Književne novine

Beleške ts dnevnika iz Pariza

=G, 3 juni 1950 i | Ranijih gođina, provodio sam dane u Parizu večito u oskudici i u neiz_ vesnosti,. I jedino dani kada je ulaz

u Luvr bio »slobođan« pružali su mi a iogužnost da se posvetim lepšem

Sreii umetnosti, A kasnije, kad sam dolazio na svetsku izložbu, posmatrao | sam parisko pozorište, onoliko koliko sam mogao. Interesovali su me pro- blemi dramatičara, vođenje režije, razni izražajni oblici glumaca. Ovog puta privukao me je „mnogostruki | program baletske umetnosti.

__Od tri baleta koje sam video, fran_ cuski, pod vođstvom Rolan Petita, bio je najslabiji , pored reklame i opreme ,pored Kolete Maršan, pune čari, _ duha i seksepila, ođ temena do prstiju _ na nozi, na kojima kao da je lebdela,

oslobođena svake težine, Spoj klasič-

ne umetnosti i modernih, nađrealističkih iđeja „više rutina no doživljaj, _ više Virtuoznost no umetnost, Balet | gospođe Ramber iz Londona možda je · konzervativniji, ali i zaobljeniji, oz-

biliniji u koncepci}i, bogatiji idejama i

dublji u izražajnoj &nazl igre, »Pari·

sova Osuda«, inspirisana bordeljskom scenom iz Brehtove »Opere za tri groša«, igran po muzici Kurta Vajla, ima mađiju i intenzitet vizije, dođuše

mračne vizije poroka, iskvarenmosti i

umiranja, ali je prikazana 8a znanjem

i gracijom, Najlepši mi se učinio ba-

let »Antonina«, u kome Paula Hinton,

u zajednici sa igračkom grupom, po-

kušava đa probudi tamne i tajanstve-

ne priče iz Gojinih »Suenjos« a, Igra ljubavi i smrti, koja pokazuje koliko se nemim jezikom ritma i muzike tela može reći iz dubine našeg života

i naših snova,

Sasvim drugačiji i neobičniji je američki balet Rute Pedž, Osobeno, ne vodeći računa o zakonima tiadicije, ova trupa izrađuje novu, svešnu grotesknu igračku umetnost, koja sa puno fantazije i u novim oblicima prikazuje događaje svakidašnjice, uličnih razgovora, brutalne i razuzdane stvaTnosti. Po svoj prilici ,jedan od izvora ove umetnosti je crnačka muzika i crnač. ka igra, Istorija Bila Sendeja, naprimer, koji svojoj opšlini drži žestoke pridike protiv greha i pokvarenosti ljubavi, I tada, igrajući, izlaze na 8cenu bibliski likovi: Batseba u kupati• lu, mameći Davida na put greha, gospođa Potifar, koja hvata nevinog JoBifa u svoje mreže, mridra 1 obesna devica Dalila, pred kojom pađa div Samson. Jednom reči, žene demoni kroz hiljade godina. Koreografija, igra i i· đeje puni su unutrašnjeg napona, ritmički živi i nešto neobuzdani,

- bb O | +

4 Juni 1850 Jugoslovenski slikar Milivoj Uzelac, koji Živi u Parizu, sprema za štampu mapu crteža, izrađenih prema figurama i omamentima sa bogumilskih nađerobnih spomenika. Ta knjiga, sa Krležinim predgovorom, izaći će kod Žakomea, izđavača koji je izrađio naročiti postupak »au pochoir«, koji izvesnu vrsbMu umetničkih dela skoro savršeno reprodukuje. Sa Uzelcem išao sam kod Devidđsena. To nije samo ponovno viđenje sa stanim i uvek mlađim sedobradim umetnikom, koji potseća na Marksa i Vitmana i sa kojim sam poslednji put bio na krovu »nebotičnika« · u Ljubljani, Stotine, tačno po mođelu izrađenih lica našeg stoleća, gledaju sa ziđova ateljea, Maske i poprsja bezbrojnih slavnin ličnosti sa ove i one strane okeana, pesnika, muzičara, generala, političara, glumaca, ne samo iz svih krajeva sveta, već i svih pravaca duha, najrazličitije političke i ljudske observance. Zamišljam da ta lica suprotnin shvatanja, · fotografski vemo „odražena, možda katkad zastrašuju seđog čoveka prepirkom o onom što su učinili, rekli i ispoljavali, Devidson sedi &pokojno i zadovoljno u svom ičpom ateljeu, naliva nam neko ledeno piće i priča nam o svom ugovoru sa jednim izdavačkim preduzećem koje želi da objavi njegovu autobiografiju. A sada se bliži dan za predaju rukopisa. Medutim, stigao je tek do svoje dvadeselsedme gođine i... nije tako prosto proživeti život juš jednom, Ponovo še pati. Tako kaže slarac i osmehuje se,

