo, ponos i zadovoljstvo svih na8, uspomena na zajedničke teške i ra> dosne čagove, Zato ih više i ne treba, i jučavati u fijoke d.. bi tamo sače= ali autorovu smrt, .. |
Sve. ove: činjenice, su uficale i na ipgdavačko preduzeće »Mladinska knjiga«' koja je već od 1947 raspisala na=gradni konkuns za najbolje dnevnike brigađista 8 omladinskih radnih akoija i tako upozorila na veliki značaj pisanja dnevnika, Iz dobijenog mate= vijala, redakcija je odabrala četiri dnevnika i izdala ih u maloj knjižnidru redakciji književnika Ivana Po-
Odmah se može primetiti đa je re» dakcija prilikom izbora prvenstveno uzela u obzir iskrenu originalnost dnevnika i izvesnu rutinu pisanja nji> hovih autora, U tom pogledu je bila' igvanredno srećne ruke, Odabrala je četivi israzita karaktera, koji odra= šaveju raznolikost naših brigadista.
TPevi od njih je dolenjski đak, đohekle Romičar a donekle entuziast, koji rado opaža vesele događaje u &VO joj brigadi i više ga zanima njegova okolina nego li vlastiti unutrašnji dočivljaji. Mora da &e krišom bavi literaturom, jer je njegov dnevnik dobio oblik samostalnih, literarno zaokruBenih crtica.
Drugi je mlađić iz Prekomurja, i fkren do krajnosti, ođuševljeno predan stvari, pun revnosti za uspeh brigađe, čovek koji neprestano objašnja= va. sebe i svoje drugove, hvali i kriti= kuje, Zaljubljen je do ušiju a za vreme svog boravka na pruzi doživljava pra= vu ličnu dramu, jer mu kod kuće U= miru brat i sestra, a i sam oboli. Povrh toga odbija mu se molba za prijem u školu. ;
Autor trećeg dnevnika je naivni, nestašni i radoznali mali učenik četvrtog razreda osnovne škole iz Idri=je za koga rad na pruzi u Bosni znači wo otkrovenje života i prvi svesmi 'korak u život. Zato se on ne može. na Šudikti' vrsti nepoznatih stvari 6 kojima se, kao kurir koji putuje uz prugu» Breta na svakom koraku,
Četvrti je stuđent univerziteta, priličan inđividualist, koji uvek miora da uskladi svoja osećanja & razumom. Sa svesnim oduševljenjem doživljuje svoj radni kolektiv i stapa se sa im w zajedničkom radu. Zato najviše i govori o radu, ponekad č x i patetično, i skoro namerno izbegava anali-
staje od knjige njegovih stihova, u kojima &e ne samo propoveđaju napredne ideje O ravnopravnosti ljudi i
ljudskih rasa, već i vidovito govori O ni | LW NB VN, Ma Jugoslovene i on se rado Sšeća
veličini buđućnosti. : — Ali, zar izvesne pojave u ami
wičkoj umetnosti, posebno u likovnoj,.
ne pokazuju da njoj prčt ozbiljna opasnost dekađencije i nmeplodnog zagiranjivanja? i : — Vi znate šta je Amerika, šta su Amerikanci. Vi ste, Jugosloveni, u odnosu ma Amerikance stari mnarod. "Amerikanci su. deca imigranata ražnih nacionalnosti i raša i to čini razliku, Deca imigranata primila su ideje &vojih nacionalnosti i raša i zato, gbog stanja u kome 86 nalaze njeni Wtanovnici, Amerika pretstavlja vrlo "pogođan teren za razne dekađentne pravce: kubižzam, egzistencionalizam i druge. O umetnosti u Americi vrlo je teško u kojoj ima raznih uticaja, U Njujor„ju 8e naročito jako oseća uticaj modermog francušlkog 6likarstva, ali na drugoj &trani isto tako ima Arnerika· naca koji su originalni u svojim de“Mima, SMeštrović'i Milas, koji Bu u "Americi mnogo poštovani kao umetniei, imaju takođe dosta uticaja, kao Bto ga imaju i melksikanski umetnici, Ali, Amerika je veća nego ljudi koji žive u njoj. i
W1ilsci Džo Devidsona, o našoj . gemlji i narodu.
