Književne novine
“<
•
Tako npr, ne zađovoljava obrada novije
BTRANA 4
.._ 3 A P Ž –– S –::– _
. Kralke vesli iz inovsiramnsiva
Angel Sikeljancs
SMRT GRČKOG PESNIKA ANGELA SIKELJANOSA
U atinskom predgrađu Kifisijl umro je „19 juna istaknuti grčki pesnik Angel Sikeljanos. Bolesni pesnik je zabunom umesto leka popio otrov Njegova porodica ga je odmah prevezla u državnu bolnicu »Kratikon«, ali ga tamo nu prim:li, jer nije imao novaca da plati lečenie unapred za 15 dana. U bolnici »Evangelizmos« kuda je zatim odveden odbili su ga sa istim obrazloženjem. Posle ove duge uzaludne šetnje po atinakim bolnicama prevezen je ponovo u svoj stan, Sikeljanos je umro, jer mu je prva lekarska pomoć ukazana Masno: tek posle 24 časa od trenutka trovanja. Grčka vlada je ponudila pesnikovoj porodici da ga sahrani o državnom trošku, ali je porodica odbila.
Angel Sikeljanos jie rođen u Lekadi 1884, Vrlo rano je napustio studij« na pravnom ' fakultetu u Atni da bi se posvetio poeziji i pozorištu. Prvu svesku pesama »Vizioner« objavio je 1908. Učestvovao je u Balkanskim ratovima i opevao ih Bio je inspirator Delfiskih svečanosti 1927 | 1930. Godine 1943 štampao ie :zbor iz sVog obimnog pesničkog dela. Zbog svojih sipatija za grci napredni pokret za vreme okupacije bio ie prinuđen da živi u ilegalnosti, a iz istih razloga, posle rata nije uživao naklonost zvaničnih krugova, Poznat i cenjem u svetu, Angel Sihceljanos je bio iedini grčki pisac koji je predložen za Nobelovu nagradu za književnost.
ANTOLOGIJA PESNIKA KOMUNE
Povođom proslave osamdesetogođišnjice Pariske komune, u izdanju »Le dediter franse reini« objavliena je antologija »Pesnici Komun«« Revolucionarni zanos Lujze Mjšei, Ežena Vermeša, Ašila Le Roa, Ežena Poatijea i drugih nije i?ražen sa toliko pesničke sreće kao u stihovima Vvelikog njihovog savremenika Artira RemĐoa (»Ruke Žan-Marijie«, »Pariz se ponovo mnaseljava«), &li se ipak ovim pesnicima-– Đorcima ne može poreći poetska inspiracija. ,
ISTORIJA FRANCUSKE KNJIŽEVNOSTI
Izašla je iz štampe druga sveska »Francuske književnosti« od Žozefa Bedijea i Pola Azara. Ovo prerađeno izđanje pripremio je Pjer Martino. Sveska obuhvata francusku literaturu od 1680 do naših dama, Pojedine periode obrađili su istaknuti francuski istoričari književnosti: književmost od 1680 do 1760 Žorž Askoli i D. Morme, književnost od 17560 do 179 Danijel Morne i Ž. Askoli, Revoluciju i Carstvo Pol Azar i P. Martino. Restauraciiu i Dru go carstvo Maks Fuks i P. Martino, kraj XIX i prve godine XX veka A. Sšome, savremenu književnost od 1919 do naših dama Ž. Itije, francusku književnost u Belgiji, Švajcarskoj i Kanadi G. Šartije, Šarli Klerk i R, Goteron, Zamašni kolektivni mapor, savesnost učenih istraživača, stalna briga da se istakne veza između istor:je književnosti i istorije uopšte, mnogobroine jlustracije koje oživljuju tekst i vaskrsavaju minule epohe, to su vređnosš*i OvOg velikog dela. Ali u njemu ima i slabosti.
književnosti. »Mali romantičari« su površno osvetljeni, čak ni Nervalu nije đato ono mesto koje mu s pravom pripađa u književnosti XIX veka. Prema prikazu knjižševnmosti s kraja XIX i početka XX veka ispada da je Moreas veći pesnik od Apolinera, Burže veći prozaista od Prusta itd.
ALBUM DELA ANMHI RUSOA
U izdanju »Le edision di šen« objav)\jen je veliki album dela francuskog slikara Amri Rusoa, zvanog »Carinik«. Nije proteklo ni pola veka od dana kada je gradonačelnik Rkavala, rodnog grada slikarevog od_ bio da primi »Zaspalu skitnicu« koju mu je njen autor ljubazno ponudio kao poklon, Danas se najugledniji muzeji u svetu i bogati sakupliači grabe oko dela ovog slikara kome su dugo poricali tehniku.
Predgovor u albumu je iz pera Lo Duke. 'Autor potseća čitaoca na život »Carinika«: Sin jednog limara odlazi u Meks:ko da tamo provede vreme svoje dobrovoljačke službe, pri povratku postaje skromni čimovnik na pariskoj trošarini, kopira slike u Luvru, ·daje časove solfedja, komponuje valcere, i umire 1910 na bolničkoj postelil, Iz ovog i ovakvog tihog i neuglednog žiwota proisteklo je delo koje je samo po Bebi uzbudljiva legenda.
