Književne novine
BTRANA 3
Kralke vesli
Nos
iz ingsiransiva
Atelje Utanmara: SEKU izvodi žensku · gru
MZLGZBA STARIH JAPANSKIH CRTEŽA U PARIZU
'U pariskom muzeJa Soernuši otvorena je \ šzložba starih japanskih crteža. izloženo je preko 150 radova velike umetničke! vrednosti, koji nose potpise tridesetorice ja· skih majstora. Izbor dela uglavnom te-
da prikaže razvoj japanskog crteža u XVIII veku. Preteče ove epohe takođe u zastupljeni sa svojim delima: to su Hišikava Moronobi (umro 16985), ilustrator prvog japanskog profanog romana »Ize Monoga'ari« (1608) ı nekoliko pnpadnika njegove škole. Epoha japanskog crteža, koju obuhvata izložba, pruža se do slikara Utamara i njegovih savremenika, od kojih su neki 'radil! još u prvim decenijama XIX veka. Najviše prostora na izložbi posvećeno je delima majstora Harinobija, tvorca novog metođa »nišiki«, koji je omođućavao otiivanje neograničenog broja crteža u boji, zatim njegovom prijatelju i učeniku Korisaju i savremenicima Kijonagi i Sunjou.
FRANCUSKE KNJIŽEVNE NAGRADE ZA 1950
Istaknuta Književna nagrada »Gohkur« dodeljena je ove godine Polu Kolenu za roman »Divlje igre«. Nagrađu »Renodđo« dobio je Pjer Molen, autor romana »Orgulje«.
Kritika smatra da se odbori za dodeljivanje ovih uglednih francuskih književnih nagrađa ne mogu pohvaliti đa su ove godine odali priznanje nekim značajnijim talemntima. i
„BIBLIOTEKA ESTETIKE«
U Biblioteci estetike» koju je pokrenulo pariske izdavačko preduzeće »PFlamarion«
uskoro će izići knjige: »Dvesta „ hiljada dramsk:a situacija» od Etijena Surioa, profesora estetike na Eorboni, »Sezan | iz-
raz prostora« od Lilljane Geri i zbornik »Arhitektura i dramaturgija« u kome je Andre Vilije sakupio predavanja održana u Centru filozofskih i tehničkih stuđija o pozorištu (»Beleške o dramskoj konstrukciil« odđ Luja Žuvea, »Spontano pozorište od ”,e Korbizijca, »Tragično osećanje, njegova priroda i posledice« od Raimona Bajea i dr.)
STUDIJA O ARTURU REMBOU
WU izdani „»Gajimar« izašla je stuđija »Rembo+ od Etlambla i Jasija Goklera. Ovo je druceo popravljemo i dopunjeno iz· đanje kniige koja revnosno kritikuje razna tumačenian Remboa (katolik, komunar, logičar, židovnja, adrapovac itd. Knjiga »p”r više bezobzirna za literarni ogled, premalo za pa3amflet« — kaže o njoj hroničar francuskog časopis- »Merkir de Frans«, Očekuje se nova obimna stuđija o velikom francuskom pesniku od Etiambla, koja nosi naslov •»Mit Remboae,
IZABRANA DELA ERSKINA KALDVELA
i engleskom izdanju •Flekon pres« objavljena su prvi put izabrana dela istaknutog američkog noveliste Erskina Kaldvela, OVO izdanje sadrži sedamdeset pet najznačajnijih Kaldve!lovih pripoveđaka.
