Književne novine

\ | _—-————–-L_—- đ—.&šf1iqi s J —

Gi de Mopasan

BTOGODISNJICA MOPASANA Povodom stogodišnjice GI de Mopasama, francuski nedeljni list »Nuvel literer« doneo je mišljenje francuskih, nemačkih, engleskih, američkih i drugih pisaca o velikom francuskom pripovedaču:

JOHAN BOJER

Mopasan pripada svim vremenima. On je za mene najveći pisać koga je Francuska dala. U svojim velikim romanima »Dobar prijatelj«, »Naše srce«, »Jaka kao smrt« i »Jedan Žživot« on, kao stilista, prevazilazi Flobera a kao psiholog, Buržea. Niko ga nije dostigao u plastičnosti 1 jačini slika, niko prevazišao u prisnoj lepoti ı melođiji jezika. Malo ljudi, izvan Francuske, čitaju danas Zolu, alı mladi pisci, u čitavom svetu, uvek mogu da uče od Mopasana.

ERSKIH RKRALDVEL

Prilično sam čitao Mopasana u 'prevođu 4 uveren sam da mi je to mnogo koristilo. Moje,je uverenje đa je Morasan nezamenljiv i đa će prema tome njegovo delo uvek biti među značajnim književnim ostvarenjima. TOMAS MAN

Delo ovoga Francuza smatram besmrtnim u pravom smislu te reči, ! ubeđen sam da će ga buđuća pokoljenja ceniti! kao jednog od najvećih majstora novele u svetskoj književnosti,

DZ. B. PRISTLI

Mnogo sam čitao Mopasana, na francuskom i engleskom jeziku, na engleskom naročito. Nemam običaj da klasiram svetske pisce kao igrače tenisa, all, a priori, ne bih dodelio Mopasanu neko značajno mesto. Da li sam u pravu ako smatram da mu se, izvan Francuske, uvek pridavao veći značaj ođ onoga, koji mu je francuska kritika pripisivala.

ROŽE MARTEN DI GAR

Mopasana smatram za jednog odđ naših velikih darovitih pripovedača, nešto, kratkog daha, jednozvučnog, ali izvrsnog pisca, oštroumnog fabulista, neuporedivog majstora svoga zanata, koji uvek zna da se održi u granicama realizma i poezije, i koji je više puta majstorski dokazao da ima smisla za tragično u svakodnevnom životu, što je, po mome mišljenju, znak istinskog temperamenta romanopisca. Njemu je, bez sumnje neđostajalo to što nije imao više strogosti prema samome sebi, više jedrine u svome unutrašnjem životu. Bila je, možđa, nesreća što je živeo u vreme kađa život nije bio tako težak!...

* UMRO PERERA GOMEZ

U ilegalnosti je nedavno umro napredni portugalski pisac Perera, Gomez koji se dugo vzemena borio u svojoj zemlji za mir i za slobodu. Bio je jedan od rukovodilaca ilegalnog Pokreta antifašističkog narodnog jedinstva, a 1944 godine je bio jeđan od organizatora velikog štrajka radnika 1 seljaka u Alhandri. Portugalska policija, da bi uhapsila Gomeza držala je njegovu ženu kao taoca. Međutim, Perera Gomez Je 1 dalje ostao u ilegalnosti i napisao roman Esteiros«• u kome je opisao svoj život i život radnih ljudi u Portugaliji.

* VAN GOGOVA PISMA

iu Parizu je izišla iz štampe zbirka pisama koje je Van Gog pisao Van Raparđu, jednom holandskom slikaru koga je upoznao u Brislu. Pisma su interesantna, jer eu pisana u vreme Van Gogove mladosti, kada još nije bio priznat kao dobar slikar. U njima dolaz! do izražaja veliko interesovanje holandskog slikara za sve Što se u to vreme rađilo u Belgiji, Egleskoj i TYrancuskoj. Knjiga je izišla u izdanju B. Grasea, a