MARK ŠAGAR U IZRAELU
Prilikom otvarahja svoje izložbe u Tel Avivu, Mark Šagal je izrazio želju da se mastani u Izraelu. Veliki slikar je Jevrejim, rođom iz Vitebska; dosađa je živeo u Francuskoj.
Olga Jevrić: Portre
MARKD VUIAČIĆ:
ZNAMENITI CRNOGORSKI JUNACI
(Izđanje »Narodne Knjigč«,
izđanju »Narodne knjige« na
Cetinju objavio je Marko Vu-
jačić knjigu o znamenitim crnogorskim junacima. Posao kojega se Marko Vujačić pođuhvatio veoma je značajan. Divne anegdote iz života legendarnih ličnosti, narodnih junaka, pretstavljaju neocenjivu zaostavštinu koju treba sačuvati od zaborava. To je osećao u svoje vreme i Marko Miljanov kada se, baš zbog svojih plemenitih osobina koje od ljudi prave legendu, odgurnut od strane kralja Nikole, vratio u svoj Medun i ispisao krepke i jezgrovite stranice o mukotrpnom čoveku crnogorskog krša, o njegovom čojstvu i junaštvu.
I Marko Vujačić je svakako imao iste želje. Njegov dugogodišnji rad s narodom spontano ga je uputio na ovaj posao, Vujačić se sam izgradio u izvanrednog narodnog usmenog pripoveđača. I kao takav je zapamćen, ·kao što se pamte čuveni guslari i ostali narodni pripovedači.
Marko Vujačić je umetnost usmenog narodnog pripoveđanja neobično razvio. I taj pripovedački uspeh dao mu je potstreka da baci na hartiju svoja pripovedanja koja je sabirao po narodu o zaslužnim liudima, sabirao i pripovedački obrađivao. Međutim, dok se usmeno pripoveđačko kazivanje može uvek proširivati, dopunjavati i osvežavati momenfanom inspiracijom, dok se mogu praviti di• gresije, jer je glavno zanimati slušaoce, dotle se prilikom pisanja mora voditi računa o veštom povezivanju događaja i o dobrom stilu. Usmeni pripovedač je mnogo slobodniji nego pismeni. .
Zato su se, svakako, u ovoj knjizi Vujačićevoj pojavile mnoge slabosti, koje se ne bi primetile kod usmenog pripovedanja. Vujačić se služio mestimično i načinom izražavanja koji mu ne odgovara. Ređanje detalja često puta je vezivano vrlo nevešto. Unošene su i nepotrebne stvari, koje ne koriste celini, prepričavanje naširoko i ponekad preterano razvučeno već zapisane dobre anegdole o poznatim ljudima, navođena pogrešno istoriska data itd. To je sve učinflo da Ova. knjiPFa možda neče postići svoj cilj u DUnom smislu.
Kad bismo hteli da citatima polkrepimo gornje navode trebalo bi nam prilično prostora. Ali ipak, da uzmemo samo nešto, i to s reda, Naprimet, pišući o serđaru Jolu Piletiću i knjazu Nikolu, Vujač*, svakako u želji đa pretstavi lepim bojama držanje zaslužnog serdara, kaže u početku: »Štiteći svoj narod, boreći se za demokratski poredak u zemlji, podržavajući stremljenja narodnih masa izražena u otlporu protiv društvenih zala onoga vremena i u želji za osloncem na bratsku Srbiju, Jole Piletić dolazi u žestok sukob sa politikom i stavom „knjaza Nikole i njegovih jednomišljenika.«
Međutim, malo posle toga, gđe se, uzgred budi rečeno, pogrešno navodi i godina oslobođenja Podgorice, Vujačić kaže: »..knjaz obeća najhrabrijim učesnicima u oslobođenju Podgorice diobu turskih imanja. Kako je i
ako je ugodno pri đolasku u jeđan
grad vidjeti oglasne stupove pune
plakata, koji objavijuju predstave, koncerte, priredbe! U dubrcvačkim izlozima, „efekino aranžiranim „još za prošlogodišnji festival, nalaze se i ove godine fotografije i oglasi, koji najavljuju operne i dramske izvedbe 1 koncerte splitske drame i opere, sarajevske opere, i baleta, dubrovačkog kazališta | dubrovačkog gradskog orkestra.
