Književne novine
\WWRANA
Dok smo se uspinjali vijugavim pu- |
tem, koji su sami zadrugari, tu, na wrtoglavoj visini, gde je doskora bila samo kozja staza, usekli u planinski masiv, obuzimalo me nemirno uzbuđenje. Da priznam, ia Se uvek uzbuđujem pri susretu sa publikom, sa ljudima, kojima treba neposredno, ži. vom rečju, iza osvetljene rampe, pričati o životu, o onome što naše pero stavlja na hartiju u tišini radnih prostorija. Više nego ikad mučilo me pitanje: kako će zvučati moje reči pred ovim ljudima, koji su u planini, na kamenu začeli novi socijalistički život, koji tako snažno i duboko doživ ljavaju stvarnost revolucionarnog preobražaja svoga života? Ni raskošna lepota rane planinske jeseni, koja je nekako naročito štredro rasula svoj &poektar boja i mirisa, nije bila u stanju da raspršti to neugodno i u isto vreme rađosno osećanje.
U Lazaropolje smo stigli; pred smiraj sunčanog oktobarskog dana. Na zvuk automobilskog motora, ispred be Je zgrade novog zađružnog doma, Okupilo se oko nas nekoliko ljudi, koji Su se našli tu regde, u blizini, ne iz puste radoznalosti dokoličara, koje smo nekada sretali u učmalosti seoske atmosfere, već kao brižni
·gostoljubivi domaćini da nas prvi do=
čekaju i pozdrave. I dok je dežurni brigadir poslao da o našem dolasku obaveste Taška, pretšeđnika zadruge, koji je večito negde u poslu — u ćilimarnici, u štalama ,na gradnji nove tekstilne radione, kod ovaca — sedimo u prostanom svetlom zadružnom
Ljubomir Ivanović:
restoranu i razgovaramo sa zadrugarima. Oni nam, ne bez ponoša, pričaju o uspesima svoje zadruge, koja zasluženo nosi naziv prvaka u Make. doniji, o divnim persiskim ćilimovima, koje lazaropoljske tkalje sada ukrašavaju novim, narodnim šarama, u noseći u njih sav zanos SVOgB novog života; o zadružnoj hidrocentrali, koja će naskoro da zalije novom svetloš·'ću njihove domove, o njenoj turbini koju je trebalo dobaviti iz inostranstva, .a..koju je jzradio sam, po vlastitom nacrtu, zadrugar-bravar Đor= đe Nestorovski. Stari Mitre Đinovski učesnik u Ilinđdenskom ustanku, blaga naborana lica, priča nam, sa senkom tuge u drhtavom staračkom gla= su, o teškoj pečalbarskoj ' prošlosti Lazaropoljaca, o kojoj, srećom, najmlađi znaju samo po pesmama Što se i sada pevaju. I dok tako s njima razgovaramo, vreme neosetno prolazi, a veče u planini nailazi iznenađa i rano — bliži se čas našeg istupanja pred lazaropoljskim zadrugarima.. A tako smo hteli da dotle dospemo da doživimo bar delić njihovog bogatog života, da ponešto razgledamo i donekle produžimo . ograničeno vreme našeg boravka među njima! Radosno nas. je iznenadila organizacija ove književne večeri, lako smo došli nešto ranije nego što je bilo predviđeno, našli smo se u prepunoj sali ćilimarske radionice (nova velika · sala za priredbe u zadružnom domu još nije potpuno dovršena), na improviziranoj pozornici, ukrašenoj divnim persiskim ćilimovima. Nigde pre tuga a Selu nismo videli a“fiše, niti smo čuli da neko poziva ljudu na priređbu; . oni su,se okupili nečujno, bez šuma i nametljivosti gradskih zvučnika i afiša. I sađa, đok je napolju uđaljenim zvukom mueđenica iz stočarske farme zamirao tihi jesenji dan, sedeli su oOni, tkalje, pastiri, ooljoprivredni rad_ nici sa zađružnih bašta, i nestrpljivo ı iščekivali naše reči. I mi smo — to sam snažno osetio — čitali bolje i ubedljivije nego dotle. Nestalo je sva_ kog strahovanja da nas neće primiti srcem i mi mo im, ljudski jedno&tavno i prosto, kazali delić velike i_ etine.o našoj: socijalističkoj stvarnosti, u kojoj oni sami, prvoborci za preobražaj sela, svetlo zrače. Slušali su pažljivo, zažarenih očiju, upijajući sva