SLOBODA I SOVJETSKI FILM

Neki sovjetski režiseri i filmski! glumci, među kojima i Pudovkin, Ciaureli 1 Gerasimov uputili su »dirljiv« apel svim filmskim ljudima sveta. U ovom apelu kaže se, između ostalog: »Pomislite samo na strašnu 1 sažaljenja dostojnu situaciju u kojoj Be danas nalazi maršalizovan film, Videćete da je to ustvari težak okov koji čvrsto steže volju naroda i slobođu njihove mlsli 1 stvaranja... Dalje: »Istina {ili laž? Slobođa ili ropstvo?« — Kakva je situaacija u maršalizovanim „filmskim Inđustrijama, svima je poznato. Međutim, bilo bi InteresBamtno kađa bi Pudovkin, Claureli i Gerasimov objasnili kakav li to okov steže sovjetsku kinematografiju koja već davno nije svetu dala neku zaista vrednu prodđukciju. Ne bi bilo nezanimljivo postaviti njima ova ista pitanja koja oni postavljaju đrugima: »Istina ili ]a2ž? Slobođa {li rop_ Btvo?« Cđe je šta, veliki stokholmsk! borci za mir u Kkinematografiji?

~» FERNANDEL I SVETA GODINA

| __U okviru svestrane propaganđe Svete go-

dine u Parizu će se ovih dana prikazivati

film Marija Soldatija, »Uđarac za udarac«.

'\U ovom. filmu Fernanđel 1 još neki ame| Yički i francuski glumci prolaze kroz razne peripetije u Rimu. Ovaj film treba đa posluži za propagiranje Svete godine i posle njegovog prikazivanja se očekuje novi priliv turista ı vernika u Rim koji je sav, od katedrale Svetog Petra pa đo slađoledđži-

| nica, u znaku Svete godine,

)

TOC A

3 V

„BILJADU 1 JEDNA NOĆ

(Izdanje »Prosvete«,/1949 godina)

Među mnogobrojnim knjigama beletristixe koje se prevode i pojavljuju svaki dan treba razlikovati dve vrste knjiga: jedne, koje imaju vrednost ako se posmatraju pojedinačno, po aktuelnosti, po problemu koji tre-

tiraju i po vrednosti koju imaju u ·

svojoj zemlji, i druge, koje imaju vrednost i u užem krugu svoje zemlje i jezika na kome su stvorene, i u svetskim razmerama. To su ona retka, velika dela koja pretstavljaiu značajan prilog svakoj kulturi. Nekada su «e prevodJile mnoge knjige koje nisu bile bez vreinosti, ali nisu značile nimncgo i nisu ničim obogatile našu kulturu. Danas kađ se posmatra u celini izdavačka delatnost u Jugoslaviji, mora se podvući da se sa mnogo više sistema prilazi izboru knjiga koje će prevesti i da se teži da se naš čitalac upozna sa najznačajnijim delima iz savremene i klasične svetske književnosti, i da svako delo koje se objavi obogati i našeg čoveka i da znači prilog našoj kulturi.

Knjiga pripovedaka »Hiljađu i jedna noć« jedna je od najznačajnijih knjiga koja' se pojavila u poslednje vreme, ona pretstavlja jednu od najvećih tvorevina. usmenog narodnog stvaralaštva u svetu. Nama su neke ci tih pripovedaka poznate još ođavno, iz đetinjstva po neobičnosti sadržine, po fantastičnosti, po onim „čudnim događajima koji čoveka i dete uvođe u carstvo bajki. Ali to je samo jedan vrlo mali đeo priča koje je do nas đošao verovatno u prerađi Francuza Galana koji je prvi u Evropi, 1704 godine, objavio jednu malu knjižicu arapskih bajki koje su doživele veliki uspeh. Originalne pripovetke »Hiljadu i jedna noć« pretstavljaju mnogo kompleksniju tvorevinv i po sadržini i po obimu i po izrazu. To pre svega u celini nije knjiga za đecu, jer je jezik često toliko otvoren i grub: sve se stvari nazivaju svojim imenima, i ima mnogc scena koje su pune senzualnosti. Ali pripovetke »Hiljadu i jedna noć« pored toga pune su mašte, pokatkad realističnog slikanaja i sredine i događaja na jednom irealnom planu, pune su fantastične raskoši; događaja, sukoba i poezije kojom je sve preliveno i natopljeno. To obilje utiče na čitaoca, i ako u jednom dahu pročita celu knjigu, otupi od utisaka, i knjiga postaje otužna, monotona, kao đa iz nje izčili i poezija i ona fantastična raskoš mašte.

U knjizi se nalazi niz, zanimljivih crteža J. A. Ušina koji je stilizovanim srednjovekovnim živopisom uspelo pri

kazao fantastične događaje i scene.

