Književne novine

“it Ra IJ |"-iiV raja ya

Oe a,

| vić OBD ocem; krojirje: više mislio srcem nego =!

O 2 :itronmijević. poči' - a x . -dpa-i taj podvig:'čto je njegova ksenija Atanasiji po

a i · doktorske i a fra =B 9 skomi verha "učenica piše: »Podrobno | tumačenje Brunovog metafizičkog i „. | matematičkog učenja služiće kao sre_- dište našem izlaganju, Naš cilj biće -

A lamnaestog februar- ove godine

biće 950 godina od herojške smrti go-

rostasnog revolucionarnag borca i mi-

lioca Renesansa, Đordana Bruna, a filozofak.

e tel

__ |,

| ML Ka:

Di, Dad M E:-BR

menog ıinitizma«, i zaista na posleđ-

O-delo-vodi i danas — njoj stranici učenica i zaključuje: »Pi-

- borbu ko nje {on wodio, borbu pro-

| tiva mma iloji mu misli izopa“ '- mu! geomtiriju uglavnom'kao'prethdads . poišiščuju na.6voj načini ne Dik go Patromnijevića «-(Brunovo meta · fizičko + yeometrisko učenje, 1923, str.

puštaju ih da deluju 8a svom svojom elementarnom snagom u obaranju gvakog dogmatizma i svakog &ujeverja. | Pa bacima ovde pre yeca opšti pogled na zlu sudbinu ko

du, w Savjetskom Savezi o Čola adbcuslovo ii) dusi | lo u rukama 6ve samih dogmntičara,

___ gvali Be oni materijalistima ili ideali_ tima, dijalektičarima

fa O SN poslu -istoričara· filozofije.

eu 4edđan:od najpopularnijih buržoaskih ı | „udžbenika istorije “filozofije, - Švegle= ·,

| rovi(po kojem:je sredinom prošlog ve-

ili. {formnlistima

1D Dimitrije Matić mapisao: prvu srp.-Sku istoriju filozofije na Beogradskom “univemzitetu). jedva pominje i jednom

_ jedinom 8tranicom svodi :Bruna na ob-

. novitelja stoičkovr shvatanja »vaseliene „hao beskrajne životinje« i Aristotelo-

_ NOg shvatanja materije kao mogućno-

_ 6ti i forme, kao aktuelnosti, (Istorija · filozofije, novo Štemovo i Deliusovo . izdanje, str, 222), dok je. Bruno, na-

protiv, suprotno Aristotelu a idući u 6

. tome za svojim učiteljem, našim zemljakom Franjom *erićem.. dosledno materijaljstički rešavao. odnos materi-

je i forme, y e · Kagpl Borlenđer će u &vome 6cijenti-

___tičkom dogmatizmu. prezrivo. zaklju-

čiti da ono što je revolucionarni mislijac dao, »nije nauka«, već, »pogled na svet« koji.će tek docaije biti, korišćen od »velikih, mislilaca« kao što su Spinoza, Lajbnic, Gete,i Šeling (Istorija, filozofije, 7 izd,, 1927, knj, II, str, 21); a sovjetaki istoričari filozofije će, kao što ćemo ta pokazati, dogmatički hteti u Braunu videti samo naučni duh i naučnika,

August Meser je preistavio - Bruna

tako da je najzad mogao reći da sšu,ga ,

»vjisoko cenili« samo filozofi romanti-

čari, a naročito Šeling. (Istorija filozo- ~

fije od. počekka novog vremena, do kraja XVIII-og veka, str, 10—12), Ov_ da se Bruno po svom značaju dogma– _ tički svođi na romantizam, a' naročito na Šelinga,