Na koncertu simfoniskog orkestra 'Yradđio-Beograda, održanom 1 novembra pod upravom dirigenta Oskara · Danona, pored solista Mirka Dornera _ koji je svirao koncert za violončelo i orkestar od Dvoržaka, izvedena su i dva simfoniska dela: Simfoniski epoš Josipa Slavenskog i II simfonija Beo fovena,” } 1 ı JJ, Slavenski je u svome delu poku'šao da muzički odrazi herojsku borbu i otpor naših narođa protiv faši" stičkih zavojevača. Pored čistog mu"zičkog izraza nalazimo tu i na grube i maturalističke efekte. Prvobitno. zami. šljena i kompovana kao kantata, ova _ kompozicija je naknadno preinstrumentirana u samostalno orkeštarsko " delo u četiri stava, Time je izgubila ođ svoje jedinstvenosti i jače je: ispoljena 'frapmentarnost njene. konstrukcije.. To se ne bi moglo: reći iza treći stav koji .jedini deluje jedinili i on samo kao slika raspo-
stveno. O sl DO _1oženja. Originalan muzički jezik, tesh i [50
rkestracije i smisao za tonsko
bnika o
ku reč. A treba reći đa je to bila prva priredba ove vrste u selu! · . Kad smo završili, čekalo nas je prijatno iznenađenje. Spontano, bez prethodne pripreme, za uzvrat nama, gostima, članovi zadiuažnog kulturnoumetničkog društva koje — kao i zadruga — nosi ime poginulog pesnika Koče Racina, izveli su kratak, sadržajan program. Sedam mladih devojaka, tkalja iz ćilimarske brigađe, pe valo je seine pečalbarske popevke, pesme borbe i pobeđe makedonskih partizana, a na kfaju i pesmu o novom radosnom živofu, u novoj Ssocijalističkoj domovini, koju je spevao pretsednik. zadruge Taško Grujevski. Izdvajao se među njima naročito svojom kristalnom zvonkošću.i jasnoćom alt sedamnaestogodišnje tkalje Zlate Adžijevske, za koju je malo reći samo đa je lepa. Sutrađan, kad smo je ponovo viđeli za\razbojem kako vično upliće šare na ćilimu, u njeznim inače svetlim i uvek nasmejanim očima bilo je tuge: poslednjih dana, prvi put otkako je sela za razboj, ona je podbacila, za neznatan procenat, plan proizvodnje i sada se njeno ime nalazi na tabli, sa desne strane, onde gde se upisuju slabosti i greške zadrugara. Vidim: ona to đuboko pre" življava što se to desilo baš sađa kada su u selu gosti. ,ı Kađa je pitama da li će nađoknađiti izgubljeno, ona stidljivo obara pogled i kao potvrdu kaže nešto, crveneći, ali sei po očima
Ohriđski grad
viđi njena tvrđa rešenost da se greška he ponovi. Takva Je Zlata, takvi su svi ljudi koje smo sreli u Lazaropo= lju.
Izbeglica iz Jegejske Makedonije T,azar Markovski recitovao nam je te večeri, sa uživanjem na kome bi mogli mnogi da mu pozaviđe. Na nje= govom slabom, voštanom, gotovo prozirnom licu, život i patnje ostavili su mnoge Htkragove, ali grozničavi sjaj njegovih živih očiju govori đa, u tom fizički slabom čoveku živi intenzivan, nemiran duh. Lazar je u velikoj zadružnoj porodđići: kao i stotine i hiljađe njegove braće po krvi i udesu, našao svoj novi dom, pa. me nije čudila ljubav i zanos sa kojima nam je, izjutra, pokazivao "armu od nekoliko desetina belih lepo odnegovanih zečeva, koju mu je zadruga poverila na rukovođenje. |
\ •. o. J
Dvasetak časova u lazaropoljskoj zađruzi, — to je samo trenutak kojim se đa tek naslutiti veličina onoga što se desilo u nekađa zaboravljenom, planiskom pečalbarskom gnezdu. Ali se taj trenutak, kao đubok doživljaj, ureže u vest i dugo se pamti. ~ -
Na rastanku, naši gostoljubivi domaćini, žaleći što nismo ostali duže, pođnose nam knjigu u lepom crvenom povezu — knjigu utisaka. · Zapisao sam nekoliko reči o ljudima Lazaropolja, ali su mi se one istog časa učinile strahovito bledim u svojoj &Uuvoparnoj Rkonvencionalnosti. Malo je to đa se kaže sve o pretsedniku Tašku, koga je Partiia uzdigla do organizatora života, o lepop tkalji Zllati, o onoj stotini komunista, koji su izrasli u zađruzi, o svima ljudima Lazaropolja, koji su u divljem orlovskom gnezdu stvorili 6voju uzor-Zadrugu. ! ž Jovan BOŠSROVSKI
IZ KONCERTNE DVORANE.