Pripovetke »Hiljadu i jedna noć« dugo su vremena, gotovo dva i po veka, bile predmet ispitivanja: da li su individualna ili kolektivna — narodna tvorevina; da li su to indiske, persiske ili arapske pripovetke? U vrlo dokumentovanom predgovoru M. A. Salje izlažu se teorije o postanku, tvorcu i o prevodima na evropske jezike »Hiljadw i jedne noći«.

Salja zaključuje đa su pripovetke »Hiljadu i jedna noć« narodna tvorevina stvarana vekovima; da su stvorene na podlozi prevođa žbpersiskih pripovedaka »Hezar-Efsana«; da su u zbornik pripovedaka »Hiljadu i jedna noć« u razna vremena unesene različite pripovetke; da je većina priča bila definitivno uobličena i stavljena na hartiju od XIV do XVI veka u Egiptu. Osim toga predgovor daje i niz druPih podataka studiozno obuhvatajući čitavu literaturu koja se pojavila o »Hiljadu i jednoj noći«.

Prevod Marka Vidojkovića je tečan, ima svežine a stihovi koji su u tekstu, iako nisu prevedeni u ritmu originala, jer je to bilo nemoguće ostvariti na našem jeziku, imaju poetske topline. Objavljivanje prve knjige pripovedaka »Hiljadu i jedna noć« (biće u-

kupno osam knjiga) pretstavlja za na- -

šu kulturu obogaćenje, ier dobijamo jednu od najznačajnijih tvorevina narodnog stvaralaštva. Knjiga je lepo opremljena i pretstavlja jedno ođ najlepših izdanja koje je dosađa objavila »Prosveta«.

Milivoje RISTIĆ

(Crtež Branka Kovačevića)

„Bibliografija Jugoslavije”

U zemljama Zapada sa jednom ustaijenom kulturnom tradicijom, pored ostalih naučno-istraživackih ustanova najraznovrsnijih tipova, svuda posuoje i bibjiogratski zavodi koji, pored arug:h zadataka, prvenstveno ıa-– de na bibiiogratskim publikacıjama. Naša zemija, kao i ostale male zemlje gde Je kulturno uzdizanje bilo sporea. na Stvar, nije ranije ı1mala svoju nacionalnu opstu bibliograliju, iagKo joe teznja da se ona stvori oa ranije postojala, a potreba za njom mnogo se osecala.

Muequtim, u opštem poletu kulturnog i naučnog rada, koji karakierišu nas socijalusticki preobražaj života, nadene su sve mogucnosti da i mi steknemo opštu nacionalnu bibliografiju sa kojum smelo možemo stati u red s uglednim, na bogatom iskustvu izraaenim nacionainim bibiiografijama u inostranstvu, Našu naciona:nu bioliogratiju izdaje Bibliograiski Institut PNRJ koji Je osnovan koncem prošle god,ne. lako iek osnovan, Hibliograiski institut je vec do danas pokazao da je u stanju da reši zadatke koji su pred njim, Prva publikacıja Instituta (uskoro ce slediti i druge) Jeste »Bibliogratija Jugoslavije« koja izlazi mesečno, Hibliografija obuhvata sve knjige, brošure i muzikalije štanipane na teritorija Jugoslavije, ona Je zaista potpuna i zaista »tekuća«, jer u stopu prati sva naša izdanja, Jugoslovenska biblioogralija je prihvatila međunarodni decimalni klasifikacionı sistem za sistematsku podelu navedenog bibliograiskog materijala, sa bogatom diterencijacijom i razgraničenosti podgrupa osnovnih i staimnih deset glavnih grupa. Naša biblogratija lako se drži međunarodnog sistema aonoš1 i nešto sasvim novo: decima!lni klasifikacioni sistem onako kako je on primenjivan u svetu, danas je u mno= gome zastareo. 'To se naročito oseća u osnovnim klasifikacionim grupama filozofije i društvenih nauka, gde u Okviru buržoaske sistematike ljudske misli socijalistička misao nije ni mogla biti uvrštavana. U našoj novoj Bibliografiji data je jedna „»dopuna«, koja, polazeći od opštih, osnovnih dela socijalističke teorije i dela iz socijalisličke izgradnje, prelazi na specifične, nacionalne probleme, tako da međuna– rodna praksa prilom nije niukoliko narušena. Naprotiv, čuvajući sve principe međunarodnog sistema, bibliografska klasifikacija je, na temelju naučnih iskustava, svakako korisno o. bogaćena, Tako će bibliografija Jugoslavije, kao reprezentativno delo, zauzeti ne samo svoje nenaknadivo mesto u našoj zemlji, nego će i u inostranstvu služiti dvojako: kao sigurna i potpuna tekuća bibliografija, i kao prilog sistematizaciji publikacija koje obuhvataju problematiku socijalizma i socijalističkih zemalja.

