Književne novine

170

GODINA II BROJ 45

Uz trideset i dr

re MANN My Na au tp, će: ca PRM NMAN 3 Gipiyaci (a, - vrabo [** EAR datiy Ve

Adresa uredništva |

administracije: Francuska 7 — Telefon: 28-098

ugu godišnjicu Velike oktobarske

socijalističke revolucije

TOPAMA O

LEN JIN

Oktobarska slobođa, prolomljena grmljavinom topova sa »Aurore«,začela je novu eru čovječanstva — eru Socijalizma. Prvi put je nauka Mark sa, Engelsa, Lenjina našla svoju punu primjenu, prvi put su ostvareni vjekovni ideali najboljih ljudi svijeta. Prvi put je odahnuo u slobodi beskrajno dugo ugnjetavani čovjek hljeb gladnima ,zemlja bezemljašima, mir narodima, vlast u ruke samoga naroda! Front imperijalizma je Dprobijen, na djelu se pokazala slabost jednog umirućeg sistema. Šestina zemljine kugle istrgnuta je iz kapitalističkih okova, pokazujući crvene signale i drugima, ukazujući trašu i drugima, ulijevajući vjeru i onima kojima je potrebna za juriše koji dolaze. Prije triđeset i dvije godine ,u deset sati hladnog poznojesenjeg dana, odbijen je prvi nalet oklopnih kola Kerenskog na partisku štampariju u kojoj se dovršavao »Radnički put« s poziyom na ustanak: oboriti Privremenu menjševičko-eserovsku 'wlađu! Petrogradski proletarijat i vojnici zauzeli su banku, željezničke stanice, poštu, telegraf, ministarstva, uhapsili Privremenu Vlađu. Vojno-revolucionarni komitet, na čelu s Lenjinom, uputio je građanima Rusije proglas u kome objelođanjuje svima da je obezbijeđena »stvar za koju se borio narod: neodložno predlaganje demokratskog mira, ukidanje spahiske svojine na zemlju, radnička konirola nađ proizvodnjom, stvaranje sovjetske vlade«. Uslijedili su odmah i čuveni dekreti o miru i zemlji, u kojima je naglašen prvi smisao revolucije. Lenjinov genije, uz pomoć partije i najbližih saradnika, sproveo je revolucionarni kurs do kraja, do poslednje konzekvence — uprkos oportunističkim kolebljivcima i prikrivenim neprijateljima koji su še Revoluciji pleli oko nogu, koji Su, i pored njenog očevidno pobjedonosnog hoda, htjeli da je odvuku u naručje obezvlašćene klase ,da je izrođe i doveđu na tanak led poraza.

Revolucija je pobijedila, proletarijat i seljaštvo Rusije donijeli su na plećima zoru čovječanstva. Time je opšta kriza kapitalizma silno zaoštrena i prođubljena, otvorila se svijetla perspektiva mogućnosti pune pobjede snaga naphetka nad snagama regresa i mraka, pokazalo se da ove poslednje neminovno umiru i odlaze, da se »Uukiđaju«. Već odmah bio je jasan smisao i suština Oktobarske revolucije, njen internacionalni značaj, i karakter, Već odmah ona nije bila samo uskonacionalna stvar ruskog proletarijata, neka »ruska specijalnost« — na što su je pojeđini »teoretičari« htjeli svesti, Pobjeda Oktobarske revolucije značila je »radikalan preokret u istoriji čovječanstva, radikalan preokret u istoriskoj sudbini svjetskog kapitalizma, radikalan preokret u

oslobodilačkom pokretu svjetekog proletarijata, radikalan preokret

u metodama borbe i oblicima organi-

(Crtež A. J. Troickog)

zacije, u životu i tradicijama, u kulturi i ideologiji eksploatisanih masa cijelog svijeta«, Ona je uvela — Đilas je to jednom rekao — čovječanstvo iz predistorije u njegovu sopstvenu isto. riju; sa njom i poslije nje slama se neopozivo i definitivno divljački sistem u kojem je eksploatacija čovjeka od strane čovjeka sveti prirodni zakon. I tako, njeno iskustvo veoma je dragocjeno za oslobodilačke pokrete u svijetu ,za avangarde tih pokreta, ono je teoretsko blago, neiscrpno teoretsko vrelo kojim se nadahnjuje i osvježava napredna ljudska misao, obogaćuje dajte revolucionarna praksa, naoružava radnička klasa. Svojim iskustvom, svojim usponima i zaletima svojim patnjama isvojom krvlju ona je mnogo rekla, mnogo poučila i uči.