U posljednjih mjesec dana na divnoj đubrovačkoj Ljetnjoj pozornici prikazano je dvadesetak predstava opera „»Morana«, »Ero s onoga svijeta«, »Trubađur«, »Prodđda-
na nevjesta, »Tosca«, /Pagliaccje, »FigaTOV pir«, baleta »Žetva« (Papandopulo), »MKarneval« »Seherezada« »Španski cap-
ričo« i komedija »Ukroćena goropadnica«, •Bogojavljenska noća, »Dundo Maroje«, »Plakir«. Impozantan repertoar, dostojan kojeg internacionalnog ljetnjeg festivalskog centra — a kod nas se o tim izvedbama golovo i nije pisalo. Ni prije ni poslije njih. Tako je i sam” činjenica njiho-. va organiziranja vrijedna pažnie i priznanja (jer dokazuje rascvat i širinu našeg kulturnog života), a i njihov kvalitet bio je u prosjeku takav da podnosi i stroži kriterij (što je opet laskavo za naša kulturma nastojanja, budući da se radi o »mlađim« opernim institucijama i »manjim« kazalištima). Koliko mnogo pričamo o potrebi propagande, kako se tokom intimnih razgovora izvrsno slažemo u principima za njeno provođenje — a kako se malo radi na njenoj stvarnoj „efikasnosti, Pa ipak, ovogodišnja organizacija ljetnih predstava, koju su proveli lokalni dubrovački forumi, bila je mnogo bolja od prošlogodišnje, takozvane festivalske, u kojoj su sec izživljavali silni kancelarijski »stručnja'»i« iz raznoraznih Ministarstava. Sa smieštajem ie doduše bilo malo gužve, no ipak nitko nije stanovao kod Sv. Jakoba a hranio se na Lapađu, i uprkos toga što nije bilo »festivalske Mancelarije« ni službeno zakazanjih diskusija i konferencija (lane sazivanih obligatno u vrijeme kad im gotovo nitko, ni uz naiboljiu volju, nije mogao prisustvovati) — ljuđi koji se bave istim poslom stalo su bili u kontaktu i izmijenjali svoja iskustva i sugestije. Prestanak prakse »administrativnog rukovođenja umjetnošću« (kako je tu ubitačnu pojavu „nazvao Ivo Mirigin pišući u zagrebačkom Vijesniku o uzrocima sadašnie slabosti riječke opere) pokazao je i povođom ovogodišnjih dubrovačkih „ljetnih teatarskih priredbi svoje puno opravdanje i nađu za dalje stabiliziranje kazališnog života 1 za njegov napredak.
Izveđbe splitske opere bile su prepune, te se »Trubađur« čak i ponovio. No ne manji uspjeh postigla je i Gotovčeva »Morana« — pojava. koja se uvijek ponavlja na pozornicama našeg Juga: uza svu sklonost za talijansku opemi, domaće i slavenske opere oduševljAvajm gledaoce 1 »Boris Godunov« napr. prati se sa pažljivošću 1i honorira burnim povlađivanjem kao i bilo koje Verdijevo djelo.
Splitska drama nastupila je s dvije Šekspirove komeđije! Na takav izbor može se gledati dvostrano, no ipak je bilo divno slušati bistre i zvučne replike Viole ili Petručija, luciđdne kalambure WMalvolija ili Grumija — u onom čarobnom gledalištu dubrovačke Ljetne pozornice, gdje se zbivanja na pozornici spomtano slijevaju u publiku na KklasiŠnmim amfiteatralnim terasama, na kojima se dar smijeha stapa sa srebrom maslina, čar misli penje uz tamne čemprese, s kojih radost slušanja odjekuje s velebne kulise suprotnog Srgja, a Vvatromet scenskog doživljavanja pršti ravno u zviezđano ljetno dubrovačko nebo.
Cetinje 1951)
Jole Piletić sa svojim Piperima učestvovao u zauzimanju grada, 'knjaz obeća pred ljudima da će mu dati jedno tursko imanje zvano Vranjićke Njive., Kad se počeše dijeliti zemlje, knjaz promijeni svoju odluku, prekrši svoje obećanje dato Jolu i umjesto njemu on DdidOBi imanje Mijajlu Ni. šinu, Kkoji..
Iz samog Teksta vidi se zbog čega se Jole dohvatio s knjazom Nikolom. Slični su bili motivi mnogih sporova sa knjazom i drugih ondašnjih vojvoda, izuzev Marka Miljanova, koji je po čojstvu i junaštvu ostao usamljen među svim crnogorskim vojvodama. Svakako je knjaz Nikola hteo i na ovim pitanjima da se oseti, da udari po popularnosti istaknutih junaka, kako mu ne bi smetali u stvaranju države, u uspostavljanju lične vlasti Međutim, o Jolu Piletiću izostalo je dosta lepih anegdota, pa i ona o megdanu sa braćom Krnjićima ili ona o susretu sa vojvođom Minjom Radovićem, kada je Jole išao u Rovce da sveti bratstvenika. To je bilo interesantnije saopštiti, nego dati ovo pogrešno tumačenje nezadovoljstva Jola Piletića, koga je Oraovčeva pesma »Što si sjetan, serđar Jole« ponovo oživela baš u doba kada se zbilja vodila borba sa Nikolom za demokrat-
ske slobode, o kojima serdar Jole nije onda ni sanjao.