A, Fridrih Jađl će u &vojoj. Istoriji novije filozofije (1927). eklekticizrmom uništavati samu Brunovu .revolucionarnost smatrajući da je misao Brunova »skica na pragu hrama novije filozofije« (str, 128), skica koja će »u

najvećim duhovima potonjeg vreme- ”

na, Lajbnicu i Spinoza, Tolanđu i. Did rou, Šelingu i Hegelu svetkovati svoj pobednički Wvaskrs« (str, 102), znači skica koja će podjednako »pobednički vaskrsnuti« na dva ruprotna filozofska fronta, revolucionarmmom materija'lističkom i reakcionarnom ~ idečalističkom, i na oba fronta pobeđivati, za' hvaljući valjda Jodlovoj protivurečnoj _ eklektici. “ še Francuski buržoaski istoričar Žfilozofije rail Breije će pravilno na prvom mostu istaći; »Đ, Đruno često citira među svoje italijanske 'Tranju Petrića (1529—1597), profesora

ıu Perari Padovi...s, ali šamo:zato da -

bi njihovu filozofiju prirođe, zbog je- zika kojim &e služe i ogramme. filozof~

ske eruđicije sa kojom su svoja shva= ·

tanja izlagali, okarakterisao kao »sinKkretizam«. (Istorija filozofiše, knj. I, 'str. 778). Može 11, međutim, sinkretizmom biti nazvana filozofija borbenog materijalizma Đorđana Bruna i njego| vog učitelja Franje Petrića? Brngleski istoričar filozofije Ernest

Belfort Baks slaže 5e sa Erdmanom da -

6e značaj Bruna svodi na to što,je prethodnik s jedne strane Spinoze, a (8 druge Lajbnica«, ali se me pita kako je mogao biti preteča protivurečnih fil1ozofških pogleda, Pyipisuje mu i to da "je »prvi filozof« koji je u filozofiju u-

"nea nove naučne pojmove j »pryi mi- · ' Blilacc

koji je »otvoreno i konačno raskinuo sa hrišćanstvom« (Udžbenik " istorije filozofije, str. 136—137), Ni

b jedno ni đrugo nije Bruno prvi, a'što !

” Be tiče »raskida sa brišćanstvom«, ta "su G&kolastici ođuvek bolje znali, a „da-

našnji pisac skolastičke, omističke " Istorije filozofije (Pariz, 1040), Đarbe"det kaže

'Jetorije filozofije (1925, str, 387) opšte

usvojeno mišljenje nemačkih buržoa- = ___ kih istoričara filazofije da je Bruno -!, | »više umetnički nego naučno naštiro-

___jen, više čovek od mašte nego od ra- “|

| više umetnički

ro Je oho tipično buržošsko potce- |

njivanje i ižvitoperavanje revolucio-

- name Brunove filozofske pojave koje

"su i naši buržoaski istoričari filozofireči do reči po- 2

je uvezli iz Nemačke.

ošti pos.

) doživljuje u naše vreme, na Kapitališhišk . Zapa”. nas,

| ođe

Bruna u samoj materiji izvor

. Renesans, Međutim, .6ama

učitelje *

„Mirije Oe nekakav manji ili”veći Džen:tile, krije se: nekakav ' posebni račun ~ koji 8e ima prema: svemu velikom, na=

Iz jednog ruskog albuma

Že za Brunovu filozofiju da „je = ___»objava rafa katolicdjzmu« (str, 977, a “Dto ona Hitno i jeste. ORO _ U Desoarovom Udžbeniku filozofije, ~“'Bmest fon Aster utvrđuje u svesci

lozof iz Nola ima značaja za diskret-

5 i 186). Tako se reakcionama naša buržoasa revo

Saga aj j ve ı cionarnom n . mišlju izopača- 'se/isto tako\zlo vajući i svođeći | -: teču g&voje Peta, štab

7. / , St! 1

reakcionarnosti. 1 doe av a oaslti” istoričari zofije, kao po dogovoru, i strani i naši, preskaču sasvim jasne! materijalističke tekstave Brunovog đela O uzro= ku, principu ' jednom i “vode Brunovo