»Bibliografija Jugoslavije« izlazi pod uredništvom profesora Dr, Borislava Blagojevića, direktora Bibliografskogp instituta, »Bibliografiji« bi se mogla staviti zamerka na relativ-

“

no veliki broj štamparskih grešaka, osobito u navodima na stranim jezicima, što svakako dolazi od forsiranog tempa pri izdavanju pojedinih brojeva (što je inače vrlo pohvalno), a ponešto i na greške pri nekim slučajevima u klasifikaciji, Korišćenju »Bibliografijom« mnogo pomaže i registar imena autora čija su dela navedena u pojedinim sveskama,. čak i imena pisaca pojedinih priloga u skupnim delima, pisaca predgovora, imena redaktora i slično, Predmetni registar, koji treba da se izradi uz »Bibliografiju« na svršetku godine bi_ će svakako vrlo dobar iako pored solidne klasifikacije bibliografskog materijala nije neophodan. »Bibliografija Jugoslavije« sa dosada izašlih šest brojeva pretstavlja jednu · veliku tekovinu, i želiti je da ona i dalje pro= duži sa izlaženjem,

IL. St.

„37

i N

Vojin

)

Jelić

„DJUKIN DJERD AN"

(»Mala biblioteka« — »Prosvjeta«

Svoju pripovjedačku građu Vojin Jelić u prvom redu uzima iz ambijenta dalmatinskog krša, iz zabitnih sela ispod Dinare. On opisuje život ljudi šture dalmatinske zemlje: njihove naravi, borbu za život i sitne životne događaje. Njegova zbirčica pripovijedđaka »Đukin Đerđan« jednim svojim dijelom svjedoči o tome da kađ se Jelić motivom i fabulom odvoji od svojih zemljaka, svog uskog zavičaja mnogo teže uspijeva da svoje pripovijedanje učini živim, da ga umjetnički osnaži — naprotiv on tada zapada u obično pričanje bez emocija, ređa utiske, a rečenica mu postaje suva, bez nužnog i dubljeg pronicanja u stvar koju jeđan prozni pisac hoće da kaže. Tada mu nestane onog živog pripovijedačkog daha, presahne mu ona svježina (što, sudeći bar po nekim pripovijetkama, za Jelića nije problem). Upoređujući na primjer, pripovijetku »Đukin đerđan« s onom o borcu Mići Đokiću lako je uočiti da je ova druga samo blijeda sličica života jednog partizana, koga je oslobodilačka borba preobrazila, i da Jeliću nije pošlo za rukom da nam lik borca umjetnički oživi i kao takvog umjetnički dokumentuje, Motivi kod Jelića najbolje su dati kad obrađuje one male, oronule potleušice iz Dalmacije, ljude što sjede na »tronogim «stolicama«, vodenice, čobane i ratare, kad obrađuje ljude koji žive u kraju gdje se zemlja cijeni koliko i sam život.

Pripovijetka »Đukin đerdan« je jedan ođ umjetničkih dokumenata pređratne stvarnosti dalmatinskog krša. Jedno od glavnijih lica u pripovijeci, koje je i najreljefnije đato i izraženo — je samoživi, surovi Markan Popo• vić, koji ne poznaje nikakve ljepote u životu izvan »pune zdjele«, nad kojom vječito bdi da mu je ko ne prevrne. Ova pripovijetka i djelomično pripovijetka »Husari« nosi nekoliko likova dobro datih i Jelić je uspio da nam riječju i radnjom pretstavi ropski, pa-

Gre

Reč je o štamparskim greškama, Uzimam slučaj meni najbliži. Dakle, sa sigurnošću proveren,