Veliki američki umetnik došao je u pašu zemlju kao njen stavi, poznavaTec, ma da je sada prvi put u njoj. On je nju upoznavao ne samo čita
o borbi maših naroda, o našim Bilyvnim partizanima i Narodnoo8lobodihačkoj vojgol, i o rađu naših 1juđi posle oslobođenja na izgradnji zemlje.
govoriti, jer je to velika zemlja”
ziranje ličnih. doživljaja i razmišlja~
nja,
Sva četiri karaktera su tipična, za omladinske brigade i plastično se is= poljavaju iz dnevnika po čemu se vj-
di da su njihovi dnevnici pisani iskre .
no i idtiniko, bez laži i preterivanja. Originalnost, raznolikost i izrazita plastičnost, kao posledica iskrenosti autora, čine ovu knjigu dnevnika zanimljivom i. ukusno slikovitom. ,O80~
bito kad se tome doda različito vreme .
i kraj pisanja dnevnika. Takođe je i
veština posmatranja i pisanja prilično ·
razvijena kod sva četiri autora, a dolenjski gimmazist i student skoro su već savladali književni ižraz.
· Namerno, objavom samo četiri dneynika »Mladinska knjiga«. nije mogla dati presek svega šarenila i svega života omladinskih. radnih brigada. Jedna od bitnih crta omladinskih radnih brigađa bio je preobražaj &va– koga omladđinca,
teta. Možda baš ova crta dolazi malo
do izražaja u objavljenim dnevnici.
ma, Svakako bi bilo vrlo zanimljivo
uz ove dnevnike svesnih omladinaca
čitati i dnevnik mladića koji je mož-"
da tek na pruzi upoznao vrednost ra–da i videti kaka je do toga došlo,
ibi čitati dnevnik seoskog mladića koji ·
se tek na 0 odlučio da pođe u industriju. dnevnici bi sigurno, bili slabije napisani i zato bi, možda, trebalo. iz njih objaviti samo najkarakterističnije momente, ali bi pomogli književnim radnicima kao neposredan dokumenat. O (b Sem toga bismo želeli đa nam ovi dnevnici prikažu čto detaljnije presek Života i njegove raznolikosti, a uz to i neku, tako reći dramsku napetost,. što zanimljiviji i što detaljni» ji opis vlastitog doživljavanja i do-' življaja čitave brigade. Tome bi e možda moglo pomoći izborom i plan= skim: uređivanjem pojedinih karakterističnih) odlomaka iz većeg broja dnevnika, U tom bi pogledu 8vim Dis= cima dnevnika mogao poslužiti za ugled objavljeni dnevnik Prekomurca, koji je pokušao da zapiše doista sve o čemu je razmišljao, što je, radio i šta je osećao, a sem foga pokušao da ocrta svu svoju okolinu; on razmišlja o drugovima, kritikuje ih ij hvali, I zbog navedene, šagvim objektivne spoljašnje napetosti i zanimljivosti njegovog boravka na pruzi, a prvenstveno' zbog njegovog detaljnog pisanja, njegov dnevnik možemo čitati sa igstimi zanimanjem: & kakvim čitamo dobru novelu. Ostala tri dnevnika su često pisana suviše »litko: prvi baš zbog svoje literarne forme gubi deo nmeposrednosti, dok u druga dva Yie nalazimo temeljitog posmatra nja i detaljnije analize vlastitih do. življaja, a naročito konkretnih primera iz života kolektiva. likova dru=gova, itd, Na sve to treba upozoriti i naše radne ljude koji pišu dnevnike i izdavačka preduzeća, jer samo tako pisani dnevnici mogu dali zanimljiv i stvaran dokumentarni materijal, ko» ji može često puta poslužiti i kod proveravanja i pomoći lderarnom stvaralaštvu, | | | Ove se primedbe ne odnose. na, Tredakciju sadašnjeg zbomika dnevnika, jer je sasvim sigumo da ie »Mlađinska knjiga« odabrala i izdala najbolje iz dostavljenog joj materijala, Pri. medbe,se odnose na buduća izdanja, jer je »Mlađinska knjiga: (uz »Spomine na partizanška leta« i »Pionir-