„shvatanje materije i. formemarAristo~ u

telovo,„pa bibyi zayBruna: trebalo :đa

smatezija 'bude: čista mogućnost, a:for- -

.„ma akt irojij! joj spolja 'dolazi, = dotle jedino

„fije „SyFiorentino primećuje pendij. .jstorije: ..žilozofije, · 8

italijanski” istoričari.” filozo(Kom- · r'izd,

Đordano Bruno

1921, tr. 341—342) da Bruno,u. ovome , smislu zajedno sa Petrićem i posle Pe- | trića odbacuje shvatanje kojima je Ari štotel skliznuo u idealizam, 1 đa_je.za svih, | »formi« i svekolike »aktualnosšti&,

Ali dok Fiorentino tako hvata:bar | jednu od osnovnih: crta novosti: i re- |

“volucionarne snage Brunove' filozof~

ske misli, Đovani Džentile pišeru”Italiji posebnu knjigu ĐOordano Bruno i / misao Rienesansa, i izdaje i'komentariše Brunova dela sve sa jednim ciljem da svojom neohegelijanskom, aktualističkom idealjstičkom bojom-oboji ne samo Brunay već i. čitavi italijanski stvyamost je, demantovala -ovaj, falsifikat Džentilovog, dogmatizma „jer kad je sa:fa-

„šizmom #. Musolinijem.“sam „Džentile | „došao za. minjstra prosvete, 'bila- je ”o-borena, Đrunova. statua koju. su .na

Campo.đi fiore „u Rimu .bjle 1889. go- |

„dine, podigle :napredne snage Italije i

čitavog civilizovanog sveta. Zaista ni> | čega zajedničkog razbojnički realcionarni fašisti nisu. mogli i ne: mogu ni ' đanas imati sa revolicionarnom., mišlju i borbom niti Đordana Bruna,niti Ramea, Sorveta, Vahinja,i Kampanele |

čijim · rovolucionarnim i mučeničkim

životima .su napredni ljudi sveta-bili ukrasili postolje Brunove: statue, koju | su fašisti po. svom „dolasku ma wlast | uništili, Sasvim: obično je:da.,eksploatatori •porobljivači j reakcionari ne- · kim svojim. bojama farbaju revolucio=

narne veličine prošlih vremena, a kad ·

„na vlast dođu, čine što. i, minjstar

Džentile sa Bronovom statuom,.pokazujući tad svoju pravu boju,

I u svakome dogmatičkom čavanju velikih ljudi i dela prošlosti

a y:g:Veja

cionarnom_„ što „ o i | ora ) rije i porn Snprbain šaka Piz i

: kom),

Na revol asta borbof izopačavanjima od Šveglera i Jodla

tila Bruno se zlo „provodi zato; što, buržoaski istoričari odražavaju neis-

*.-v kreni odnos svoje klase' prema svemu |

revolucionarnom i velikom. Međutim, u dosađ objavljenim sovjetskim jstorijama filozofije veliki re-

volucionar ac i-mislilac ~ Bruno oyeo kaoiub zivalo da se a ne iskrena odno:;

velikim revolucionarr pojavama u istoriji čovečanstva, Tu mu se pripisu-

CO ja zasluge i lik koji on nema. U Isto- |" riji filozofije (knj. II) Aleksanđrova, |

-340%6{>

Bihovskog, Mitina,. Juđina i kolektiva

Filozofskog instituta' Akademije nau ”, ka SSSR, koja je'prevedena kod nas, prikažuje se on na pr, i kao tvorac | "»začetak& istoriskog prilaženja proble- ~

mima kosmičkog života« (str, 61), kao Kant i L, plaš pre Kanta'j Laplasa, a potpuno prećutkuje Brunova monado- , loška metafizika (ni sama reč monada