Savez kulturno-prosvetnih društava NR Srbije, pored ostale delatnosti, bavi se i izdavanjem svoje Pozorišne biblioteke, U okviru te biblioteke, Savez izdaje dramska: dela srpskih pisaca, prvenstveno klasika. Uz svako de= lo štampa se jiscrpan predgovor i rediteljsk: komentar, Ta izdanja namenjena su, mislim, pre svega manjim pozorištima, kao neka vrsta uputa za rad, pri eventualnom postavljanju Ovih dela na scenu. Akcija veoma pohvalna, Posle »Stanoja Giavaša«, »Pokojnika« i »Rodoljubaca«, sledovalo je izdanje tragedije Laze Kostića, »Pera Segedinac«, Predgovor je dao Velibor Gligorić, a obrada rediteljskog komentara bila je poverena meni. Da bi ovo izdanje što više odgovorilo svrsi, uneto je i nekoliko fotografija dekora Milenka Šerbana i skica kostima Mire Glišić,

Svojevremeno sam dobio da pregledam prvi štamparski otisak rediteljskog komentara. Ukazao sam tada na neke nepravilnosti u obeležavanju po= jedinih poglavlja i napomenuo da ima dosta grubih štamparskih grešaka. Pre neki dan primio sam jedan primerak knjige koja je nedavno izišla iz štampe, Imao sam već loše iskustvo sa štamparskim greškama u komenftaru za »Rodoljupce«, i zanimalo me je da pogledam kako u tom pogle-

„Nastava jezika i književnosti u Srednjoj Školi“

(Casopis za stručna i metodska pitanja 1—2, Beograd 1950)

Jedan časopis za stručna pitanja jezika koji se predaju u našim školama svakako treba da bude primljen s velikom pažnjom. Ako on raspravlja i metodska pitan; — utoliko više, osobito danas kad se pokreću i raspravljaju tolika pitanja iz nastave jezika i književnosti, Stoga je sasvim prirodno što od ovog časopisa mnogo očekujemo. Kako časopis »izlazi dvomesečno«, a drugog dvobroja nema već više meseci, osvrnućemo se na ovaj prvi dvobroj,

Dvobroj časopisa ipak obeležava lep početak. I pored velikih nedostataka, on pokazuje da e se u narednim bro= jevima ipak bolje uspeti i u izboru materijala i u načinu obrade postavljenih pitanja, Ovo nam potvrđuju četiri prva načelna članka (Belić, Latković, V, Đurić, Ćopić), U njima će nastavnik naći dosta korisnoga. Prof. Belić kaže da a narodnim jezikom ne stojimo dobro u školi, što dolazi »od samog ·načina predavanja toga predmeta«. Ali za to ne treba okrivljavati

samo nastavu u srednjoj školi, bar za ·

poslednjih pedeset godina, jer ona nijje samonikla, nego je tako obrazova-– na, vaspitana, opremljena u školama koje su ih takve dale... potpuno se slačemo da je danas »vreme da se izvrši reforma i s te strane«, ali ne vidimo toliko velikih smetnji što se to nije moglo pokrenuti odozgo. s univerziteta, i mnogo ranije... Zanimljiv je Ćopićev članak o našoj dečjoj književnosti, Nastavnicima književnosti pružiće lepu pomoć prilog V. Latkovića o partijnosti književnog stvaranja Vrlo su nejednake vrednosti prilozi iz metođike i školske prakse. Ima ih koji su ozbiljno postavljeni i savesno obrađeni (Ristanović, D. Maksimović,

Georgijević, Hrvaćanin), ali i drugih koji su vrlo površni — ustvari kratke beleške o važnim školskim pitanjima. Veći je broj priloga na vrlo ograniče= nom prostoru: svega jedna i po ili dve strane, A šta se tu može raspraviti! Još kad uzmemo da su to teme: o pro» učavanju kmjiževnih dela, kako treba obrađivati slovenačku književnost, o basnama, i njihovoj obradi, o procesu učenja stranih jezika i slično. Ipak treba istaći da se i na malom prostoru može dati lepa stvar, kao što je uradila J. Hrvaćanin u svom prilogu. S druge strane, prilog Reznjikova ne otkriva ništa osobito novo što nije već i kod nas s različnih strana pretresano. I kad se ima u vidu da je to prevod, pitamo se: da li je bilo potrebe ı nevolje da se u prvom dvobroju dš3 mesta tome radu koji zahvata veći obim nego nekoliko priloga naših prošvetnih radnika, Raspravljanje nadugo i naširoko o pogrešnim gramatičkim definicijama nije toliko važno prema prostoru koji je zauzelo, Sve se to moglo dati u jednoj belešci,