Naša partija i naši narodi obilno su se koristili tekovinama Velikog Oktobra. Usvajajući njegovo idejino blago i bazirajući na njegovom ogromnom iskustvu, naša partija i drug Tito uveli su kroz krvavu višegodišniu Revoluciju socijalizam i u našu kuću stvaralački primjenjujući slovo i duh Oktobra na naše uslove, modifikujući vidove borbe našim okolnostima, mogućnostima „stepenu razvitka, polazeći nazličitim putevima i s različitim tempom ka istom krajnjem cilju, Oktobarska revolucija — UZ SVC ostalo — svojim neumoljivim faktom jasno je govorila i govori svima: sloboda od eksploatacije, ona prava, ona puna slobođa stvar. je samog naroda. Narod može izvojevati sebi slobodu, može svrgnuti sile koje ga jašu, može stresti imperijalističke okove i hevolje — jer su istoriski uslovi tu, jer se radi o slomu sistema koji se nalazi u stadiju umiranja, koji nepovratno odlazi, koji tone. Ona je uz objektivne ukazala i na subjektivne faktore socijalističke revolucije, koji su ne manje važni i ne manje presudni za njenu pobjedu. U stvarnosti hitlerovske okupacije, naprimjer, to je značilo da ne treba pognutj šiju i čekati na rješenja velikih sila i na ishoda glavnih frontova i glavnih bitaka,

značilo je aktivan odnos prema novoj ~

navali imperijalizma u njegovom najcrnjem obliku; značilo je doprinijeti odlučujućem frontu vrlo mhnoBgo, ubr= zali slom fašizma, sačuvati i odbra– niti Olktobar. Objektivni uslovi su i te kako bili na dlanu — subjektivni momenti su imali da odluče. Narođi i njihova avangarda morali su, zaista, biti u prvom borbenom ređu. Morali su biti pripravni i na visinu revolucionarnih stanja u svojim zemljama, bili su obavezni zagaziti u bitke za nacionalno i — razumije se — sorijalno oslobođenje. Međutim, kao što je poznato, jedino je naša partija bila dorasla zadacima tremutka, jedino je ona povukla istinske revolucionar– ne „gzaključke Oktobra naši narodi su izvršili časno i heroisko djelo pred istorijom i pred Oktobrom, lomećj fašizam i lomeći domaću vladajuću klasu. I nijesu — to je tako-

KTOBRA

đe poznato — nijesu uvukli kljunove pod nečije meko krilo, nijesu se u otsudnim danima posakrivali u mišje rupe. I kad su se već digli, radili su tako da efekat njihovog oružja ne bude jednestran, polovičan, u rangu kakvog amorfnog pokreta otpora u kome bi buržoazija imala priličnu riječ, i koja bi (kao što imamo primjera za to) u pitanju vlasti ostavila radni narod kratkih rukava.

To je opštepoznata, istoriska činjenica, kpju ni kominformovski falsifikatori istorije ne mogu zataškati, iz-

vrnuti na glavu, izbrisati, Oni su 8e, |

doduše, latili i takvog apsurdnog DOsla da dokazuju svijetu kako je naša Narodna revolucija (Ko je, molim vaš, dao dozvolu za nju? Ko ju je blagoslovio i miropomazao? Jesu li pitali koga ti čudovišni jeretici čudovišne zemlje?), kako je naša Revolucija čisti gestapovski »gešeft«, Ali pojedini rukovodioci Boljševičke partije, vrli inspiratori i organizatori kontrarevolucionarne kampanje. već tako prilježno gaze putevima koji udaljavaju od Oktobra; oni plameni revolucionarni