pun sećanja i sa nešto melanhojije. | Devidson me je pretstavio Heleni _ Keler, Dimuo me je susret sa tom ti| _hom i povučenoem ženom koja, ne ču___jući, ne videći gvetllost sveta, nemajuĆr moć govora, piše o lepoti života i a je vredno živeti i boriti se za život. dok se naginjem nad njenom rum, providno lakim, osetljivim prsti| ma obuhvata moju glovu, klizi preko ___čela i lica, lagano, iedva osetljivo, kao dah dodira, možda kao igla membrane u &piralnom žliebu gramofonske ploče, koja oslučkuje mnogostruku i | mnogoglasn:: malodi)u. U tom dodiru | #&adržano je njzžuo gledanje, slušanje ri osećanje. Posle mmogo godina, ako me sretne, poznaće me, Helen Keler pe baš dolazila iz Italije, gde je na

|”

., e

ovaj način »razgledala« Mikelanđela č Kako je bezmermno odva a snaga ove žene, Kada je čo| vek tra, postaje skromah i za-

___hvalan za sve ono što nam je priroda

____dala, što u obilju posedujemo, i na šta, | kao na nešto što se samo po sebi ra| zume, i ne obraćamo pažnju,

_ S večeri sam sa prijateljima slikarima bio u »Theatre de lalelier«, Davala su 6e dva vodviljski Jaka, zabavna

| komada, »Pogreb«, scena iz pariske

svakidašnjice od Anri Moniea, i ba_ letska komeđija od J, Anuja: »Lopov-

Ski bale sa muzičkom prakfkijom Da-

| _riusa Milo, »Theatre de lateier« je

| osnovao Šarl Dilen, a to već znači da se u njemu neguje dobra tradicija

__pozorišne umetnosti. Anuj, rutinirani

i površni pozorišni pisac, stavio je u

Središte scene tri džeparoša, koji se, | da bi posao nezapaženo obavljali, ne-

_prestano preoblače i menjaju maske.

To ide tako daleko da se već više u| _zajamno ne poznaju i jedsm drugom

p e džep. Ali zapleti postaju zanim-

ljivi tek kada se lopovska grupa po-

meša sa ljudi iz sveta aristo-

i Al

acije i finansija i kad na jednom

i ı :) aa LU ay * Mg ALM 70 8)

m o. My

Oto BIHALJI-MERIN

razbojničkom balu, postaje očevidno da jedino finansijeri dobro poznaju lopovski zanat. Oni jedini su »realistički« maskirani, dok su pravi lopovi tako romantično a la Rinaldo Binaldini nakinđurenji da 6e čitavo poštovano društvo, a sa njim i publika, smeje njihovoj naivnošti,

Još je manje unutarnje konsistence u sceni »Pogreb«, ali ona glumica pruža daleko više mogućnosti ostvarenja njihove najličnije umetnosti, Bez kulisa, od nekoliko stolica, prave štaru parisku kočiju, koja se vraća sa pogreba. Prazna pozornica ispunjena ilu-

zijom jednog malog malograđamskog dnuštva, koje se klati u kolima i koje, po ukopu nekog pokojnika, vodi sive, neiškrene, beznačajne i ganutljive svakodnevne razgovore. Intenzitet igre, unošenje u nju i veština maskiranja čine od te ništavne scene malo majstorsko delo, Često su grandiozna insceniranja, vrlo skupa, sa svim arhitektonskim finesama, samo zamagljivanje činjenice da gluma nije dovoljna, đa je režija bez fantazije, i da se sadržaj, dragocene misli pesništva, često podređuju pompeznim oblicima dekora, 5 jumi 1950