Bliku naše zemlje poneo je u sebi još 927, kada je brođom prolazio duž naše obale i video Split i Dubrovnik, U inostran8ivu je imao prilike da upo-
Dujma Penića, Meštrovićevog učenika koji je kod Devidsona rad:o deset
godina kao odličan kamenorozac-vajar. Poznavao je i slikara Uzelca:i ima
nekoliko. njegovih slika,
:A: po dolasku u novu Jugoslaviju ~
upoznao je u Beogradu čitavi niz naših likovnih umetnika i književnika, među kojima Tomu Rosandića, Đorđa Andrejevića-Kuna, Sretena Stoja'novića, Lojze Dolinara, Branka ' Botru, Stevana Bednarova, V. Petrića, Darosavu Vijorović i druge, Gradnja ateljea za naše umetnike»majstore: i sfaranje O umetnicima i! njihovom razvoju pretstavljaju pojavu koja ga je zadivila, a koje u Americi nema. On to i nehotice priznaje, iako smatra da, kad se govori o novoj Jugoslaviji, ne treba činiti poređenje između nje i Amerike, već između stare Jugoslavije i naše zemlje današ8. , i
Zato su na' njega ostavili najjači utisak ljudi koji grade tu novu. Jugoslaviju, obični ljudi koje je sretao pa ulici, radnici i radni građani, omla– ·dinci, omladinke i članovi Fronta koje je video na našim radilištima i Beljaci zadrugari koje je Ssrea na našem selu. Ako on svoje utiske ne opiguje sa mnogo reči, on zato mnogo kazuje i sa nekoliko rečenica punih divljenja našoj zemlji i našim lju-
— Divna je vaša zemlja i Vaš navod! Imam utisak da su ovde ljuđi ujeđinjeni i da teže da dostignu cilj za koji rađe. Nikad nisam video đa narod rađi sa takvom voljom i osećanjem, ša takvim elanom, Taj rad je
povećanje njegovih . moralnih i političko-socijalnih kvali-
»Dnevnik«, zapisi brigadirjev, »Mladinska 'knjiga«, Ljubljana
ski zbornik«) ovim svojim izdanjem dala najlepši i veoma korisni potstrek svim izdavačima u Jugoslaviji. Objavljeni dnevnici mogu i moraju' postati dragi i prisni evim našim rad nim ljudima a ne samo omlađincima; koji su zajedno s autorima dnevnika, polagali pragove Petogođišnjeg plana
cima naših napora, našeg ponosa i
naših uspeha. A danas. ji š i više, na Što nije mislio ni izdavač ša svojim
potstioajem na pisanj dnevnika, a
ni sami omladihci koji su te dnevni-
ke pisali: ovi dnevfiići rađnika, đaka,” studenata, radnog. slovenačkog omla-
dinca, pisani!bez ikakve literarne am-
bicije u jednoj želji i •tremljenju:' da
budu što bliži istini, najverodostoj~
niji su 8vedoci u odbrani njše.zajed-
ničke štvarhošti od laži i klevetanja.
Niko od onih.u Moskvi ili u Budim-~
pešti koji izdaju proglaše „jugosloven- . skoj omladini đa se odđupre ropskom: tlačenju i firerskim metođama na
»takozvanim radnim akcijama«, ne. može poreći činjenicu. da su dneV= nici bili napisani tu vremenu kad još
nigde nije bilo emrada informbiroov~
ske MRezolucije'i đa ih prema tome
nije, mogla napisati »titovška Klika«,
Isto. tako.;bi bilo pametno ~ da . ove
dnevnike pročitaju Tihonov i A. Pa-
dejev, jer bi ih slovenački čtvrtoškolać mogao poučiti osnovnoj moral–
noj vrlini svakoga umetnika i svakoga
čoveka i poštovanju ijtime, borbe za
istmu a si tim i vrednosti njihovih" života, ličnošti i budućeg umetničkog
rađa, Zapisi naših brigadira su naj-
bolji dokaz kako već sam naš rad od
govara na sve informbiroovške. kle~. Vetfe i Dpređ svim svetom se bori za -- istinu! TI baš zato ovi dnevnići
pretstavljaju ne samo, dragocen ma~>
terijal, već u svetlu današnjih prilika
zadobivaju osobiti značaj.
