Književne novine
SMRT FAŠIZMU = SLOBODA NAROĐDU?'
'
GODINA 1TITI
PRIMBRAK eLDOTENJI BROJ 21
3 DINARA ite
Uredništvo: Francuska "7, tel. 28-098 . Administracija: Francuska 5, tel. 28-40.
}Š Ž PEDESET |I OSMI ROĐENDAN DRUGA TITA
_—_ H—_——-- — "SK -—___ _ _____
U TITOVOJ RODNOJ KUĆI —-
Zagorski grozdovi, pesme, zanos leta, Beli putevi, tiha, topla sela, Domovino žita, vina, cveta,
da ] me ikad takva radost srela,
_______ ______________ ____ LJ -..-_- —__— O —-— ——'!
| VELIKI BRANILAC ISTINE
Bavez književnika, Jugoslavije upućuje Vam u ime svih pisaca naše ze- i O, znam, u kući šada nije... ; milje srdačne želje i čestiškke povodom Vašeg pedeset i osmog rođendana. Nago se nad sto i neumorno radi, _ Borba za pobedu istine, borba za pobedu principa marksizma lenjinizma no i bez njega &ve tu njega krije u odnosima između socijalističkih zemalja, borba za pobedu ravnopravnih od- i pati bre h plodni vinogradi nosa između svih naroda i država u svelu, koju su poveli naši narodi, aaša, · "Komuniastička, partija na čelu s Vama voljeni druže Tito, inspiriše i pisce Jugoslavije na nova pregnuća, obavemuje ih'za' nove napore, kako bi u svojim delima ume{nički odrazili smisao i lepotu naše, stvarnosti i pružili svima našim radnim ljudima, nove potsticaje u izgradnji socijalizma, | Generalni sekretar Pretsednik Ivo Andrić
| NIJE TO TEK ČESTFPIA
Nadnesen nad kartom rodne zemlje
On u bašti štoji u šinjelu.., Snažan ratnik, sin najžešće vatre, i eluša žamor reka, glas na prelu {i neda da nas kandža mraka satre,
Baštenska vrata otvorena širom ,,, Još iz davnina takva su za gošta, I teku dani, brzaju 8se virom... Koliko đavnog u tom domu osta,
I ručni žrvanj ko da tiho čujem. I drvo puca fia ognjištu starom, Na prostoj klupi dragog doma snujem ogrejan pesmom i dalekim žarom, ~
O davni dani u &obama ovim, još uvek prošta atvar vaš 6&vuda krati, I moram &rećan sve da Vaš ponovim,
'.- Rođendan velikog druga Tita za ·6vakog našeg čoveka je ne samo dan rađosti kojim se ispunjava naše srce, i kad švaki građanin ove zemlje oseća neodoljivu pofrebu đa pozdravi, da čestita, da najbolje poželi voljenom ve”kom 'Čoveku, več, istovrememo, i trenutak kad'se sve naše misli vezuju ža njegova znamenita dela i Živo &ećaju evih njegovih·novih pobeda, Veliki čovek svakom godinom svoga Života obeležava 6evoj gtvaralački put novim znamenitim rezultatima, od kojih je svaki. za sebe, u veličini svog značaja, uvek jedm» nova' pobeda. U 1950,.godini naša osećanja-i.maše mi= sli, žiyi i ušhićeni na ovaj dan, ne mogu da se odvoje od. onih, istoriski „značajnih ostvarenja koja-ime druga Tita određeno osvekljuju baš u okviru ovog. vremena. U. ovome: trenutku drug. Tito. okružen svojim izvanrednim saradnicima u rukovodstvu :Partije, obezbeđuje našoj zemlji i našim narodima veliku moralnu pobedu u mračnoj kampznjji protiv.nje i. protiv progreša uopšte, Ogroman interes koji se u čitavom Svetu sve, više: razvija kod svih čestitih i,maprednih ljudi za veličanštvenu borbu koju naša zemlja vodi za odpranu svoje nacionalne ne= zavisnošti za izgrađivanje socijalizma u ispravnom, čistom, uzornom obliku, iiz koga intefesa rastu i sve veće. sim: patije i za našu zemlju i za takvu njenu borbu, može se doista danas već gledati kao moralna pobeda u nečistoj zaveri protiv'nje i protiv, socijalizma. 