Prilozi S. Košanin-Anafa iz nastave francuskog jezika i O, Radovića iz nastave nemačkog jezika obrađeni su tako da će biti od velike koristi ne samo nastavnicima odnosnih predmeta nego i predavačima srpskog jezika. Tu je došla do izražaja i sva ozbiljnost stručnjaka i velika erudicija metodičara. Oni će imati najviše stvarne, praktične koristi za nastavnike, Neka takvih priloga b ıde što više, pa će časopis bolje odgovoriti nameni, Od koristi će biti i prilog. S. Georgijevića, svakako uz potrebu da se o postavljenim pitanjima diskutuje Prikazi i beleške su dobro obrađivani.

M. S. LL.

Zagreb, 1950)

trijarhalni položaj žene seljanke prije rata u Dalmaciji. No i pored dosta uspjele obrade motiva u »Đukinom đerđanu«, Jelić nije,umio da zaokru-

ži radnju. Ka? čitalac očekuje nešto novo, rasplet degađaja — tu kompozicija slabi i priča ne djeluje impresivno koliko se očekuje. Možđa bi trebalo da se Jeli? oslobođi i onog hroničarskog kazivanja. On ponekad tek što nagovijesti neku epizodu, ostavi je neobjašnjenu.

U pripovijetkama »Suša« i »O Mići Đokiću« osjeća se prilična nevještina u komponovan;ju, gdje su osjetno neuspjelo spojena (pogotovu u prvoj) po dva motiva (zalijevanje kukuruza i prođaja vola).

Jelića kao pripovjedača karakteriše jedna lijepa osobina koja govori u prilog njegovog razvoja i napretka: pronalaženje sitnih, životnih manifestacija i njihovo slikanje svježim žŽživim jezikom. (Valja istaći provodadžiku Olgaču i sastanak u vođenici,

· pa onoga Božurca kod koga je »bije-

da rastjerala svaku miloštu«).

Mislim đa bi dobro bilo đa Jelić, težeći za originalnijim pripovijeđanjem, ne upotrebljava onoliko lokalizama, jer fime dosta često opterećuje svoj inače svjež jezik. Tu bi trebalc da nađe mjeru.

»Prosvjeta« je dobro učinila što je izđala ovu zbirčicu pripovijeđaka Vojina Jelića, je> sve u svemu (bez obzira na njene neđostatke, koje su prirodn: kod svakog mlađog pripovijeda• ča) ovo je koristan i zanimljiv prilog našoj prozi.

Mirko VUJAČIĆ

šk

du stoji sa ovim izdanjem. Sva moja uvekivanja daleko su premašena, Pronašao sam zavidno obilje pogrešno stavljenih tačaka i zapeta,. reči bez ikakvog smisla, rečenica u kojima nedostaje po neka reč i raznih drugih neDbrizljivosti.

Možda sve to i nije tako strašno, Mi smo već naviknuti na štamparske greške, Pažljivi čitalac može, u mislima, i sam da pravilno porazmešta zapete i tačke. On će, verovatno, uspe. ti da slova koja neku reč čine besmislenom zameni pravim slovima, Ako mu je baš stalo da razume sve što čita, on će se potruditi da pronađe reč, koja u nekoj rečenici nedostaje. Jednom reči, uporan čilalac može, sa malo muke, da sam ispravi sve štampar–ske greške te vrste i da sasvim lepo razume tekst koji mu je pred očima.

Međutim, mnogo manje „bezazlena je Jedna druga vrsta štamparskih grešaka, Ima, naime, takvih reči koje su izmenom jednog, ili više, pa i svih slova redom, dobile vrlo jasan smisao, samo — sasvim različit, a često i potpuno suprotan onome koji su imaie u rukopisu.