IZLOŽBA RADOVA JAPANSKOG GRAFIČAR/. HIROŠIGE U BRISLU TU mesecu decembru organizovana je u glavnom građu Belgije velika izložba grafičkih rađova japamskog majstora drvoreza XIX veka Hirošige. Izloženi drvorezi potiČč' iz poznate zbirke Tikotina, b
DELA SLIKARA SUTINA U NJUJORKU
U Muzeju mođerne umetnosti u Njujorku otvorena je značajna retrospektivna izlošba slikara Sutina. Saradnjom Muzeja iz Klevelenđa omcgućeno je da se sa 82 izložena platna da lep pregled razvoja OVOH darovitop umetnika, Ovim povođom Monro Uiler objavi, je interesantnu monografiju o Sutinu. Početkom Iduće godine Muzei mođeme umetnosti u Njujorku prircdiće veliku izložbu rađova slikara Modiljljanija
AMERICK/ NAGRADA »EMIL LAU« ZA i MLADE UMETNIKE Američka godišnia nagrada »Emil Lau+« * za mlađe umetnike dođeljena je ove Fodine umetnicima Bernaru Olsonu, Se)jmuru Berdmenu i Vinfriedu Grinu. Dela četrđesetorice mlađih umetnika koji su učestvovali na konkursu za ovu nagrađu izložena su u galeriji Vorđ Egleston u Njujorku. IZLOŽBA TALIŽANSKOG SLIKARSTVA 1910—19?0 U ciriškom Umetničkom paviliomvu međavno je otvorena izložba likovnih dela talijanskih umetnika, koja obuhvata razdobe od 1510 do 1520 godine. Veliki broi sltupenih dela omogućuje iscrpnilu Mritičku Bsnalizu tog periođa umetničkog stvaranja u Italijl, Izloženj su radovi Bočonija. Kare, De Kirika, Bale, Severinija i Morandija.
AVION U SLUZBI ARHEOLOGIJE
Za vreme prošlog rata jedan engleski pilot. po struci arheolog, preletajući terem Ttalije, snimio je i okolinu Fođije. Razvi-
jeni snimci pokazali su tragove starih naselja, kojima je stručno arheološko oko odmah moglo procenit! vrednost. Po svršetku rata pomenuti arheolog doputovao je u Italiju i ustanovio da se tu zaista radi o arheološkim zanimljivim objektima iz mlađeg kamenog doba, Otkriveno je preko 50 lokaliteta, sa bogatim nalazima dokumemata materiialne kulture onog vremena. Po prekrasnim primercima keramičkih sudova. koji su bili glačani i ukrašeni crvenim Uugkrasima, engleski arheolog je zaključio đa su stanovnici ovih naselja verovatno došli u Italiju sa Balkana,
: KMRO JE NEMAČKI VAJAR HERMAN ć HALER
Ti 70-oj gođini starosti umro je nedavno u Cirihu poznati nemački vajar Herman MHaler (Hermann Haller). Njegov umetnički ojilj bio je đa nađe sinfezu između vajarskih shvatanja Rođena i Majola. Naročito uspela dela su Halerovi ženski likovi plesačica i portreti sportista.
a 4 „.k,
vore ,a ja sam svoje uvijao u veo
nekakvog, »istoniskog materijalimma«. Znanci su hteli saznati činjeni'ce, a ja sam im govorio o nekakvoj budućnosti. Radoznali ljudi su hieli da čuju registratora, a naleteli su na čoveka koji je mnogu nerazumljivu sliku »sjajno« objašnjavao sa katehizmom SKP(b), a o preostalim anao je da ćuti kao riba.
Mislio sam i video sam, ha sopštvene oči, koje su, istina, gledale kroz ružičastu zavesu poverenja, da ı Oni idu napred, u pravednu borbu, sve bliže pobedi — komunizmu..., takvom, kako sam ga ja shvatao i kakvog ga očekujem ({ danas.. Č
:
Sa takvim unutrašnjim raspoložoenjem stigao sam u domovinu, sa istim takvim sam se vraćao u Sovjetsii Savez. Pa i sumnje nekih zemljaka, koje sam bolno osetio, nisu me pokolebale, Ta preda mnom je stajao za me tada još onaj čudesni grad — Moskva.
Ko je živeo bar neko vreme daleko od svoje otadžbine, zna šta znači jedna jedina reč o njoj. Svakog popodneva nestrpljivo sam očekivao »Pravdu«, pre svega njenu posljednju stranu. Ona je donosila vesti iz inostranstva, takođe iz Jugoslavije. Skoro svakog dana bila je neka vest. O Omladinskoj pruzi, o novim fabrikama, hidrocentralama..., o žuljev'ma i samopožrtvovanju našeg naroda.
Po novoj, četndesetosmoj godini sovjetske novine začutale su o Jugoslnviji. Uzalud sam tražio po »Pravdi« ono ljubljeno slovo »Ju«, uzalud sam otvarao sovjetski radio.