Vujačić teži za utvrđivanjem izvesnih istoriskih padataka o svojim junacima u čemu je veoma nesiguran. Kod njega se nađe proizvoljnih i neproverenih detalja, kao o onom napisu o Novici Ceroviću. U Drobnjaku se zna da je Novica imao tek dve godine kada mu ie paša Selmanović na prevaru ubio oca, Tako se on nije mogao tada odmetnuti. O serđaru Đoku Miljaniću, čuvenom banjanskom junaku, Vujačić je dao interesantnih podataka, ali ja u tu glavu upleo vojvodu Jakova Dakovića na osam stranica, dok cela glava nosi naslov »Serdar 'Đolo Miljanić-Banjanin i Osman Šehović« po angdoti o Đoku i Osmanu koja je mogla da buđe znatno bolja da je kratka. Taj materijal je trebalo podvojiti, klasirati,
Vujačić kaže u predgovoru da ne-
| ma književnih pretenzija za ovaj po-
sao. Ja mislim da mu je to omelo uspeh, shavatjući njegov književni posao u smislu obrađivanja primera iz naroda nešto poput Marka Miljanova. Mujačiću su bili potrebni, bar za prvu knjigu — jer on najavljuje još nekolike — đobri ređaktori, pomoćnici. Mi imamo stručnjaka za taj posao. Njihova saradnja pomogla bi mu mnogo: njegov često razvučen i neujednačen rad dobio bi u jedrini i sažetosti izraza odbacivanjem nepotrebnog. zatim u povezivnnju stvarii usretsređivanju pisca na duhovito i, živopisno narodno pričanje koje njemu leži, Tako bi Vujačić ostao više zarpežen u ostvarivanju svoje težnje, da bogatu zaostavštinu iz naše prošlosti sačuva za buduće naraštaje, đa je verodostojno prikaže i slikovito narodski izrazi. Marko KAVAJA
—
Marko FOTEZ
Preapraznićna
(58 stoj emirena' i bleda tažno vo ikonata zagledana i se moli po majčinski meko kako što se molela i nekogaš. Kandiloto malo trepti... trepii... i prstite nejni treptat slepeni
i vo taa predpraznična večer
se e taka smireno i svečeno.,
A vo detstvo i jas sum se molc]
i sum &toel do nea na kolena.
Od Ma;jkata na ziđot sum baral
sa nas lebec, i zdravje za starite.
A vo detstvo... no detstvoto mina. konite veke se iskinati
tuka, vnatre, vo erceto moe
Što so drugi mečti e zadoeno.
So praznikot utre k'e se eretam koga ptici na prozorot sletaat; Re gi krenam dvete moi raci šon sonceto rumeno, kon zracite i k'e peam, radđbsen Kk'e peam vrela himna za denot, za smraita, od gradite karpi k'e se rušat
i K'e gree praznikot vo dušata.
Srbo IVANOVSKOI
FES-TIV STIVAL UZOP:A:1{1
Od 8 do 14 septembra sastaje se u Opatiji
Međun«:odni savet za muzički folklor, koji
je godine 1947 osnovan u Londonu. "Tom
ptilikom odlučeno je da se posle svakog sastanka održe i festivali. Drugi sastanak
Međunarodnog saveta održan je u Bazelu
10848 godine, a prvi festival u Veneciji 1549
godine. U izvršnom · odboru Saveta, koji
ima 13 članova zastupljena je i Jugoslavija preko svog pretstavnika kompozitora Natka
Devčića. U Savetu je učlanjeno 35 zemalja.
Za pet dana, koliko će trajati festival, izvorne folklorne grupe iz svih naših republika prikazaće pesme i igre svih naših naroda, Prvoga dana festivala pojaviće se igrači i pevaći iz Srbije, drugoga dana iz
Bosne i Hercegovine, trećeg dana iz Slo-
venije i Crne Gore, a četvrtog i petog
Iz Makedonije i Hrvatske.
DOKUMENTARNI FILMOVI KOJE ZAVRŠAVA »ZASTAVA-PFILM«
Krajem avgusta već će se prikazivati u našim bioskopima najnoviji dokumentarni filmovi koje završava Preduzeće za izradu filmova Jugoslovenske armije »Zastavafilm«. Prvi među njima je film o životu naših minolovaca, koji čiste iz rata zaostala minska polja —/»Jedan od hiljad“ poduhvata« prema scenariju Božidara Rančića i Stevana Radđovića, u režiji Branka Vukotića i sa snimateljem Nenadom Jovičićem. Drugi dokumentarni film je o drugarstvu pripadnika Armije i pionira »Dve priče sa jednog izleta«, prema scenariju Puriše Đorđevića, u režiji Mikeli Cočija i sa kamerom Stevana Radovića. Za treći dokumentarni film o životu najmanjih pripadnika Armije — učenika u privređi — »Nedovršena biografija«, sjenario su napisali Miodrag Đurđević i Oto Deneš. Režira ga Oto Deneš, a snima Franjo Vodopivec, Istovremeno đok se završavaju ovi dokumentarni filmovi već duže vremena na terenu se nalazi ekipa, koja pod režijom Đorđa Vukotića i sa snimateljem Nenadom Jdvičićem pravi film »Između dva sveta«, o provokacijama informbiroovaca na našim granicama. Scenario za ovaj film nije bilo potrebno specijalno pripremati. Stvarnost na našim granicama sama ga doOkumentuje. IZLOZBA LIKOVNIH UMETNIKA JUGO»
SLAVIJE OTVARA SE NA CETINJU
Druga savezna izložba likovnih umetnika Jumoslavije otvara se, zbog ovogodišnje proslave stogođišnjiece Njegoševe smrti, 25
avgusta na Cetinju, Preko osamćoset slikara i vajara iz cele zemlje već je prijavilo švoje rađov#, oko fri stotine ulja, pastela, akvarela, grafika i skulptura. Izložba će biti otvorena mesec đana.