Bez propratnih primedaba, navešću nekoliko primera, Navodim najpre rečenicu, ili deo rečenice, kako glasi u originalu, a odmah zaviim kako izgleda u štampanom tekstu:

»Imperator svetog rimskog carstva nemačkog naroda« — »Imperator svetskog rimskog carstva nemaćkog naroda« »Svestrano amoralan, ...c — »Svestrano moralan, ...«, »Odgađanje izaziva kod nje nevoljno durenje« »Odgađanje izaziva kod nje nepovoljno durenje« — »Ne usuđujući se da pogleda utučenog Peru, ...« — »Ne usuđujući· se da pogleda razljućenog Peru, ...« — »Saopštenje o izvršenim pripremama daje Peri i nehotice zaverenički, kao da ih neko može čuti.« — »Saopštenje o izvršenim pripremama daje Peri i nehotice zapovednički, kao da ih neko može čuti«, — »Zadovoljni su... ı Sto je zajednička stvar Srba i Mađara uspešno započeta. — »Zadovoljni su... i što je zajednička stvar Srba i Mađara uspešno završena«. — »...u isto vreme, ne skriva svoju nežnost i brigu za njega«. — ».„.ne skriva svoju dužnost i brigu za njega.« »Carski dvor u Beču, »Pariski dvor u Beču.« »Vaspitan u isprobanoj i staroj jezuitskoj školi,...« — »Vaspitan u ispravnoj i staroj jezuitskoj školi,...« »Baćanjija je računao da će nepokorıOost Srba... — »Baćanjija je računao da će nepokretnost Srba...« »...barjak carske srpske graničarske milicije, na crvenoj Osnovi...• — »..na.srebrnoj osnovi... itd,

Napominjem da ovo nisu naročito

' birani primeri, a da takvih grešaka,

koje potbuno menjaju smisao rečenice, ima, na četrdeset i osam stranica teksta, ravno četrdeset i tri.

Još nešto, Fotografija dekora treće slike obeležena je kao dekor četvrte slike, Dekor za četvrtu, označen je kao dekor za šestu sliku. Najposle, ispod skica kostima za mađarske magnate, štampano je poučno objašnjenje: »Mađarska regimenta«,

Uzalud sam tražio po knjizi ime korektora. Naravon, nisam našao ni onaj naknadni listić sa štamparskim greškama, na kome bi bile ispravljene bar ove najgrublje,

Mislim da se zaključak i »naravoučenije« nameću šami.

Mata MILOŠEVIĆ

„Odgovorni arednik; Jovan Popović, Beograd, Francuska broj 1 — Gtamparla »Burbae Beograd, Kardeljevs š1,

- __--—-_—- –_ ____ _ ___ ___ _____ ___ _ _______ _ ce __—---- ——_\—__—_____________________

|. '

Ceo eZzeZOe e Li

NAST PISCI NA STRANIM JEZICIMA. Od završetka rata do danas prevedeno je na strane jezike i štampano preko četr. deset dela naših pisaca. Najviše su prevođeni pisci Bora Stanković, Vlad'mir Na-

zor, Ivan Goran Kovačić, Ivo Andrić ı Oskar Davičo.

* SAVETOVANJE PROSVETNIH RADNI. KA SRBIJE U BEOGRADU. — U Beogradu ie održano savetovanje prosvetnih radnika Srbije. Referat o zadacima školstva podneo je ministar prosvete NR Srbije Đurica Joje kić. On je podvukao značaj sprovođenja odluka Trećeg plenuma CK KPJ da se umesto seldmogodišnjeg školovanja uvede osmogodišnje, da se poboliša nastavni program i udžbenici, nastavni kadar itd.

CASOPISI U JUGOSLAVIJI. — Oko četi. ri stotine raznih časopisa izlazi danas u Jugoslaviji, Ovi časopisi štampaju se na svim nacionalnim i manjinskim jezicima. vu njima su obuhvaćčomi problemi iz svih grana društveno-političkog, ekonomskog, naučnog i kulturno-umetničkog života. U pro. šlom mesecu pokrenuto je šesnaest novih časopisa od kojih je nekoliko na stranim jezicima,

Većina ovih časopisa (skoro polovina) štampa se u Beograđu. To su uglavnom centralni časopisi. Među njima Je oko petnaest na francuskom, engleskom, ruskom i nemačkom jeziku, Naročito su poznati časopisi »Za odbranu mira« koje. na francuskom i engleskom jeziku izđaje Nacionalni komitet Jugoslavije ža odbranu mira. Na istom. jeziku se štampa časopis »Revija« svetske politikea, Časopis »Jugoslavija« iz. lazi na ruskom, francuskom i engleskom jeziku 1 ima zadatak da na popularan način upozna čitaoce van naših granica sa prilikama u Jugoslaviji — sa njenim razvojem i napretkom.