lehjinistički patos iz slavnih oktobar~ , „skih dana, patos koji je u stanju da

razvije ogromne energije narodne, da samelje sve prepone i tešltoće, oni faj patos smenjuju diplomatskom igrom (igrom u buržoaskom smislu), »džentlemenskim „sporazumima«, velikodržavničkim interesnim sferama — Dpuštajući u promet i takve ubitačne, uspavljujuće, razoružavajuće, oportunističke, antirevolucionarne »teorije« o čekanju sovjetskoarmejskih bajoneneta, da naime slobodu potlačenima može donijeti jedino Sovjetska armija — svodeći na taj način subjektivni momenat u revoluciji na nulu, otupljujući revolucionarnu oštricu svakog pojedinog naroda, upućujući ugnjetene na hrišćansku manu s neba, pretvarajući tako kompartije u mari-, onete koje misle isključivo tuđom, glavom. Veliki Lenjin, taj dosledno, principjjelni i strastveni revolućiond”r, — vođa, nikad nije tako govorio, govorio je sasvim suprotno tome; on je povezivao borbu ruskog proletarijata s borbom proletarijata u drugim zemljama, insistirao na revolucionarnoj solidnornosti radničke klase svijeta, na subjektivnom faktoru u revoluciji. Kakvu je on samo uništavajuću artileriju sasuo u lice perjanicama Druge internacionale. zbog njihove izdaje i oportunizma u Prvom svjetskom ratu, zbog njihove izdaje projleterske. solidarnesti, zbog izdaje parole »Rat ratu«, zbog nepretvaranja rata u revoOlucije, zbog »iščekivanja«!... Da, zaista, državničko salo ugušuje revolucioenarni dah u tim ljudima. koji su, vidimo, shvatili da su lenjinizam i Oktobar njihova lična stvar i njihov patent, da su jedino oni pozvani da Svijetu krčme svoj marksističko-lenjinistički monopol (po onoj narodnoj: od baba mu. od Lenjina mu ostalo!), da oni propisuju: ovo može a ovo ne može, ovo ovako a ne tako; postoži Oktobar i postoji recept — hoćeš li, revoluciju .onda samo po receptu, samo DO svetom pismu strana fa i ta. i nikako drukčije ,i nipošto svojevrsno, specifično, na svoj način, prema svojim tamo nekakvim uslovima, Leniin je zn ovakve dogmafičare pisao 1923 FOdine: »Naše evropske ćifte i ne sanjaju da će im dalje revolucije u zemljama Istoka, koje su kudikamo bogatije brojem stanovnika i koje se odlikuju kudikamo većom raznmolikošću socijalnih uslova, servirati, nema sumnje, više specifičnosti nego ruska revolucija.

Nema zbora, udžbenik napisan po Kauckom bio je u svoje vrijeme stvar vrle korisna, Ali vrijeme je već „ipak, da prestanemo misliti d3 je taj udžbenik predvidio sve oblike razvitka dalje svjetske istorije. · Ome koji tako misle bilo bi vrijeme

preglasiti presto za budale«...

A ćiftš „nažalost, ima i danas. Ima ih i tamo gdje bi se najmanje mogli očekivati, i

Proslavljajući u ove dane trideset i drugu godišnjicu Velike oktobarske revolucije, naši narodi i naša partija ponose se svojom borbom, Oni su časno i lenjinistički izvršili jedno veliko djelo iđući stopama Oktobra, ostajući mu vjerni .pronoseći kroz okršaje svete njegove zastave. I sada, u gorkoj stvarnosti revizionističkih navala, kada informbiroovske delije i arhioportunisti izdašno, i tako neodgovorno, i tako amoralno sipaju na našu socijalističku zemlju mrak šVvOjih prljavih duša i svojih nečistih savjesti, — mi slavimo Oktobar s jako naglašenom vjerem u njega: ovaj trenutmi sumrak, ovo mrakobjesje mora, vaistinu, proći; jer neugasiva je i moćna svijetlost prve socijalističke revolucije, nesavladljiva je i jarka luča Lenjinova za kejom iđemo i čijim smo plamenom ozareni!.,

Dušan ROBSTIĆC

Izložbene prostorije vojničkog kluba privukle su veliku pažnju regruta. Pored »tumačax«, starijeg vodnika, našlo se puno njih koji su znali da objasne koje su sve to rude izložene u privrednom kabinetu: zar je malo njih, koji nose časno zvanje — udarnika, premašivalo Bormu baš u rudnićima odakle su ovi primerci izvađeni. Već od ovog susreta sa rudnirn blagom iz njedara naše zemlje regruti — omladinci sa'sela drugačije su gledali svoju budućnost: promijeniće život, a posle će život u rudniku i fabrici mijenjati njih — biće visoko stručni i kulturni majstori, poštovani od svih naših ljudi... ;