Slušali smo »Čarobnu frulu« Dok 6mo, slikar Todorović i ja, stajali pred Velikom operom, naišle su lekarke iz Jugoslavije, poslane na društvenopedriatski kurs Međunarodnog centra za zaštibu dece, I sada slušamo ovu neobičnu čarobnu bajku bečkog pozorišnog direktora Šikamedera, koju je Mozart preradio u veliku dramu novih humanih pogleda na svet, Uvertira počinje sa tri trubna poziva: svet mudrosti poziva onoga što traži, Teško je naći mudrost u kući ove zemlje. Borbi između svetlosti (Saraštro) i tame (boginja noći) posvećena je ova igra u kojoj plemenita, svesna čovečnost pobeđuje džinovski snažnu laž.

6 juni 1950

Danas u podne posetio šam u Univerzitetskom gradu naše lekarke, O ručku, lekarka Marija Gajić pretstavvila me je sšusedima za stolom, Ljupkoj Cen Lo, blagih očiju i ptičjeg glasa, koja priča o dalekoj Kini, u kojoj će uskoro raditi kao specijalista za dečje bolesti, Vedrom i srdačnom Ali Gali, direktoru zdravstvene službe u Bagdađu, mlađom i živom Sicilijancu Simone Gatu, koji inteligentno govori o mođernim italijanskim slikarima, koji ovih dana izlažu u Parizu. Doktomi van Gogu iz Holandije, koji u svom udobnom miru nema ničeg zajedničkog sa plamenim intenzitetom istoimenog slikara, Doktoru Lim Tjau "Tie, docentu na klinici u Džakarti (Indonezija), i nešto uzdržljivo simpatičnoj Francuskinji Roseron, članici KP Francuske, što je čini pomalo nesigurnom, jer, i pored svih direkliva, ne može a da ne prizna našu simpatičnu delegaciju,

Stvarno, naše lekarke su se istakle u ovom internacionalnom krugu, dale mnačajne stručne referate i, pre svega, kao ljudi postale vrlo omiljene.

'xUskoro se liz razgovora pokazalo koliko je intenzivna i nova težnja naše zemlje pobedila usamijenost, kojom su nas hteli odvojiti od sveta,

Hodam obalom Sene, pored dugož niza amtikvarnica, koje šire pred šetačima prmam-jjive stare knjige i gravire., Ali me kesa pramuđava da. prođem pored njih teška seca. Gledam brodiće što plove uzvodno i tiitrave slike fasada što se obrnuto i melanholično odražavaju ua vodi, Prelazim preko Mosta Sen Mišela na Parisko ostrvo i idem pored mračne Prefekture, kamene Palate pravde i šarene i žive tržnice cveća, sa koje se vidi kako Bogorodičina crkva, ta kotedrala gotskih, šiljatih Jukova, sija kao kameni veo čipaka, potsećajucći na blistave slike katedrala koje je slikao Klod Mone. .

Iza Bogorodičine crkve, u plavoj senci gustog drveća, sedi jedan sveštenik, nagnut nad „molitvenikom. A pored njega dvoje se ljube, isto tako revnosno i bezbrižno. 5 vremena na vreme, preko naočara, sveštenik pogleda ma ljudski par, mudro, mimo i tolerantno, i opet ponire u svoju knjigu. i ;

Onore Domije:

——.

Da, to je ova svetlost koji su Mone, Sislej, Pisaro i njihov krug proširili na umetnost nove epohe sve do Skofje Loke, koja me je tako duboko uzbudila, kada sam juče, posle dugog vremena, opet pošetio imbresioniste. Sada su bolje smešteni, 6avršenije pošstavljeni, Dobili su lepu kuću »Jeu de Paume« u vrtu 'Tiljerije i đeo su Luv• ra, Veliki je ugled koji Bu stekli. PrizSR su i, mogli bi se reći, postali klaBici, Ne oseća se više da su •»mođerni«, to će reći savremeni ili ekstravagantni, Isto onako savršeno i prekrasno odražavaju &voje doba, kao ma koja druga umetnička škola prošlosti,