Među časopisima društveno-političkih organizacija vidno mesto zauzimaju partiski časopisi po svim republikama i organ CK KPJ »Komunist«, koji se štampa ćirilicom i latinicom i ma slovenačkom jeziku, zatim »Partiska izgradnja« itd.

Ođ kniiževnih časopisa izlazi »Mlađost« kao centralni organ omlađine u kome sa• rađuju mladi pisci, časopisi »Književnost« u Beogradu, •Republikags u Zagrebu, »Braz« de« u Sarajevu, »Novi dđen+ u Skoplju, »No= vi svete u Ljubljani, »Letopis Matice srpske« u Novom Sadu 1 •Stvaranje« na Cetlnju. Omlađinske i pionirske organizacije naše zemlje imaju. takođe, priličan broj časopisa koji mnogo doprinose opštem vaspitanju mlađe generacije,

CRNA GORA OTVARA NEKOLIKO MUZRBJA. — U Crnoj Gori otvoriće se nekoliko novih muzeja. Prikuplja se materijal za otvaranje etnografskog muzeja, a odeljenje narodnnoslobodilačke borbe pri Držšavnom muzeji. na Cetinju uskoro će prerasti u poseban muzej. Titograd, Nikšić 1 Perast dobiće zavičajne muzeje. Ovakvi muzeji osnivaće se i u ostalim đelovima Crne Gore.

KONZERVACIJA ZVONIKA SV. MARIJE U ZADRU. — Konzervatorski zavođ u Splitu izvodi rađove na konzerviranju zvonika sv. Marije u Zadru, Prilikom konzerviranja ovog zvonika, koji potiče iz 1105 godđine otkrivene su ranije nepoznate sta• re freske velike umetničke vrednosti, koje su neđavno bile kopirane za izložbu na• še srednjevekovne umetnosti u Parizu. Akadđemija znanosti i umetnosti takođe radi na konzerviranju samostana sv. Marije koji će biti adaptiran za muzej srede njevekovne umetnosti.. Na crkvi sv. Krševana, koja datira iz 1175 godine obnovljen ie krov, a na Narodnom trgu po• čeće uskoro rekonstrukcija gradske lože. U Zadru su takođe izvršene opravke značajnih slika 1 freski i konzervirana velika tempera Bastijanija i Romansko raspeće franjevaca. a

BIBLIOGRAFIJA

tc 73 e

I. D. Gončarov: Ponor, Prevela sa ruskog Ljudmila Mihailović. Izdanje Matice srpske, Novi Sad, 1950, ćirilicom, strana 408, cena?

Franc Prešern: Ođabrane pesme, Preveo Trifun Đukić. Izdanje Novog pokoljenja, Beograd 1950, ćirilicom, strana 159, cema 41 dinar.

C. Dikens: Naslednik Marđingtona. Pre• veo sa engleskog Ljubiša. Tucaković, Izđanje Novog pokoljenja, Beograd 1950, ćirilicom, strana 95, cena 12 dinara.

G1 de Mopasan: U porodici. Izdanje NoVOS pokoljenja, Beograd 1950, ćirilicom, strana 806, cena 11 dinara.

Zigmonđ Moric: Buđi đobar sve do smrti. Preveo sa mađarskog Dr. Marko Maletin, Izdanje Matice srpske, Novi Sad, 1950, ćirilicom, strana 270, cena ?

N. V. Gogolj: Priče. Izdanje Novog DOkoljenja, Beograd, 1950, ćirilicom, strana 111, cena 34 dinara. :

Ivo Cipiko: Braća. Dečje sveske, Izđa“ nje Novog pokoljenja, Beograđ, 1950, ćirilicom, strana 16, cena 9 dinara.

Milan Dedinac: Pozorišne hronike, Izdanje Prosvete, Beograd, 1950, ćirilicom, strana 191, cena 6 dinara. ,

Redakcioni odbor Fran Albreht, Jovan Boškov-

ski, Joža Morvat, Dušan Ko-

stić, Tanasije Mladenović, Jo-

van Popović, Mehmed Selimović i Risto Tošović.

PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE

Za našu zemlju na 3 meseca 50 dinara, nš

G meseci 95 dinara i na godinu dana 190 đinara r

Za Inostranstvo: na 3 meseca 6k dinara nš 6 meseci 130 dinara i na godinu dama 260 i đinara f

Rukopisi! se ae vračanjou, Broj čekovnog računa 101-903308 Poštanski (ab 617