Dubrovačkoe tegrtgrSke noći
Festivalske priredbe treba đa imaju 1 festivalski repertoar. Ljetnje pozornice, s potenciranim efektima scene i gledališta, zahtijevaju i djela nabijhna punim intenzitetom misli i osjećaja. Tu 1 opet osnovnu riječ imaju autori (a kađ je u pravom teatru nemaju?), te ije slučaj, da se na wvjetskim festivalima gotovo redovito pohvaljuju standatdna djela velikih pisaca, koja uz elemente spektakla sadrže i čvrst kostur probojnih ideja i snažnih emocija, živih za sva vremena upravo zato što izražavaju srž jedne epohe.
S te strane splitski izbor je opravdan. Steta je samo što ta glavna pozornica Dalmacije nije Izvela i koje domaće djelo, jer upravo iz dalmatinske dramatike (i gotovo samo iz nje) mi možemo crpsti naš festivalski repetoar (Kad će se u Dubrovniku opet izvoditi »Dubravka« i kad će netko, šezdeset godina nakon Miletića, konačno posegnuli i za „Palmotićevim »Pavlimirom«?). Dubrovačko kazalište u svojim malim razmjerama pravi ovoga ljeta u tom pogledu velik pokušali: na ljetnim pozornicama ono izvodi djela Marina Držića »Dundo Moroje« i »Plakir«, MKanavelovića (?) »Ljubovnici«, Lope de Vega »Lukava luđa« i Bratka Krefta »Celjski grofovi«. Na ljetnim pozormicama? Da! Taj naš neuporedivi grad pun je do sada neiskorišćenih mogućnosti za izvođenje ljetnih priredbi na raznim mjestima, čime se ne samo povećava interes publike, nego se i samim djelima stvara adekvatniji izvedbeni prostor. Samo »Dundo Maroje« i »Lukava luda« izvode se na glavnoj ljetnoj pozornici, a cstala djela prikazat će se na improvizanim scenama bez kuiisa, jer će biti iskorišćene prave zgrađe, odnosno prirodni teren (u parku Grada! »PIla-
kir«, u Atrijumu Kneževa Dvora »Celjski grofovi« | na historijskoj dubro· vyačkoj »Placis — »lL,jubovnici«).
Koliko je puta »Dundo Maroje« izvcdđen u samom Dubrovniku! Domaći kazališni ansambl prikazao ga je do sada više od šezdeset puta (četiri je puta obnavljan), 8 njim su gostovala narodna kazalšta „iz Zagreba (prva izvedba preradbe »Dunda Maroja« u Dubrovniku na nezaboravnom gostovanju u maju 19%), Splita. Zadra, Metkovića, u dva navrata igralo je ovdje i Jugoslovensko dramsko pozorište. Pa ipak: opet interes publike, opet uzbuđenje izvođača, opet zagrijanost puka za svog najvećeg komediografa. Ovdašnjim interpretima Dunda ili Bokčila osihju ti nadimci za čitav život, sva gradska »mularija« zna tko je sve igrao Lauru ili Petrunjelu, Ugu Teđešku rugaju se kad se u civilu pojavi na Stradunu, a za Popivom trče po ulicama i »trube« u šaku. Pometove firad.: očelckruju se kao tenorske arije, a scene Oštijera ili Sadija doživljuju stalna reprizna oponašanja po dđubrovačkim uličicama. U takvim „okolnostima svako novo izvođenje ove komedije je dvosjekli mač, jer je tradicija uvijek tvrd orah, _ mnoge se interpretacije u sjećanju idealiziraju, a opetovano gledanje i deatljnije poznavanje jedne stvari lako izaziva stvaranje predrasuda,
Ovogodišnja obnovljena izvedđdba (s dosad u Dubrovniku »neviđenim« imterpretima Dunđa, Mara, Petrunjele i Laure — dakle 8 »potbunim karakterom premijere«) sta-
jala je u znaku izvrsnog dekora dubrovačkog scemografa Miše mRačića. Problem dekora bio je slaba strana gotovo svih dosadašnjih predstava na Ovoj pozornici, Ne zato što, dekori ne bi bili dobri (neki su čak bili i izvrsni), nego zbog toga što su bili projektirani za izveđbe u zatvorenim kazalištima, pa ondđa samo adaptiran ( a Često i toi za mnogo veći i sasvim različit prostor ove ofvorene „pozornice, Funkcionalnost dekora u uvjetima zatvorene scene sasvim se razlikuje od zadatka 1 uloge dekora ma ljetnoz pozornici, Račić je to ne samo uočio (tu jiasnu činjenicu nitko ni ne opovrgava). nego je taj problem i riješio, odnosno dao jedno rješenje koje nije zanemarilo nji stilske zahtjeve djela ni specifičnosti ove pozornice, koja uza svu vVveličanstvenost ima i podosta neriješenih av= hitenktonskih i scenskih problema, Savladavši ogroman scenski prostor i oskudne rasvjetne mogućnosti Račić je stvorio dekor zalsta impresivan, a ipak nije »umanjio« glumca, nego mu dao čak i više mogućnosti da se istakne. Da li su se glumci i istakli? Najljepše i najkompetentnije primanje dao im je akademik dr, Petar Kolendiđ (u uvođu svog predavanja u dubrovačkom kazalištu o premijeri »Dunda Maroja« prije četiri stoljeća), rekavši da se ova izvedba mnogo približila renesansnom teatru i đa je nisu kvarili artistički trikovi, neprikladni i nepotrebni za Držićeva djela,
U srijeđu i četvrtak (415 jula) izvođen je »Dđndo Maroje«, u petak je u Atrijumu Dvora bil repriza simfonijskog koncerta Gradskog orkestra, a u subotu nastupila je prvi put sarajevska opera. Tog dana Dubro»nik je zaista ličio na velike festivalske gradove. 1J plivalištu u gradskoj luci više od hiliadu ljudi bumo je bodrilo domđdće vaterpoliste protiv Splićana, oba ljetna kina primila su fakođer hiljadu ljudi, svi su lokali bili prepuni i još je hiljadu i po gledalaca na Ljetno] pozornici oduševljeno pratilo izvedbu opere »Ero s onoga svijeta«.