Mitja MEJAK .
Džo Đevidson za vreme prosto umetnost, “jer vaši ljudi rade gvim svojim srcem. A kad posmatram prolaznike na ulici, ja prosto ne mogu iskazati rečima &voj utisalkc:: izraz na njihovim licima je drukčiji, oni koračaju dignute glave i slobodnog,
| wedrog pogleda.
| U seljačkoj radnoj zadruzi koja no8i ime heroja »Janka Čmelika« susreo Be Džo Devidson sa graditeljima soci
alizma na našem selu i izbliza video ~
njih, njihov rad i njihov život. Ali ne samo to, u liku majke Janka Čmelika, koja mu je pričala a svom sinu i njegovoj tragičnoj smrti, on je sagledao svu veličinu našeg naroda.
j- =o je najdramatičnija sudbina pa koju sam čuo! — kaže Devidsom. O svom sinu, koga je pre nego što je poginuo poljubila i zaklela da ne oda svoje drugove — iako on to ni sam nije hteo da učini, Čmelikova majka Zuza pričala je.ša takvim izrazom na licu, da sam se ja morao duboko zamikšliti,o onome što je bilo | a budućnosti kojoj idemo u susret. Kroz nju ja sam dobio sliku cele Jugoslavije, svih majki ove zemlje koje su spremne da žrtvuju svoje najdraže za opštu atvar, To nije samo fantastično, ta je nešto trajno veličanstveno, što će ostati stalno kao ova zemlja, kao brda, livade i gore koje vidimo.
Pun iskrenog divljenja i uzbuđenja, Džo Devidson nam je pokazao lik majke heroja" koji je skicirao slušajući njenu hnažnu priču o tužnoj i velikoj istini koja se tako duboko ure„ zala u osetljivo srce umetnika,
Najnovija bista Džo Devidsona: | lik maršala Tita
„.Pre nekholiko dana Džo. Devidsona
je primio maršal Tito, Posle susreta sa majkom Janka GCmelika, veliki
· vitka« i najvažnijeg i · brazovanje naroda u Bosni, Oni će ostati vernim sveđo- ·
Oe EG" O i li
JOŠ.O »PITANJIMA SAVREMENO
\ IKNJIŽEVNOG JEZIKA. 1: ||
Posle Oslobođilačkog rata i Narodne revolucije; kroz, tu revoluciju i izgradnju socijalizma, u književnom
_ jeziku se, pod uslovima naglog pro-
širenja njegove osnovice i korenitog kulturnog preobražaja naših naroda vrše ogetne promene, 1 svim oblasttma jezika javljaju se novine, od kojih neke bogate i usavršavaju naš književni jezik, a druge su suprotne njegovome karakteru, Ove poslednje ne samo što kvare književni jezik kao takav već'idu na uštrb značajne svrhe jezika kao »oruđa borbe i raži sredstva za Oi podizanje njegove kulture. Rđave pozajmice i kovanice, kojekakve skraćenice, rečehične konstrukcije i obrti tuđi našem jeziWu, nejasne formulacije i zamršen stil, a katkad i gramatički nepravilni oblici sreću se danas kod OVOE ili onog našeg pisca i kod gdekojih
- garadnika i dopisnika dnevnih . listo»--
va. Pa i pored toga što mnogi naši /književnici i žurnalisti pišu” bespre“kornim' stilom i jezikom, —' naveđene negativne osobine đanašnjeg na-
| šeg književnog jezika, koje nisu samo
znatnim „delom i
nova pojava već bliske ili nešto da-
štetno nasleđe iz
lje prošlosti, pretstavyljaju, ozbiljan |
kulturni problem, Kod naš se 8 VIemena na vreme ukazivalo na taj problem i u štampi i u javnim diskusi-
jama, Same »Književne novine« su se – nekoliko puta na nj navraćale, a O.
su činili i neki dnevni listovi, Ali to još nije: dovoljno, već je potrebna Organizovana. borba protiv negativnih. pojava u našem Kkniževnom jeziku, za njegov narodni karakter, za, jasnost i uprošćavanje &tla, Ovome značaj“ nom i korisnom poslu se već organi-
zovano pristupa, Kroz koji dan će u
Beograđu izići »Naš jezik«, popularno- .