- se ne pominje ni jeđan jedini put!, „| "pa seo Brunu zaključuje da je »ušao u istoriju filozofije kao plameni | ne> —

istrašivi borac za pobedu naučne mi~

_ Bli« (šty, 62). Pomislilo bi še da ja reč " o Koperniku, Davinčiju, Galileju, Tiho . Braheu, Repleru, Kardanu, Vijetu ili . Neperu, a ne o Brunu, jer se Bruno „ ' uopšte nije bavio posebnim naučnim „| |. __istraživanjima i sav svoj genije bio.je „|

"upravio u smislu pravilnog, revolucio- „„.

narnog, materijalističkog postavljanja

i rešavanja najopštijih: {ijozofskih pro- „.

blema opšteg: pogleda na „svet, Sam

Aleksandrov će zabludu velike 6ovjet~ „.|. ” ske Istorije filozofije još zaoštriti i u

svojoj Istoriji zapadnoe

fije (2. izd., 1940, atr./148) pisaće: »Uče- / | „„nje„Đordđdana Bruna Jeste nauka *%VIv“

| veka u punom obimu svoga ištoriskog razvoja, Sva: osnovna postignuća masu :**|* · ke toga vremena usredsređena šu i u=

opštena u Brunovim smelim naučnim zaključcima. Njegova dela »O.uzroku, principu i jednom«,.»Q beskrajnošti, vaseljeni i svetovima«, njegov zname– niti rad »Izgnanje triumfujuće zveri... ušli su zauvek u riznicu svetske nau-

| ke,« Sovjetski ovi istoričari filozofije,

ne razlikujući opšte. od, pošebnog, filozofiju od nauka, nategnuli au j izopačili jedan od najpokbpunijih,.majizrazitijih i najrevolucionarnijih, · filozofskih,. likova · Renesansa,. filozofa Đorđana Bruna:da ođ njega mačine naučnika koji bi pre Marksa. pogodio ili nazreo ovaj“ M pmaj detal} marksističkog materžjallzma.od kojeg su oni načinili neku svoju”đogmu ili šablon kojim natraške'{ anahrono odmerava– ju sve, a Brunu ne freba, ništa»da je godio ono šfo nije pogodio, da ostane ono što je bio:snajgorostasnija: revolucionarna “filozofska figura naprednih

snaga Renesansa, „, ZE (Kraj u:idućem: broju) ~.

Nagrade. za izložbu | Bijenala u Veneciji

Prilikom Bijenala, koji će se održati od 3 juna do 15 oktobra, dodeliće se šest zvaničnih nagrada po: jednom stranom slikaru i vajaru (1: milion lira svakome), jednom italijanskom &likaru i vajaru-.(jedan-milion lira svajednom „stranom: grafičaru i jednom italijanskom grafičaru (200.000 lira svakome), BEA }r(apa{iy“1

Među izložbama koje će se prirediti

. na Bijenalu najavljene su izložba ve| necijanskog zanatstva, i izložba. kubi· zma od 1907 do 1914.

navljao mišljenje nemačkih buržoa- (||

e ici ika: w»Bruma je više pje- . O nik mego filozof, više zanesenjak ne0 go 8irogi mislilac... (Povjest filozofi"

"je, sv, II, 1909, štr, 211), A. Pe eje, av. If, 1909, atr, 11), AL. Petronije-

ga je nazivao »famtas

__Bleyomc, ali »proslavljeni« balkanski

. »diskretiste i'»finitist« amo »6pomi- · ; meejekcdvtor 'đa je”Bruno »učinio prvi po= | ___kušaj racionalnog izvođenja diskretne

a Ova 1Ja4 „cpravo onaj:'rosinant na kojem če Pe- c;

peometrije...«, {Istori

: filozofije, 2,2d, 1092 atr, 51), wfinitištička: 'geometrija« je u-

miti”ave svoje podvige

etila voju OM

:de ije ta: Tako a Uvođu svoje teze, štampane: na frahcu-

'mašem iz

emo

učenica

___nategla ma. Bve nemoguće ' načine da . | Za a kako: je Bruno'samo preteča „vj

· KNJIŽEVNE NOVINE

preko Bazale i Petroriijevića do Džen- |

7” A

k #

mir Sezana, | drama čoveka! Sve drugo je Talsifi'kat.« Njegova um

-»Kompozi' „stavlja najnoviju _Sljev Pjabaše nove. realnosti mudruju ·otprilike ovako: um:fnost, je sredstvo zsvodređivanje