Sve su sarajevske predstave bile pre= pune, a na posljednjoj» «TPoski«, broj gledalaca premašio je dvije hiljade. Repertoar koji pokazuje čvrstu liniju i jasnu perspektivu, muzički i scenski nivo izvedaba, činjenica da je to umjetnička institucija koja još nije navršila ni pet godina a izgrađuje se na sa*yim novom terenu — sve su to aduti,
tiju s. bilo hojim našim opernim kolektivom. Odlični dirig2nti, dobar orkestar, Jedan zbor, mladi i napredni solisti, solidnost i požrtvovnost koje nađahnjuju čitavo njeno djelovanje — to su osobine po kojima je sarajevska opera opravdamo stekla ugleđ i koje jo} garantiraju dalii razvoj. Gledajući njene baletne večeri čovjek naprosto ne vjerude da se radi o ansamblu osnovanoin tek prije dvije sezone, A kad pomisli da je taj Dubrovnik bio Jedina kulturna oaza u pustinji vijekovima zarobljenoj ođ Turaka i stalno haranoj od svih mogućih osvajača — a sada iz te pustinje dolazi u nj opera s osobljem od dvije stotine ljuđi i izvođi djela Mocarta, Smetane, Dvoržaka, Rimshog-Korsakova, Pučinija — treba li tu uopće POSEUPOAV PEJTON Pay jE aj O O AJ RR aBUa ranı an AOA SNIMI go-
%# s kojima sarajev- , _ aka opera može ravnopravno odigrati par-
,
Oivaranje Drogorči ČevOg muzeja u Vrsnom
U Vrsnom, u rodnom mestu Simona Gregorčičn, održana je 29 prošlog meseca, skromna ali lepa svečanost, na kojoj je prisustvovalo, sa pretstavnicima javnog i kulturnog života, nekoliko stotina ljudi iz svih krajeva Slovenije, Na maloj livadi, nedaleko od sela, bila je podignuta tribina, gde je izveđen umuelnički program. U ime” književnika Slovenije govorio je Pronce Bevk i istakao je značaj Gregorčića kao pesnika iskrenog i žarkog rodoljublja, koji je svojim pesmama čeličio i bodrio narodni đuh da ne klone pod teškom stegom austrijskih ugnjetača. Najlepši primer te njego” ve poezije je pesma o Soči (recitovana u program), toj »krasnoj planinskoj kćeri« koja će svojom šumnom vodom jednoga dana nabujati, široko se prelitji po dolinama, i skršiti sve tuđinske okove i zbrisati svaki trag: mrsih osvajača sa rodne grude. Zatim je hor otpevao popularnu »Natrag, u planinski raj!«, pa je učinjena poseta rodnome piščevom domu u kome je Otvoren muzej. Pesnikova kuća u Vrsnu, nalik je na sve skromne slovenačke kuće, sa drvenim balkonom u rezbarijama, prozorima sa cvećem i jednostavnim nameštajem u dve sobice, gde se u zidu nalazi vitrina sa njegovim rukopisima, prvim izdanjem »Poezije«, fotografijama, posmrtnom m. itd
Gregorčičev muzej u Vrsnom
Po podne su položeni venci na pesnikov grob, na mestu sa kojeg se pru> ža pogled na svu dolinu BSoče, koja protiče, široka i glatka, kroz cvetne i osunčane livade nad kojima su zelene šume i pašnjaci. »O, khađa bih mogao da se probudim jednoga dana u oslobođenoj zemlji!« mskliknuo je Gregorčić u jednoj ođ svojih pesama. U ovom trenutku, tu kraj grolis, ove reči dolaze čoveku u sećanje, jer slovenački narod živi danas spokojno u ostvarenoj želji ovog velikog rodoljuba,