- bojadisanje dali su mnogim. značajnim „momentima duboku muzičku
vrednost,
Posle nedavnog uspeha na međuna– zodnom muzičkom festivalu u Ženevi, gde je kao prvoplaširani takmičar nagrađen drugom nagradom, violončelista Mirko Dorner pokazao je i na ovome koncertu svoj stalni napredak.
_ Moglo bi mu se ipak primetiti da ek8tatično raspoloženje lirskih i uzrujanih partija kod njega često pređe u egzaltaciju, čime “smanjuje visoki interpretativni nivo za koji je sposoban.
Dirigent Oskar Danog pokazao je napređak. Pokreti šu mu bili precizniji i sigurniji. U tumačenju Betovena ispoljio je. smisao za stilsko izvođenje ove simfonije „iako nije u potpunosti
ı ostvarena zvučna \pregnantnost Betovenovog dela „naročito nedovoljinp - objedinjenom · zvučnošću guđačkog · korpusa. Njegova je velika, zasluga za ostvarenje partiture Slavenskog, n i B.A
.t
· KNIJIŽEVN
Listajući zapisnike „predratnih studentskih literarnih družina vidimo da je njihova delatnost bila skoncenirisana na borbu protiv dekadentne buržoaske umetnosti i đa je ta delatnost bila podređena interesima borbe naprednih stuđenata i narodnih masa koje su se pod rukovodstvom KPJ pripremale za svoje konačno oslobođenje. |
U novim društvenim uslovima, posle pobede naše Revolucije, počeo se razvijati literarni rad na našem Univerzitetu našavši se pred novim zadacima. Sa početničkim slabostima i bez dovoljno iskustva u radu hhterarna selcija postigla je izvesne rezultate pomažući razvoj mladih pisaca, dok nije, prošle školske godine, odlukom Univerzitetskog komiteta narodne omladine, formiran Klub mladih pisaca. Klub je organizaciono bio uključen u Rkulturno-umetničko društvo »Branko Krsmanović« i imao je, uglavnom, dve sekcije, literavnu i sekciju filmske kritike, Pošto je Celat-
nost kluba krajnje diferencirana od
delatnosti društva, to je njeZfovo Organizaciono vezivanje za društvo postalo izlišno-– ako ne i kočnica njegovog rađa. Iz tih razloga i zbog proširenja rađa ove godine klub je odlukom Univerzitetskog komiteta Narodne omladine postaa šamosfalno, centralno literarno telo našeg Univcrziteta. Postojeće fakultetske sekcije prestale su da rađe, a njihovo členstvo obuhvatio je Klub.
Tako se Klub mladih pisaca našac pred novim zadacima u ovoj, školskoj gođini, kada se uzme u obzir đa je Klub nova forma rađa onda. njegovi dosađašnji rezultati mogu zađovoljii. Prošle godine dat je veći broj književnih večeri.
Poređ takvih večeri za stuđente u Đeogradu posećene su radne zadruge u Lovćencu, Jakovu i Kovinu, date su večeri u Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Valjevu. Posećena je ncekoliko gimnazija u Beograđu, dve žabrike i jedna ustanova, Interesovanje za ove večeri i masovne pošete, na kojima su članovi Kluba čitali svoje radove, svedoči đa je oslobođenje narodnih masa produbilo vrlo živ inteTes za umetničku literaturu kad njih. Ma da tu potpunosti program tih većeri nije mogao zađovoljiti zahteve slušalaca, ipak su napori mladih pisaca na umefiničkom oblikovanju naše stvarnošti toplo primlieni. 1
Klub je dobio pomoć od Uđruženja književnika Srbije, preko zajedničkih sastanaka na kajima su članovi Kluba čitali svoje radove i čuli kritiku naših književnika; ti sastanci su im pomogli đa savladaju slabosti u 8VOme literarnom delu.
Pređavania, diskusije o zbirkama i pitanjima filmske i umetničke literature, kolektivne posete, jubileji, privukle su Klubu mlađih pisaca znatan broj. članova — studenata, Uistinu, jezgro mladih pisaca u' Beogradu: čine stuđenti. Ta činjenica pokazuje da Klubu i njegovim . članovima treba
„ IA aACTELA4Y SKINI
ZAPISI IZ LAZAROPOLJA Rad Kluba mladih
· Beogradskog univerziteta ·
· nja čla..ovima ekcije,
. film, a s druge strane i napredovanje .