“da- 'pruž; bit epohe — neka radi po

isneg:i pahulje, nek ih-ne:daje u njiBovoj dio oni, nego u formi ie

\ '

e ati

se Ćeliska e polri ) ., voljena, _—

živeti, yolopa A ~ Šozbiline ? M Po a a iIJ

najlepše dete ________ AVP ite: nije, najlepši su dani

i ono najlepše što bih wejoš ti rekao nisam,

š H *

ea ||

08 RO PO Sin nam je bolan,

Od dana zlih dodana |}8oq |%) ljudiće vođiti ljude, O87V Bl0Ob 60 oBin će” nam ozdraviti, 2 eodD|, blisnuče! osm

Tepo je mlati na u tome nađe ima

š S štiču da pevam.

~ Mlaki + uodrhtali šlušam zvulke:daleke, damar je uthihmuo,

·i medvedi tamo

za trem snom začeća

frg E naše 6vete nade. (Preveo NM. MJ) '

e bi. | } : je u dvorištu olkuca WD vra a O 50 tar, osam _gođina. | znači zmo što obećava, | isto tako kao i voleti, ~ | 0 7) Najlepše Je od svih mora — |: TO miore koje još video nisam, | ,

dani što ih još đoživeo nisam,

otac njegov a robije izić", , 5 % ilox rtox ; '8 dna očiju PO am Omer v Mirsmo tu gde:je i naš svet. tebe,

JR a Mio se KRVOMa pesma, čuje, O pešma _gla88. O. ali mi.nada or Govalfojk nije,

hteo da ti režc1W%, fajt, ei (0 70 E OR ad 8

ZIM boljih'

tvolih, ·

neću više pesme da slušam

1845

kao kv: što iz vene izbija, vetrovi &u lodoski krenuli;

ed zacelo 6neži nad 'iludakim vrhovima

&pavaju ogromni i krašni Gaja 877 na crvenom kestenovom lišću; i “ u polju se jablanovi gvlače,: | A Će za tren će &e Bvilene bube učauriti, za tren će minuti jesen, .: wo zemlja usnuti

a. mi ćemo. još jednu zimu pro jući se na.vatri.našeg ve;

gneva 1947, Nazim HIKMET

di vesti " Jist »Sco

Gtigli &u- veliki uspeh kod

) Pa

O — Izložba jugašlpvanske drop umpinasi CC a FinMTM

. KiUNa Oto okt 0 Trideset prvog~janara otvorena je u

pdinburgu u Kraljevskom škotskom muzeju izložba jugoslovenske narodne umetnosti. Izložbu je otvorio Ambasas dor FNRJ drug Obrađ Cicmil, a govorio je . i-. gradonačelnik Edinburga, Otvaranju je prisustvovalo oko 150 lj. ca. Svi mesečni listovi đoneli sn slike atvaranju, a glavni škotski

tsman« doneo je obiman iz. veštaj.

Izložba je lepo postavljena i ispunjava „glavnu, prostoriju Muzeja tako

~ wda privlači pažnju svih posetilaca,

_ Ova izložba je jedna od prvih na. čih kultu:nih manifestacijn u Škotskoj

ša kajom do sada nismo imali gotovo

0 ikakvog kontakta u pogleđu kulture | i umetnosti, te će zacelo doprineti da se takav kontakt uspostavi i razvije,

Novo japansko · pozorište

U Japrnakom pozorišnom životu sve

- se jasnije oseća težnja za Oslobođe.