Šta znači to?
Da, naravno: zašto pisati i govoriti o Jugoslaviji? Rusi dakako znaju da ne treba propagande. Već odavno je u sigumoj luci. BRonomičnije je, iskoristiti štampi i rađio za problematičnije zemlje, za Čehoslovačku, Mađarsku, Bugarsku i druge.
Tako sam sebi objašnjavao fu pojavu. Moji drugovi, među njima i članovi SKP(b), te komunšstičkih partija Čehoslovačke i drugih demokratskih republika, u celosti su se slagali s takvom konstataoijom. Bila je i za njih jednostavna i tako logična. .
A sam nisam bio ubeđen u njenu
pravilnost. • •
U Talinu, u prestonici Estonsxe republike, bila je otvorena izložba komunističke partije. Išao sam po lepo uređenim „dvoranama i 6a interesom razgledao dokumente herojske borbe estonsRih komunista. Jedna žena je objašnjavala pojedina istoriska raz=dobija. U poslednjoj dvorani bio je izložen i dokumenat, iz koga se videlo da je estonska vlada zamolila za priključenje svoje zemlje Sovietskom Savezu. Tu me je interesovalo jedno pitanje. Postavio sam ga ženi-vodiću. Kadđa je estonska vlada zamolila za priključenje? Pre no što šu sovjetske trupe prešle estonšku granicu ili posle toga? Pitanje je nesumnjivo govonilo o mom neznanju istorije, možda je bilo čak i vrlo glupo. No bilo kakvo bilo, odgovor je bio evo kakav: »Druže, to istorija još nije određila«. Pokušao sam da se saberem, ali se nisam snašao,
Docnije 6&am raspravljao | sa nekim estonskim funkcionerom. Interesovali su ga moji utisci. Rekao sam mu da imam osećaj, đa MEstonci nisu zadovoljni sa sovjetskom upravom. Pošteni sovjetski ljuđi pred Jugoslovenima nisu imali nikakvih tajni. Potvrđio je pravilnost mog opažanja. Ako dođeš na pijacu, rekao mi je, i upitaš za cenu na ruskom, ta je viša od one po kojoj si pitao na estonskom jeziku. Naširako smo još povorili o političkom položaju u Estoniji i drugde, U Litvi i Letoniji navodno je još gore.
Nešto sasvim novo sve to za me zapravo nije bilo, neznanje razlučivanja između objektivnosti i objektivizma nije mi davalo da slobodno dišem. Pre toga sam već mnogo šta nerazumljivog viđeo, posebno međusobne odnmoše između, Ruša i Jevreja, pa takođe Ukrajinaca, kavkaskih naroda, Poljaka, Finaca... Sa elek!nčmim „vozom otputovao sam iz Estonije.
Poznato je da je Staljin posvetio dobar deo svoje delatnosti nacionalnom pitanju... .
•
'wU proleće se u Lenjingrađu naročito mnogo điskutovalo o mogućnostima novog rata. Bilo je organizovamo više pređavanja za političke radmike. I ja sam imao priliku prisus'vovati jednom od njih.
Marta ili apmla se održavalo. Čini mi se u sindikalnom đomu na Međunarodnom bulevaru. Moi najbolji prijateli Jurij, dao mi je ulaznicu.
U ogromnoj dvorani bilo je sakupljeno nekoliko hiliadđa ljudi. Sedeo sam pozađi na balkonu. Zvučnjci su prenosili govor vrio loše. Zato su se moji susedi još više. ljutili na mene. Imao sam naime očajan kaš5a1j, Za pro teste nisam mnogo mano. Suviše me je naime, interesovao referat tako poznate ličnosti kao što je slavni istoričar, trostruki laureat staljinske pre·mije, profesor Tarle.
Niskog i zdepastog rasta, tako warakterist/čnog za ruske ljude »boljes kova«, sa tri zlatne međalje na grudima sedeo je za predavačkim s'olom Velika .energija izbijala je iz njegn Govorio je skoro tri sata. U početku mi je godio njegov optimizam i neograničeno poverenje u snagu Sovjetkog Saveza. i |
Amerikancima je ostavljao nmdmoć u vazduhu, no ljudi žive na zemlji...