OOUR OVO
MOVINE
Y %? |V a,
a PA % a O | kk
• :. | tSaca
ac:
r
posvetiti, pažnju i pomoći ih u radu. Sem to.ı izvestan roj članova, Kluba, i to mahom najaktivnijih, kandidati su Udruženja književnika Srbije i štampali su, ili pripremaju zbirke svojih radova. Sve to govori o i?Vesnoj literarnoj, snazi Kluba. Na majskom festivalu studenata Beogradskog univerziteta učestvovalo je nekoliko članova Kluba sa svojim radovima, od kojih su neki i nagrađeni: u, Sekcija filmskih kritičara dobijala je prošle godine pomoć Komiteta za kinematografiju NR Srbiie. Naši stručni filmski radnici držali su predavaorganizovane su diskusije o domaćiYi i stranim fil-
movima, pisani, su prikazi u listavi-
ma i časopisima, Sekcija je okupila prošle gođine veliki broj članova, oko stotinu. Predavanja o filmu, koja, su
· držala dva člana sekcij" (V. Fraković
i D. Zega) brigađistima na Autoputu, pokazala su živo, interesovanje za
samih. članova ,koji su, se razvili „u krilu sekcije, Na, nedavnom savetova–
nju film&kih. radnika istaknuta je va-
žnost ove sekcije iz,koje, će se. regrutovati filmski kritičari i đrugi radnici ma našem filmu... ) 3 E2y
Ove 'godine, kao samostalno telo, Klub mladih: pisaca — studenata ima povećane i veoma važne zadatke. Ozbiljan i glavni zadatak Kluba je o'kupljani» i pomoć · svim studentima koji rade na umetničkoj i filmskoj kritici da se ideološki uzdignu, stručno izgrade, kakao bi što zrelije,i potpunije ı svojim radovima ođrazili našu Narodnu revoluciju i socijalističku izgradnju, 0
Plan rada Kluba u ovoj gođini počeo se ostvarivati, ali se. nailazi na neke teškoće. Klub još nema potrebnu biblioteku i čitaonicu sa našim literarnim i stručnim časopisima, koji su nužni uslav kulturnog obrazovanja njegovih · članova.
Ove godine Klub će razviti svestranu delatnost: prirediće se književne večeri, diskusije o. zbirkama i knjigama naših mlađih i starijih. pisaca, O delima stranih pisaca. posetiće se radne zadruge gde će se prikupljati građa za literarnu. obradu, prikazivaće se filmovi i diskutovaće se. o,njima, držaće se predavanja iz filmske umetnosti, sastanci sa starijim književnicime; ideološko-politička predavanja
. itd. Umetnička komisija, koja postoji
pri Klubu, priprema jeđan zbornik književnih rađova mladih pisaca studenata Beogradskog univerziteta. Na {aj način, razvijajuži svoju delatnost i nastavljajući tradicije” naprednih studenata, koji su radili pre rata na. literaturi, Klub ima pred sobom krao zađatak okupljanje svih mladih pisaca —--studenata, političko izgređivanje i literarno snaženje, bor=bu protiv đekadentinih i beziđejnih pojava u radovima mladih, a za Ostvarivanje načela đa kultura i umetnost postanu svojina, najširih narod-
nih slojeva. Danilo NIKOLIĆ
ar ——_—-- – —---––—=- R
Povodom osnivanja nozarita lutaka u Bewgralu
'Vaspitnu ulogu i umetničku vrednost pozorišta lutaka. počela su dobijati tek prošlog veka. Tako ova pozorišta u pojedinim zemljama postaju postepeno prave vaspitne ustanove pod rukovodstvom države ili drugih
'kulturno-prosvetnih institućija, i do-
stižu visok stepen kulturne vrednosti. Dokaz za to jesu mnogobrojna pozorišta u Sovjetskom Savezu, Cehoslovačkoj republici i drugim slovenskim zemljama. Ima ih i u drugim kulturnim zemljama, no tamo su ona namenjena isključivo zabavi. Iako ova pozorišta u pomenutim slovenskim zemljama imaju karakter važnih pedagoških ustanova, ne izostaje im zabavna i umetnička uloga, ali su i zabava i umetnost tako usklađeni da koriste razvijanju dečjeg uma, umet-= ničkog shvatanja i prosvetnog napretka. Isti zadataka treba pozorišta lutaka da imaju i kod nas.