I kod drugog dijela izložbe mijesu

___manje stajali regruti, čak i više, Tu

su bili dokumenti borbene slave njihovog puka — u Narodnooslobodilačkoj vojsci proslavljene udarne brigade. Ređale su se fotografije: »Prvi odred iz koga je nastala brigada«, »Proboj iz obruča«, «U IV neprijateljskoj ofanzivi: cijela brigada nosila je ranjenike«, »Susret sa Savinom divizi“ jom«, »Tito je ranjen — svetimo ga, drugovi«, »Zapaljeni neprijateljski avioni na Rajlovcu«, »Nikad nisu gubili vjeru u pobjedu (doček u ponovo Oslobođenim krajevima posle V ofanzive)«, »Juriš preko Ibra«, »Pred nama je Beograd«.. Oficir je objašnjavao i objašnjavao, ali su regruti, prenoseći se u djela onih koji su bili osnivači njihovog puka, od.kojih su mnogi pali na krvavim poprištima Narodnooslobodilačkog rata, ostali uporni u traženju da im se šire kaže o jednom žuto-riđem listu izloženom u staklu na kojem je pisalo: »Danas, 9 avgusla 1941 godine položili smo ovu

ZAKLBTVU:

»Mi, narodni partizani Jugoslavije, Jatili smo se oružja za nemilosrdnu borbu protiv krvoločnih neprijatelja koji porobiše našu zemlju i istrebljuju naše narođe. U ime slobode i pravde naših naroda, zaklinjemo se da ćemo disciplinovano, uporno i neustrašivo, ne štedeći svoje krvi i živote, voditi borbu do potpunog uništenja fašističkog osvajača i svih narodnih „izdajnika«,

(Ispod Ovog, pri samiom "dnu, lista, deugim rukopisom, malo meveštija, očito uzbuđenma ruka je napisala: »I ja se zaklinjem, borac. Stojković Nenad kurir«.

Legenda — »Zakletva NOV i POJ na prvoj stranici dnevnika poginulog partizana; na njoj su tragovi krvi poginulog komesara brigade. kurira Nenada i partizana »Minera«« nije zadovoljavala ni Petra Delibašića, ni ostale regrute. Oficir ie obećao da će zamoliti komandanta prvog bataljona, koji je od početka 1943 godine stalno bio u ovoj brigadi, da im večeras da podrobnija obaveštenja, uopšte, da im ispriča sve što zna o tome...

— „Na prilazima Beogradu, ispod Avale, probivši se sa smederevskog druma. na dijelove naše divizije napale su iznenada krupnije njemačke snage; komesar brigade našao se sa trojicom kurira na ivici sela u kome su bili ranjenici.. Odjednom vidješe zelene šinjele. Jedna četa Nijemaca brzo se približavala, Nije se mnogo dvoumio: popadavši pored kamene 0– grade sva četvorica su otvorila vatru. Komesar je uspio da dovikne lakom ranjeniku koji je tu u blizini čitao bilten: »Brže na mog konja! Izvjesti nek se ranjenici sklone i zaštitel« .

Nijemci su išli gazeći po svojim mrtvim ii ranjenim. Proradđile su bombe. Oko 20 minuta su četvorica zadržavala ojačanu neprijateljisku četu prethodnicu. Komesar je bio smrtno ranjen već posle desetak minuta borbe. Mina mu je raznijela obe noge, ali je on pucao kao da je najzdraviji.

OPAO a OMJ

| VukadB · Bulatović: ZAKLETVA

Poginu jedan od kurira, onda drugi... Komesar pozva trećega — Nenada.

— Drži ovo! Probij se do komandanta. Saopšti da brze izvijesti diviziju o neprijateljskom udaru i da zatvori pravac prema Savi,

Kurir Nenad je: stigao do štaba koji je bio u pokretu, komandantu. je suznih očiju predao komesarevu torbicu, Okolo su zviždali meci. Komandantbrigade je pričvrstio torbicu politkoma za svoj opasač, trudio se da buđe miran; ipak su mu vitko, visoko tijelo protresli teški trzaji:

— Ostae ie tamo?... — pitao je glasom koji nije bie njegov i koji nije tražio odgovor, zatim je izvadio bilježnicu, na listiću napisao nešto i dao Nenadu: — Znaš gde je štab divizije. Probij se i pređaj · komandantu. Obode kenja i odjuri na položaj.