naučni časopis za raspravljanje ovih
pitanja, Sličan časopis še, kako smo '
obavešteni, priprema i u Zagrebu, A prva se na ovome značajnom zađatku pokazala sarajevska” grupa stručnjaka i ljubitelja jezika,
U Sarajevu je, osnovan Institut m. savremeni jezik sa zadatkom negova .,
nja · pravilnosti i lepote „književnog jezika, I, kako se iz izveštaja Instituta vidi, u njemu je već otpočeo intenzivan rad na pribiranju materijala iz savremenih... pisaca. iz. dnevne štampe, iz pojedinih „grana javnog života, a pristupilo #e i obradi posebnih pitanja iz ove građe, Kao rezultat toga rada izišao je prvi broj časopisa Instituta Pitanja savre-
menog književnog jezika. O njemu je u
rada na bisti maršala, Tita
umetnik je izragio želju da vidj čoveka kroz koga će moći da pronikne još dublje u život naših maroda, koji, su u”'itu. đali i dobili najdublji iz” | Ynz Veličine 'svoje današnjice. i
Želju Džo Devids8ona da izvaja nje | gov lik drug Tito je prihvatio. Stari umetnik prišao je poslu sa velikim! žarom. i
O4 neliko kilograma sive glinene, mase poprskane vodom poštupno se! formirao lik druga Tita, prvo u naj-, grubljem. obliku, kao skica, a zatim: Ba „ve, tananijim detaljima koji u, hladnu: zemlju lagano upisuju život. Za Devidsona, kao »psihološkog por-| (retistu najvišeg ranga«, jedan kriti-" čar je rekao da »ima dar da hladnu| glinu dodimme, vatrom«. U ovaj svoj, rad on je, pared životne vatre koja,
gori na -čitavom. liku, uneo i izraze-
odlučnosti, promišljenosti, svesti i energije, tako karakteristične za dru Ma ita." f TOG : . — Ali — primećuje Devidson u toku rada, prelazeći alatkom s jedne na drugu pojedinost lica — Tito nije samo to. Ma mnogim slikama video sam) guviše. oštro dat njegov lik, čak" namršteno ozbiljan, To nije Tito. On pored izraza jake.volje { dubine unutrašnjeg Života ima u svom, finom osmejku i izrazu očiju i širokogrudu blagost i plemenitost. · Kroz njegovo, lice zrači jedno veliko, ljudsko srce,
1 Džo Davidson živahno prilazi poslu da i to iskaže u svom delu, Ljubav prema umetnosti i čoveku čine njegove pokrete mlađalačkim, njegovo oko znalački prenosi na uobličenu osnovu. sve jzrazite karakterne crte
koje se čitaju na lieu i lik iz dana u ' dan upija"u sebd sve više!ne samo ''sul Vidite, ja sam. mlad, ali da sam još
sve veću sličnost, već i veliku životnu
Mag TOR VT
Mihailo STEVANOVIĆ
našem listu već bilo govora, ali on, i kao pojava i svojom sadržinom, zaslužuje da mu se posveti više pažnje, · Ovaj časopis je dokaz inicijative i , agilnosti njegova izdavača i Ogledalo rada saradnika Instituta za Savremeni, jezik, Iz njega se vidi da su čla-. novi Institut 1 probleme koji treba da se raspravljaju u časopisu, "Jeć u ovoj prvoj. svesci postavljen je i obrađen lep' broj pitanja, I ta su pitanja po njihovoj aktuelnosti 8va dobro izabrana. Tza uvodne reči Uredništva, u kojoj se kaže da je ovo sebi postavilo za cilj: »boriti se za pravilnost jezika, jasnost u izrazu, za ŠtO jednostavniji način izražavanja i u pismu i u BOvoru; unositi nove poglede u proučavanju jezičkih problema i posmatrati jezička fakta u međusobnoj povezanosti i u povezanosti sa društvenim pojavama«, — A. Belić naročito ističe bogatstvo i lepotu jezika Bosne i Hercegovine, On upućuje na njegovu riznicu, na narodne umotvor ove naše zemlje, na njene visce, i Osobito na živu reč naroda i ukazuje od kolike