'Ta' pobeda u ovoj godini ješte onaj veliki trenutak koji rođendanu. druga Tita daje' osobeni značaj. Oe et Ako bismo &e zapitali, iž kojih uz+
roka se taj, veliki pozitivni interes i
te simpatije za našu zemlju i njenu
borbu javljaju u svetu, i koja moralna stiaga izražena u toj borbi tu triumfa]no dejstvuje, odgovor. bi bio toliko prost koliko :i tačan, toliko siguran koliko i istoriski značajan: to je odbrana istine, To je odbrana istine na koju se!najružnije napada, odbrana istine, u: svakome smislu i u svakome, vidu u kome ;je ona,danas po? vređena, “To je, pre svega, odbrana je štine u smislu razbij.nja j poništava–
nja laži“j kleveta 'o nama samima, O ·
našoj: borbi, o. našem: socijalizmu, o našoj, sivarnosti uopšte. Preko, te od: brano naše istine, ta borba dobija i viši mamisao, jer je ona odbrana ištinj=
toga &ocijalizma, jstinitih primena ve~ .
likih marksističkih principa u ostvarivanju socijalizma, istinitog puta koji Bocijalizam može da odvede triumfu u čitavome svetu, |
TI zato mi u ovoj godini, na rođen» dan našeg velikog druga, pozdravlja-
mo njegovo ime kao pojam velikoga .
branioca istine. On je svojim visokim ljudskim i marksističkim kvalitetima mobjlisao sve naše snage oko naše istine i za istinu uopšte. on je pred licem celoga &veta, naročito pred ša-
vest čitavog progresivnoga čovečan- .
stva, istinu postavio u prvi plam &vake borbe za progres i svake pobede u toj borbi. On danas i nas i 6ve pošte» ne ljude uči da , visoko poštujemo vrednost i snagu {iine, koje se tek onda osete u punoj meri kad je istina. opaš8no ugrožena, On svima nama danas predaje nauku o istini, Ta nauka nije laka, Ona znači, razume 6e, umeti videti istinu, umeti voleti istinu, umeti doživeti njenu lepotu. Ali ona
o znači imati i enagu da se
igtina vidi u &voj.šsvojoj potpunosti,
da še 8&agleda &a &vake strane, da še
prizna istina i ono što je u njoj veličanstveno | lepo, i ono što može da
·buđe } njeno manje lepo i manje po-
zitivno naličje, Tražiti istinu, ili bolje reći hteti” ndšbraviti istinu u hekom idealnom i idealisanom obliku, kao što je. to draštično slučaj "u Sovjetskom Savezu, hteti sebe i svoju wWtvarnost gledati samo kao.sve savršeno, besprekomro, i, ljudski moguće, bez senke i bez krivine, u &uštini znači iznevera–
vati istinu, ne umeti se snalaziti u nauci istine, · J: 4
Drug Tito &vima nama i celom sve” tu daje grandiozan primer ljudske smelosti pred istinom, Bsigurmosti čoveka koji se ne plaši naličja etvari, jer ume da ih pobedi upravo time što ih'viđi i jer zna da istina sama sobom ispravlja svoja sopstvena, iskrivljenja i traži i nalazi uvek pravilan put, Za nas oštaja kao nezaboravan, istoriski 'načajan predizborni govor druga Tita u Užicu, krajem prošle godine, koji je