V. K.
voriti o kulturnom preobražaju naše zemlje? Jer to je zaista i preobražhj i kulturam je. Nije to došao nikakav 'dekretirani ili s brda s dola sakupljeni stadđion= ski ansambl, nego ozlxiljna umjetnička institucija, koja orpe snage iz tia na kojem živi, u narodu koji je izdržava. Upućujući noVOSg siušaoca u svjetski operni repertoar, ona mu prikazuje i djela još bliža njegovu duhu i loš značajnija za njegovo uzdizanje (domaća opera i domaći balet). Sve kae rezultat nikakvog cpigonskog nađuvamja, nego soliđnog rada i predanog ulagamja svih mogućih snaga. Publika je to osjdtila, i kroz svih osam dena ovog gostovanja teatarska je temperatura u gradu rasla. Obligatne gužve na blagajni s omiljelim razbijanjem stakla, posvudašnja pitanja: »Kako rađe Sarajlije?«, rasprodano gledalište svake večem orl od aplauza, na pijaci se prođavači»e prepiru koja sopranistkinja ima izgrađemiiu frazu, a kroz lukove Gradske kavane slušam ovakav dialog barkarjola u luci: »A ko će pjevat Cavaradđossija?« — Taj i taj.
»Ajme, hoće Ili zaista pucat u njega na šeni?« — Ih, luđove, pa to se puca na prazno...
»Dobro je za ovega. Ma kađ bi pjevo onl dđrugi tenor, ja bi da pucaju serijo.. .«
A kako se divno mediteranski uzbibalo čitavo gledalište, kađ se u III činu »ToOske« u orkestru prvi put Javio motiv slavne tenorske arije! I kakva je svježina zračila iz Mocartove uvertire! Kako se u Papandopnulovu baletu muzičke misli nižu internacionalnom tehničkom savršenošću (da se tako izrazim), a kako ipak odišu naćim nacionalnim duhom, kako zadnja gradacija Gotovčeva slavnog kola iz »Era« spontamo diže na noge čitav auditorij, kako jednostavan dekor »Šeherezade« i »Kapriča« krasno uvećava impresivnost predstavljanja na otvorenom, kako se svake večeri ljudska rijeka slil]eva s Ljefne povornice u građ i rađosno komentirajući utiče u ulice i kuće — i kako je sve to zajedno neocjenjiv doživljaj, što ga može dati samo teatar!
Samo. .. da, ima jeđan: samo (đa ne bude uvijek: ali) .. . Siećam se predratnih festivala u Heidelbergu, Versalju, Krakovu, Frankfiktu na Majni (navođim samo manje), a da i ne spominjem veličanstvene ljetne predstave u Salzburgu, Rimu, Firenzi, Veroni, Milanu — s kojim su tamo finim tehničkim sredstvima ostvarivani čudesni efek{fi i doimovi, a kako je kod nas sve to još uvijek na niskom 1 primitivnom stupnju, naročito rasvjeta, dobra vila, duša svake predstave, osobito na otvorenom! Kađ ćemo već Jeđnom prekinuti s time: da se na polju umjetnosti čak i ponosimo kako smo iz ničega improvizirali nešto, zapravo — ništa!
I ioš: Dubrovnik je ove gođine pokazao nevjerojatan kapacitet publike. Laskavo za njegove stanovnike i nesumnjivo korisno — ali gdje su bili turisti? Jer sve su predstave pratili gotovo iskliučivo Du-
. brovčani. Slušao sam po plažama i hotel-
skim terasama Kako, one uzvišeni Zagrepčanil Beograđani ograđuju od toga da gube vrijeme slušajući — sarajevsku operu! Kad će konačno nestati domaćih snobova koji uopće ne prate umjetničko stvaranje svog naroda, dok naše folklorne grupe beru lovorike usred Londona? I kad ćemo postići da ti Londonci počnu posjećivati naše {estivale, koje ćemo organizirati tako, da zaista reprezentiraju naše veliko kulturno blago koje još uvijek. praktički dovoljno ne ocjijenimo?
Dubrovnik, polovinom jula 1951
Odgovorni uređnik: Dušan Kostić Beograd, Pranouska, broj 1? — Štampa rija »Borba« - _Boogad, RRojuGiVa aa Val O HeRILHUNL DRU 83 ilhppodni 0. dk DŽai IMPEIRGG HA Kardeljeva 31.