je oma važnosti za obradu savremenih jezičkih pitanja, za bogaćenje rečnika i za proučavanje 'i8> torije našega jezika, e ora 'M. Šamić u članku O novom: uče. nju u naući o jeziku ” daje nekoliko nesumnjivo dobro izabranih, ali nešto manje veštko povezanih mišljenja i citata iz klasika marksizma-lenjinizma i iz dela tvorca toga učenja NJ. Mara i njegovih sledbenika. Au članku — Borba protiy bezidejnosti i apolitičnosti u iingvističkoj nauci 'a SSSR-u — uglavnom prema izveštajima o diskusijam.. koje su po tim pitanjima vođene na sastancima
njingradu — Šamić prikazuje stanje lingvističke nauke u Sovjetskom Sa vezu. Propustio je samo da kaže koliko je baš u tim diskusijama istak» nuta aktuelnost i potreba proučavanja problema savremenog jezika, a to je ono što najviše odgovara: zadaci~ ; ma: časopisa kome je Šamić. jedan od“: urednika. (i i Svakako najširi krug čitalaca će zaihteresovati članak Marka Marko vića — "Tragom Mkvarenja našeg jezi= ka u nedavnoj prošlosti. Ovo upravo i nije članak već čitava jedna vrlo irijteresanina i na zanimljiv način do» kumentovana omanja rasprava, u ko-· joj se prikazuju istoriski uslovi .raz=” vitka književnog i poslovnog jezika u Bosni i Hercegovini od 1866 g., ti. od vremena kada je ova današnja naša republika, a onda zabačena tur» ska provincija, dobila' prvu štampariju. Prvi listovi: Bosanski vjesnik, Bosna, Sarajevski cvjethik i prve čitanke' za osnovne škole. za onih još dvanaestak. godina turske uprave pisani su čistim narodnim jezikom. kazuje nam Marković, A već naskoro iza okupacije, kad nastaje potpuni preokret u celokupnom životu Dosne i..ercegovine, i stanje književnoga jezika se „prirodno je, menja, Po zlu zapamćena uprava novog okupatora je svim sredstvima radila da onemogući slobodan razvoj našeg naroda U cvoj zemlii, pa je fhpumljivo šLO )6, ikBO posledica kapialističko-por?bljivačkog i ugnjetačkog njegovog sistema, neminovno došlo do kvarenja književnog jezika u Bosni i Hercego=> vini. Uprava zemlje je uglavnom bi!a sva wu rukama tuđinaca, a ukoliko je u Wlužbehičkom aparatu, u sudstvu i administraciji, bilo ljudi koji je tre> belo da neposredno opšte sa narodom na njegovom jeziku, to su bili činovnici. iz raznih hrajeva | A'itro-Ugar» ske monarhije koji su ranije, bar ?vesno:: vreme, glužbovali u drugim · porobljenim. gslovenskim zemljama.
| ____________________ snagu, istrajnost i upornost, ali i ple> menitost i dobrotu,
Za mvazliku od, mnogih aumetnika, Devidson ne gleda u svom delu stvar koja treba da pripadne šamo mjemu i o kojoj samo on može da daje ocenu, Zato on. rado Želi da čuje mišljenje ne samo druga Tita, nego i svih dru”. gih koji su videli njegov rad, on tra-”' ži da mu Se kaže eve čto ne izgleda kao tačno izraženo. „On ne zna a, krutu samouverenost i želj,da, njegovo delo u potpunosti izražava Svoj smisao, da oživi i progovori — da dostigne taj cilj, ebi j
Kroz pokret i život, portreta on ho» će, veran svom ošnovnom primcipu u radu, da izrazi prošlost, sadašnjost i budućnost. Mislimo-da možemo reći već sada, iako bista još nije konačno gotova, da je Wu tome i uspeo, Sa vajarskog „postolja, iz oživljene gline gledao je na nas Tito dignutog čela, poriosnog na tešku ali slavnu prošlost, lakog vedrog osmejka kao đa govori o veličini naše stvarnosti i Čvrštog, odlučnog pogleda kojim sigurno gleda u budućnost u koju nas vođi.