Pošto kod nas đo đanas ne postoje pozorišni komadi za ovu vrstu DpOozOrišta, tj. pošto komadi pisani ranije pre Oslobodilačkog rata ne odgovaraju današnjici, treba što pre stvoriti nova, savremena dela i za pozorišta lutaka, kako bi ona odmah, na početku svoga rađa, mogla odgovoriti namenjenim im zadacima. Materijala za ovaj repertoar ima različitog: i dovolinog: narodne priče i pesme, dečje priče i pjesme, bajke, basne, predanja, zatim „motivi iz Narodnooslobodilačke borbe, borbe oko izgradnje i obnove zemlje i svih naprednih poduhvata današnjice. Kako su na pozornici lutaka velike moguć.“ nosti za pozorišno izvođenje, to se na njoj mogu personificirati mnogi i mnogi predmeti i pojmovi: biljke, poljoprivredni proizvodi, lekovi, tehnički proizvodi i svi drugi mrtvi predmeti mogu da ožive i svojom igrom i rečju na očigledan način da ostvare kod malih i mladih gledalaca ono znanje koje inače stiču na manje-više &uvoparan način u školama. Treba to samo obraditi u prigodan pozorišni pri kaz, a to je i zadatak naših pisaca, a naročito dečjih, da se za ovaj zadatak angažuju i. doprinesu stvaranju ove tako potrebne i nove književne grane. Pored izvesnih specijalnih tehničkih momenata ovi se pozorišni komadi neće mnogo razlikovati od komada za pionirsku pozornicu. -
"Ujedno sa stvaranjem novih pozorišnih komada za pozornicu lutaka, treba stvoriti i jedan Specijalan tip, ličnosti, poput »Petruške« u SSSR, »Kašpareka« u Čehoslovačkoj, »Ginjola« u Francuskoj, »Panša« u Engleskoj »Polišinela« u Italiji, »Karadžoza« u Turskoj, »Kiće« u staroj Jugoslaviji. Ova lutka treba da buđe središte pažnje a po mogućnosti i »glavni ju'nak« u komadu, ili da ima bar ulo·'gu »konferansijea«.
Kako ova pozorišta neće posećivati
Odgovorni urednik: Jovan Popović „eograd, Bramewaks, beej % >
isključivo deca, jer već i sama tehnika izvođenja mami i odrasle gledaoce da Ba posete, tose pozorišni komadi za ova, pozorišta „mogu podaliti na tri vašte. U prvu bi vrstu došli komadi namenjeni odraslima i širokim narodnim masama. U drugu Vrstu došli bi komadi namenjeni starijoj deci i omladini, koji će pretežno poslužiti u prosvetno-vaspitne sVTI=he, a biće protkani zdravim dečjim humorom, uz ozbiljno tretiranje kulturno-prosvetnih problema, pored zabavne i umetničke vrednosti.
U treću vrstu došli bi komađi namenjeni najmlađim gledaocima, prožeti zabavnim i fantastičnim' momčn= tima a pristupačni mašti i shvatanju ovih doba uzrasta, no ipak poučne sadržine. Izvođiće ih dečji ljubimci lutke — i u viđu životinja, uz vesele radnje, ali na očiglednim primerima, iz kojih će mališani na lak i zabavan paši umeti razlikovati đobro od žlog.
Neosporno:! je da će pozornica lepe
spoljašnosti, umetnički dekor pojedinih scena, i lutke. umetničke. i savršene izrade i opreme, imati svoj vaspitni ·uticaj na gledaoce. Ali suštinu i glavnu sadržinu vaspitno-prosvetnog uticaja imaće sam pozorišni komad. To je izvor iz koga treba da se preko pozornice. izliva, reč koju, uz odigrani prizor, treba đa primi i zapamti gledalac. E
B. VALTROVIC:
Marko Murat:
81 } 4 fi, rs
_ gim našim radio stanicama
we ./B i
et #. Tea
y: j/ :ı B. d_ 0 | • i i :0 .
„Radio dramski studiji pri radio stanicama u Beogradu i Zagrebu za sada su Jedini stalni umetnički kolektivi koji se bave interpretacijama radio drame. Na drubilo. Je radio dramskih izvođenja, ali radio drama nije
" uvrštena u program kao stalna emisija.