nama dosad najviši poznati primer
smelosfi velikoga čoveka pred istinom. Sa onakvim „osećanjem odgovornosti narodnoga rukovodioca kad narođu govori istinu, što znači sa onolikom smelošću da se istina pogleda sa sva ke strane, istorija nije zapamtila da je jedan državnik, govorio. Ali, govoreći tako, drug Tito. je imao u sebi samome ono: osećanje sigurnosti u nB> šu istinu i u njenu vrednost, koje ml švi nosimo u šebi, i· pred: kojom, po> uždamom i neoborivom, može da bude smeo. I ako bismo mi, danas hteli,da okarakterišemo-sebe, i čitav naš»život, 8' pozivom ma veliki primer koji .nam daje upravo govor druga Tita u Užicu, mog1li- bismo reči. da se sva naša osečanja o-nmama i o našoj Stvarmmosti, u svome, pouzdanju, oslanjaju „na. našu oko nasi u nama svima i u 6vakome tremutku s&sveprisutnu „istinu, I. zato smo mi pred tom našom: istinom, &]obodni, i zato mi &vi tako jednodušno stojimo uz svoju istinu, jer'je doživljujemo ne kao veštački stimulirano ushićenje, već, kao stvarmost,koja oduevljava, ali i koja traži da se usavršuje, jer je u, svojim. postupcima. tretiramo i ša oduševljenjem ali i sa. pouzđanom smelošću da je popravljamo
_Ede nije Sasvim dobra.
Kad, naš pjsac,danags, na rođemdan druga Tita, hoće da kaže svoj pozdrav i svoju radost, on u ovome trenutku pre švega nalazi mofive: đa tu/radost obrazloži velikim činom odbrane istine koji đrug Tito izvršuje. Bez. iste nema umetnosti, nema poezije, nema le» pote, A istina nije ni umetnički inspirativna, ni lepa. ni poeetična kad je namolovana, kad je idealisana, kad je pretvorena, u ikonu, I šta naš pisac i naš umetnik uopšte danas može da stvara u atmosferi istine, što jstovre=meno znači i u atmosferi slobode, ima doista za tu svoju izvanrednu &tvaralačku privilegiju da zahvali velikome 'braniocu istine drugu Titu, Sa tim osećanjima va naša umefnost dan. pozdravlja druga Tita u želji da u borbi za istinu doživi. sa svima nama. i onu drugu, konkretnu, materijalnu pobedu, pobedu nađ neprijateljima istine, pobedu iza koje nikakva laž, njkakav postupak iskriyliavanja i izneveravanja marksističkih principa o-
·stvarivanja „progresa neće više biti
progresu na smetnji, . Milan BOGDANOVIĆ
ko nad albumom Yatnih &lika, ponovno živim protekle dane ...Btanem nad slikom njegova lika.
I nije to tek čestitka nijema | kad gorđost zemlje istovetim & njim kad ljubav šikne kao raketa
kroz nemire, jeza — žilama avim,
U jedmom trenutku &e &agleda Eve, — zapeku stihovi, uznemire rime: proći će dani ko vođe rijeka,
al' ne će taj splavar, ni njegovo ime,
Zemlja moja jumačka, lijepa, ne steče još nikada takav štaš, Oni što dođu znat će ko i mi: prolaze kiše, al' ne rđa čašt,
NMadnesen nad cestama naših đams, čuh šapat &tiha: koliko vidika],..“ "ko: je taj čovjek to 6&yce zna
..„etanem nad slikom njegova lika.
I nije to tek čestitka mijema kad ištinu zemlje istovetim s njim, kad radost šikne kao raketa kroz nemire, pono& — žilama &vim!