Na nas je najnovije delo Džo De- vidsona astavilo snažan ulisak, isto onako kao što Bu naša zemlja.i naši ljudi izazvali u njemu najveće dopadanje i divljenje. Nije bilo teško shvatiti"i videti da je veliki umetnik urliku Tita hteo da izrazi i to: svoje” lično, osećanje duboko urezane snaž» ne utiske o lepoti rada i težnji našeg naroda, |
"Hteli smo to da mu kažemo, ali nam, je on uz srdačan smešak rečito stisnuo ruku: . LOR (O PO S
— Ova. zemlja i ovaj narod diyni x
mlađi — postao bih Jugosloven!
dobro uočili mnoge ,
) : ) : obra bio osuđen zato Što Aka ıdar
ne?
DLLOTIJ : | Marković s jezičkih stručnjaka u Moskvi i Le-
loše upotrebe predloga na s
o” Li ) lek
1 vr | “BES: |»
|
i BT: 'ovoOUFfi KONGiS (OB 088 Oni su se ovđe u dodiru 8 narodom | "i služili nekakvom čudnom, mešavinom . 2 jezika 8svih naroda monarhije ~ :dQđ>n
· kako ne samo slovenskih veći, ne». "WH
mačkog i mađarskog. Na fakvom, Je» | ziku su u Bosni izdavani mnogobroje ni proglasi od prvog dana okupacije Uredbe i zakoni sastavljani 8u na ne | ; mačkom, pa posle, bukvalno pr vođe», } : ni na taj jskvareni jezik, Koliki __0 3 17.50 ovaj jezik bio stran našem narodu ra Marković navodi kao dokaz da Op» . M tuženi u sudu, recimo, često iz pre>-~ gi sude, nisu mogli znati da li .su YA i
đeni ili oslobođeni i da &u krivci ke Za kad za jedno, optuživani.a žar OLURO osuđivani (istinit slučaj 8a, čovekom, što je nekoj ženi udario |
šamar). On citira i ae „prizna: samoga šela pravosuđa da sudije nisu govorile ni SOS: ni hrvata :Ć ni srpskohrvalskim, već , nekim ; sebnim »sudskim jezikom«... ) Bosne i Hercegovine kvar li sU . jezik i za Vreme, 6VOE dugog služe! kadra u raznim garmizonima dale! od. svog zavičaja. I o} BU Zi M : 00 posle povratka kućama, i bez potrebe, ' PDE upotrebljavali veliki broj, n kih · O reči, Poneke od njih, kao: cajt, geve-._ 0 ra, ajzliban | dr, prihvatane šu istina SO i od naroda a 'je 1 S0Ne i o B- · 8 rodni jezik dalje od većih' : "OOU ostao a Međutim, u ON:LOVAU kvarenje jezika uzimalo sve više ma= | ha, Jezik školske,omladine kvarili u , 3 nastavnici tuđinci, koji nisu poznava– . li naš narodni jezik, a i odnarođemi” domoroci, koji njim nisu prav
govorili i ukoliko su
'
'ga poznavali. 23 jedni i drugi su od učenika tražili da | im lekcije govore na nakaradnom je- | | ziku kojim su se sami služili i kojim ae
su pisani školski udžbenici. je "| u Ovin, okolnostima, koje nam je q
izvanrednim „poznavamjem, živo i zanimljivo izložio, jezik | bosansko-hercegovačkih gradova (ka- ko znathog dela inteligencije ji činov- : ništva, tako radništva,i čaršije) 12%. || gubio svoj narodni karakter, koji se. |
— ovo je trebalo da, Marković, istak»:, | ne — u Širim. narodnim slojevima, povy | selima i,manjim varošima,, u potpu . nosti sačuvao, Jako, se OVO. teškog | masleđa iz nedavne „prošlosti knji». "0 ževni jezik još, nije oslobodio, ipak je. · | bilo potrebno naglasiti da su knjižeVe,. mici Bosne i Hercegovine, bar oni a najpoznatiji, koji se iu samome ča» ”· 0 :| 8opisu na više mesta ističu kao iz,
wrsni uzori, odoleli i u iznetim u&lo». | vima kvarenja jezika, Još od Petra - "|
Kočića, koji je (to i iz ove rasprava , 7 +:|| vidimo) vodio nepomirljivu borbu i. | u Bosanskome saboru da se narodni, | karakter književnoga jezika zakonom : | zaštiti, sve do vrednih saradnika čae.. | sopisa o kome govorimo množši . | pisci iz Bosne i Hercegovine pokla a mjali su dosta pažnje svome jeziku, | Za ove poslednje se, sudeći po nji"... | hovom časopisu, može reći da su gde i
u.