KRIJIŽEVNETNOVINE a a II–—Z—–I––TI==—=<m<—đ————————
RO? 32
RA ZH Tr
20% 02242000%0000000000%2000204 S. Čorovića«,
BELESNHFZ
Petar Lubavda: Detalj sa kompozicije »Na Vučjem Dolu« (Likovni prilog u najnovi« jem broju »Stvaranja«
ZBIREE MAREDONSHNJH NARODNIH UMOTVORINA
Izdavačko preduzeće »Kočo Racin« u Skoplju počinje ove godine izdavanje serije zbirki narodnih umotvorina, epskih i lipskih narodnih pesama, pripoveđaka i poslovica. Povodom toga osnovana Je U izdavačkom prđduzeću komisija koju sačinjavaju pored ostalih profesori filozofskog fakulteta Blašhe Koneski, dr. Haralampije Polenaković i Krum 'Tošev. Tekstovi, koje oni sređuju, rediguju i pripremaju za štampu, najvećim delom skupili su još u prošlom veku makeđonski prosvetni radnici Šapkarev, Čepenkov i braća Miladinovci, Krajem ove godine već će izići iz štampe zbirka narodnih poslovica u ređakciji dr, Polenakovića, a za njom se pripremaju zbirke narodnih pripovedaka i lirskih pesama. EKIPA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA OTJILRILA U IzZOKI KOTORSMOJ FRESKE IZ XV VEM4A Freske iz petpaesteg stoleća otkrivene su nedavno u staroj crkvi u Stolivu blizu Kotora, koji su prema narodnom predanju sazidali Grci, Otkrili su ih članovi ekipe S?pske akademije nauka iz Beograđa, koji su OVOg leta počeli sa istraživaniem kultur-
ne i istor”*Fke prošlošti Boke otorske.
Ispod jednog italilanskog natpisa gotskim slovima pronađeno je ćirilskim pismom našnačeno ime, doba nepočnatog umetnika našeg srenjovekovnog slikarstva Mihaila iz, Debra.
Crkva je uopšte veoma interesantna po raznim „detaljima koji pokazuju jeđinstven primer susreta istočne i zapadne kulture. Jako je crkva katolička, freske su rađene u mahiru srednjevekovnog slikarstva pravoslavnih manastira, a na njima se sreću likovi zapadnih svetitelja. Sebastijana i Fvanje Asiškog. Grčka, latinska i staroslovensko pisma stoje jedna pored drugih, & isi tako i tekstovi na italijanskom, starosipskom i grčkom,
NAJNOVIJI BEOJ CASOPISA
»STVARANJE« Najnoviji broj časopisa »Stvyaranje« donosi priloge od: Vukašina Mićunovića
»Iz prvih đana ustamka«, nRadonje Vesovića »Kad sretnem dobrog čoveka«, Save K., Brakanovića »Iz dnevnika«, Dušanp IVOVića »Crtice i anegdote iz NO borbe, Janka Đonovića »Mozbtirški dnevnik«, Dime Vujovića »Njegoševo djelo i naša Narodnooslobodilačka borba«, Mihaila Vukovića »Majka« (pesma), Mirka Banjevića »Bura na Jadranu« (pesma), Radoje Vešovića »Na mrtvoj stiražie (pesma), Mila Kralja »Djedovi« (pesma). U ruby:ci Književni preg)ed časopis domcei bpiilkaze: Save Vukmanovića »Trifun Đti! »Pregled književ“nog rada Crne Gore«, iste Ratkovića »Poezija i proza šestorice«, Vlađe Bronzića 1 Špire Doklestića »Likovi u knjizi Eriha Koša: »Zapisi o mladim ijudi ma. U rubrici Umjetnički pregled prikaz A. Frljića „Izložba Petra Lubarđe«. U rubirci Pozorišni i muzički pregled prikaze R. V,. »Operacija« od Mire Pucove i »Zulumćar« od J. Miloševića »O POR skim narodmim melodijama i »Konce cogradskih umetnika na Cetinju« — Bilješke.,
_______-__- —-–– Č E —–––Pč—- —AL
BIT JOGRAFITA
zuluka pesama, Izdanje Državnog izdavačkog po-
Mirko BanJjević: Zfezdhni VOZ, duzeća Hrvatske POO ZIBPER 1951, latinicom, str. 41, cijena 5 a, Slobodan Galogaža: Postojbine „snova, Izdanje »Prosvatee. BeogrRG 1951, ćirilicom, str. 146, cena 60 din.
Nikola Lopičić: Domaće ognjište, pripovetke. Izdanje SETOGVOIČE, PEOOVO 1951, Ćirilicćom, str, 71, cena 20
Mara Đorđević — Malagurska: vita e nina, pripovetka iz bunjevačkog života. IZ“ danje »Prosvete«, Beograd 1951, ćirilicom, str. 60, cena 25 dinara.
August Šenoa: Čuvaj se senjske ruke i druge pripovijetke. Izdanje ?DDOAVI OS Zagreb 1951, ćirilicom, str. 272, cijena din.
Ivan Cankar: Odabrana dela. »Prosvjete«
pjesme.
Preveo Đu-
za Rađović. Izdanje Zagreb
ćirilicom, str. 318, cijena 210 din.
1951, Pridrih Engels: Dijalektika prirode, IZdanje »Kulture«, Beograd 1951, ćirilicom,
tr. 417, cena 140 din. Š Viktor Klobučar: Jedrilicom oko svijeta,
Izdanje »Novog pokoljenja« Zagreb 1951, latiniocim, str. 163, cijena 130 din.
KK KCkR-ZGđUREDNICI: Dušan ICostić i Tanasije i Mladenović :
Broj čekovnog računa 102- 9032020 Pošt. fah ređakcije 617 Poštanski fah administraci)e 679
Ruhrplsi ee ne vračajo