njem od utegnutosti, trađicionalizma i davno preživelih pravila strog japan= Bkog teatra. Za ilustraciju ovih novih Wtrujanj. u japanskoj pozorišnoj u-

metnosti može da posluži rad pozori

šta Zenšin=ma, čiji člamovi, većinom kom:imis":, žive i rađe u zajednici već od 19831. Na avojoj turneji po Japanu,

Ovo pozorište ima na repertoaru, po•

ved japanskih komada, đela Šekspira, O' Neja i dramatizaciju Igovog romana »Jadnici«. Pozorište takođe rađi i

na popularisanju „japanskih klasika,

koje đaje u novoj interpretaciji, Tako

u jednom klasičnom pozorišnom ko - mađu, glavna jumakinja nije više že-

ne 6a dvora, nego hrabra seljanka koja se, da bi spasla &voje selo, bori pro.

tiv. sveštenika magične snage. U komađu 6&u inače zadržani frađicionalni re-

' citativi kao i kostimi, Svojom novom

igrom glumci pozorišta Zenšin=ma pojapanske publike. )

S puta po evropskom Zapadu

»Ljudska pravica« Ljubljana, u đana« donosi u nastavcima utiske sa

svom „nedjeljnom: pregieđu Pitanja "naših putovanja po oyropskom Zapadu od Ivana

Bratka. Objavljujemo odlomak iz članka »Diskugs'" { razmišljanja u Francuskoje.

Veličinu savremenih prizora u francuškoj umetnosti stvorile»su prošle generacije: „Ta weličina je u mirnoj monumentalnoj lepati Versaja (Versailles) i Invalidskog doma; u. smeloj, široko: zasnovanoj urbanistici Pariza, kakvoj nema,ravne na:svetu;-u đinamici francuske srednjevekovne skulpture; u intimnoj lepoti, preživelih umetničkih Wvartova: Pariza; u vanredmoj lepoti francuskih impresionista, koji su ponos 6&vih velikih umetničkih generacija · zapadne "Evrope; u prkosnoj poeziji Rođenovog kamena, iz kojeg struji dah čas nežnog lirika i finog psihologa, čas plamenog patriote, čas šaljivog satirika, Izvanredno bljzak mi je Rođen i francuski impresionisti, Možda zato što su od.avih velikih majstora · francuske prošlosti najbliži savremenom.ukusu i osećanju,

Pariz je još uvek žarište savremene

gapadne umetnosti. Razni novi izumi ·'roda

začinju se na plodnom pariskom tlu i otuda se šire i na &voj način oblikuju u drugim zemljama, Nekako je najjasnije rastvaranje umetnosti u Francuskoj i-na, najmanje prepreka nailazi baš tamo. Modeme galerije slikarstva, skulpture, goblena. i grafika pune su proizvođa dekadenine „umetnosti od fovizma i kubizma. da pravaca »nove realnosti« i »apstrakine umetnosti,« Po galerijama. je nagomilano naročito mnogo &lika; skulpture ima manje, ·

~ jer je za 6kulpturu manja polražnja,

naročito za monumentalna dela, Veiki majstor savremene likovne umetti-Pikaso, član 'je -- Komunističke

partije Francuske i obožavani umet| nik i pčele: i "buržoaske kuće u Parizu, koja ne bi težila za tim da po skupe pare nabavi

Valjda nema ugledne

bar jednu Pikasovu aliku. Neke Pika&ove slike &u realistične i lepe i govo=

Ye o istinskom umetniku, druge pret' Btavljaju ljudske. liko „okom. i &lično, Pričaju takođe, da Pi' kaso ima u svojim. ateljeima cele se~

rave sablasti: deformisane e sa dva nosa, jednim

rije svojih alika svih mogućih prava=ca; realističkih za jednu vrstu kupaca i dekadeninih za drugu vrstu. Veno Pilon mi kaže da je u Pikasu mno>