kad i puristi, Takav se delimični
svome članku pokazao i Marko Ma
ković, Mi se s njim ne bismo dB složiti u mišljenju da 1e iz knji ir ; nog jezika potrebno izbaciti baš sve | reči i izraze koji su tuđeg porekla ili, su alični s tuđima, Ako šu davno ušle u naš jezik i u njemu dobile ši„ 5 roku upotrebu, kao što je slučaj sa | rečima: · lisak, naklada, sustavni, do» e jam, dvojba, pokus, pozornost, netom: frišak, koštati, faliti i 8l,, ili ču u pi. tanju izrazi kao: spavaća kola, . a dvojbe, preduzeti potrebne korake, više nego Sigurno, nositi se, mišlju, ne biti u stanju i još neki — mi ne mamo prava uštajati protivu njih, {-. ako u našem jeziku ima drugih reči i izraza sa istim značenjem, za[ih
Najveći broj članaka “napisao je odgovorni urednik časopisa .J; Vuko» vić, koji redovno na materijalu 6avremenog: jezika raspravlia ovo ili ; ono pitanje. Kao najglavnije, on da. _ analizu značenja i svojstava E „3 skih imenica no. — nje i ~—~ Će (th. ? 40-—53). I nesumnjivo je njegovo gle“. + 5 dište. ispravno, ali mislimo da Be ne» : potrebno dugo zadržao dokazuj y kako su glagolske imenice izgubile. | ona 8Vojstva koja označavaju pojedini: M glagolski oblici, a uglavnom vale | značenje glagolskoga vida, koje 00. a sadrži u osnovi. I bez naročitih- dO --08I kaza to jasno proizilazi iz karaktera ovih reči, dobivenog u rezultatu. nji» :: hova ·poimeničavanja, Praktično =. i Vuković ustaje protiv građenja. ovih, a B imenića od svršenih glagola, 68 gnae” : i čenjem wršenja radnje. I fo ne bea” · razloga, iako nije teško lingvi» stičko "objašnjenje za takvu njih' upotrebu. ; DD grfbvt
T u đrugim avojim člancima Vuk vič analizom interesantnih primera dokazuje pogrešnost njihove 'potre> ' be u obliku u kome ih navodi, ali še ·
u izvesnim slučajevima mogu činit"
zamerke njegovim formulacijama. Ta»
ko za rečeniću: Ima Čitav niz škola”
i hurseva na kojima su se mogli ko. ~
ristiti učitelji on kaže da je ne Šš:
na i »potbuno strana duhu jezika# '
(str, 72), Međutim, u ovoj rečenici
je i logički · gramatički sve na 6VO„> ·
me mestu, i ja neznam zašto bi 'bila
protivna »duhu jezika« ona samo?”
atilshki ne zadovoljava'u ovome obli="
ku, koji može imati dvojako znače»
nje. Vrlo su dobro nađeni primeri
oblicima
lokativa i Ole daha: petama
lingvistička ubjašnjenja' kojim putem
je došlo, do ONA upotrebe, Vuko
ponegde propusti i da da
nje zašto daje preimućstvo rap f* log na, Ye--
14 x
đ “| (y
}j
ODOH nad Ola taja aj kad preporučuje pređiog cio uz oblike imeha viših a pređiog: "- u: Oblike imena Oki i :) dnjih" (35 škola, ili ka! pušta na a e označava odnos..profešora i Škole, ja 0 zahteva upotrebu predloga u kad.je | reč o učenicima). TI u slučhkju 8 \ merima pogrešne upotrebe nika | 0 gih predloga 5 pojedinim padežima, predloga sa, na pr, s ingtrumen ši predloga kod 6 genitivom,.: a rađi (str. znas
ne žamene predloga zbog i -— Vukovićeva čenja je tačna, ali mu se ovđe opet (Nastavak na četvrtoj strani)