Po njegovom mišljenju Sovjetski Savez još nikad nije bio tako osiguran kao što jie sada. Prema zapadu on bi imao pred sobom takozvani »zaštilni pojase | narodno-demokratsMih republika ... ;
U koloidnoji hemiji mnogo se govoni o zaštitnim membranama, Sličnu funkciju imaju kao što bi trebalo da
s
Samo praktično:
ME SPOMIVJEI–>UZALUB-
udji zahtevaju neposredne odgo-
i
)
Napisao: BUDET
ima Tarleov zaštitni pojas. Nauka ima i u sovjetskoj . »Velićanstvenu« ulogu ipramuo, dak.vc. mislio sam, cak je ı »naučno« UutVIdena. -
Zaim je prešao na karakterizaciju pojedinih ćianova svog zašutnop pojasa. »Sla je Jugoslavija i mogla drugo da uč.m, nego da 5e ošslomi na SoVJULski Savez!/« — ub.lao je s omalovažavanjem 'Yiarle. »U šsupiolnornı siučaju izgubila bi zapadne ı Juzne predele svoje ierliollje...a
Tako se irud:o da objasni sovjetskunm lJuuq.ma revo,uo.onarn, put jugoslovenswuh naroda.
Dalje ga nisam lacno pratioy a zato sam se zaupošlio 5 ponavijanjem njeBOVOR, puilanja. To Je potresao moju dušu jos dugo vremena bošle završenop pioaavanja. OovJetski poznanici su mi uljudno uksz.vali da po svoj prilici nisam Tarlea pravilno razumeo samo moj dragi: Ju..J, nekadašnji DOrac konquaaobavešiajne službe u Sovjetskoj armiji, razumeo ga je baš tako Kao i ja. Ni sa zajedničkim snagama nismo sebi mogli objasniti te reči.
*
Visoko na severu dolazi proleće sa svim svojim dražima. Ljudi su se saŽ.veli 8 pruodom. Majke nose svoju deč.cu po ulicama kao veknu hleba pekaru. Možda će »zaruditi« bolje od svojih „predaka. Da bi im život bio lepš!! Po parkovima i kraj Neve vri mlados:, Svilena odeća devojaka daje naslutiti njihove oblike. Momci su & razdrljenim košuljama.
U tom zavodljivom vremenu imali su Jugosloveni u Lenjingradu dva velika zadatka pred sobom: podvostručeno studiranje pred ispile i pripreme za veče inostranih studenata, .
Nekoliko dana pre priredbe sastali su se preištavnici 6&evih demokratskih republika, čiji studenti žive u Leenjingradu s oiljem da odrede raspored. Na sastanKu je bio prisutan i pretsednik univerzitetskog komiteta komsomola. :
Između ostalog diskutovali smo i o redosledu nastupa. Ko će ouvoniti veče? Albanac je predlagao Jugoslaviju. U argumentima je naveo da imamo najbogatiji i najuvežbaniji program, da smo najbrojniji i najpopularniji. Predlog je bio bez primedbe i jednoglasno prihvaćen,
A na generalnoj probi avih država pretstavnik komsomola je posle duže diskusije postigao da se izmeni redosled nastupa. Prva će nastupiti Bugarska, Jugoslavija poslednja.
Novoj odluci nismo Dprigovorili nis jednom jedinom rečju. Ali se u nama ugnezdio osećaj velike teskobe; pred nečim što doduše još nije bilo opipljivo i čega negda ne bi mogli ni sa najvećom fantazijom sebi predočiti, a što smo s.nestrmpljivom'· zabrinu= tošću ipak..očekivali. , "P79
Priredba je počela sa velikim zakašnjenjem, ·- ii
Pred publiku su doigrale šarene bugarske narodne nošnje. Vođa kola je istupio: »U ime bugarskih studenata pozdravljam slavnu sovjetsnu omladimu, predrage nam Titove borce...<
Nastupi pojedinih država su se neočekivano otegli, Dosta tačaka su ponavljali. Naročito se svidela ljupka Korejka za klavirom,
Približavala se ponoć. Jugoslavija još nije bila na ređu. Mnogi šsu već odlazili iz dvorane. Naši drugovi iza pozornice već su postali nestrpljivi. Doživljavanje slutnje i sam tok večeri prouzrokovali su u nama borbeni ne~
Konačno! Više 6d osamdeset Titovih boraca stalo je pred publiku. Nijedan od njih nije ni okom trepnuo. Kao jeđan su gledali u dirigenta koji nije bio običan horovođa. Ovog puta
VILKO VINTERHALTERB ·
_ PRVI:PRIM
»Gutenbergu« je svečano. ra-
spoloženje. Završavamo štam-
panje Odluka Drugog zasjedanja AVNOJ-a. »Gutenberg« je nezvanično ime male štamparije Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku Krajinu, smještene sada u Busijama više Rib-> nika, u masivnoj, jednospratnoj kući Sime ij Ostoje Banjca.