Drama,

Kako je Renoar umeo da od jednog malog lokala u bašti u predgrađu »Le Moulin de la Galette«, u kome su se okupljali mali ljudi na hladno piće i brzu igru, blistavo treptavom svetlošću plavog, ljubičastog ı oranžastog stvori raj. Mane je pum tamnog nadahnuća, sa cmim «tonom na paleti, koji nijedan slikar posle njega nije imao, a malo njih pre njega. Večito ostaju u sećanju Wlika.Lole iz Valencije i »Olimpija«, to, oskudno u bojama, majstorsko delo, ili »Balkon«, koji potseća na Goju i koji je tajanstveno Jep, kao pesma Bodlerova. A isto tako i Degasove igračice i žene, koje pokazuju više bliskosti životu i istini, dublje posmatranje telesnosti i svetlosti, jer nagotu ne postavljaju na Wpyjedestal visoke simbolike, već je dokučuju iz sevakdašnjice, iz stvarne blizime Života,

\w juni 1950.

Ono što ovaj grad čini tako lepim jeste činjenica da je izrastao u jedinstvo čoveka i kamena, da je pum svoje vlastite istorije, da su njegove ulice i njegovi trgovi ispunjeni životnim intenzitetom događanja, Da na starim fasadama leži patina minulog vreme-

na, da se za oslepelim prozorima na .

slućuje drama koja se odigravala u toku godma, puna strasti i ljubavi, ljubomore i ubistva, borbe za vlast i konspiracije, borbe za posed i gospodarenje. Čini mi se da u ovom džinovskom glasu grada čujem „neukrotivi smeh Rablea, gorku poeziju vagabumde i buntovnika Fransoa Vilona, ironično smeškanje Voltera, naparfimisano kikotanje dvorskih dama, uzdah umiranja nepoznate iz Sene, omađijane gitare Pikasoa, plamena prorokovanja Komune i pun pretnje glas štrajka pariskih proletera, koji su krenuli i sada marširaju put elegantne gradske četvrti bogatstva i dokolice,

Siroke ulice trgovačkih četvrti, blistave od blaga, ıziozi prepuni dragocenih stvari, izložene hale, slične katedralama, ali u čijim su dvoranama, umesto oltara, poslednja čuda tehnike i mode.

Ove tihe ulice, koje vode ka Vamdomskom trgu, pune su instibuca lepote i mode-salona, ne manje slavnih od kubističkih izložbi u Rue de la Boetie, Skupoceni adiđari, dobro čuvani, blistaju iz izloga renomiranih juvelira, A. mirisi sa simboličnim imenima, »Plavi čas«, »Opet dolazim«, »Namere za gospodina«, prožimaju at„aosferu, Na ovoj sivoj kući postavljena je tabla na kojoj piše da je tu umro Fridrih Šopen, A ovde, na Vandomskom trgu, stoji stub, koji je Kurbe bio srušio u danima Komune i zbog koga je morao umreti u tuđini izgnanstva, Stub opet stoji. Ali živi i duh koji ga je rušio, jer kriza, kao groznica, prožima ovaj grad, kraj sveg njegovog. sjaja i lepote.

Iznenada, u noći, ili bolje reći uoči jutra, dok prolazim kroz zadimljene kavane, pored žena koje me potsećaju na žene Tuluz-Lotreka, između ljudi umomih od nerada, dosade i boznadnosti noći što se bliži kraju, i između drugih umornih ljudi koji, bledih lica, nejspavan:, hitaju na tržnice, javlja se u meni osećanje zapre pašćenosti ,kao da se sav haos OVOB grada uvalio u mene, ovog grada bezbrojnih spomenika ugašenih dela i kultura, kojima se divim. Zašto idem kroz ovu noć, i ovaj dan, u ovom tuđem gradu, punom sjaja i letargije? Osećam potrebu da put domovine O-

krenem glavu, da &e iz blistave i opoj-.

ne agonije vratim u jednostavni pojsaž radne svakdašnjice.

Bord,

MO 0 My ya O OP O, gi LN.

KRJIŽEVNE!NOVINE

NUFTLOSTI | GLANOVI GRADA

NARODNI UMETNIK PJER KRIŽANIĆ ~

Pjer slavi četrdeset godina umetničkoga rada. Slavi ih u tišini svoga skromnoga ateljea — na način koji odgovara njemu — bez zdravica i čestitki, bez prigodnih govora, bez struč« nih ocena i javnih pohvala koje po običaju prate ovakve jubileje.