'go tragične podvojenosti savremenog

zapadnog: tva, Sam je rekao za svoje užasne slike: »Lepota — ta mi je &vejedno! Interesuje me samo nem muka Van Goga, to je

cija protiv lepote, . 1:96

Najeksinemniji, novi pravci raspa-

etnost je domonstra~

:da su —– »Bipstraktna umetnost«i »nova · realnoste, Kod apstraktne umetnosti slikar se potpuno oslobađa »ovišnosti« od 6tvamosti i stvara neki »8voj svet«a

ramih besmislenih crta, pravokutnika, itrokuta, i raznih drugih : primitivnih

i oblika, O liku nije moguće dobiti ma

kakvu. pretstavu, miti mju umetnik ima, niti hoće da je ima. „Takve slike ili-64kulpture obična nose. naslov »Apstraktni - kip«, »Apstraktna forma«, » ailaenoipnuU bc a

like« i 8]. — »Novarea «| O ONNAA varijaciju: dekaden-

bitnaga u OR a đene epohe: za naš epohu bitna je = „haben nauka, ao umetnik treba

najnovijim otkrićima nauke; ako crta

"weoma pala! ·

stala. Tako će. njego” a lika biti više u skladu 8a najnovijim otkrićima nauke, »realnija«! 1 zaista je neki s&li-

„kar, koji je slikao smeg, oblikovao ga

u tamim ipužnicama, pravokutnicima,

_trokutima i polumesecima, naslaganim

jeđan do drugoga, Taj pravac »nove realnošti« razlio se već Lo čitavom za-

padu od Švedske do Argentine.

Posmatrao sam posetioce „pariskih modernih. galerija, koji 6u sa katalozima.u rukama išli od slike do slike.

Neki su zamišljeno imali. Drugi su

se šeretski milostiva smeškali i sa ostalim posetiocima bez reči izmenjivali osmehe. i.poglede razumevanja, A

neki su uzimali te apstraktne slike

vaista ozbiljno. Razgledali su ih sa evih strana, | motrili sad izbliza, sad izdaleka, sad jednim: okom, sad # oba, naginjali . glavu 'ča8/levo: čas desno. Ipak je takvih bilo malo. Zdravlje na= ne mogu da nagrizu ti fantomi bolesne fantazije. i

Slike |»apstraktne umetnosti« su vanredno skupe, Na nekoj francuskoj

„izložbi u. Salzburgu vi.eli smo sliku

& natpisom »Muzikalni faum«, Glava fauna nacrtana je a nekoliko oštrih, neobičnih crta. Toje uglavnom. &ve. I to »sve« bilo. je procenjeno na dva miliona šilinga, ili đeset miliona djnara, 5? .

Još se vrlo mnogo knjiga ekzisten« cijalističkih pisaca vidi po pariskim Knjižarama i po knjižarama zapadne Bvrope uopšte, Pilon nas je jedne večeri odveo i u dve kafane u kojima se skupljaju čgzistencijalisti, Ja i Matej Bar radoznalo #mo' ih posmatrali: Oblače se preterano zanemareno, ne nose. kravate, pantalone nose veoma uske, nogavice im sižu do ispod kolena, a košulja im visi preko pantalona.

Najveća osobitost je egzistencijali-

· Stička frizura do krajnjih mogućnosti

zamršengs kose, najveća raskuštranost. Naročito, mnogo. bilo. je među njima

„žena i devojaka, Nekako čudnovato je

bilo gledati te ekstravagantne ljude: bledi, sitni, raskuštrani momci i devojke. u silno ozbiljnim razgovorima, zamišljeni, s pogledima nekud izvan svakidđašnje kavanske buke. Video sam damu koja'je pred ogledalom &a izvanrednom brigom i dugo vremena »uređivala« &voju raskuštranost, Neurednost i zapuštenost je samo spaljna; to je samo moda naročite vrste, A bilo je iameđu egzistenoijalističkcih »Vernika« i takvih koji su imali satno njihovo odelo, a inače su se unosili u zabavu i nisu se držali nimalo ozbiljno i tajanstveno. ; Diskutujemo o problemima đekadđencije na Zapađu, Neko priča: »Neđavno sam gledao jedan od najboljih pari-