Milivoj SLAVIČEK
Pisma književnika rumunske nagionalmp manjim u FNRJ knjižavnigima Rumunija
Sa kavetovamja koje je održamo 'u Vršcu, književnici rumunske nacionalne mahnjine uputili su otvoreno pismo krijiževnicima Rumunije u kome kažu između ostalog:
Pre pojave Rezolucije Informbiroa,
književnici naše nacionalne manjine, cela naša manjina, kao ji svi narodi nove Jugoslavije, čitali su sa interepBovanjem i simpati;om časopise i književme listove iz NR Rumunije. Tada se u bim časopisima i listovima. opevala i opisivala ne samo borba koju je vodio radmi narod Rumunije, Sovjetskog Saveza i zemalja narodnih demokratija za ostvarenje, boljeg i srećnijeg života, već &u se.u njima: na= lazile i čitave &tramice o veličanstvenoj borbi koju vode naši, narođi,i nacionalne manjine za izgradnju socija=> lizma u našoj zemlji, Književnici Rumunije koji su posetili našu zemlju imali su prilike da &e uvere na licu mesta kako se u Jugoslaviji izgrađuje socijalizam, O tome su ohi svojevremeno i pisali,
Međutim, posle pojave Rezolucije Informbiroa, u časopisima i listovima NR Rumunije, umesto članaka i radova koji su trebali da upoznaju radni narod Rumunije sa stvarnom situacijom u našoj zemlji, — bratskoj zajednici slobodnih. i ravnopravhih naroda — objavljeno je puno uvreda i kleveta, Ovoj kampanji su se pridru= žilj i neki književnici iz NR Rumu nije tipa Zaharije Stanku, koji nisu pomislili da će objavljivanjem neistina pokušati da liše čovečanstvo realne sadržine koju vedi radnička klasa protiv imperijalizma, da će uzaludno pokušati da izjalove nade ove klase, da joj pcrobe dušu i da joj ubiju veru u budućnost, Mi smatramo ovu akciju tih književnika pristalica» agenata Informbiroa kao kontrarevolucionarnu i izdajničku, zbog toga što ona ugrožava ostvarenje ravnopravnosti i slobode naroda, što je vođena s ciljem da sakrije istinu, a time ona ugrožava i dostojanstvo čoveka. 3
Naši narodi nisu se uštručavali ni u prošlosti, a ni danas ne izbegavaju da napredni pisci celoga Sveta Uupoznaju stvarnost u našoj zemlji. "i znamo da su mnogi pisci koji su nas posetili i koji su saznali stvarnu situaciju u našoj zemlji odbili da uzmu učešća u ovoj konfrarevolucionarnoj hajci, jer su postali svesni da književnici koji #u se angažovali u tome da napadaju naše državno i partisko ru-
„kovodstvo, di napadaju maše poštig~
nuće i rad naših naroda, nemaju nikakvog moralnog oslonca i da to čine
ipod pritiskom rukovođilaca Imformbiroa, Svesni emo da radni narod NR, Ru=" mutnije ne može da primi ovu lažnu književnost. Mi znamo da je on uz nas, za istinu, i da ceni borbu naših naroda za uspostavljanje ravnopravnih odnmoša među socijalističkim zemljama. Svesni smo da se naša bor-> ba ne vodi samo za sreću ji dobro na= ših naroda, nego za dobro | sreću na• roda zemalji narodnih „demokratija, čija nas sadašnja sudbima zabrinjava.