Krajem „1943 godine, Ribnik, selo kraj Ključa, u Ribničkoj Dolini stisnutoj između Šiše, Dimitora i Lisine bio je politički centar Bosne i Hercegovine. U njemu se, neposredno poslije Prvog zasjedanja ZAVNOBiH-a, novembra 1943 godine, u Mrkonjićgradu, počelo đa oformljuje Pretsjedništvo ZAVNOBiH-a kao samostalni organ. U Ribniku i zaseocima oko njega nalaze se: Pokrajinski komitet KPJ za Bosnu i Hercegovinu u samom Ribniku, Oblasni komitet KPJ za nosansku Krajinu u zaseoku Šolići, Štab V Korpusa u Mitrovićima i Kenjalima, intendđanture, bolnice, magazini, radionice, omlađinska rukovodstva, razni kursevi i druge ustanove. ” :
Prolaze jedinice, trčkaju kuriri, dovozi se i odvozi hrana, municija i druci materijal. Kapjtulirala je Italija; u plamenu oslobođilačkog rata nalazi se sva Dalmacija, Istra, Slovenija, T,iks, Kordun i Banjja već su duže vremena slobodni. U Crnoj Gori, Pekov korpus oslobađa grad za gradom. Dopiru glasovi o sve češćim borbama u Srbiji. U Bosanskoj Krajini učvršćena je velika oslobođena teritorija. Vrhovni štab prešao je iz Jajca, u kom je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a, u Potoke krai Drvara u kom su, opet, smještene ustanove oko CK KPJ, Vrhovnog štaba i
AVNOJ-a. U toku je VI ofanziva,
RRIIŽEVNE'NOVINE
UGRONIPI U
politici veliku cenu .
bio je komandir, Sad će đati znak za borbu. Mišić; na liooma švih mladića i devojaka bili su napeti kao luk pred izbaoivanje strele, Među slušaocim
je vladala polpuna tišina )
»Ide Tito preko Romanije... orilo se u Zatvorenom prostoru. Stajao sam u dvorani kraj naših
zidn:h novina, a pogled m; je leteo sa lica na lice pevača, ka našoj zastavi ı opet natrag.
Kako različito doživljava čovek u nek:m trenucima švoju pesmu, kako različit dojam čine na nj boje njegove trobojnice!
A to zbilja nije bila samo pesma: to je bio marš, pravi partizanski marš preko Romanije. Kose su mi se ježile i u grlu me je stiskalo.
To su čudesna znamehja.
Samo jednom sam ih doživeo pre toga u tolikoj meri. Kod sv. Mohora na Gorenjskom je bilo. Tik pred Božić. Nisam doduše bio hrabar. Samo toliko koliko i velika većina inteleKtualaca. A tada sam i ja jurišao na Švabe. U pucnjavi u tresak gramata preplitali su se usklici »na jurišl« sa glasom harmonike: »Nabrusimo kose, že dan dozoreva...« Tada me je takođe oblivao hlađan znoj. I ne od straha zaista. Od zanosa i predanosti.
Te borbe sam &e setio uz pesmu našeg hora u herojskom gradu Lenjina.
Priredba je bila završena. Težak kamen pao nam je sa srca. Uspešno smo izvršili svoj zadatak.
A naša duša je bila uzburkama još i dalje...