Kađa bi drugčije bilo, Pjer ne bi bio ono što jeste: umetnik koji nikad nije išao za hvalom i slavom i koji ne traži formalna priznanja,. već je duboko svestan svoga visokog poziva i značaja uloge umetnika u društvu. Ono pravo priznanje, i jedino koje zaista vredi — priznanje koje dolazi iz dubine narodne, koje narod poklanja umetniku kađ zna da je on njegov, narodni umetnik — Pjer je već davno stekao.

Četrdeset punih godina rasipao je Pjer svoje umetničko delo, kao što sejač baca pšenicu na plodnu njivu. Svakoga dana, svakoga časa, davao je od sebe, od svoga srca, od svoje misli, od svoga talenta. Davao je, ne onima zna koje je umetnost značila intelektualnu razonodu već je davao narodu.

Seme je nicalo i donosilo plodove. Više nego ijedan drugi umetnik, približio se Pjer našem čoveku, »malome« čoveku, čije je svakodnevne teškoće i brige, bolove i radost, prisno osećao. Više nego ijedan umetnik,

_____ ___. – _— –o- —- KI

postao je blizak i razumljiv narođu, čije je težnje umeo duboko da shvati. Više nego ijedan drugi postao je narodni umetnik.

Đorđe ANDREJEVIĆ-KUN, slikar — Ivo ANDRIĆ, književnik — Milan književnik — Milorad ĆIRIĆ, slikar -—— Oskar DANON, kom— Branko DRAŠKOVIĆ, novinar — Milan ĐOKOVIĆ, književnik Zuko DŽUMHUR, slikar — Eli FINCI, književnik — Ljubiša JOVANOVIĆ, prvak drame Narodnog pozorišta, Beograd — Đuro KLADARIN, general ma. KRLEŽA, književnik — Milo MILUNOVIĆ, slikar — Tasa MLADENOVIĆ, književnik — Veljko PRTROVIĆ, književnik — Raša PLAOĆIV, prvak drame Narodnog pozorišta, predsednik Komiteta za kinematografiju Vlade FNRJ — Isidor SEKULIĆ, književnik — Sreten STOJANOVIĆ, vajar Milivoje ŽIVANOVIĆ, prvak drame Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

BOGDANOVIĆ, pozitor

jor — Miroslav

Staljinska nagrada za muzičbi

godišnjim trudom pomogao da »mali« čovek dospe do takvoga puta,

a ——— i

Znao je Pjer dobro da za istinski narodnog umetnika, koji se od naroda ne sme ni trenutka udaljiti, nije dovoljno samo njegovo osećanje pravičnosti i njegova. ljubav prema ma=lom nezaštićenom čoveku — već da mora steći svu smelost borca za slobođu narođa i za socijalnu pravdu. Znao je da nije dovoljno biti samo tumač težnja širokih narodnih slojeva — već da se mora smelo prihvatiti uloge propagatora naprednih ideja i stremljenja naprednog čovečanstva. I Pjer je odlučno pošao tim putem, putem svesnog borca za socijalizam.

Takvog ga danas vidimo. Na dan svoje proslave, Pjer će znati ošetiti još jednom ,da ga okružuje topla ljubav »malog« čoveka — radnika i borca, čoveka iz grada | čoveka sn sela, iz fabrike, iz rudnika, iz radne zadruge. — sa, kojim je kroz duge go dine delio tugu i patnje, radost i slavu, sa kojim je zajedno voleo sve što je dobro, svetlo i plemenito, a mrzeo mračno i neljudsko. Osetiće pravu, drugarsku ljubav čoveka koji je najzad izbio na put slobode i napretka. I doživeće neizmernu radost pri pomisli da je svojim OSOBE Pi ta

Veće nagrade za Pjera ne može biti.

Beograd — Vladislav RIBNIKAR, Dušan TIMOTIJEVIĆ, novinar —

— _— _ _ ________________ ____ ___ _____________ __ _—— -- _—- -- - — - - — -- - - -— - . — -- ---CUTČCI'--I—e——

pamf{let

Ovih se dana prikazuje u buđimpeštanskom operetnom kazalištu opereta »Slobodni vjetar« — muzički pamflet koji u poznatom informbiroovskom stilu kleveće našu domovinu.