“Tek na kraju šume, do samog druma, kurir Nemad zaustavi botpuno mokrog vranea, Na drumu su bila dva njemačka · tenka i jedno petnaestak vojnjka. On je sjahao. Naprijed se više ~ njije , meglo. Opipa izvještaj, kemandanta brigade i kao da ga munja pogodila: on je, u brzini, zaboravio da komandantu »ređa lisnicu koju mu je naknadno dao komesar. Izvadi je. Iz nje„izviri požuteo list hartije, od kojeg se odvoji i pade na uvenulu travu jedna ceduljica, Pročita: »Ovu je zakletvu napisano u svom dnevniku drug Perica — »Miner« onog: dana kada se zakleo naš odred (9 IX. 1941). Iz odre-

da je nastala naša. brigađa. Od »sta-.

rih« smo još živi ja i komandant divizije, Čim uđemo u Beograd treba uramiti ovu zakletvu. Neka znaju svi drugovi koji budu stupili u našu bri-: gadu e njenim prvim borcima i kako, su oni ginuli izvršavajući sveti zavjet prema narodu, koji su onako plamene. dali polažući zakletvu.« „Kurir Nenad nije bio položio zakletvu. On je u brigadu stupio u jeku borbi i najsvečaniji čin nije stigao da obavi. Pogledao je u tekst zakletve polako, kao sričući ga pročitao... Na prstima mu ostade rumenilo... To Je na lisnici još bila svježa krv komesaTa brigade. On izvadi iz džepa malu izgriženu olovku i napisa isped tekstana istom. listu: :»TI ja se zaklinjem borac Stojković Nenad .kurir«. Pojahao je konja i punim galopom pojurie puteljkom ka drugom kraju šume. Om je ovako procijenio situaciju ji donio odluku: »Moeram so probiti do

. štaba divizije. Izvještaj ne smije pasti

neprijatelju po cijenu života. Probiću se malo niže kroz šumovitu dubedolinu i uz ušjeku da preko puta umaknem u šumu na drugu stranu, a onda sam siguran,«

Na livadi dalekoj od druma oko kilemetar primjetili su ga Nijemci. Jedan tenk je gađaoe iz mitraljeza, drugi iz topa. Konj je kao pokošen pao ma glavu. Podđižući se, prilično ugruvan, Nenad kroz još neobrani kukuruz 'poetrča.pravo prema drumu. Tenkovi su se pomjerili preprečujući mu put. Uz njih su išla po tri Nijemca, ostali su stajali uzduž druma. Kurir je snao da tenkovi ne mogu sići k njemu, jer ih je dijelila velika pošumljena usjeka. Ali on je morao preći drum. Njemačka zasjeda je to znala. Nenad je ocijenio da je najbolje da pretrči drum tamo gdje je na druvoj strani gusta cerova šuma. Ali da bi se tu prešlo trebalo je uspeti se uz strminu nasipa visokog do 20 metara: Tu je u mrtvom uglu i neprijatelj se ne nada da će on tuda. Kad to savlada onda jurnuti preko i zatim niz šumu s druge strane kuda tenkovi ne mogu ići. Automatičari se neće usuditi da se odvoie od tenkova. A utoliko će, valjda, već doći naši.

Hvatajući se·za žile i kamenje s velikom mukem je savlađao usjeku i za

dje

| Wuksan Bulatović, koji je

ustaničke Jablanice, koji. se u šesnaestoj godini odazvao pozivu

i t ist. tora. U ratu, |borbu protiv fašističkih OkUPAiOTa. lyası veličinu Narodnooslobodilačke borbe;