Sledećeg dana čitao sam u »Pravdi« vest o priredbi. Po imenu su bile navedene sve države koje su nastupile, sem Jugoslavije. Pogodilo me. Istog dana sam došao u naš biro. Novine sam nosio sa sobom. Tamo su već bili sakupljeni mnogi drugovi. Takođe & »Pravdom« u rukama. Zajednički smo pročitali izveštaj. »S lepim tačkama nastupili su Mađarska, Rumunija, Bugarska... i još neke druge države.«
Među »neke druge države« &pađdala je i moja domovina.
Čitali smo jedanput, dvaput, mnogo puta. Svojim očima nismo mogli da verujemo. Uprkos svemu u nama nije bilo osećanja „uvrede, ali se utisnuo bol težak i nesnosšan..
Ne spominji »uzaludđ« ime Jugoslavije... .
• Rasvetljena stanica-Moskva još me
pozdravjla 1 utonuo sam u Tulskoj oblasti,
Sunce je izašlo ramo. U vagonu je.
nastala vreva. Brzo sam se odomaćio među ruskim ljudima. a
TI o čemu da se razgovaraju BovjetBKi ljudi 68% jedinim Jugoslovenom u vozu ako me o partizanima, Jugoslaviji, Titu?!
O tome smo govorili.
Voz je stlgao u Kursk. Prišao sam prozoru. Tako obično čini stramac svakoj stanici,
Tz svih kolodvorskih zvučnika tre-
štao je neprijatan glas. Oslušnuo sam i odjednom sam še nnmšao na peronu.
Čitali su rezoluciju Informbiroa •O stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije...« Stao sam pod zvučnik i polako lizao svoj sladoled. Ostalih putnika uopšte nisam video,
Bio sam neobično miran. Zapravo i ne znam šta je bilo uzrok toj mojoj »ravnodušnosti«. Možda je to bio uđar.
Klađivo je udario po „mjeđenom zvonu. Lokomotiva je ispustila paru i voz se pomakao. Polako, sasvim polako &am išao prema svome vagonu.
Na stepenicu sam stupio zadmji.
I voz je potegao jače.
(Odđiomak iz napisa »Dunja«, »Novi svete br. 10 — 1950
Krajišnici se spremaju da joj otlpozdrave napadom na Banju Luku.
»Gutenberg« već ima iza sebe slav-
nu prošlost. Livanjski tigl na kome
su otštampani prvi brojevi krajiškog izdanja »Borbe« u Drimićima kod Petrovca, sada neumorno radi montiran na prvom spratu štamparije. Dosada je, poslije Drinića, zajedno 8# drugovima Jovom „Martnovićem i Bogdanom Popovićem, koji su s njim ostalj wu Bosanskoj Krajini, prošao IV i V ofanzivu, bio zakopan u Preocu podno Šatora prešao Glamočko Polje, bio sakriven na Ataševcu više Drvara, zakopan u Župici kraj Prekaje. Mirovanje u bunkerima bilo je uvijek kratkotrajno i tada se on jedino i odmarao, jer je inače rađio danonoćno i HONO stotine hiljada letaka, proglasa, priznanica, formulara, listove »Sa fronta slobode«, udarnik«, krajiški »Glas«.