Beogradski | zagrebački rađio dramski studiji imaju u ne&u ruku ulogu pionira, proučavajući i: popularišući ovaj specifični umetnički žanr.. Radio dramske emisije uvrštene su u program Radio Beograda još
| 4945, ali do formiranja stalne grupe radio
glumaca 'došlo je u toku 1946 i 1947. Protekla sezona (1 septembra 1948 -- 31 avgusta 19409) dala je prilične rezultate kako u pogledđu podizanja umetničkog nivoa emisija, tako { u pogledu organizacionog učvršćenja
„samog kolektiva, Pripremanju dela za iz-
vođenje posvećivano je mnogo više pažnje mnego' ranije. Na početku rada oko novoB komađa održavani su roferati o piscu i delu, o epohl, sređihi i ideji koje đelo treftira. Kroz diskusiju, članov1 studija su ana lizirali i produbljivali probleme iznete U 'komadu. Pitanje poboljšanja tehničkog !zvođenja emisija i što bolje montaže (muzička pratnja, zvučni efekti itd.) rešavano "je 1 praktično sprovođeno u toku proteklo
sezone. | | Kmisije rađio drame davane su prosečno tri puta mesečno. Članovi Rađio dramskog studija Radio Beograđa izveli su u prošloj sezoni 15 dela đomaćih i 7 dela stranih "pisaca. Pri sastavljanju repertoara dato le prvenstvo domaćim piscima. Marin Držić 'bio je zastupljen sa tri đela: »Tirena (svečansa emisija povodom proslave 400-godlšnjice prvog prikazivanja ove pastprale), »Dunđo Maroje« (izveđen tri puta) i »PlaKir«. Ođ Jovana Sterije Popovića data je »Pokondirena tikva«. U okviru proslave sedđamdesetogođišnjice smrti Đure Jakšića izvedeni su odđlilomci iz njegove tragedije »7Jelisaveta Kmeginja gcrnogorska«. Kosta Trifković. bio je zastupljen »Izbiračicom«, Milovan Glišić »Podvalom«, a Ivan Cankar »Kraljem Betajnove«. Izvedene su komed]-
- je Branislava Nušića •Narodni poslanik« i
»Ožal]ošćena porodica•, a Stankovićeva »KOštana« davana je tri puta. TIzvođena je 3 drama »Sile», icoju je prema romanu »Pokošeno polje« od darovitog rano preminulog književnika Branimira Ćosića. dramatizovala Mila Dimić. Naši savremeni plsci bill su zastupljeni sa tri đela. Prikazana je komedija Jože Horvata »Prst pred nosom« ,drama Slavka Kolara »Sedđdmorica u podrumu« i komedija »Večera« od Skenđera Mulenovića. Od stranih pisaca najviše su bili prikazivani sovjetski autori. U okviru proslave stopedesetogodišnjice rođenja Aleksandra Sergejevića Puškina izveđena je njegova tragedija »Boris Godđunov«. Date su takođe klasične Gogoljeve komeđilje »Revizor« | »Ženldba« kao i »Šuma« od Ostrovsizog. Šeksšpir Je bio zastupljen komedijom »Kako. vam·drago«. Od američkih dela prikazan Je komađ »Duboli su koreni« od Džemsa Goa i Arnolda D'Isoa i radioigra »Sutra« od Eda Šulberga, i Džeroma Laurensa. i ; ;
. U repertoaru se osećao neđostatak orlglnalnih: radio drama, tj. đramskih dela specijalno. pisanih za izvođenje na radiju. Na ovom polju kod nas nije učinjeno još ništa. Naša Književnost još nije zabeležila nijednu radio đramu, specifičnu Vrstu dramske literature. Usled ovoga repertoar je bio sastavljen od pozorišnih komada, skraćenih i prilagođenih u viđu »rađioobra=
"da« za izvođenje na radiju (izuzetak čini
već pomenuta američka radio-igra »Sutra«). I sama »radioobrađa« zahteva soliđno poznavanje tehnike interpretacjie na rađiju, specifičnih uslova koje nameće radio-studđio. Ovom problemu treba taRođe posvetiti mnogo više studioznijeg rada, da
_se »radioobrađa« ne svede samo na skra-
ćenje, »štrihovanje« pozorišnog dela od 2—3
· sata, koliko traje na pozornici, na dužinu
od 50—60 minuta, koju zahteva radio.