Opereta prikazuje nezaposlene trŠćanske mornare koji i pored nezaposlenosti odbijaju da ukrcaju »banane .i pomorandže« za jednu »istočnoevropsku« državu — jer saznaju da se u tim sanducima krije oružje koje zapadni imperijalisti šalju toj »misterioznoj« državi, Zato tršćanski mornari rađe i dalje ostaju nezaposleni pjevajući pjesmu »Slobodan vjetar«, nego da... i tako dalje.

Muziku za fu informbiroovsko-tršćansku idilu nezaposlenih mornara napisao je &ovjetski kompozitor Dunajevski. Mađarskim honved-drugovima pripada čast da su je prvi izveli. Staljinu »genijalnost« što ju je nagradio. Njegovim podanicima »zadovoljstvo« da je slušaju. Ostalima odgovor na pitanje: treba li vidnijeg gvjedočanstva o bijedi i žalosti jedne propagande, kojoj su potrebne balerine i šlageri i džez i staljinska premija, pa da bude zanimljivija, kad već ne može biti — uvjerljivija,

Molim Vas da u Vašem listu objavite OVO pismo sa mojim mišljenjem o novom umetničkom filmu domaće proizvodnje »Jezero«.

Smatram da će biti od koristi za razvitak naše mlade filmske umetnosti ako se, povodom prikazivanja filma »Jezero« čuje mišljenje i nekog iz prakse, nekog ko neposredno učestvuje u radu na socijalističkoj elektrifikaciji i industrijalizaciji naše zeinlje.

Izgradnja naših hidroelektrana zaista zaslužuje punu pažnju naših umetničkih radnika, književnika, režisera, scenarista itd.

Zato je i razumljivo i sasvim opravdano što su pisac scemarija i režiser filma »Jezero« izabrali za sadržaj svog novog filma izgradnju naše najveće hidroelektrane Jablanice,

Da li je film ispunio očekivanja?

Ne, nije, Objasnićemo zašto nam se film »Jezero« nije svideo i zašto smatramo da su autori filma i rukovodstvo „Z,vezda«-filma učinili ozbiljan propust, . Scenarist i režiser uzeli su za motiv filma borbu »starog« i »novog«, i tO. kako na gradilištu hidroelektrane, tako i u selu koje će potopiti jezero. Preistavnici starih vremena — stare, kapitalističke Jugoslavije, seoski pop, seoski trgovac i kulak, zajedno sa inženjerom Suvićem, pretstavnikom predratne buržoaske inteligencije (sa-– da u službi strane obaveštajne službe), organizuju sabotažu na gradilištu hidroelektrane. Da li je opravdana namera autora filma da za sadržaj svog filma uzme borbu »starog« sa »novim«? Ta njihova namera je potpuno opravdana, jer se ceo proces socijalističke izgradnje odvija kroz neprestanu borbu novih društvenih snaga i ideja sa starim, · preživelim i zato reakcionarnim silama i shvatanjima. Radilo se, dakle, o tome da se u stvarnosti naše socijalističke izgradnje promađu, otkriju motivi koji će — uobličeni umetnikovom stvaralačkom snagom i fantazijom. —

BIHHHHHIMHHHHHKHHHMMMMIViMiTMEMIKMĆHĆEMNIMTIMMIMIMTIMMIMKIKMEIMIIMKEIHSJIKNMMIIMHEMHIMNIMHIĆHRIMMNIMMIIMIMIIMMMMMiĆĆMMMKIIMIIMMNMMMMMIMMMMMIMIUIIi

(Karikatura Milorađa Ćirića) MMHHHIHHHIIWWWMAWUUUHUUUUHUHUUMUUUUUUUUUUWWUWUWWWWUWUMWHMWUIWWWUWWWUMMUWWWWWWMWWWWWWUIWIIWWWWUVUMIIUUIIWIWIWMUIWMWMUUWUIMWIWHIUWIIIMHIMIIIIRWUIWIIIIIIWUIUVUUIUMUH

MROJ 3

KRATKE VES I/ INOSTRANSTVA

NOVO IZDANJE BALZAKOVIH DELA

Povodđom proslave stogodišnjice Bazlakove smrti, Francuski Wlub knjige otpočeo Je izdavanje getojcupriih dela velikog pis Ca. Posluživši se naučnim rezultatima Marsela Butrona i Anri Ervansa, urednik izdanja Alber Begen načinio je nov raspo-

red Balzakovih -đela. e „S OOR O BALZAK 1 RODEN"

U nizu umetničkih manifestacija kojima je obeležena stogodišnjica Balzakove smrti otvorena Je u muzeju Rođen u Parizu izložba Rodenovih skica za čuveni spomenik Balzaku.