Mali kolektiv štamparskih radnika u kome su, osim Martinovića i Popovića, doskora, kao priučemi radnici, bili samo Ivica Mitrečić — »Bregejac«, rodom iz Zagreba (koji je zajedno sa Preanjom Klusom sačinjavao posadu jednog od.prva dva partizanska aviona), omladinac Velimir Manjiza i omladinka! sa Tičeva, Stana Prpa,
»Bosanski
. sada je znatno proširen. Njemu su se,
po povrafku Vrhovnbg štaba i proleterskih jedinica u Bosansku Krajinu, pridružili stari radnici borci iz »Borbine« štampariie Pavle Vuk'ćević, Bora Simić, Albert Altarac, Mira Brkljač i Mara Milefić. U njemu su sada i Splićani Ante Kuzmanić i Ante Bulić, koji su došli u Bosansku Krajinu poslije kapitulacije Ifalije iz oslobođenog Splita, zatim Ante Sojak la Prijedora i talijanski amtifešista
fERAK
FALSIFIKATOR STVARNOSTI
PANTELEJ MATEJEV
stadu informbiro-ovaca Vuka
Červenkova stao je nedavno đa
bleji i neki Pantelej Matejev. U kartoteci službenika »I. B. FarbenIndustrie« figura prilično blijeda i beznačajna, ali ipak dovoljno tipična za informbiroovske metode falsificiranja' stvarnosti. U organu Saveza bugarskih pisaca, u listu »Literaturen front« — taj knjiški frontovik na-
pisao je članak pod naslovom »Palsifikatori stvarnosti«, ispod toga otštampao svoje ime i — naravna stvar falsificiranje „stvarnosti pripisa kulturnim radnicima socijalističke Jugoslavije. Tako se dogodilo đa smo sa naslovom članka i potpisom dobili kompletnu vizitkartu njegovog autora. Pantelej Matejev, osim što laže, bavi se katkađ i filmskim problemima. Zato je članak »Palsifikatori stvarnosti« posvećen filmu u Jugoslaviji. I đa bi bugarsku javnost upoznao sa golom istinom, Pantelej Červenković Matejev »otkriva« da je »famozni rukovođilac američke kinematografije Erik Džonson već zaključio sa titovcima ugovor sličan onima, koji su zaključeni i sa drugim maršaliziranim zemljama u Evropi«; đa se u Jugoslaviji »nekoliko puta sedmično specijalnim špijunima-diverzantima, koji treba đa budu ubačeni u zemlje narodne demokratije, prikazuju američki filmovi« ... itd. itd.
To je sve, naravno, nesumnjivo, ne• osporno 1 tako đalje utvrđeno, a dokaz za sve te općepoznate činjenice Pantelej Matejev nalazi u referatu, koji sam ja održao na osnivačkom kongresu Saveza filmskih radnika Jugoslavije, i to baš u onom dijelu referata, koji je objavljen u »Književnim novinama« marta ove godine.
Naime, u mom referatu (P. Matejev naglašava da citat navodi doslovno!) date su slijedeće »direktive« jugoslovenskim filmskim radnicima: »FE al8ificirati, (podvučeno na bugarskom, ne znam kako je u originalu,
Đovani Perone, koji je kao njemački
. zarobljenik prebjegao našim jeđinica-
ma prilikom borbi oko Travnika.
Štamparski radnici uživaju velike simpatije naroda i vojske, Oni zadivljuju seljake svojom organizova-– nošću, radnom disciplinom i zalaganjem na poslu. Starom Đuri Dmitroviću iz Gornjeg Ribnika, u čijoj se kući jedno vrijeme nalazila štamparija, prije no što je prešla na Busije, i kome je kao pomalo krivo zbog toga, grafički radnici su pravi ideal radnika. »Ma, radio sam i ja i vidio kako se radi i u šumi kod Štanbajsa i u Šipadu, pa i kod nas na selu znamo da zapnemo, ali ovako... to, Skender i Branko su učeni ljudi, govore i pišu, ali oni dođu, ovako, više kao jedni dokonjaci«. (Đuro Dmitrović. je cijenio književni rad Skendera Kulenovića i Branka Ćopića, no knjižveni posao, često u šljivovom hladu i potrbuške, nije ni približno mogao da uporedi s tempom grafičara koji su danima i noćima na smje nu rađili i spavali imajući svega pola sata. vremena za jelo.)
Tog jutra, kad su u štampariji rađdnici savijali poslednji tabak Odluka, a na tiglu se štampale korice, dolazak starog Jove Risojevića najavio je, kao i obično, mnestašni trinaestogodišnji Boško Pucar koji se računao kao šegrt, ali je nekako više volio da buđe pomoćnik ekonoma štamparije (na kojoj su se dužnosti smjenjivali drugovi iz kolektiva) i da odlazi s njim dolje u Ribnik, u intendanluru IOrpusa i u ekonomat Oblasnog i Pokrajinskog komiteta, negoli da čisti mašinu, nož i mete štampariju.