U režijskim Roncepciiama i interpretacljama pojedinih komađa bilo je odstupanja od realističkog slikanja stvarnosti. U izvođenju GTišićeve' »Podvale4«, na primer, nije bilo naročito potcrtano ono što je.:u ovom delu bitno, t}. nemilosrđna eksplo9tacija našeg seljaka od strane zelenaša, varalica i nenarodnih vlasti, već su u prvi plan izvučeni baš manje vredni komični efekti, lakrdijašenie 1 pijanka. Razume se da usled ovoča Womeđija realiste Glišića nije postigla potrebni uspeh. sličnih gre-
'ščaka u težnji za komičnim efektima radi
komičnih efekata bilo je i u Nušićevom »Narodnom poslaniku«. Kao primer pravilne režijske postavke i dobrog glumačkog izvođenja mogu se navesti emisije »Koštane«, »Sila« i »Dunđa Maroja«. Interpretac!ja »Koštane' ošlobođena broinih šablona i nepotrebnih rekvizita, kojima su obilovala pređratna izvođenja ovoga dela, pružila je realistički ođraz života u Vranju osamdesetih podina prošlog, veka. Dela ko-
-ja su postavljena na pravu OsnoVu, i UZ
to dobro interpretirana, postigla su zasluženi uspeh kod slušalaca.
Tw cilju međusobne izmene iskustava đošlo je prošle sezone đo uzajamnih Fostovanja zagrebačke i beogradsie rađio drame. Zagrepčani su krajem novembra 1 početkom decembra 1948 gostovali u Beogradđu i tom prilikom sa lepim uspehom dali emisije drama »Pobjednici« od. sovjetskog plsca Borisa Čirskova i »Srebrna kutija« od engleskog književnika Džona Golsvortija. Članovi Rađio dramskog stuđija iz Beogra= đa boravili su krajem đecembra prošle EOdine u Zagrebu 1! preko Radio Zagreba izveli »Sille« od Branimira “*osića 1 Mile Dimić
'{ Stankovićevu »Hoštanu«. Na zajedničkim
radnim konferencijama doneti su zaključci za, đalji, rađ oko ove mlađe grane Umetnosti. ;
U malobrojnim naplsima, o rađio-đraml, Tojl,su se đo sađa pojavili u našoj štampi, potertana' 1e potreba kritičkih osvrfa ma pojedine emisije, ali je po ovom pitanju veoma malo: učinjeno. Kritike premijera dramskih: dela izveđenih. preko rađija DpOomogle bi članovima rađio drame u borbi za podizanje. kvaliteta emislja 1 umetničkog kriterijuma samih izvođača.
' Rađi 'stručnog uzdizanja članova studija, direkcija 'Radio Beograđa organizovala je
lu"proleće ove godine tromesečni kurs na
kome su pređavani razni stručni ! politič-
Bipanska luka
iMamigarija »Borbas Meograd,Kardeljeva Si,
DRAMSKE EMISIJE O BEOGRADA
TĐROJ 45
ki predmeti. Ovaj kurs, kao i novi kursevi koji će se održavati u tou ove godine, znatno će koristiti glumcima u njihovom daljem radu. Članovi studija sudeluju takođe i u drupim emisijama radio programa, a naročito kao mnpretatori knjizevnih priloga. Bogđan BULJAN
KULTURNI ŽIVOT w U HERCEGNOVOM
Nigdje u Crno) Gori nije tako razvijen kulturno-umjetnički život kao u Hercegnovskom srezu. Samo u ovoj godini osnovana su po primorskim mjestima i selima tri kulturno-umjetnička i tri kulturnoprosvjetna društva, Sem toga, sindikalno kulturno-umjetničko društvo »Orjen« iz Hereegnovog jedno je od najboliih u NR Crnoj Gori. Na ovogodišnjoj sreskoj smotri bilo je oko 450 izvođača programa.
Od šest omladinskih kulturno-umjetničkih grupa, koje rađe nezavisno od društava, najbolji uspjeh postižu grupe učenika u privredi i učenica zabaviljske škole u Hercegnovom. Ove grupe su na srosku smotru izašle sa po jednim pozorišnim komadom i horskim pjesmama.
Pripreme za sresku i republičku smotru, koje su trajale do početka ovog polugođa, Sreski kulturno-prosvjetni savez uspio Je iskoristiti za omasovljenje društava i podizanje njihovog kvaliteta. "To se naročito uočilo na samoj republičkoj smotri, na kojoj su ova društva odnijela, pored điploma i pohvala, nekoliko nagrada ww ukupnom iznosu od preko 50.000 dinara, Ženski i sindikalni horovi dobili su dvuše nagrade, a dramska sekcija seoskog društva »Slogas« iz Đenovića dobila je nasradu od 10.000 dinara za uspješno 'fvođeaje komada »Kazna« od Tvana Dončevića. Na terenu ovog sreza ukupno rađi 12 dramskih sekcija sa 130 članova, dok amaterskog pozorišta još nema. Na repertoaru ovih sekcija nalazili su se dosada pored Jednočinki i drugih manjih komada, ! veći komadi, kao što su »Sumnjivo lice« i »Pokojnik« od Nušića i dr. Vrlo su aktivna dvije bleh-muzike i 7 narodnih čitaoniča koje nijesu u sastavu ovih društava. Gradslta muzika u Hercegnovom osnovama Je još 1910 godine i radila je stalno, sa Dprekidima u toku oba svjetska rata.