U katalogu Izložbe opisana je istorija ovoga remek-dela. Četiri godine rada posvetio je veliki francuski vajar ovome delu. Balzakove knjige, literaturu o njemu, 'gravure, dagoretipije, slikane portrete, karikature — sve je to Roden sakupio proučio. Putovao je i u Turenu da bi apoznao karakteristične crte, zapremine, „pokrete ljudi iz pesnikova zavičaja. Mnogobrojni crteži studije, biste, aktovi govore o tome kako se rađao spomenik Balzaku koji se danas Uzdiže na uglu Bulevara Raspaj i Bulevara Monparnas, '

VILIJEM FOKNER ODLIROVAN

Američki književnik Vilijem Fokner (William Faulknor) odlikovan je medaljom Američke akađemije književnosti i umetnosti za romane v»Intrudđer in the·Dust« i »EK-nights Gambit-«. +

Oakca

sbAfie O UMBTNIČRIM MANIFESTACIJAMA U BEOGRADU e.

»Ar«, francuski nedeljni list za ume{inost · i književnost, koji je veoma pohvalno i opširno pisao o našoj Izložbi srednjevekovne umetnosti u Parizu, beleži u jednom od svojih julskih brojeva značajne umetničke manifestacije u Beogradu; Izložbu ćilima u Mtnografskom muzeju i Izložbu , novijeg francuskog slikarstva iz zbirke U- · metničkog muzeja u Beograđu. Pored Ovoga list đonosi belešku o pripremama za gradnju novog Umetničkog muzeja u Beo građu.

FILM PO ROMANU TEODORA DRAJZERA

U Engleskoj će uskoro početi snimanje filma »Keri Ems« po romanu Teođora Drajzera »Sestre Keri«. Glavnu ulogu m filmu {ace čuveni engleski glumac Lorans O-

e. e

KULTURNO UMETNIČKA GRUPA STU-. DBENATA PITSBURŠKOG UNIVERZITETA U NAŠOJ ZEMLJI

U Jugoslavlju je dđoputovala kulturnmoumetnička grupa stuđenata jugoslovenskog porekla sa Pitsburškog univerziteta koja će se zadržati preiko mesec dana na turneji po glavnim gradovima naših republika i nekim selima i industriskim preduzećić ma. Studenti će prikazati publici naše narodne pesme i igre, narodne igre i pesme Amerike, Meksika i nekih evropskih narođa. Na ovoj turneji pitsburške studente ' pratiče naši stručnjaci za folklor koji će. im pomoći da bolje upoznaju bogatstvo našeg muzičkog folklora.

BEČKI MUZIČKI KRITIČAR JOZEF MARKS O »DANIMA MUZIH-E« U OPATIJI

Jozef Marks, bečki muzički kKritičar 1 profesor muzile, napisao je za »Viner cajtung« članak o svojim utiscima sa festivala »Dani muzike« u Opatiji. Govoreći o tome da se »u jugoslovenskoj muzici zapažaju zdrava nacionalna nastojanja i” snažno neguje i razvija nacionalni ton na” klasičnoj osnovi« profesor Marks ističe da: jugoslovenski umetnici i kulturni radnici imaju najbolje uslove za stvarahaštvo.

PROUČAVANJE JUGOSLOVENSKM POEZIJE NA HARVARDSKOM UNIVERZITETU

Harvardski univerzitet raspolaže zbirkom od 12.500 tekstova srpsko-hrvatskih junačkih i ženskih narodnih pesama i sa 3.500 gramofonskih ploča, koje je sakupio i animio profesor Milman Pari. Naslednik i učenik preminulog profesora Parija profe-. sor Alber Lord preuzeo je posao na sređivanju ovog bogatog materijala i izdaće ga u 10 knjiga odabranih pesama prevedenih na engleski sa komentarima i mu- · zičkim primedbama.

SLOVENAČKI KULTURNI RADNICI U POSETI NAŠIM ISELJENICIMA U S. A. D.