Mi, književnici rumunske mnacio=> nalne mamjine, svesni smo da živimo u zemlji koja nije tražila i ne traži od nas ništa što bi bilo neištinito, ništa što ne bi bilo u duhu velikih ideja revolucioname solidarnosti, ništa što
ne bi bilo u saglasnosti sa našim isku-
stvom i ubeđenjem, Živimo u zemlji koja svojim delima i svojom istraj-• nošću pokazuje iz dana u dan da So» cijalizam treba da doneše ravnopravnost među velikim i malim marodima na osmovu komuništičkog morala, Književnici rumunske nacionalne manjin” iz Jugoslavije imaju punu &lo“ bodu i ponosni su što mogu da doprinesu svojim pisanim delima u bor• bi protiv onih koji pokušavaju siste» matski da otvomne put lišenja dostojanstva čoveka i čovečanstva. Oni o• sećaju da je ova zemlja, zemlja koju volje i pevaju u svojim stihovima ve= ličanstvena dela ruku miljiona radnika. Sa našeg savetovanja, na kome smo izvršili analizu našeg literamog rada za poslednje tri godine, izražavamo svoje ogorčenje književnicima iz NR Rumunije koji su še pridružili besprin cip jelmnoj hajci i koji svojim radovi» ma gaze istinu. Mi ćemo biti i nadalje u našem književnom rađu na liniji našeg pa"tiskog i državnog rukovod= stva, %»og toga što smo ubeđeni da uzimamo učešća u veličanstvenoj borbi, radi pobijanja jedne nečasne kampanje koja želi da čoveka načini stvo rom koji bi bio potžinjen, rob | lice• mer,
Zahtevamo da se ovaj slobodni izraz naše volje objavi u rumunskoj štampi, kako bi do njega došII ne samo oni kojima je pismo namenjeno, već da istinu o socijalističkc, Jugoslaviji doznaju i širi narodni slojevi, U slučaju da informbiroovski Tukovodioci intervenišu da se ova na ša želja prikrije od ı umuhskog naro-. đa: to će biti samo |{edan dokaz više njihovog iskrivljavanja činjenica i zavođenja u zabludu svesti ljudi,
jer mi &8e svaki od vaš nečim glasi.
Marijo majko, kolevčica tiha, | (zagorska pesma čuje se iz kuta) da 1' &i slutila, kada &e zanjiha
da še to mjiše sunce našeg puta,
{ia 'Kolevko, ti si, znaj, nnjvećeg tina međ nama što &e ikad dosad rođi njihala u dane kad je domovina žudno sanjala jutra u š#lobodi.
Kolevko, ti si zemlju odnjihela, čiroku zemlju, brežje, more, polja i &ve nas što smo praunuci rala
i crnog žulja i visokog kolja,
Sanjaju njive, Ševe na đrum sleću, | Decembar, voćke tvrdom rukom &teže. Aj, kakav li je Kumrovec u cveću kad april bljesne | podmladi vrežm,
Na prostoj klupi dragog. doma snujemi i viđim nije eamo tu davniman,
tek tu kako strašne munje čujem oluje što nam preti iz daljina,
DĐaljime nose buru, mrakom hoće, šlobođu našeg puta da zaveju, al kod nas sunce traje, rađa voće i na ljude ee radilišta smeju,
I hteo bih drugu i domovini još jednom odavde reč da damo, da se nećemo dafi nikad tmini već da put sunca koračamo!
e a a
Z. Džumhur: Jablanica
Slobođan MARKOVIĆ
Književno veče u čast rođendana maršala Tita ni mvvoš
U čast pedeset osmog rođendana mašala Tita Gradski odbor Saveza boraca za grad Skoplje organizovao je književno Veče na kome &u čitali
. Uz cestu bijelu đjeca ih prate, Jedan. mališan drugoza pita: — Kud trče, reci mi brate? | — Noše pozdrav za rođend: ı Tital
Informbiro i Freća mu mila, _ „.
Treba da znaju da mismo bez štita, · Laž, kleveta i nikakva sila
Srušit nas neće dok imamo Tita!
Zastava Tstine što vijori, e nama, Nikada neće biti 6&vita, ., Nikada: neće biti sama, |,
\
S njom slavimo rodendan Tita!
feođendan fa
Hrli graničar i traktorist mlađi, Rudar ij omladina. vita,”
TI radnik što tvornicu grBdi,” Da stilu ruku svoga Tita!
svoja dela Mihailo Lalić, Dušan i tić, Rađomir Konstantinović, Sla i Jameviški, Aco Šopov, Blaže Koneski 1 Jovam Boškovski, \ 3
i
Miljenko MILANKOVIC