\slikarstvom, nastojeći da kroz 5

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO UTO

nedavno preminuo u dvađesetpetoj

PRIMERAK 3 DINARA LEO

koji sekund odahnuo — pomislio šta, nosi, nabio kapu na uši i skočio.,, Ali kada je bio nasred asfaltnog druma zaprašta automat i on pade, Teško je ranjen, ubiće ga... Ali tada bi se dočepali izvještaja i zakletve — zavje-. ta mrtvog komesara, Istog momenta. kad je tenk pojurio na njega, sa bre-, žuljka preko puta odjeknu pucani i, granata eksplodira u pravcu tenka, daleko od njega nekih 50 metara. »Našil«, kao munja blesnu misao, Ne-. ma kolebanja. Nijemci su jurili na njega. On se škripeći zubima dovukao, do ivice nasipa i tu pritajio dah zaboravio je na rafalom raznesenu levu nogu. Tri Nijemca odvojivši se od tenka pojuriše k njemu. Mirno zamahnu i baci spremljenu bombu; dva/ su pala, a treći — video mu je zakrgvavljene oči htio je živa da ga uhvati, Nenad stisnu lisnicu sa zakletvom. na svoje srce i baci se niz strminu. Švaba je za njim ispraznio šaržer Rutomata i poftrčao nazad da se popne na tenk iz koga se drao »unterfirer«. Taman se uhvatio za blatobran kad ponovo odjeknu eksplozija, mašina se uzdrma, zamalo se ne prevrnu. Odbačen u stranu Švaba viđe kako gusti dim zakulja iz nje, U to se i prednji tenk, koji je prije desetak minuta pošao naprijed, pojavi iza okuke, zastade za trenutak i ispali granatu koja eksplodira na kupolu zapaljenog' tenka. Švabu rani u desno bedro. ~

Dobivši informacije od zarobljenog Niiemca dva naša vojnika: brzo se spustiše u dolinu. Trčeći priđoše svom drugu — junaku koji je u besvjesti' ležao s povijenom desnom rukom u kojoj je čvrsto bila stegnuta lisnica. sa tekstom zakletve. Borci se zagledaše, U to su doneta nosila. {

Komandantu divizije uručiše borbe= ne dokumente iz kurirske torbe i li-

snicu sa zakletvom... ! *5 — Pa to jie zakletva našeg odreda: koju je nosio komesar Maše..., — ko-

mandanftu se nabraše krupne veđe i' zaigraše krajevi usana. —• I on je poBinuo... — pa kao da lista knjigu života: — Odred, iz odreda brigada, brigade divizija... a sad sam jediuyi, tu u ruci ove zakletve odreda...

U to priđe ađutant: — Stigli su' novi borci, druže komandante; omladinci, iz Beograda, probili se...

” Komandantu se ispuniše grudi foplinom i snagom: eto, takva je naša borba. l

Posle proboja Sremskog fronta u sobu broj 10 Hiruškog odjeljenja Glavne vojne bolnice ušao je visok, crnomanjiast potpukovnik u pratnji lekara. O vrafu je nosio beli zavoj koi je držao u gips stavljenu desnu TURU...

Zastadoše pored Nenadove postelje.

— To je on, naš kurir Nenad, |

— Druže' komandante... Vi ste to, druže komandante... Pa i vi ste ranjeni.., 1

Zdrava ruka starog ratnika toplo ie stisnula mladićevu ruku, a ona je za-j drhtala kao i Nenađovo srce, koje je fako jako bilo đa mu se činilo razbiće grudi. i *

— Kakav je duh, Nenade, jesi li stalno borac Krajiške udarne?

— Čvršt sam ja, druže komandante, čvrst,.. Ali, komesara Maša... nikada neću prežaliti, A da on nije zadržao Nijemce probiše se onda i to baš preko naše bolnice, svi bi ranjenici stradali A komesar, čim su ga prvi put ranili, viknu nama- kuririma: »Pamtite, drugovi, vaš vojnički dug.. Zakletvu narođu: »U ime slobode i pravde našeg naroda. zaklinjemo se da ćemo disciplinovano, uporno i neustrašivo, ne štedeći svoje krvi i živote voditi borbu,..« Tada je bio ranjen u desno rame. ali nije to rekao.

(Nastavak na drugoj strani)

| |

godini života, sin je” naše Partije ı pošao u borac počeo da se bavi njegov, u oslobođenoj domovini.

Bulatović je kao

talenat se još više razvija u povoljnim posleratnim uslovima, L| Od oslobođenja Beograda on 58 radio neprekidno u omladinskoj organizaciji u redak-.

ciji »Mladog borca«, u Zemaljskom veću, dine Srbije i kao član redakcije časopisa izrazi velike istoriske trenutke

naše Narodne revolucije i

dnosno Centralnom &omitetu Narodne omla„M)adoal Radeći kao slikar on je nastojao da

prikaže lepote 1 veličinu! grafike, uljani rađovi Hovore o ta-

(socijalističke izgradnje naše: zemlje. Njegovi crteži, HTP ap ikletva« ustvari je Bkica|

| “~ e d e veće rezultate ! ostvarenj | peva) ŠafgoBoiju koju, prekinut smrću, nije Uspeo da realizuje,