Slovenački iseljenici u S. A. D. srdačno. su dočekali i sa oduševljenjem slušali izlaganje delegacije slovenačkih kulturnih radnika koji sačinjavaju Tone Seliškar Framjo Bidovec i Drago Selak. Delegacija je dosad posetila Klivlend, Čikago, Milvoki i La Sal, a uskoro će posetiti i rudđare slovenačkog porekla u Pensilvaniji.

PIMDUIMI {ila „JBaa0TU“

dati vemu, realističku sliku naše stvarnosti, Na ovo su autori filma bili utoliko više obavezni što su sadržaj Tilma vezali za konkretan objekat naše socijalističke izgradmje, za hidroelektranu Jablanicu.

Sada se može postaviti pitanje da li je piscu scenarija i režiseru uspelo da pronađu takav, tipičan sadržaj za Ovaj film? Oni šu, po mom mišljenju, u izboru teme učinili dvostruku grešku. Prvo, što su za temu uzeli sabotažu i, drugo, što je izvršilac te sabotaže na gradilištu inženjer. Ni jedno ni urugo nije tipično za elektrifikaciju i inđustrijalizaciju kod nas, Ja sam tri godine, iz dana u dan, pratio izgradnju velikih objekata naše elektrifikacije i mogu zato tvrditi da ni na jednom našem građilištu nije bilo ničeg ni približno sličnog onom što se u filmu »Jezero« prikazuje kao borba »staıO08« sa »novim«.,

Borba »starog« sa »novim« mamifestuje se u našoj stvamosti na drugi način, kroz druge oblike, Lik inženjera Suvića nije tipičan za odnos naše tehničke inteligencije prema borbi za elektrifikaciju i industrijalizaciju. Baš naprotiv. Čak i onaj deo naše stare tehničke inteligencije, koji još nije u potpunosti prigrlio ideje „socijalizma, u svom pretežnom delu poštemo radi i bori se za industrijalizaciju i elektrifikaciju naše zemlje. Na takvu orijentaciju naše tehničke inteligencije uticalo je više faktora, od kojih ću pomenuti samo neke: prvo, pravilna politika naše Partije prema inteligenciji; drugo, saznanje stečeno tokom pet

godina borbe za obnovu i soćijalistič-

ku izgradnju da nova Jugoslavija. pruža neuporedivo veće mogućnosti od stare, kapitalističke Jugoslavije · za tehnički i ekonomski napredak i stvaralački razvitak tehničkih (i drugih)

nauka, za realizaciju grandioznih tehničkih zamisli; treće, pošten, patriotski odnos naših inženjera i tehničara prema poverenim zadacima, Ne odgovara, dakle, stvarnom a&tanju činjenica ako se u filmu »Jezero« prikažu dva inženjera, od njih jedan pozitivan (inž. Černić), a drugi (inž. Suvić) 8aboler i strani agent, koji u dogovoru sa popom, trgovcem i kulakom, gotovo izaziva katastrofu na novosagrađenom objektu. Bile su i biće u buduće, siBurno, otkrivene sabotaže na našim objektima i saboteri iz redova tehničke inteligencije. Ali to su pojave koje nisu tipične za socijalističku izgradnju kod nas i za držanje naše tehničke inteligencije, Ja sam svakako za to da se naši trudbenici vaspitavaju u duhu krajnje budnosti prema svim, pa i najmanjim pokušajima sabotaže; ja sam protiv to Ba da se potcenjuju mogućnosti neprijateljskog štetočinstva, ali smatram da je pogrešno ako se u prvom filmu o elektrifikaciji stvori kod naših trud· benika utisak da se naša socijalistička izgradnja odvija u uslovima napete borbe protiv zamašnih pokušaja &abotaže domaćih i stranih neprijatelja, i to uz aktivno učešće naše tehničke inteligencije. Iz filma »Jezero« proizila= zi da težište našeg odnosa prema tehničkoj inteligenciji treba da e budnost prema njenim ypokušajiha sabotaže. A io nije tačno! i

Nije u tom težište probJema kada se Bovori o odnosu (kađa umetničko delo govori o odnosu) koji naši aktivisti, i široke mase naših trudbenika uopšte, treba da imaju prema tenničkoj inteligenciji, Smatram da je težište tog problema u ovom: još smišljenija i upornija borba za to da se naša starija tebnička inteligencija „uže i pi.snije poveže sa borbom za izgradnju soci“