— Eto Tifuka! Jovo Risojević je mwagluv, Odolaah
· godine i isporediti
TNRAY BT
Bilten moralnog stania nekih pisaca
jer u njemu toga nema — VV. R.) stvarnost u tom smislu đa joj se pruži ona čistoća i poeličnost, kojima ona zrači iznutra, a koje spolino slikanje
stvarnosti ne može da pruži!«, dalje: »najvažniji zadafak je — ne sadržaj predložene teme, nego profesionalno. ovladavanje tehnikom snimanja, pomoću koje svaki siže može da se napravi pogodnim za interesanfnu scenarijsku obrađu«; i još: »jugosloven-" ska kinematografija treba da se bori za takav filmski scenario, čiji će sadržaj potpuno biti podređen specifičnostima filmske forme« (!) Dovoljho je samo nabaviti »Književne novine«+ br. 12 od 21 marta 1950 original] sa gornjim »citatima«, pa đa se utvrđi autentičui falsifikat bugarskog ibepiskarala. . Da bi prikrili nesamostalnost koju · je Viko Červenkov, poslušni činovnik . »socijalističke« metropole, zaveo na'· svim pođručjima političkog, privređnog i kulturnog života Bugarske, đa” bi zataškali provincijski karakter svoje filmske proizvodnje, koja smi- . je da #4 kreće samo unutar horizonta: od Moskve propisanog zvanični · pretstavnici bugarske informbiroovske štampe prisiljeni su đa kleveću samostalni put razvitka filmske Uumjetnosti u socijalističkoj Jugoslavi• ji, da — i na polju filma — izmišljaju, lažu i falsificiraju stvarnost. ii Pantelej Matejev nije, istina, izre-.. kao ni najkrupniju, ni posljednju laž.. (Dostojnih njegove, ima i drugih laži” u istom broju lista »Literaturen . front« — da ne tražimo dalje.) I zato je njegov sasvim neinventivni pam:fletić »Palsifikatori stvarnosti« in-
teresantno zabilježiti samo utoliko što“ se i na ovom sitnom primjeru može. da ilustrira doista utvrđena i općepo• znata činjenica: da su »informbiro• ovci« i »falsifikatori stvarnosti« obič-
ni sinonimi. . i Vicko PASPOR.
šezdesetogođišnjak, plavih očiju ko=<" je djetinje gledaju ispod čuperaka' snježnih obrva kao da su začuđenešto mu je glavu i nakostrešene brko-' ve, tako rano, Da bilo to i poslije šez-“ deset godina, popalo inje. Jovo je starješina zadruge sa četrđesetero čeljadi i ima u vojsci desetinu »risova«, kako od milja i s neskrivenim ponosom na=: ziva sinove, zetove i unučađ koji su uglavnom u XIV Krajiškoj brigadi· (»Garavoj«) sastavljenoj od samih Ribničana, a nađimak »Tifuk« dobio: je u štampariji, jer onako nagluv, kri“ vo čuo i neprestano umjesto tbtifus”' govori »ftifulk«. aa
— Zdravo drugovi! Zđravo svi! Jeste li dobro i zdravo! Rađite, a?
To je opšti pozdrav, a onda, kao po. protokolu, zdravi se i rukuje sa sya-. kim ponaosob: :
— Zdravo, Pavle! Zdravo Ante,, zdravo Buliću! Vider ti Dalmatinaca! Zdravo Sojak! Zdravo Đovani! Vidi. ti našeg Đokice, rađi k'o mašina, Zdravo Miro! — pa primičući joj glavu uhu šapuče — kako onaj tvoj? .
Mira ne prekida posao, pod njenim prstima klize poslednji listovi korica, Ulagačica i tigl imaju isti ritam od kog podrhtavaju podnice i zvecka. neučvršćeno staklo u prozorima. ·
„Jovo ne preskoči ni malog Boška, Ga ga iza vrata i prodrma mu ru-
u: :
— Zdravo Boškiću, radiš i gašteš, Treba rasti, treba svetiti oca. Pa knko je, drugovi? Ima li šta novo? Ima li kakve.situacije?* -
— Ima situacije, vičući glasno VIska Boškić, koji kao i svi ostali zna. da Jovo pođ »situacija« misli na ne> ku neposrednu opašnost od neprijatelja. Eto Njemaca na. Šiši, samo što nisu sišli u Ribnik,
* Mali Boško Pucar. čijeg su oca, Žže“' ljezničara. ubile ustaše boginuo je počet* kom 1945 godine zajedno s grafičkom rađnicom Mariiom Rapom iz Banja Luke od eksplozije muijna pred #š#
'ravrMiku, ,