„skih baleta«, Dobrom:. klasičnom umet-

ničkom delu »Labudovo jezero« sledi» la je posle kratke pauze aodvratnošt

"»Noći«, »Sudbine« i rezanje vratova,

Jedno i drugo je izvođila jedna. ista

„baletska. grupa, Slično je. sa. slikar»

stvom; jedan umetnik pokazao mi je

kod svoje kuće talentovanu grafiku,

kakve nema u galerijama. To je lepa,

· savremena grafika. A sam izlaže sla»

be stvari, Dve vrste umetnosti video sam u Francuskoj: oficijelnu dekaden-

ciju i »ppivatnu«, dobru umetnost,

Slične stvari sam čuo da:se dež i u Sovjetskom Savezu: avaju

ani likovni umetnici imaju bolja. „rani ikiaiht i imaju bolja dela

neki neforsi-

od — ofi od njih je forma

»Ne samo forma — nego i sađržaj«, upada novi drug. »Literaturnaja gazeta«!) objavila je neđavno na prvoj strani ovu pesmu:

" Menbpeny TIDOCTOMy

| TB MuHpe MHy3RHO CTDOMTb CeTTPE 3RaTb. “MTvitrb y raHrerepa, y Gamnyipa Ra7KJIA DyIIUHTB, yuHuMwTomcaTb!

ConercRM# Cotos

Ha CBeTe, O

BoOMHa TOBODJNT: — He cMeTb! Bee. gaponaM J ceronHn WCeH CrOBOD B S3aOKeaHCKOR Mrmeli)' . Gledali smo ovu pesmicu i čudili se: dnevna, agitacija v stihovima, strašno pojednostavljivanje misli i 8amo• hvališavost i neistina.

»Pre kratkog vremena čitao am &pisak &lika i skulptura koje su bile pagrađene poslednjom. Staljinovom nagradom. Glavni motiv nagrađenih dela je Staljin sam; »Staljin u svojoj radnoj &obie, »Staljin u prvoj borbenoj liniji«, »Staljin u pozađini«, »Btaljim poređ: odra Ždanova«, »Staliin kođ izrade st. ateških planova«, »Staljinova mladost«, »Staljin u: ratnom. vozu.«*)Zar to nije podilaženje žiria? Zar nije umetnik koji tretira ovu tematiku već time napravi» deo puta do Staljinovo nagrađe?« ; :

Drug, koji nam priča ovo, slikar

je. j

Objašnjava nam u đetalje'kako 6u to

slabe slike, Naše mi&li se vrte oko U” poređivanja. oficijeme umetnošti na

Zapadu i ma Istoku. Uprkos tome da · &U to dva veta, ipak je ponegde u "njihovoj umetnosti sve više dođimih _fačaka otuđivanje od istine, lepote,

slobode; otuđivanje od čoveka u svoj njegovoj istinitosti “»Istimito i

„Jepo je ono što je za nas kori

8no !« »Lepota — to.mi je svejedno!

»Videćeš, .diskreditovaće ·. umetnost uopšte. Čovečanstvo će samati da može da živi bez nhjel« povikao je re

· zignirano jedan naš francuski drug.

»To..je očajanje«,.. »Ne pristajem«. »Život bee umetnosti bio bi'pust i ne“ osvetljen«, » Ako upoznamo koren de“

kadencije, otkriću takođe smisao |

uspon. rave umetnosti«. Nastala je galama, živahan smeh, ozbiljno argumentisanje, · „_ Sećam se reči Ivana Cankara: »Isti"

na ie posuda svega drugoga: lepote, 6lobode, r.eprekidnog života!»

13Y »Literaturnaja gazeta«, 31 avgusta 1040, t) Pođa:i po s»Sovjet literntur«, 1940 g. br.

"9, BtP. 8: Naslov članka »Praznik sovjetske - ku)turee, |C brža ]