Samo u prošloj godini i do početka OVoB polagođa razne sekcije đale su 165 priredbl. Društva su gostovala i u okolnim srezovima dajući pretstave za industriske radnike Tivta i ostalih mjesta. Obimni melioracioni rađovi Sutorinskog polja, koji ovom srezu daju dva puta više obradivog zemljišta nego što ga je dosad imao, privukli su pažnju Sreskog kulturno-prosvjetnog saveza. Ns» radilištu je odmah među brigadđistima organizovan dobar kulturno-umjetnički rad. U brigadi postoji hor od 30 članova, ređovno se posjećuju bioskopske pretstave a na samom radilištu društva su dala pet priredbi sa bogatim programom. Sada, na izmaku turističke sezone, društva imaju više mogućnosti da razviju svoju djelatnost među graditeljima.
A. B.
.-- —
BIBLIOGRAFIJA
er Ara era e |
BILAEMHE
O KIDHM:E BHOCTH
NATERA.
V. I. Lenjin: O književnosti, zbornik. U ovoj knjizi sabrano je sve što je Lenjin pisao o književnosti. Prvi put na našem jeziku ovde se objavljuju u jednoj knjizi svi Lenjinovi članci o Tolstoju, njegove misli o Bjelinskom, CČerniševskom, Sčedrinu, Gorkom, Majakovskom, Barbisu, Aptonu Sinkleru. Članci i zapisi o partijnosti književnosti o značaju istinitosti u književnosti, o teoriji odraza, O značaju fantazije, O socijalističkoj kulturi i kulturnom nasleđu, o jeziku, Naročito dragocenost ovog zbornika pretstavljaju Lenjino> va pisma Gorkom. Na kraju dođnte su Uspomene na Lenjina: N. K. Krupske, M. Gorkoga, Klare Cetkin i A. V. Lunačarskog. Knjigu je izdala »Kultura«, Beograd, 1949, prevod Dragiše Živkovića rođakcija Marijana Jurkovića. Strana 235, cena 54
dinara. Štampano ćirilicom u 20.000 primeraka, Mlacen Leskovac: Clanci i.eseji, U Kknji-
zi su objavljeni sledeći članci i eseji: Srpsko građansko pesništvo XVIII veka, O Njegoševom Gorskom vijencu, Branko Radičević, Beleške o današnjoj Mađarskol, Biblioteka Tekelijanuma u Matici Srpskoj, Prvi kongres književnika Jugoslavije, Gostovanje makeđonskog Narodnog teatra u Novom Sadu, Sećanje na Nenađa Mitrova, Roman Petra Šegedđina, Novi roman Dušana Đurovića Jedna američka satira na crkvu i monarhiju (Mark wen), Žarko Vasiljević, Petefi. Izđanje »Matice Srpslce«, Novi Sad, 1949 ćirilicom, 201 strana cena? Fran Milčinski: Butalci. Knjigu ilustro• vao France Podrekar. »Pionirska knjižni-
. ca« izdanje »Mladinske Knjige«, Ljublja“
ma. 1949, 103 strane ,cena?
Dragotin Cvetko: Risto Bavin, osebnost in delo. Biografija slovenačkog Rkompozitora Rista Savina. Knjiga je snabdevena fotografijama i faksimilima koji kao dokumenat upotpunjuju tekst. Izđalia »DržaVna založba« Ljubljana, 1949, tiraž 1500 primeraka, 201 strana, cena?
Honore đe Balzak: Sjaj i bijeda kurtiza" na, roman. S francuskog preveo i napo” mene priređio prof. Dane Smičiklas, Izdanje »Kulture«, Zagreb, latinicom, 1949, 603
strane cema 85.50 dinara. —––—:I0Ž"EI t.:... ———
Redalccioni odbor
jovan Popević, Cedomir Minderović, Marijan Jurković Ivan Potrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović, i MDmitar Mitrev
PRETPLATA ZA KNOMIZEVNE NOVINE Za mašu zemlju na 3 meseca 35 dinaray n· 6 messci ·. dinara i na godinu dana
140 dinara, )
Za . ostranstvo: na ? meseca 5 dinari ıı 6 meseci 100 dinara i na godinu da” 200 dinara.
Rukopisi se ne vraćaju.
Broj čekovnog računa 101-5060378 Poštanski fah 6I?